![[ANALIZA] Kako bi Srbija mogla da unapredi svoje helikoptere Erbas H145M: Samozaštita, naoružanje i umrežavanje sa besposadnim letelicama](https://media.tangosix.rs/2026/01/20240605_114909-1600x900.jpg)
Krajem ove godine navršiće se tačno 10 godina od kako je Srbija potpisala prvi ugovor za nabavku dvomotornih lakih višenamenskih helikoptera Airbus Helicopters H145M.
Ova helikopterska platforma je tokom dekade unapređivana, dokazivala je svoju modularnost kako u pogledu opcija senzora i naoružanja, da bi čak bila ponuđena i sa uparivanjem manjih besposadnih helikoptera. Pre nekoliko nedelja primećene su i nove opcije sistema za samozaštitu.
Danas razmatramo na koje sve načine je moguće nadograditi srpske vojne Erbas helikoptere.
Prva nabavka
Za potrebe Vojske Srbije (VS) i Helikopterske jedinice MUP-a (HJP) prvobitno je naručeno devet helikoptera (varijante BK.117D2m).
Na početku je bilo planirano da VS dobije šest, HJP tri primerka, što je kasnije promenjeno – RV i PVO je ostalo bez jedne letelice koju je dobio MUP.
Svih devet ugovorenih H145M isporučeno je u periodu od juna 2019. do juna 2020. godine.
Druga tranša naručena je 2021. godine kada je ugovorena kupovina 10 H145M (u verziji BK.117D3m) koji su namenjeni RV i PVO. Do danas je isporučeno devet i to u periodu od februara 2024. do septembra 2025. godine.
Unapređenje sistema za samozaštitu
Srbija je bila prvi vojni korisnik helikoptera H145M sa sistemom za upravljanje vatrom HForce, i drugi vojni korisnik ovog tipa letelice opremljene sa sistemom za samozaštitu – „Airborne Missile Protection System (AMPS)“ koga proizvodi nemačka kompanije Hensold.
Ovim sistemom opremljena su četiri od pet srpskih BK.117D2m – jedan u varijanti za traganje i spasavanje (domaća oznaka H-50S) i tri primerka koji mogu da se naoružaju (H-50B).
Iz druge tranše od 10 helikoptera BK.117D3m, AMPS je deo opreme sedam helikoptera naoružane varijante H-50B.
Kod srpskih helikoptera, AMPS osim upravljačke jedinice CDU (Control and Display Unit) čine i senzori AN/AAR-60 podsistema MILDS (Missile Launch Detection System) koji služi za detekciju lansiranja infracrveno samonavođene rakete (po dva senzora za prednju i zadnju polusferu), kao i četiri dispenzera mamaca sistema CMDS (Counter Measure Dispensing System).
Ista konfiguracija AMPS primenjena je kod prvih 15 primeraka (H145M LUH SOF) za nemačko ratno vazduhoplovstvo koja je isporučena u periodu 2015-2017, kao i na većem delu mađarske flote ovih helikoptera.
AMPS je do sada seritifkovan i integrisan na većem broju tipova aviona i helikoptera, a iz Hensolda navode da je instaliran na preko 2.000 letelica.
Što se tiče Erbasovih letelica, osim H145M, može se videti i na helikopterima EC155 i AS565, H135M, familiji Super Puma/Cougar, ali i na evropskim NH90 i AW101. Od američkih vazduhoplova sistem je instaliran i na avionima F-16, P-3C „Orion“, „King Air“ 200, Cesna 208, C-130 ‘‘Hercules‘‘, kao i na helikopterima Bell 407, UH-60, CH-47 i CH-53.
Posebno je interesantno što se AMPS našao i na ruskoj familiji helikoptera Mi-8 i 17.
Prvih 16 sistema za ovaj tip letelice isporučeno je Ukrajini juna 2023., koja je tokom 2024. godine dobila dodatan broj AMPS. Komponente ovog sistema integrisane su i na sistem za samozaštitu PIDS+/ECIPS+ koga nose i ukrajinski F-16.
