Čitam u novinama komentare na Veliku dilemu našeg nacionalnog prevozioca. Primećujem, takođe, da dežurni lešinari srpskog civilnog vazduhoplovstva nalaze za shodno da kažu koju reč. Neka, neka ih, neću o njima.
U medijima se postavlja arena za odluku stoleća. B ili A? Ili mozda ako više volite A ili B? Ponovo ćemo mesecima roptati i stenjati, dok ne iznedrimo, novo, Istorijsko Ne. Jer kod nas nijedna odluka ne može biti laka ili spontana. A ne, mi moramo da iz dubine duše i nedara iznedrimo nešto što još niko, do dana današnjeg, nije video, čuo, pomislio.
Kod nas se odluke ne donose u pozitivnom smislu. Tipa, „Da, hoćemo da kupimo to i to!“ Ne, ne, mi uvek počinjemo, „Ne, vala nećemo mi to i to!“ Važnije je da pokažemo da smo mrskom neprijatelju u lice sasuli sve što o njemu mislimo, makar nakon toga gloginje jeli. I na taj način još jednom pokažemo da nismo odmakli dalje od pred pubertetskog inata. Mi smo nacija pubertetlija. Manje ili više.
Na stranu to što Nacionalni prevoznik ne može da napuni avione na nekada popularnim linijama za zemlje gde naši gastarbajteri vec četvrtu deceniju rade da zarade i da se vrate kući.
Na stranu to što se ne zna ko pije, a ko plaća u morbidnom odnosu Nacionalni prevoznik-Tehničko održavanje Nacionalnog prevozioca.
Na stranu to što Država poslednjim trzajima pokušava da pomogne Nacionalnom prevozniku izjavljujući da za primenu Open Sky ugovora nema tehničkih mogućnosti.
Na stranu to što se od Nove godine, možda, ukidaju vize za srpske pasoše i jedino se za Srbiju u idućoj godini planira porast obima avio saobraćaja.
Ako dodam još koju stranu, zastraniću i Ja, nakon svih onih u srpskom avio saobraćaju koji su odavno zastranili.
Gde je spas?
U momentalnom, trenutnom, zaokretu u strategiji koja treba da označi modus operandi Nacionalnog prevozioca.
Racionalizaciji flote. Da nam u isto vreme ne poleće 4-5 letova, a da zatim imamo prazan hod aviona.
Smanjenju operativnih troškova, koji treba da dovedu do smanjenja cena karata.
Razvoju saobraćaja sa jedinog alternativnog aerodroma koji imamo. Niša. Po cenu da putnik iz Beograda ide u Niš da bi leteo dalje, dok Glavni aerodrom ne shvati da mora da izađe na tržište sa tržišno orijentisanim ponudama.
Da se definiše ko i šta radi u Nacionalnom prevoziocu.
A tek onda se možemo pitati da li A ili B? U međuvremenu na aerodromima širom sveta ima na hiljade aviona koji se za pristojan novac daju unajmiti i upotrebiti za podizanje posrnulog Nacionalnog prevozioca.
Samo, za takav dil nema 3% provizije, koje ima kod kupovine novih aviona. Nema lakih para za srpske politicke partije i glavonje u istim.
Možda bih trebao da se korigujem? Možda je Velika dilema u stvari trilema? Da li A ili B ili 3%? U tom slučaju zna se odgovor. Zar ne?
[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]
TWR
Покушах прочитати цео текст, али одустах после два пасуса… Овакав говор мржње одавно нисам видео.
Vladimir
A gde ti vidis mrznju?
Petar
Da, TWR, budi ljubazan pa i nama reci gde si u ovom tekstu prepoznao govor mrznje?
Pozdrav
Petar Vojinović
…ajde, drzis nas u neizvesnosti…