Nova foto-monografija posvećena prototipu Orla može se naručiti ovde.
Danas je u sedištu Nacionalnog instituta za vazduhoplovna istraživanja i razvoj „Elie Carafoli“ u Bukureštu održana ceremonija koja je obeležila pola veka od prvog leta aviona IAR-93, rumunske verzije jurišnika Orao. Događaj je okupio sadašnje i bivše komandante rumunskog ratnog vazduhoplovstva, članove radnih timova programa IAR-93, kao i bivše pilote, inženjere i tehničare koji su radili na ovom tipu aviona.
IAR-93 Vultur (Orao) prvi je vojni mlaznjak rumunske proizvodnje, prvi put je poleteo na današnji dan pre 50 godina, kao i njegov jugoslovenski parnjak.
Tokom ceremonije, komandant rumunskog ratnog vazduhoplovstva, general-major Leonard Gabriel Baraboi, uručio je počasne značke u znak priznanja za doprinose razvoju ovog kultnog aviona.
Udruženje rumunskih vazduhoplovnih kompanija (OPIAR), zajedno sa INCAS – Nacionalnim institutom za vazduhoplovna istraživanja „Elie Carafoli“, Generalštabom Rumunskog ratnog vazduhoplovstva (SMFA), Privrednom komorom Rumunije (CCIR), Akademijom rumunskih naučnika (AOSR), Nacionalnim muzejom rumunskog vazduhoplovstva (MNAvR) i Rumunskim udruženjem za promociju i istoriju vazduhoplovstva (ARPIA) takođe su uzeli učešće u ovoj svečanosti.
Kako navode iz rumunskog instituta, IAR-93 razvijen je kao rezultat sporazuma zaključenog između vlada Socijalističke Republike Rumunije i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (program YUROM) o zajedničkom projektovanju, izgradnji, testiranju prototipa i serijskoj proizvodnji borbenog aviona, potpisanog 20. maja 1971. godine:
– Saradnja je predviđala ravnopravnu podelu svih aktivnosti razvoja, proizvodnje i testiranja. Sa rumunske strane, direktor projekta bio je Teodor Zanfiresku, tehnički direktor Instituta za mehaniku fluida i vazduhoplovna istraživanja (IMFCA, sada INCAS). Projektovanje je izvedeno u saradnji sa Vazduhoplovno tehničkim institutom u Žarkovu.
Rumunski prototip je izgrađen u fabrici aviona u Bakau (sada AEROSTAR), uz doprinos nekih strukturnih delova od strane vazduhoplovnih kompanija IRMA Bukurešt (sada ROMAERO) i ICA Brašov (sada IAR Brašov). Program je kasnije integrisan u fabrici aviona u Krajovi (sada Avioane Craiova), gde je dalje modernizovan, sa mnogim komponentama koje su osvojene u Rumuniji.
Ova letelica predstavljala je najveće dostignuće rumunske vazduhoplovne industrije u to vreme, avion se serijski proizvodio u fabrici aviona u Krajovi. Tokom svog životnog veka, letelica je prošla kroz više nadogradnji, a jedinice rumunskog ratnog vazduhoplovstva u Krajovi i Janki su ga koristile.
Vultur je bio značajna prekretnica u Rumuniji, kao prvi mlazni lovac projektovan, izgrađen na nivou prototipa, serijski proizveden i korišćen od strane rumunskog ratnog vazduhoplovstva. Ovaj projekat je postavio temelje za razvoj celokupne rumunske vazduhoplovne industrije kroz značajan nacionalni napor i formirao generacije stručnjaka. Ukupno je isporučeno 86 aviona za domaće potrebe, proizvedenih između 1975. i 1992. godine. – nacionalnog instituta za vazduhoplovna istraživanja i razvoj „Elie Carafoli“.
Nova foto-monografija posvećena prototipu Orla može se naručiti ovde.
Gastritis
Da li postoji mogucnost da pisete malo vise o razlikama izmedju jugoslovenskog J-22 i rumunskog IAR-93?
