BEG airport status
Rumunski kopljanici

Rumunski kopljanici

BEOGRAD – U okviru srpsko-rumunske vežbe „Air Solution 2013“ na aerodrom Batajnica juče su sletela dva MiG-a 21 rumunskog ratnog vazduhoplovstva. Danas o gostima.

 

Lancer - A
LanceR – A

Svoje prve lovce-presretače tipa MiG-21 Rumunija je nabavila 1962. godine a prvi avioni u kojima su bili sovjetski piloti sleteli su na aerodrom Deveselu 12. februara iste godine. Te godine u Rumuniju je stiglo 12 aviona verzije MiG-21F-13 a oni su privremeno dodeljeni 91. lovačkom puku u bazi Caracal. Kasnije su postali deo 93. lovačko avijacijskog puka u bazi Giarmata. Do 1990. godine nabavljeno je ukupno 316 aviona i to: 24 MiG-21F-13, 38 MiG-21PF, 52 MiG-21PFM, 12 MiG-21R, 66 MiG-21M, 74 MiG-21MF/MF-75, 4/3 MiG-21U-400/600, 11 MiG-21US i 32 MiG-21UM.

1992. godine rumunsko ratno vazduhoplovstvo definisalo je taktičko-tehničke zahteve za modernizaciju svojih aviona verzija MiG-21M, MF, MF-75 i UM (proizvedenih u periodu 1970-1980). Zahtevi za ponudu su poslati na adrese firmi za koje se smatralo da mogu da obave posao. Ponudu su dostavile firme Elbit (Izrael), GEC-Marconi (UK), Israel Aircraft Industries, MAPO-MiG (Rusija) i Thompson-CSF (Francuska). Pobednik tendera je bio izraelski Elbit i ugovor od 358 miliona dolara za modernizaciju 110 aviona potpisan je 1993. godine. Moramo reći da su Rumuni i Izraelci uradili modernizaciju bez dozvole i kosultovanja sa originalnim projektantnom i proizvođačem čime su izgubili svaku tehničku podršku i garancije Rusa. Projekat je vodio Elbit a izvođač radova je bio rumunski remontni zavod Aerostar iz Bakaua koji je od 1970. godine remontovao avione tipa MiG-21.
 

LanceR - C lansira raketu R.550M Magic 2
LanceR – C lansira raketu R.550M Magic 2

Prilikom modernizacije akcenat je stavljen na novi savremeni radar, elektronsku opremu i naoružanje. Ako posmatramo tehnološki aspekt ovog posla Rumunija je itekako imala koristi tako što je ušla u kooperaciju sa poznatom i renomiranom firmom, remontni zavod je dobio strogu kontrolu kvaliteta, rumunski stručnjaci su ovladali savremenom avionikom i naoružanjem. Rumunsko RV dobilo je borbeno moćniji avion sa većim mogućnostima dejstva po ciljevima kako u vazduhu, tako i na zemlji. Treba reći i da je modernizacija imala i loše strane a to je pre svega što je motor ostao isti pa su tako ostale i iste manevarske sposobnosti. Ostale su i druge mane ovog aviona npr. mali dolet i borbeni radijus a na lovačku varijantu nisu integrisane rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa čime nisu iskorišćene pune sposobnosti ugrađenih radara. Avioni su nakon modernizacije nazvani Lancer (kopljanik).
 

LanceR - C kokpit
LanceR – C kokpit

Modernizacijom su nastale tri verzije modernizovanih aviona – prva je jurišni avion Lancer-A, zatim dvosed Lancer-B i lovački avion Lancer-C. Prvi je poleteo Lancer-A 22. avgusta 1995. Ova verzija je uvedena u naoružanje 1997. i ukupno je na ovaj standard modernizovan 71 avion (34 MiG-21M, 30 MiG-21MF i 7 MiG-21MF-75) a poslednja 4 aviona su isporučena 2000. godine. Dvosed Lancer-B vinuo se u nebo 6. maja 1996, modernizovano je 14 aviona MiG-21UM a isporučivani su u periodu od 1997-2002. Lovac Lancer-C je imao prvi let 6. novembra 1996, prvi od 26 aviona (2 MF i 24 MF-75) je primljen u upotrebu 1997. a poslednjih pet 2002. godine. U periodu od 1997. do danas srušila su se tri aviona Lancer-A, dva Lancer-B i šest Lancera-C, ukupno dakle 11. Kako je vreme prolazilo broj aviona se smanjivao usled isteka resursa i životnog veka pa je danas na brojnom stanju ukupno 68 aviona a u operativnoj  upotrebi oko 30 aviona.
 