Poslednjih godina sa proizvodne trake u Donevortu, izlaze helikopteri H145M na kojima je primećen AMPS sistem sa više senzora nego što je to slučaj na srpskim, mađarskim i prvoj seriji nemačkih H145M.
Ovakva konfiguracija prvo se mogla videti na H145M za Kipar, potom delu letelica namenjenih nemačkoj armijskoj avijaciji, kao i prvim primercima koje je naručila Belgija.
Pored upravljačke jedinice CDU (Control and Display Unit), dispenzera mamaca CMDS, i senzora AN/AAR-60 podsistema MILDS (Missile Launch Detection System), Hensold za helikoptere nudi i sistem za upozorenje o ozračenosti laserom (LWS – Laser Warning System), signalizator radarskog ozračenja (RWS – Radar Warning sistem), potom senzor za potvrdu o prilasku rakete (MACS – Missile Approach Confirmation Sensor) i sistem za usmerene infracrvene protivmere (DIRCM – Directed Infrared Counter Measures).
Naoružanje i ostale mogućnosti modifikacija
Osim nadogradnje samozaštite svojih helikoptera H145M, Srbija bi mogla da integriše i novo naoružanje.
Najbolje što trenutno nosi naoružani srpski BK.117D3m su laserski poluaktivno vođena raketna zrna Thales FZ275 LGR kalibra 70 mm, dometa do 7 km, koja se lansiraju iz 12-cevnih saćastih lansera Tales FZ231.
Korišćenje ovih raketa omogućava sistem za upravljanje vatrom HForce na nivou 3, a najavljeno je da će na ovaj nivo biti podgnuta i tri BK.117D2m koji su trenutno imaju HForce 1.
HForce 1 omogućuje samo nevođeno naoružanje, u inventaru srpskih H-50B „D2m“ su trenutno ruska nevođena raketna zrna S-8KOM kalibra 80 mm koja se lansiraju iz domaćih 7-cevnih lansera L80-07. Tu je i kontejner GH78 sa mitraljezom M87 12,7 mm sa 250 metaka.
FZ275 LGR su prvi put u Srbiji javno prikazane početkom decembra prošle godine, prilikom posete predsednika Srbije Nišu. Tada se moglo čuti da su stigle sve naručene rakete, kao i da su posade helikoptera već izvršile gađanja ovim ubojnim sredstvima.
Interesantno da se na sajtu Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) može naći informacija da je Srbija nabavila 600 raketa FZ275 LGR.
Znatno unapređenje borbenih sposobnosti srpskih H145M moguće je ostvariti i integrisanjem savremene protivoklopne ili višenamenske vođene rakete.
Kako je Tango Six preneo, još maja 2022. godine srpska delegacija je u Rumuniji prisustvovala prikazu bojevog gađanja raketom „Spike“ ER2 koja je prva takva raketa integrisana na helikopter H145M. Sistem za upravljanje vatrom na nivou HForce 3 omogućuje korišćenje ovog sredstva. Kipar je svoje H145M naoružao izraelskom raketom.
Tango Six je ranije pisao i o mogućnosti uvezivanja tipa H145M sa besposadnim letelicama, među kojima su se na ispitivanjima u programu MUM-T koristile „Schiebel“ CAMCOPTER S-100 i „Rheinmetall“ LUNA NG. Poslednje unapređenje srpske vojne flote H145M moglo bi se odnositi i na dovođenje pet helikoptera varijante BK.117D2m na nivo D3m. Ne samo da bi došlo do poboljšanja letnih i drugih karakteristika letelica i njene udobnosti, već bi se pojednostavilo i održavanje.
Blue
Ostaje velika steta sto nije porucena jos jedna eksadrila.. Sada je broj narudzbina toliki da bi cekali duze nego za Rafale.. ali opet 20 H145M je za svaki respekt.