Verujem da su postojale znacajne razlike u pogledu opreme i naoruzanja.
Samo kazem
to bi bila zanimljiva tema,
naime,
postoje razlike iznedju proizvedenih primjeraka u ISTOJ tvornici!!!
nema dva jednaka Orla!!!
to nije bila serijska proizvodnja nego manufaktura
guglati za detalje, tema je zanimljiva
ZoranF
Dali smo mi ili Rumunji uspjeli prodati Orla nekoj trećoj državi. Ako ne dali je uopšte postojao interes neke treće strane.
Samo kazem
bilo je interesa, Velikog..
Ali,
niti Orao niti Galeb nikada nisu dobili sve certificate, homolagacije
I kao takvi, bili su dobri lokalno ( čemu se zamarati sitnicama) ali neupotrebljivi za svjetsko trziste ( ozbiljnih zemalja)
proguglati malo za detalje I vidjeti zasto je F35 trebao , kad je sve bilo gotovo, jos dvije godine I puno tisuca letnih sati da dobije „zadnji papir“
Neko
Usrećili su se i jedni i drugi, jedino što je neki jubilej.Ako nisi u stanju da napraviš nešto dobro onda nemoj trošiti novac uzaludno.Kad pogledaš pravili smo podzemni aerodrom potrošili milijarde silne a unutra krševi mig21 sa kojim ništa nisi ozbiljno mogao da uradiš.O avionima domaće proizvodnje suvišno je trošiti reči, sem G2 za obuku ostalo je ničemu što se i pokazalo.Ovde sam nekada pročitao genijalan komentar imali smo sve najbolje u klasi, samo je bio problem što smo samo mi imali tu klasu.Oni koji su odlučivali o bitnim stvarima i razvoju apsolutno su bili diletanti, tako su kupovali i avione.Ovo je moje skromno mišljenje.
Gastritis
Sto se podzemnog aerodrome tice, bilo je samo potrebno promeniti vrata. Nije jeftino ali svako ne skuplje od jednog aviona.
Miloš77
Šta se toliko nadurio, i šta fali Orlu, Galebu 2 i 4 za svoje vreme? Šta je falilo MiG-21 u svoje vreme za svoju ulogu, molim? Redovno smo i dobijali modernizovane varijante MiG-21 od prvog F-13 pa sve do Bis-a, a piloti redovne preobuke i dosta naleta.
Pohvalno je i ponosno praviti svoje avione uz pomoc vrhunskih svetskih firmi. O čemu ti uopšte kukaš?
Trundle
@Milos77
Pohvalno je isto kao proizvodnja Yuga i Zastave!
Perko
Za svoje vreme odlična vozila, Zastava 101 je kopija modela koji je svojevremeno proglašen najboljim u Evropi, kao da sad praviš najnovijeg Golfa ili šta god. Da ne pominjemo svetske avanture tipa od Kragujevca do Kilimandžara i ostalo.
Ali je problem što se na istima ostajalo predugo i što je razvoj bio kilav zbog osobenosti bivše države. A sam raspad je prekinuo ono što je trebalo na kraju da bude od Floride, ovako ostala poluzavršena (imao jednu, sit se navozao za male pare, ali mane su objektivno bile velike).
@…
Taj Orao ili G4 su digli opšti tehnološki nivo države i privrede, a naročito rumunske. G4 bi sa modernizacijom i sad bio dobar avion za obuku, naravno nov. Bolji od L39NG po letnim karakteristikama je i sad takav kakav je. A oba su završavala posao kad je trebalo.
Srbofil
@Milos77
Dizajn Orla je ok za to vreme, ima cak i neke dobre karakteristike poput brzine penjanja, maskimalne brzine itd. Problem je sto su industrijski kapaciteti i dostupnost odredjenih kljucnih tehnologija bili daleko ispod onoga sto je taj projekat zahtevao. Tako je RV 70ih i 80ih dobilo avion koji je tehnoloski bio na nivou 50ih i nije bio niti sada postoji nacina da se od Orla napravi dobar borbeni avion. G-4 je druga prica, sasvim solidan trenazni avion. jedine mane su sistem upravljanja i stara avionika koji su mogli da se rese, ali je sada vec kasno jer su svi primerci jako stari.
