Vazdušni saobraćaj budućnosti: Srpski i svetski stručnjaci na panelu o „letećim taksijima“

Drugog dana ISSA simpozijuma na Mašinskom fakultetu održan je interesantan panel posvećen Urbanoj vazdušnoj mobilnosti (UAM – Urban Air Mobility) konceptu upotrebe eVTOL letelica koji sagledava šire aspekte njihove upotrebe. Tako se i na ovom panelu pričalo o regulativi, bezbednosti, inženjerskoj i proizvodnoj izvodljivosti „letećih taksija“.

Na panelu su učestvovali saobraćajna inženjerka Lidija Tomić iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva, mašinski inženjer Andrija Ekmedžić, vlasnik kompanije Konelek, Aleksandar Petrović, mašinski inženjer, rukovodilac razvoja i projektovanja u Utvi i profesor Rameš Agarval sa Vašington univerziteta u Sent Luisu. Moderator panela bio je Ognjen Peković, vanredni profesor Mašinskog fakulteta i prezenter rada prvog dana simpozijuma o izvodljivosti eVTOL transporta u širem reonu Beograda tokom EXPO 2027 događaja.

Najinteresantniji momenat panela bila je informacija Lidije Tomić da Direktorat radi na razvoju domaćeg regulatornog okvira koji će se odnositi i na eVTOL letelice kao i da su počeli sa formiranjem internih radnih grupa koje će davati preporuke za sve aspekte novih standarda i preporučenih praksi:

– Trudimo se da pratimo šta se dešava na evropskom i međunarodnom nivou, organizujemo interne radne grupe koje pokušavaju da kreiraju i ugrade standarde i preporučene prakse koje dolaze iz međunarodnih vazduhoplovnih organizacija. Ali kako mi to gledamo, najava demonstracije eVTOL letelica na EXPO događaju nas zaista motiviše jer krajnji rezultat može značiti da možemo biti i lideri u ovoj oblasti u svetu.

Naša direktorka Mirjana Čizmarov je trenutno fokalna tačka za bespilotne vazduhoplovne sisteme u ECAC-u. Pominjem ovo jer još nije poznato da li će „vazdušni taksi“ u prvoj fazi imati pilota u kabini ili će biti bespilotni. Regulatorni organ mora da razmišlja šire i pokrije sve aspekte u okviru regulative. Radićemo na prikupljanju iskustava i praksi, tu je sledeći EXPO u Osaki. Dakle spremni smo za rad u ovoj temi i već smo započeli sa nekim internim aktivnostima u tom pravcu. –

Prvo, sertifikacija

Jedan od ključnih aspekata regulisanja UAM operacija je sertifikacija eVTOL letelica. Aleksandar Petrović istakao je da je proces sertifikacije ovih inovativnih letelica još uvek u razvoju. Postojeći standardi sertifikacije, koji su razvijeni za tradicionalne avione i letelice sa rotorima, možda neće u potpunosti obuhvatiti jedinstvene karakteristike dizajna i operativne karakteristike eVTOL letelica.

Naglasio je potrebu za bliskom saradnjom između proizvođača, regulatornih tela i istraživačkih institucija kako bi se uspostavili jasni i sveobuhvatni zahtevi za sertifikaciju. Ova saradnja će osigurati da eVTOL letelice ispunjavaju najviše standarde bezbednosti, pouzdanosti i performansi pre nego što budu odobrene za komercijalne operacije:

– Proces sertifikacije za eVTOL će verovatno uključivati kombinaciju tradicionalnih metoda sertifikacije u vazduhoplovstvu i novih pristupa prilagođenih specifičnim potrebama UAM industrije. Ovo može uključivati razvoj novih protokola testiranja, alata za simulaciju i metodologija procene bezbednosti. Važan je rigorozan i transparentan proces sertifikacije kako bi se izgradilo poverenje javnosti i osigurala bezbednost eVTOL letelica. – istakao je Petrović.

