![[PARTNER 2025] Prve fotografije Hermesa 900 izbliza](https://media.tangosix.rs/2025/09/20250923_151438-EDIT-1600x900.jpg)
Nakon što je premijerno prikazana na vojnoj paradi održanoj prošle subote, kada smo ujedno saznali da je isporučena Srbiji, izraelska besposadna letelica Hermes 900 izložena je na Partneru kao jedan od najinteresantnijih eksponata.
Elbitov proizvod će tako, pored domaćeg Pegaza, kineskih CH-92A i CH-95, biti četvrta izviđačko-borbena besposadna letelica u naoružanju 353. izviđačke eskadrile ‘‘Sokolovi‘‘, 98. vazduhoplovne brigade RV i PVO Vojske Srbije. Ujedno po svojim taktičko-tehničkim karakteristikama najveća i najsposobnija.
Od specifikacija proizvođača treba istaći da Hermes 900 ima maksimalnu poletnu masu od 970 kg, može poneti do 350 kg korisnog tereta, može ostati u vazduhu 36 sati. Dolet letelice je preko 1.000 km, a vrhunac leta preko 9.000 m.
Postoji više opcija opremanja različitim senzorima. Tu su optoelektronske i infracrvene kamere, radar sa modovima SAR i GMTI, sistem za prikupljanje podataka preko elektronskih signala (ELINT – „Electronic Intelligence“), sistem za protivelektronsku borbu i laserski daljinomer.
Na četiri spoljašnja potkrilna nosača može poneti do četiri rakete „Spike“ ili „Miholit“, a postoji i unutrašnji spremnik za naoružanje.
Ova letelice se nalazi u naoruažnju vazduhoplovnih snaga Azerbejdžana, Brazila, Čilea, Filipina, Indije, Izraela, Kanade, Kolumbije, Meksika, Švajcarske.
Milan
Dobro nam došao i u miru ga koristili.
Vlado
Golema zverka. Hermes je svakako sjajan takmac Bajraktaru.
Major
ovo jede bajraktara za užinu
Kosingas
Nije mu takmac, nisu ni za poređenje. TB2 je klasa ispod Hermesa.
Markoo
Samo Velike stvari za vojsku Srbije!!!
Sremac
Барјактар има максималну висину око 7000 м и мањи долет и мању носивост од Хермеса 900. Није тешко проверити.
Milki
Barjaktar ni ne vidiš na radaru koliko je mali i spor. Ovaj se na radaru vidi ko srbijanski mig koliki ima raspon. Sam barjaktar ga jede za doručak.
Nenad N.
Touche, Milki, touche. :) Al’ uzmi u obzir i da sa visine od 9000 iznad, recimo Sombora, jako lepo moze da uslika sat na Plenkijevoj ruci u Zagrebu. Iznad Beograda bi mu vec trebao lep vedar dan.
KK
Aha, Svetli na radaru jer su ga radili s nekompozitnim materijalima i olovom za bolju vidljivost.
Aman ljudi.
agm
Da, Hermes 900 je veliki upravo zato što je to platforma strateškog nivoa. Njegova veličina omogućava mu da nosi 350 kg najsuvremenijih senzora (SAR/GMTI radar, ELINT sisteme) i naoružanja, što ga čini neizmjerno sposobnijim od bilo kog lakšeg drona. Da bi ga ugledao na radaru, moraš imati takav radar. A sudeći po onom antikvitetu iz 70-ih koji vam je pao u sred Zagreba, niti ste ga vidjeli a ni oborili. Let na visini od 9 km + sposobnost elektronskog ometanja ga čine izuzetno otpornim metom. Da je tako „lak“ i jednostavan za nabavku, letjelica bi bila u naoružanju svake zemlje. Međutim, Hermes 900 je rezervisan za one koji si mogu priuštiti vrhunsku tehnologiju poput Švajcarske, Kanade, Izraela, a od sada i Srbije. To su zemlje koja ulažu u svoj suverenitet, za razliku od onih koje se zadužuju za osnovne potrepštine i komentarišu stvari izvan svog dometa.
Perko
CH 95 i Bajraktar su u rangu, ovo je druga liga sasvim.
@Milki
Ako ćemo po tom merilu onda Pegazi i CH 92 šiju sve. Jedino što su bučni kao komšijska kosačica u 5 ujutru. :)
Nemanja
@Milki
Na vašim radarima se ne vidi ni ona strvina sovjetska što je ogromna, leti brzo, preleti pola Evrope i padne u ZG, uz to je tehnološki iz 70ih. Tako da, vama dođe na isto.
Jordan
@Milki
Hermes 900 i TB2 jednostavno nisu ista kategorija.