Master
potpuno sve do tančina objašnjeno….
Djuka
>> Taj Orao ili G4 su digli opšti tehnološki nivo države i privrede
Kako, u kom smislu? Projekt je pokrenut pre 50 godina. Koja konkretno firma ili aerosapce industrija je nastala iz tog projekta? Koja tehnologija je komercijalizovana? Da li je i jedan primerak prodat inostranstvu? Nista. Kod nekih drugih drzava, recimo Izrael (Lavi) poznati su konkretni benefiti drzavnog ulaganja u tako nesto…
Nenad
„Da li je i jedan primerak prodat inostranstvu? “
G-4 je Mijanmar tj. Burma uzela 12 komada pod neku robnu razmjenu.
Djuka
Znam za G-4, hvala. Konkretno sam mislio na Orla. Decenijama se vrti ta floskula o razvoju celokupne drzave itd. zahvaljujuci tom projektu, bez da je iko pokusao cinjenice staviti na papir i videti npr. koliko je cela stvar kostala i kakve je opipljive benefite donela. Naravno tada je vojska trosila kao pijani milioner a gradjani nisu smeli da pisnu. Kada su se osamdesetih Slovenci pobunili protiv toga videli smo sta se desavalo…
goran
Ideja stvaranja jurišnog aviona je bila letelica koja ne košta mnogo a pruža mnogo kopnenim snagama. Letelica koju si mogao da imaš u količinama koje ti želiš, a da ti opet niko ne skoči na glavu šta radiš. Ovaj avion je najača ofanzivno sredstvo koje je SFRJ imala. A leteo je i u borbene misije i to protiv NATO avijacije i izvršavao ih. Ta praksa je i najbolji dokaz opravdanosti ove letelice. Leteće borbeno vozilo.
Srbofil
@Djuka
Nemamo takve papire. Ekonomski benefiti proizvodnje Orla su bila iskustva koja su preneta dalje na G-4 jer se racunalo na dalji razvoj ekonomije i drzave u celosti itd. ali tu sad ne mozemo nista.
Ono sto je zabrinjavajuce je da danas, u 2024. godini imamo ljude koji misle mrtvi ‘ladni da je Orao dobar borbeni avion i da treba na njemu bazirati bilo sta.
Djuka
@Srbofil
Tja, avaj, ja mislim da je prica bila od pocetka nerealna jer SFRJ nije bila kapitalisticka zemlja pa da drzava gura velike projekte a gomila privatnih preduzetnika aka koperanata sa svojim idejama i beznisima pokusava da ucestvuje. U takvom ekosistemu se radjaju dugotrajni benefiti za tehnolosku bazu, ekonomiju, drustvo…
Marko
Bilo bi mnogo lepo da mi i Rumuni razmenimo po jedan primerak, te da negde budu zajedno izloženi u obe zemlje.
Tedy
Marko,
This would be nice, indeed.
Dule
Meni je jako žao što relativno blizu u muzeju vazduhoplovstva Krakov,Poljska nema ništa od naših aparata svaki put kada obilazim muzej nešto u srcu me stegne
zoran
ORAO je duga i teška priča. O njemu su mišljenja podeljena. Ušao je u vazduhoplovstvo pod pritiskom generala, politike a u dobroj nameri da se tehnologija, deo industrije, kooperanti unaprede za predstojeće vreme. Naravno, nije sve ostvareno kako je planirano i veliki broj nedostataka nije otklonjen iz razloga raspada države. Ostao je takav kakav jeste, drugog jurišnika nismo imali kao što nemamo ni danas. Inače, u svetu je veliki deficit klasičnih jurišnika, danas posebno. Danas se pokušava malo modernizovati ali glavni konstrukcioni problemi nisu rešavani – predimenzionisani stajni trap, motori sa nedovoljnim potiskom, nosivost korisnog tereta, problematični rezervoari goriva i još po nešto – ali još uvek može da odrađuje jurišne zadatke u skromnom radujusu..Zanimljivo je da je postojao interes nekih Kanađana da se kupi 20-tak kom ali mi nismo imali toliko raspoloživih.