Bezbednost, jedan od ključnih izazova eVTOL operacija

Bezbednost letenja inače je zlatni standard civilne vazduhoplovne industrije, UAM operacije neće smeti da budu izuzetak. Trenutno se čini da imaju više izazova sa polazne tačke razmatranja – koliko zaista mogu biti bezbedni? Andrija Ekmedžić, sa iskustvom proizvodnje originalnih projekata multikoptera većih gabarita, pričao je o nekim izazovima do kojih je već došao u svom dosadašnjem radu:

– Jedna od glavnih briga je nedostatak mogućnosti autorotacije u multikopter dizajnu. Za razliku od tradicionalnih helikoptera, koji mogu bezbedno da slete u slučaju otkaza motora koristeći autorotaciju, multikopteri se oslanjaju na neprekidan rad više električnih motora. U slučaju otkaza pogonskog sistema, ove letelice mogu imati ograničene opcije za kontrolisano spuštanje. eVTOL projekti koji imaju krila mogli bi da budu bezbednija alternativa, jer pružaju bolje mogućnosti jedrenja i povećavaju šanse za uspešno prinudno sletanje.

Još jedan bezbednosni izazov je upravljanje baterijskim sistemima u eVTOL letelicama. Visoka gustina energije i potencijalne opasnosti od požara povezane sa litijum-jonskim baterijama zahtevaju pažljiv dizajn, praćenje i bezbednosne protokole. Ovde ćemo imati potrebu za robusnim sistemima za upravljanje baterijama, redundantnim izvorima napajanja i efikasnim termalnim upravljanjem kako bi se ublažili rizici povezani sa otkazima baterija. – konstatovao je Ekmedžić.

Profesor Agarval naglasio je važnost razvoja naprednih sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem kako bi se osigurao bezbedan rad eVTOL vozila u urbanom vazdušnom prostoru. Sa potencijalom za stotine „vazdušnih taksija“ koji istovremeno lete u neposrednoj blizini zgrada i drugih prepreka, od presudnog je značaja imati sofisticirane algoritme za upravljanje saobraćajem i sisteme za izbegavanje sudara.

On je istakao i potrebu za praćenjem u realnom vremenu, dinamičkim planiranjem ruta i besprekidnom komunikacijom između eVTOL vozila i zemaljskih kontrolnih sistema. Takođe je naglasio važnost projektovanja intuitivnih interfejsa čovek-mašina i prikaza u kokpitu koji pilotima pružaju jasne i koncizne informacije, smanjujući kognitivno opterećenje i poboljšavajući situacionu svest.

Andrija Ekmedžić i profesor Agarval komentarisali su i ideje za letelice koje za pogonsko gorivo koriste tečni vodonik. Ekmedžić je izrazio sumnju oko aviona koji bi bili namenjeni za prevoz većeg broja putnika sa pogonom na vodonik i kazao da, po njegovim informacijama, avion veličine Erbasa A320 pognjen na vodonik bi morao iza sebe da vuče ceo dodatni A320 koji bi bio samo rezervar za gorivo zbog male gustine vodonika. Profesor Agarval se složio sa sumnjom vezanom za brzu praktičnu primenu tehnologije vodonika kao pogonskog goriva.

Smanjenje buke: Balansiranje prihvatanja zajednice i ekonomske održivosti

Jedan od ključnih izazova u uspešnoj implementaciji UAM operacija je ublažavanje zagađenja bukom. Kako su eVTOL letelice namenjene za operacije u gusto naseljenim urbanim područjima, minimiziranje emisija buke je od ključnog značaja za javno prihvatanje novog koncepta i smanjenje uticaja na kvalitet života.

Aleksandar Petrović je pričao o tekućim istraživanjima usmerenim na projektovanje tiših lopatica rotora i optimizaciju pogonskih sistema u cilju smanjenja nivoa buke. On je istakao potencijlnu upotrebu naprednih materijala, kao što su kompozitne strukture, i primenu tehnologija aktivne kontrole buke kako bi se minimizirao akustični otisak eVTOL letelica.

Međutim, Petrović je takođe naglasio da mere za smanjenje buke dolaze uz određenu cenu. Tiša rešenja mogu zahtevati kompromise u pogledu performansi letelica, kapaciteta nosivosti ili energetske efikasnosti. Pronalaženje prave ravnoteže između ublažavanja buke i ekonomske održivosti biće ključni izazov za proizvođače i operatere eVTOL-a.

Lidija Tomić je naglasila važnost angažovanja lokalnih zajednica i zainteresovanih strana kako bi se rešila pitanja buke i izgradilo poverenje javnosti. Ona je sugerisala da bi UAM operateri trebalo da sarađuju sa urbanistima i regulatornim telima na uspostavljanju procedura za smanjenje buke, kao što su određene putanje leta i operativna ograničenja u osetljivim područjima. Tomićeva je takođe istakla potrebu za kampanjama za edukaciju javnosti kako bi se podigla svest o prednostima UAM-a i naporima koji se ulažu za minimiziranje zagađenja bukom.

Integracija sa urbanim transportnim sistemima

Uspešna integracija UAM operacija u postojeće urbane transportne mreže je još jedan kritični izazov koji treba rešiti. Lidija Tomić je istakla da bi se početna implementacija UAM usluga mogla fokusirati na povezivanje centra grada sa aerodromima, pružajući pogodnu i vremenski efikasnu opciju za poslovne putnike i putnike visoke platežne moći. Kako industrija sazreva i troškovi eVTOL operacija budu opadali, opseg UAM usluga bi se mogao proširiti i na medicinski prevoz, hitne intervencije i isporuku paketa.

Međutim, Tomićeva je upozorila da potražnju za UAM uslugama treba pažljivo proceniti i njome upravljati kako bi se sprečila prezasićenost urbanog vazdušnog prostora i osigurala realna integracija sa drugim vidovima prevoza. Ona je naglasila potrebu za sveobuhvatnim planiranjem urbane vazdušne mobilnosti, uzimajući u obzir faktore kao što su lokacije vertiporta, infrastruktura za punjenje i intermodalna povezanost.

Tomićeva je takođe istakla važnost zajedničkog odlučivanja i deljenja podataka među zainteresovanim stranama UAM-a, uključujući pružaoce usluga kontrole letenja, gradske vlasti i kompanija koje su zadužene za transport. Koristeći naprednu analitiku podataka i alate za simulaciju, zainteresovane strane mogu optimizovati rute letenja, minimizovati konflikte i osigurati efikasno korišćenje vazdušnog prostora i zemaljske infrastrukture.

Percepcija i prihvatanje javnosti

Uspeh UAM operacija u krajnjoj liniji zavisi od javnog prihvatanja i poverenja u bezbednost i pouzdanost eVTOL letelica. Panelisti su priznali da će izgradnja poverenja javnosti u ovaj novi vid transporta zahtevati udruženi napor svih zainteresovanih strana.

Andrija Ekmedžić je naglasio važnost transparentne komunikacije i angažovanja javnosti tokom procesa razvoja i primene. On je sugerisao da bi proizvođači i operateri trebalo aktivno da traže povratne informacije od javnosti, rešavaju njihove nedoumice i demonstriraju bezbednosne mere i redundantne sisteme ugrađene u eVTOL letelice.

Profesor Agarval je istakao potrebu za projektima edukacije i informisanja javnosti kako bi se podigla svest o prednostima UAM-a, kao što su smanjeno zagušenje saobraćaja, poboljšana mobilnost i ekološka održivost. On je takođe naglasio važnost prikazivanja uspešnih pilot projekata i demonstracija u stvarnom svetu kako bi se izgradilo poverenje i entuzijazam javnosti za ovaj novi vid transporta.