Vlad
Mislim da će sada biti naručeno minimum dve eskadrile H125. Zanimljivo bi bilo znati i da li na taj helikopter može da se integriše naoružanje koje nosi H145 (ili je već možda i integrisano)?
darko
Mislim da je ovde na T6 bilo da h125m ima hforce 3.
Alexandar
Ne razumem po čemu je airbasov helikopter za respekt kada bi za taj novac mogli da kupimo Ruske helikoptere koji mogu da nose više korisnog tereta i imaju veću moć udara kao i preživljavljanja?
Bole
@Aleksandar
Sta tacno ne razumes?
H-145 je u sluzbi preko 50 zemalja sveta i proizvedeno ih je preko 1500, zar to nije za respekt???
Koji ruski helikopter u klasi H-145 ima “vecu moc udara i prezivljavanja“?
Blue
@Alexandar Mozda ti ne razumes ali VS itekako razume cemu Airbus.
Mozda za pocetak da se prisetis zaostalih Mi17V5 i Mi35M pre pocetkao SVO.
Srbofil
@alexandar
Rusija nema helikopter u ovoj kategoriji, a ovi veci poput Mi17 su daleko skuplji. Samo za prezident-s su trazili para kao polovinu cene jednog H145m. To su dva razlicita tipa zato i jesu nabavljeni odvojeno.
Jordan
@Vlad
H125M može da nosi HForce 3 i deo oružja koje nosi i H145M. Međutim, u pitanju je jednomotorni helikopter koji ima manji nivo zaštite i manju mogućnost preživljavanja. Neka oružja (npr. Spike ER2) nisu certifikovana za H125M i verovatno neće, osim ako kupac plati troškove.
Niko u Evropi ne koristi H125M u vojne svrhe. H125M je odličan helikopter za trening, ali ne i za borbenu upotrebu.
Grga
@Srbofil
I trebalo je platiti za njega koliko god da su Rusi tražili. Jer šta imamo sad? Kiparske polovne sa zastarelom Lipom i ove naše „nove“ koji nemaju ni to. Plus je trebalo nabaviti i Pastelj umesto Berjoze.
Jordan
@Alexander
Da ostavimo po strani šta Rusi mogu da isporuče i šta ne, kao i zašto nisu isporučili ono što je naručeno i plaćeno pre rata u Ukrajini – Rusi jednostavno nemaju helikopter u ovoj kategoriji. Mi-8/17 je mrcina od 7,5 tona, sa rotorom koji pokriva površinu od preko 350 kvadratnih metara. H145M je težak ispod 2 tone, sa rotorom koji pokriva 95 kvadratnih metara. Neuporedivo je tiši od ruskih helikoptera. Daleko je praktičniji za najveći broj potreba.
Bilo bi sjajno ako bi Srbija mogla da naoruža svoje H145M raketama Spike ER2. To je domet od 16 km, više od bilo koje vođene rakete kojom su trenutno naoružani srpski helikopteri.
Jole7
Sada kad kupujemo mnogo toga od Izraela, bilo bi čudno da ne naručimo i Spike ER2. Možda već jesmo
Страхиња
Пошто се у чланку помиње умрежавање Х145М са беспосадним летилицама, морам да се осврнем и на српску набавку 12 Рафала.
Ако не грешим, наручено је само 3 двоседа и 9 једноседа.
Обзиром да у Дасоу увелико раде на беспосадној летилици која треба да се „увеже“ са Рафалима, зар наши војни стручњаци нису могли да наруче свих 12 авиона као двоседе?
Miloš77
@Strahinja
Dvosedi su znatno skuplji.
