Jugosloveni brži od dva maha i prvi među njima koji to glasno nikada nije rekao

Za Tango Six danas piše direktor Muzeja vazduhoplovstva  u Beogradu, Predrag Grandić. O počecima nadzvučnog letenja, godišnjici tada najbrže letelice i o tome kako je ustanovljeno ko je zaista bio prvi čovek sa ovih prostora koji je leteo dva puta brže od zvuka.

Po reorganizaciji našeg vazduhoplovstva i njegovim prerastanjem u vid, došlo je do kvalitativnog i kvantitativnog jačanja koje ga je dovelo u rang najrazvijenijih vazduhoplovstava početkom sedme decenije prošlog veka. Pedeset godina posle formiranja prvih srpskih vazduhoplovnih jedinica uvedeni su najsavremeniji lovački avioni sa samonavođenim raketama v-v, raketnim jedinicama za dejstvo na velikim visinama S-75M Dvina i svevideći radarski sistemi za osmatranje i navođenje lovačke avijacije sistema VOJIN, P-30 i P-35. Tako je godina 1962. godina, realizacojom zadatka nabavke savremene vazduhoplovne tehnike označenog kao zadatak „Romanija“, postala jedna od najdinamičnijih u budućoj razvojnoj koncepciji sistema PVO, koji je u potpunosti zaokružen, a u narednim godinama i usavršavan, pa je sistem PVO bio u potpunosti operativan u svim meteorološkim uslovima danju i noću.Uvođenje ove najsavremenije tehnike u naše vazduhoplovne jedinice dešavalo se skoro jednovremeno kada su i svetske supersile, koju godinu ranije, uvodile slične ili iste sisteme (obaranje izviđačkog aviona U-2 1. maja 1960. na visini od 20.000 m, pomoću PVO sistema S-75).

Prvi put je dvostruka zvučna barijera savladana sa eksperimentalnim američkim raketoplanom Douglas D-558-II Skyrocket 20.11.1953. Prvi borbeni serijski mlazni lovac (tada još u razvojnoj fazi u bazi Edwards) koji je leteo preko 2 Ma je bio Lockheed YF-104A 27.04.1956. a u Sovjetskom Savezu sa opitnim Mikojanovim lovcem sa kombinovanim pogonom E-50/2 03.01.1957. godine. Sličan podvig u Evropi prvi put je napravljen u Francuskoj 24.10.1958. sa avionom Mirage IIIA u horizontalnom letu bez uključenja pomoćnog raketnog motora.

Odabrana grupa od sedam pilota: Rakić, Mandić, Ončevski, Pipan, Rakonjić, Strmotić, Raičević, 21 vazduhoplovni specijalista i lekar, predvođeni majorom Slobodanom Rakićem i kapetanom I klase Ivanom Dubravčićem, je posle kursa ruskog jezika, 1. maja 1962, vozom upućena u Sovjetski savez. Program letačke preobuke je obuhvatao obuku u tehnici pilotiranja danju bez elemenata borbene obuke. Letačka obuka je završena do avgusta 1962. godine. Obuku je uspešno završilo šest pilota, jer pilot Raičević nije prošao lekarske preglede i vraćen je u Jugoslaviju.

Planom letenja za 17. jul bilo je predviđeno je samostalno letenje na maksimalnim nadzvučnim brzinama, a u plan su redom upisani major Rakić, potom Mandić i ostali. Po okončanju letačkog dana, uvidom u naređeni plan letenja, major Rakić je bio prvi naš pilot koji je leteo dvostrukom brzinom zvuka. Na svečanoj Skupštini pilota supersonične avijacije Ma2+, predsednik Kluba general Ljubomir Bajić mu je dodelio sertifikat sa brojem 001. Naknadim istraživanjima dobili smo uveravanja da je to ipak uradio uvaženi, tihi, gospodin Stevan Mandić, koji je i sam prisustvovao navedenoj svečanosti i mirno posmatrao ovaj naš čin bez namere da ga ospori. Na našu veliku žalost više nije dolazio na naše sesije, ali je uvek kao dobronamerni, veliki čovek bez sujete i ljutnje, navodio razloge koji su nam mnogo toga govorili. Toliko o našim uverljivim i dokumentovanim „istorijskim“ aktima i ličnim evociranjima, u bilo kojoj oblasti, a pogotovo u pilotskoj profesiji gde je većina nas, kada je reč o letačkim kvalitetima i dometima sujetna, uostalom, kao i u bilo kojoj drugoj elitnoj profesiji.

U danima ispred nas, neophodno je da na dostojan način obeležim datum kada su u operativnu evidenciju – uvedeni u naoružanje našeg RV uvedeni ovi legendarni lovci – prvih pet aviona MiG-21. Od tog 14. septembra 1962. godine pa do 25. aprila 1983, kada je uveden poslednji avion ovog tipa u naše vazduhoplovstvo, piloti i tehnički sastav su leteli i brinuli o 261 avionu direktno nabavljenim iz Sovjetskog Saveza za RV i PVO. Od toga 50 aviona su bili dvosedi za borbenu obuku i trenažu a ostali jednosedi za presretačke, izviđačke i lovačko-bombarderske zadatke, sa ukupno 11 podvarijanti. Tokom svih ovih godina na avionima ovog tipa je letelo 630 pilota od kojih je 69 poginulo za komandama ovog aviona, izvršavajući mnogobrojne mirnodopske i borbene zadatke, što ovu našu malobrojnu populaciju dovodi na visoko mesto među najrizičnijim profesijama u svetu – svaki deveti je poginuo. Inače od posledica letenja, (ne)uslova života i rada na našim, pogotovo „podzemnim“ objektima u Bihaću i Prištini, umrlo je više od tridesetak pilota, tako da ih već više od stotinu nema među nama – leteći nebeskim prostranstvima u supersoničnim eskadrilama. Neka im je večna hvala i slava.

Klub nadzvučnih pilota Ma2+ pored stotinjak redovnih članova ima i pomažuće i počasne članove. To su uglavnom ljudi van vazduhoplovstva ali zaljubljenici u našu profesiju i herojstvo ništa manje od nas samih, aktivnih učesnika u celokupnom projektu letenja nadzvučnim brzinama. Svakom ko je opredeljeno bio sa nama sve ove godine, sprečavajući i otimajući od konačnog zaborava činjenicu da je i na ovim prostorima bilo ljudi a bogami i sredstva respektabilnih po svim svojim resursima a o kojima sada moramo da sačuvamo barem sećanje – veliko hvala na dosadašnjoj potpori i pomoći. Nadam se da će ovo biti nova injekcija Klubu Ma2+, da na ovim slavnim tradicijama sanjamo naše večne snove i sećanja na naše prethodnike, svesrdnom pomoću tridesetak pomažućih i petnaestak počasnih članova Kluba pilota supersonične avijacije Ma2+. U ovu svrhu je kreiran i ovaj video klip: