Izveštaj iz prve ruke – aeromiting Airpower11, Zeltweg, Austrija

Pišem ovaj tekst pod još uvek jakim pozitivnim utiscima sa ovogodišnjeg aeromitinga AIRPOWER11 održanom 1. i 2. jula u Celtvegu, Austrija. Mogu slobodno reći da je to najbolje organizovana vazduhoplovna priredba koju sam ikada posetio a takvo mišljenje imaju i ljudi sa mnogo više evropskih mitinga u nogama. Sa takvima sam i bio u Celtvegu a dosta novih tamo i upoznao.

Sve je bilo gotovo besprekorno, od same organizacije službi u bazi, ljubaznih domaćina, preko statike, letačkog programa i muzeja vazduhoplovne baze Celtveg. Sve do jako dobro osmišljenog programa za spotere među kojima je bila i moja malenkost. Takva je bila i poseta, za dva dana gotovo 290 hiljada ljudi! Kako bi što bolje videli letački program, stajanke i ostale zanimljivosti na aeromitingu, prijatelji i ja smo odlučili da nabavimo spoterske karte iako većina nas nije imala aparate visokih performansi. Pokazalo se to kao pun pogodak. Iako karta nije bila nimalo jeftina – vredela je svaku paru! Spoteri su imali prevoz vojnim kamionima do spoterskih mesta kojih je bilo 10 i koja su bila raspoređena širom baze, na najboljim i najinteresantnijim mestima za fotografisanje i praćenje letačkog programa. Bili smo, da kažem smešteni u dva velika šatora od kojih je jedan bio praktično menza sa odličnom klopom a u drugom smo dobijali informacije vezane za raspored letačkog programa, mogli smo da napunimo baterije fotoaparata i priključimo se na internet.

Statički deo je bio solidan a vazduhoplovi su bili tako postavljeni i tako ograđeni da je svako mogao da ih slika i vidi bez da mu neko od posetilaca smeta iako je bila velika gužva. Pored gotovo svih tipova vazduhoplova iz sastava austrijskog RV, bili su zastupljeni avioni i helikopteri iz još 11 država a u letačkom delu je učestvovalo još 7 zemalja. Dakle ukupno 18 ne računajuci domaćina. Bila je prisutna i Srbija, sa izloženim Super Galebom G-4 i transporterom An-26. Za mene najveća zvezda statičkog dela, prava egzotika, je bila prisustvo Tajfuna iz sastava saudijskog kraljevskog RV. Bili su tu i austrijski i nemački EF-2000, madjarski Gripen, britanski Tornado, nemački F-4 a veliko interesovanje je privukao nemački Tornado naoružan sa protivradarskim raketama AGM-88 HARM.

Firma Red Bull kao verovatno najjači i najpoznatiji austrijski brend u svetu, prikazao je većinu svoje impresivne flote vazduhoplova medju kojima ima svega i svačega, od oldtajmera, akrobatskih aviona, savremenih mlaznih aviona pa sve do helikoptera. Tako smo mogli videti njihove avione iz II. svetskog rata F4U-4 Corsair, B-25 Mitchell, P-38 Lighting, zatim akrobatske avione Extra 330, nekadasnji predsednički avion Josipa Broza Tita Douglas DC-6B, mlazne školsko-borbene Alpha Jet, helikoptere BO-105, UH-12 i TAH-1 Cobra. Da, dobro ste pročitali, imaju i čuveni borbeni helikopter Kobra. Prvi put sam video i mali mlaznjak Bede BD-5J koji je bio u jednom od filmova o čuvenom agentu 007 Džemsu Bondu, takođe u vlasništvu Red Bula.

Letački deo je bio veoma raznovrstan i neobično dug jer je non-stop bilo neke akcije sa malim pauzama. Što se tiče borbenih aviona najjači utisak ne mene  je ostavio pilot belgijskog F-16AM a zatim i austrijski Tajfun. Solidan je bio slovački MiG-29AS kao i švajcarski F/A-18C. Helikopter BO-105 firme Red Bull je izveo neverovatan program sa mnoštvo petlji i valjaka i tu sam se uverio da je ovaj tip helikoptera jedan od najmanevarbilnijih na svetu. Odličan je bio i Mi-24V u kome su Česi pokazali da su jos odavno potpuno ovladali ovom letelicom.

Kada sam video da će ušestvovati italijanski transporter C-27J Spartan znao sam da će piloti ponovo, po ko zna koji put izvesti neverovatne manevre sa ovom letelicom, poput valjka i petlje. Manevre nesvakidašnje za ovako veliki transporter. Zbog toga je posada ovog aviona i osvojila prvo mesto što se tiče letenja. Leteli su i oldtajmeri, uz vec pomenute avione firme Red Bull, videli smo i Meseršmit 109G kao i mlazni Me-262, koji su se kasnije našli i u statičkoj postavi. Kao i na svakom većem aeromitingu videli smo i mnostvo akro- grupa. U Celtvegu su Italijanski Frecce Tricolori bili ponovo neprevaziđeni iako su Turske zvezde i Švajcarska patrola imali sasvim solidne programe.

Prvi put u Evropi nastupili su Saudijski Jastrebovi na avionima Hawk Mk 65. Prvi dan su bili dosta loši i neubedljivi ali su popravili utisak drugog dana. Čini se ipak da dosta zaostaju za evropskim, američkim i ruskim akro-grupama.

Baza Celtveg ima i svoj muzej. U njemu se nalaze svi vazduhoplovi koji su se tu bazirali ali i većina vazduhoplova koje su Austrijanci imali u naoružanju. Video sam vrlo interesantne švedske lovce J-29 Tunan tzv. ’’leteće bure’’ i J-35 Draken, impresivnog lovca sa interesantnom konstrukcijom. Najveću pažnju ljudima sa ovih prostora je privukao izviđač MiG-21R RV i PVO JNA kojim je pilot Rudolf Perešin 25.10.1991. prebegao u Klagenfurt, Austrija, odbivši poslusnost i naređenja Komande JNA. Avion je prebačen u vojno istorijski muzej u Beču, i ostao je u Austriji, koja je odbila da taj avion vrati JNA ali i da ga isporuči novoformiranom hrvatskom RV. Pilot se pridružio snagama hrvatske vojske. Pored aviona postoji pano na kome je opisana sama akcija prebega kao i biografija pokojnog Perešina.

Veliku pažnju privukla je vežba austrijske vojske gde je između ostalog prikazan i desant padobranaca iz dva transportera C-130K Hercules zajedno sa  helikopterima SA-316B, S-70A-42, Bell 212 kao i borbeni avioni EF-2000. Tom prilikom se, prvog dana desio incident gde je jedan padobranac upao/udario u kupolu drugog, oni su se zapetljali i prilikom doskoka bili teže povređeni.

Takođe  je zanimljivo da je u jedan saudijski Hawk prilikom uvežbavanja tačke akro- grupe, u četvrtak pred aeromiting udarila ptica!

Vratili smo se u Srbiju iscrpljeni i umorni ali puni dobrih utisaka, puni tenzije i adrenalina koji je još uvek u nama. Austrijanci su se pokazali kao odlični organizatori i domaćini i svakako da preporučujem u budućnosti entuzijastima da posete ovaj događaj koji je, još jednom ponavljam, bio na vrhunskom nivou. Nadam se da će i Srbija jednom organizovati nesto slično a prilika za to je već sledeće godine na obeležavanju 100 godina srpskog vazduhoplovstva.

Piše: Živojin Banković
Fotografije: Dimitrije Ostojić