Hermes 900 jeste obaran, ali sistemima kao što su Buk (SS17) i S300. TB2 je obaran MANPADS i SHORAD sistemima, kao i upotrebom EW sistema. Pola onih TB2 koji su oboreni u Ukrajini su oboreni upravo od strane ruskih EW sistema koje je Srbija nabavila.
Herems leti na većim visinama, van dometa MANPADS i SHORAD sistema. Ima napredan sistem zaštite. Otporan je na EW. Zahvaljujući radaru koji mu pomaže u detekciji ciljeva na zemlji, može da se koristi u svim meteorološkim uslovima bez potrebe da se spušta na visine koje brane PVO sistemi kratkog dometa.
TB2 nema ništa od toga. Čak i po lepom vremenu, mora da leti niže zato što EO/IR senzori imaju skromnije mogućnosti. Kada je oblačno, mora da se spusti ispod oblaka. Tada ulazi u zonu dejstva MANPADS. Tako su obarani u Libiji i Etiopiji, čak su ih i kurdski gerilci obarali u Turskoj.
Da ne bi bilo zabune, Hermes 900 se može obarati iz aviona, radi veličine je lakši cilj nego TB2. Ali u uslovima kada protivnik ima PVO, lovac lako može postati plen. Onaj ko podigne avion rizikuje da ga protivnički PVO detektuje i obori. Hermes 900 zahteva podršku ratnog vazduhoplovstva i PVO.
Sunny Boy
KAd pogledam ovakvu masinu, pada mi na pamet da bi mozda mogla da se koristi za geodetska snimanja.
Vojska bi to imala kao redovnu vezbu navodjenja letelice i koriscenja kamera i senzora, a zemlja bi imala iskoriscenost materijalnog resursa koji je placen.
Da ne pominjem koriscenje u sezoni pozara ili poplava.
Slavke
Vec se koristi YU-VGI
zoran
Ozbiljna letelica – nadam se i da su ozbiljno obučeni piloti za korišćenje.
Ima li neko podatak o ceni koštanja tog sistema?
Spqr
Cena jednog hermesa 900 je oko 7 miliona $.
Nenad N.
Indijci pisu do 10 miliona dolara komad. Zavisi sta se uzme od opreme.
Milan
Kreće od 7 miliona pa do 15-20 u zavisnosti šta nosi od opreme ima senzore od FLI-ra do SAR koji gleda kroz oblake i snima situaciju.Ovo su zapravo oči i uši naše armije.Mnogo je važnije da bude više nakrcana senzorima za izvidjanje , ometanje i prisluškivanje nego da vrši udarna dejstva jer to nije njen primarni cilj za to imamo CH-92 i CH-95 koji ima ozbiljno nauružanje za dejstvo po zemlji a ključno je sadejstvo Hermesa sa Pulsom kojem štiklira meta a ovaj potapa olovom preciznim udarima, takva je zamisao našeg vojnog vrha koji je to dobro skalirao i sproveo u delo.
Perica
po nekima 30 miliona komad
Ivan
Ima li netko proračun koliko je potrebno BPL-ova ovog tipa’?
Južna pruga
Konačno posle skoro tri decenija povratili smo izvidjačke sposobnosti vazduhoplovstva u punom kapacitetu.
Milki
Prilično veliki dron. Svjetli na radaru ko avion. Prilično lako oboriti sa bilo kojim sistemom.
Vladimir
Problem je kad nemas ni jedan. Sistem.
Miloš77
Imaš pravo. Zato služi najbolj zaštita, a to je sakrivanje tojest drazati distancu. Srecom ovaj dron leti izned dometa lakih PVO sistema.
Huti su dokazali da mogu da obore desetine američkih najboljih Reaper dronova, a Rusi desetine Barjaktara.
Isto tako i dronovi unistvanu nespremne PVO i druge sisteme na zemlji. Sve je do taktike.
Peki
Ako imaš sistem da obori i utrenirani tim PVO onda moguće. Problem je kad nemaš sistem pa ti se ušunja dron XL veličine i padne pored glavnog grada došavši iz Ukrajine i preletivši nekoliko članica NATOa. Da je tako lako oboriti neki leteći objekat pitam se kako onda onaj dron iz Ukrajine onako preletio nekoliko zemalja?
Sun.cu
Kad bi vi imali čime da ga oborite…
e svašta
Dragi „Milki“, razumemo frustraciju ali čini se da tvoja informisanost o savremenom naoružanju završava tamo gde i tvoje poznavanje osnovne gramatike. Barjaktar je izvrstan dron za svoju klasu, ali da ga upoređuješ sa Hermesom 900, to je kao da upoređuješ bicikl sa teretnim kamionom koji prevozi radarsku stanicu.
Miki
mislis sa onim vasim trocjevcima….