Petrovic Dusan
Podsecanje na vreme kad je Tito umeo da objedini prvo snage vise naroda Balkana, zatim se dogovori sa komsijama, i zajedno da naprave nesto.
Lako je kritikovati nedostatke“Orla“, ali ni pre ni posle niko sa ovih prostora nije proizveo nista takvo, i evo danas se placa ogromna cena za kupovinu 100% inostranih letelica.
Tito je znao sta radi i zasto, uprkos svim zamerkama ovom projektu.
Djuka
>> u svetu je veliki deficit klasičnih jurišnika
Zato sto su prevazidjeni
Gottfried
(Google prevoditelj)
Kao Mađar, često razmišljam o tome bi li mogao postojati zajednički mađarsko-češko-srpski program za modernizaciju ovih strojeva.
Otkako smo kupili dio tvornice L-39 Albatros u Češkoj, slušamo o proširenju proizvodnih kapaciteta i novim narudžbama. Mislim da bi srpski strojevi također imali koristi od razvoja elektronike.
Albatross je stroj dizajniran prema drugačijoj filozofiji, ali je samoodrživa tvornica. Može se čak naručiti sa sovjetsko-ruskim kontrolnim pločama, ali se može naručiti i s kokpitom tipičnim za zapadne strojeve. Neprijatelji koji se pojavljuju virtualno kako bi studentima pilotima pružili realističniju obuku.
Mislim da bi srpsko ratno zrakoplovstvo imalo koristi kada bi se neki od njih integrirali u srpske zrakoplove. To se ne čini kao veliki zadatak u usporedbi s činjenicom da država održava stroj koji se ne koristi nigdje drugdje. (Ako dobro razumijem, danas i Rumunjska ide svojim putem i nema zajedničke proizvodnje i zajedničkog razvojnog programa.)
djole
uz postovanje za sve ucesnike..
bilo madjar,rumun..po drzavama govorim…
e da je srece,bilo,i pameti da se komsije dogovore….
u svakom slucaju..pokusaj je za svaku pohvalu..a iskreno,mozda bolji strucnjaci znaju vise,je moguca ,,skola,, za bolje
Miloš77
U alternativnom univerzumu Yu supersonik bi razvili u saradnji sa Francuzima, i to je bio planza Devedesete. Veliki skupi Rafal, i lakša manja jednimotorna varijanta za mnoge svrhe i kupce u svetu. Mig-29 bi u tom univerzumu bio modernizovan mnogo ranije i imali bi mozda dve eskadrile od 16 aviona , dok bi Yu Supersonik zamenio sve MiG-21, I neke Orlove. Orao bi se sigurno modernizovao na jačeg jurišnika sa dosta avionike iz Yu-Supersonika, u ispeglanoj varijanti. Sve je to bilo na tacni.
Mi smo u ovoj realnosti zbog duge liste poznatih razloga modernizovali MiG-29 tek posle 33 godina po prvi put, a Orla modernizovali posle 45 godina u jednocifrenom broju. Moglo je i gore da bas nista da ne radimo i da ugasimo sve avioindustrijske potencijale.
Nećemo praviti borbene avione nikad više, ali smo bar sposobni da razvijamo vodjene rakete, dronove i helikoptere na koje to moze da se integriše.
Gastritis
Da budemo iskreni: nece ni svedjani vise razvijati avione. I ovo sto jesu preko 50% nije bilo njihovo, a sada kada vise ne moraju da glume neutralce koji nikada nisu bili, ni gripen vise nije potreban.
Kod nas nazalost, placamo gen 4+ po ceni gen 5 i idemo dalje.