Bezbednost u civilnoj avijaciji: Godina kontrasta

Bezbednost u svetskoj civilnoj avijaciji tokom 2014. godine je unapređena. Istovremeno, broj poginulih je povećan. Sve to u godini koju su obeležili nestanak i pad dva aviona jedne aviokompanije – Malezija Erlajnsa (Malasya Airlines). Kako su letovi MH370 i MH17 uticali na statistiku svetske avijacije, ali i kako je u brojkama o bezbednosti izgledala 2014. godina? IATA (International Air Transport Association) je pripremila redovni godišnji izveštaj o bezbednosti u aviosaobraćaju širom planete.

– I jedna jedina nesreća može se smatrati suvišnom i zato je bezbednost uvek najveći prioritet u avijaciji. Iako je ova tema bila goruća u 2014.,vazduhoplovstvo je ipak pokazalo napredak na polju sigurnosti. – kaže generalni direktor IATA-e Toni Tajler.

U 2014. godini dogodilo se više od jedne nesreće, a dve najznačajnije dogodile su se istoj aviokompaniji i tek završetkom istrage, trebalo bi da uđu u istoriju svetske avijacije. Istraga o nestanku aviona sa leta MH370 još traje, a u njemu se nalazilo 227 putnika i članova posade. Traje i složena istraga o padu aviona iste kompanije sa leta MH17 u kojem je bilo 298 ljudi.

Tokom 2014. širom sveta dogodile su se 73 nesreće na različitim tipovima vazduhoplova. To je smanjenje u odnosu na 81 nesreću u 2013. godini, ali i na prosek od 86 nesreća godišnje između 2009. i 2013.  godine. Petogodišnja statistika beleži da se godišnje prosečno dogodi 19 nesreća u kojima ima nastradalih, 2013. bilo ih je 16, a 2014. godine 12 što procenat takvih nesreća smanjuje sa petogodišnjeg proseka od 22%, na 16% u prošloj godini.

Uprkos statistici koja pokazuje da su šanse za vazduhoplovnu nesreću sve manje, broj onih koji su nastradali tokom 2014. godine beleži značajan rast u odnosu na prethodnu godinu. Tako je 2013. godine poginulo 210 ljudi, dok je 2014. godine stradalo čak 642 ljudi, što je više i od 517 žrtava godišnje koliko iznosi petogodišnji prosek.

Stopa nesreća na mlaznim avionima u 2014. iznosila je 0, 23 (mereni su padovi aviona na milion letova). To je najniži prosek u istoriji i odgovara broju od jedne nesreće na 4, 4 miliona letova. Prethodne 2013. godine godišnji prosek svih nesreća iznosio je 0, 41 (u proseku jedna nesreća na 2, 4 miliona letova), a petogodišnji prosek iznosi 0,58 nesreća na milion letova. Dodatni dokaz je i petogodišnji prosek (2009-2013.) od 0, 58 avionskih nesreća na milion letova mlaznih aviona.

Prosečni broj nesreća na mlaznim avionima koji su članovi IATA-e iznosio je 0,12 (jedna nesreća na svakih 8,3 miliona letova). Ovakva statistika nadmašila je svetski prosek od 48% i pokazala značajno poboljšanje u odnosu na petogodišnji prosek od 0,33.

Svi regioni sa izuzetkom Evrope su tokom 2014. pokazali napredak u odnosu na 2013. Evropski prosek iznosi 0,15 nesreća mlaznih aviona po sektoru.

Napredak regiona tokom 2014. u odnosu na petogodišnji prosek izgleda ovako:

• Afrika (od 6.83 do 0.00);
• Azija-Pacifik (od 0.63 do 0.44);
• Rusija (do 2.74 do 0.83);
• Evropa (od 0.24 do 0.15);
• Latinska Amerika sa Karibima (od 0.87 do 0.41);
• Bliski istok – Severna Afrika (od 1.82 do 0.63);
• Severna Amerika (od 0.20 do 0.11);
• Severna Azija (od 0.06 do 0.00);

Rusija je imala najslabiji rezultat (0, 83), ali je pokazala napredak tokom tri uzastopne godine: 6.34 (2011), 1.91 (2012), 1.79 (2013).