Nemanja PG
@Milki
Vi ga npr.nemate sa cim oboriti….mozete samo da ga gledate…. a rafalima mu nebiste ni smjeli prici da vas nebi spucalo nesto sa zemlje…tako da lagano samo.
Jole7
Da li će neko da ga obori ili će taj neko pre toga biti pogođen, to je uvek diskutabilno.
Nemanja
Moraš prvo da imaš bilo koji.
Markos
Pa s obzirom da si ga tu u komentarima poredio sa Barjaktarom, i kako je isti ‘nevidljiviji’ za radare, i da je Hermes lakse oboriti, sto je nevidjena glupost, da iznesem podatke pa neka ljudi procene sami.
Barjaktar /Hermes: duzina 6,5m / 8,3m; duzina krila 12m / 15m; visina leta 7620m / 9100m.
Sto znaci, sto se tice uocljivosti, veca visina leta vise nego kompenzuje zanemarljivo manje dimenzije, jer je omjer u korist Hermesa.
Drugo, sto se tice dostupnosti sistemima PVO, opet visina leta igra glavnu ulogu, jer je Barjaktar u rangu i manpads sistema, a Hermes nije. I trece, Hermes nosi daleko sofisticiraniju opremu, jer mu je nosivost korisnog tereta 3 puta veca, pa tako nosi i bolje protiv elektronske sisteme, a znamo da Izraelci i Ameri imaju najsavrseniju opremu.
I cetvrto, Hermes zbog sofisticiranije opreme ima daleko veci domet za osmatranje i navodjenje, pa moze da radi sa vece distance, koja je i preko 100 km, pa moze biti nedostupan i vecini sistema Pvo srednjeg dometa.
Markos
@Milki
Pa s obzirom da si ga tu u komentarima poredio sa Barjaktarom, i kako je isti ‘nevidljiviji’ za radare, i da je Hermes lakse oboriti, a sto je nevidjena glupost, da iznesem podatke, pa neka ljudi procene sami.
Barjaktar /Hermes: duzina 6,5m / 8,3m; duzina krila 12m / 15m; visina leta 7620m / 9100m.
Sto znaci, sto se tice uocljivosti, veca visina leta vise nego kompenzuje zanemarljivo manje dimenzije, jer je omjer u korist Hermesa.
Drugo, sto se tice dostupnosti sistemima PVO, opet visina leta igra glavnu ulogu, jer je Barjaktar u rangu i manpads sistema, a Hermes nije. I trece, Hermes nosi daleko sofisticiraniju opremu, jer mu je nosivost korisnog tereta skoro 3 puta veca, pa tako nosi i bolje protiv-elektronske sisteme, a znamo da Izraelci i Ameri imaju najsavrseniju opremu.
I cetvrto, Hermes zbog sofisticiranije opreme ima daleko veci domet za osmatranje i navodjenje, pa moze da radi sa vece distance, koja je i preko 100 km, pa moze biti nedostupan i sistemima Pvo srednjeg dometa i vecini sistema srednjeg do dugog dometa.
Multi Boy
Čisto sumnjam da je ovo Izraelski dron. Više nalikuje na nekakav poluproizvod vojno-tehničkog „instituta“. Ne znam kako se ovo može stabilizirati s obzirom na ovu izbočinu na nosu. A i pogon je neprikladan za dron. Slično se odnosi na onaj PULS. VBR na stranom kamionu koji čeka izraelsku „raketu“ koja je zapravo krstareći projektil za izvoz koje treba dozvola američkog kongresa. Da mislim da je ovo jedan od njihovih bisera.
Markos
Sreca, pa Izraelci imaju i neke sto ih smatraju kao inzenjere i strucnjake, a da li da im je verovati kad nesto naprave, i znaju li sta rade, pitam se :D
A mozda bi mogli i takve strucnjake ko ti da pitaju za savet! :D
Jole7
Ja se ne bi hvalio svojim neznanjem…što reče glumac u onoj seriji. Hermes 900 možete videti na internetu na mnogo slika i videa i izgleda baš tako
Multi Boy
@Markos
Pa napisao sam ti. Sumnjam da su to radili Izraelci. Izrael 100 % koristi Reaper. Ovo je netko podvalio raji kao uvoz iz Izraela. „Uštedeo čovek. Domaće je domaće i sl.“
P. P.
Multi Dečko, pozdravila te grba sa Boinga 747.
Multi Boy
@P.P.
Grba na Boeing 747 je kompezirana na repu.
Markos
@Multi Pa napisao si doslovno: ‘Ne znam kako se ovo može stabilizirati s obzirom na ovu izbočinu na nosu’, a bukvalno vizuelno identican dron kao na svim dostupnim slikama hermesa 900 na internetu. Sto znaci ti kao ocigledno znas nesto sto Izraelcei ne znaju, a to je da im dron verovatno ne leti.