Druga stvar je sto je ta tehnologija jos uvek u razvoju. Tek ce erzja Rafala F5 imati tu sposobnost. Dakle moracemo ne samo da kupujemo te besposadne UCAS avione kad udju u serijsku proizvodnju za jedno 5-8 godina, nego i da modernizujemo nase Rafale F4.1 koji jos nisu ni proizvedeni :-)
Sumnjam da ce to biti u interesu srpskog RV, ali ko zna. Mislim da je to za neke vece i bogatije igrače od nas.
Mečka
Mislim da je umrežavanje bespilotnih sistema daleko ekonomičnije i praktičnije sa posadnim helikopterima. Ekonomičnije naročito kada se ima u vidu cena časa letenja za obuku kao i cena same platforme (helikopter) a praktičnija jer helikopter ima više „prostora“ za smeštaj opreme i operatera koji su neophodni za umrežavanje sa besposadnom letelicom.
Jordan
Dronovi se mogu koristiti za različite namene. Oni koji se integrišu sa avionima obično ne zahtevaju posebnog operatera. Taj dron koji će Daso uvezati sa Rafalom neće imati posebnog operatera. Slično je i rešenje za F-35.
Postoje i dronovi koji deluju samostalno, a koriste avion ili drugi dron da bi ih povezao sa operaterom. Na taj način dobijaju veći domet. Kod takvih dronova, operater može da bude u dubokoj pozadini, npr. da sedi u Beogradu.
Grga
Po meni je najveći problem što mi do sad nismo uveli ni jednu domaću vođenu raketu za ovaj helikopter, a najavljivali su.
Ni Ralas, ni Skadar na Bojani zvani Pauk, ni S-8LGR..
Al neka, lakše kupiti sve na gotovo, nego se iscimati pa da imaš svoje za kad god ti treba.
KK
Mislim da se vrtimo u krug s nekim temama. Konkretna tema koja se ponavlja je: Zasto nismo proizveli svoje da potaknemo sopstvenu proizvodnju itd.
Ljudi kao da su spavali poslednjih 40 godina kroz deindustrijalizaciju ex-YU, kroz bezaniju na vrata i prozore ikoga ko je imao neka znanja i obrazovanje. A da se ne zavaravamo, nije da je i Yugoslavija bila sama za sebe neki tehnoloski gigant koji je pomicao granice znanosti. Juga je radila neke stvari koje su bile doboljno dobre za neke planirane narodnooslobodilacke aktivnosti ako dodje do agresija Varsavskog pakta ili NATO. Da se pruzi ublazavajuci udar na agresiju i time kupi vreme da se samoorganizacijom narod povuce u sume naoruzan za NOB 2.0. Nismo imali svoje tenkove sopstvenog dizajna, nismo imali neke lovce presretace tipa Rafala ili MiG29. Nase vazduhoplovstvo je moglo da baci bombu, nevodjenu. Moglo je da istrese sacasti lanser po livadi. Moglo je po licenci da proizvede maljutku, ili nesto slicno. I tu je prici kraj.
Sad, nakon sankcija, 35 godina rasejavanja po belom svetu, hocemo da nastavimo s neke pozicije u proslosti i jos da smo napredniji. E pa nece bas tako.
Nije se investiralo, nije se ucilo, nije se radio R&D. Na stranu lepe makete i koncepti na koje se pada u nesvest pa se misli da je to sada to. Nije. I ne moze da bude. Rudimentarne stvari moze da proizvedemo, napredna sredstva, nece moci.
Grga
Melodramatična tirada o sudbini nam kletoj.
I šta treba da radimo? Da sedimo i plačemo u ćošku i da se ništa ne radi po tom pitanju.
Složenih projekata je bilo, al to sad nije tema.
Druga stvar. Ovde se ne radi o ICBMovima već o raketama dometa do 10km.
To je apsolutno realno dostizan cilj.
Ako nemaš kapacitete napraviš halu i kupiš opremu.
Ako nemaš ljude šalješ ih preko na školovanja i obuke.
Za to ti ne treba 40 godina. To bi posle 5-10 godina dalo rezultate..