E, i sobzirom da je takodje Elbit prisutan na sajmu,(a i da nije, svejedno), oni ce verovatno dozvoliti da neko izlaze lazne skalamerije kao njihov udarni brend.
Bravo, moram da ti priznam da neverovatno mastovite ‘argumente’ iznosis!
Perko
Pa ono, odeš na sajt Elbita :)
I ovde je „grba“ kompenzirana motorom u repu, dok je sama „grba“ ionako samo poklopac koji štiti antenu.
PeleBC
@MultiBoy
Pazi stvarno, kad malo bolje pogledas pise „HERMOS“, mora da je na onaj fazon fals patika Reabok iz 90-tih…
Dragi Multi Boy
Dragi Multi Boy, tvoja analiza je remek-delo nerazumevanja na svim nivolima. Reaper (MQ-9) je taktički a Hermes 900 strateški dron. Da pojasnimo i osnove aerodinamike – ona ‘izbočina na nosu’ je verovatno satelitska antena/radar. Dron se stabilizuje avionikom, a ne aeroprofilom kao avioni iz 1940-ih. Činjenica da to računari rade bolje nego što ljudska intuicija može da zamisli, verovatno je zbunjujuća.
Jordan
@Multi Boy
Neverovatan komentar! Predator Hawk je izraelska balistička raketa koju proizvodi Elbit, a ne krstareća raketa (mada Puls može da ispaljuje i krstareće rakete dometa 250 km, takođe izraelske proizvodnje). Svi Puls sistemi koji su prodati u Evropi su na „stranim“ kamionima, jer je sistem takav da može da ide na vozila po želji kupca. Danski Puls takođe koristi Tatre.
Ljuba
znaci po vama ni americki Reaper nije ni za sta posto je gabaritan? Eto vi znate bolje od strucnjaka ko je lako uocljiv na radaru i ko se obara ko od sale… Da je to tako ne bi bio vrv najbolji dron uz Reapera, mozete samo da zavidite…
Kosingas
@Milki, da je kojim slučajem obrnuta situacija, priča bi bila kako Hermes jede za doručak TB2 i kako je TB2 mnogo spor i može biti oboren i praćkom.
entuzijasta
Odlična kupovina. Nadam se da će ih biti u adekvatnom broju shodno našim potrebama.
тодос
Одличан дрон, заправо моћан. Само да се успут користи и за цивилне сврхе због своје врхунске оптичке опреме. Имати их бар десетак и ћао!
Miki
Brutalna masina sama za sebe jos u kombinaciji sa PULSOM je pun pogodak.Nisu mogli izabrat bolju kombinaciju.
Miki
I Hermes 900 i Puls je oruzje strateskog nivoa ,to od Rusije nikada ne bi dobili zato to treba postovat.Jedino od Kine bi mogli dobit dron velikog dometa i MLRS dometa do 300 km.
Stefan
Sa 6 Hermesa i 12 lansera Pulsa koliko je poručeno mi praktično imamo strteško oružje velike razorne moći to nikad u svojoj istoriji nismo imali sad imamo i treba poštovati toga koji nam je to omogućio.
Nenad N.
Prica se (sto bi rekli Francuzi) da sa novim ugovorom sa Elbitom, lansera Pulsa ima 32. Mozda, ali Hermesa sigurno nece biti vise od 3. Nema potrebe.
Jordan
Videćemo na kraju koje su količine u pitanju, jer se ne zna šta je sve poručeno, a u pitanju je velika količina para. Biće tu i puno stvari koje se ne vide, a koje dramatično povećavaju borbene kapacitete.
Ako Srbija primeni izraelski model artiljerije, onda će Puls biti organizovan u baterije po 4 lansera i divizione sa 3-4 baterije (12-16 lansera). Ti divizioni su u sastavu mešovitih artiljerijskih brigada koje pripadaju jedinstvenom artiljerijskom „korpusu“ (ne u smislu jednice nego ogranka armije). U sastavu tog artiljerijskog korpusa se nalazi jedinica sa dronovima Hermes koji su specijalizovani za artiljerijsko izviđanje i navođenje. Otprilike jedan dron na deset lansera. Izraelci su postigli i visok nivo integracije artiljerisjkih dronova sa ostalim oruđima (haubicama, starim MLRS pa čak i minobacačima). Ono što je ogromna prednost Pulsa je modularnost, za 10-15 minuta se prilagodi potrebama. Skine se modul sa raketama od 370 mm i postavi modul sa raketama kalibra 122 mm.
Biće interesantno pratiti kako će se VS organizovati sa dolaskom novih oruđa, ne samo Pulsa, nego i novih haubica 155 i domaćih MLRS. Da li će se starije naoružanje (topovi 130 mm i vučene Nore) zameniti novim, ili će se formirati još jedna artiljerijska brigada.