Višenamenski radar ELM-2032
Višenamenski radar ELM-2032

Verzije imaju zajedničke sisteme a postoje i razlike koje su primerene nameni aviona. Sve verzije su dobile:
– elektrooptički gornji pokazivač (HUD-Head Up Display) tipa ‘’Elbit’’ Elop-921
– jedan monohromatski donji pokazivač (MFD) i jedan višenamenski kolor donji pokazivač (MFCD) (Lancer-A je dobio samo jedan kolor MFCD)
– sistem HOTAS komandi (Hands on throttle and Stick), u prevodu ruke na ručici gasa i pilotskoj palici, čime se smanjuje opterećenje pilota u borbi
– sistem DASH (Display and sight system) na kacigi pilota koji prikazuje vitalne taktičke informacije (navigacija, parametre leta, pretnje, status naoružanja) bez gledanja kroz elektrooptički gornji pokazivač
– hibridni navigacijski sistem LISA-4000EB sa inercijalnim navigacijskim sistemom uz dodatak sistema globalne navigacije (GPS)
– sistem za radionavigaciju koji se sastoji od prijemnika VOR/ILS (VHF Omnidirectional Range)/ILS (Instrumental Landing System) tipa ‘’Bendix-King’’ KNR-634A i 706A i transponder DME (Distance Measuring Equipment) tipa ‘’Bendix-King’’ KDM-DME
– sistem svoj-tuđ (IFF – Identification Friend or Foe) tipa IFF Plessey
– radio stanice ARC-430 i ARC-435
– signalizator radarskog ozračenja SPS-20V2 sa 4 antene
– dva bacača mamaca sa po 15 IC mamaca ili sa po 30 radarskih patrona
– sistem za snimanje parametara leta SAIMS
– sistem za upozorenje pilota o problemima u letu, kombinovano glasom, optički na HUD-u i svetlosnim signalom
– magistrala podataka otvorene arhitekture MIL-STD-1553B za integraciju avionike i za integraciju naoružanja
 

Lancer A sa Litening kontejnerom
Lancer A sa Litening kontejnerom

Ostali sistemi su ostali kao i kod verzija MiG-21M/MF/MF-75/UM i tako je olakšan prelazak sa običnih na modernizovane avione. Jurišnik Lancer-A i dvosed Lancer-B su dobili radarski daljinomer Elta El/M-2001B koji daje podatke o razdaljini do ciljeva na zemlji. Lancer-A ima i kontejner Litening sa napadno-navigacijskim sistemom koji se sastoji iz infracrvenog sistema za osmatranje prednje polusfere (FLIR), laserskog daljinomera, laserskog obeleživača ciljeva i inercijalnog navigacijskog sistema. Manji deo aviona Lancer-A osposobljen je i za nošenje kontejnera ARP sa foto-izviđačkom opremom. Tu su i dva kontejnera sa ometačima za protivelektronska dejstva Elta EL/L-8202.

Lovac Lancer-C dobio je višenamenski Impulsno-Doplerski radar Elta El/M-2032 koji omogućava mapiranje terena i koji ima domet od 60 km za cilj veličine lovca u prednjoj polusferi i 35 km u zadnjoj polusferi, koji omogućava istovremeno praćenje 8 ciljeva u vazduhu a ima i mogućnost otkrivanja ciljeva na kopnu i moru. Podaci primljeni od radara se prikazuju na gornjem i donjem pokazivaču.
 
Od naoružanja treba istaći sledeće:

Jurišnik Lancer-A ima integrisane: – infracrveno vođene bombe Elbit ‘’Opher’’ od 227 i 454 kg (modifikovane bombe Mk 82 i 83)
– laserski vodjene bombe IAI MBT ‘’Griffin’’ mase 227 kg (modifikovana bomba Mk 82)

Lovac Lancer-C je dobio: – izraelske infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh Python 3 dometa do 15 km
– francuske infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh Matra R.550M Magic II dometa do 15 km
– ruske infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh R-73E dometa do 30 km

Infracrveno vodjena bomba Opher
Infracrveno vodjena bomba Opher

Laserski vodjena bomba Griffin
Laserski vodjena bomba Griffin

 
 

Komentari

e

"… da su Rumuni i Izraelci uradili modernizaciju bez dozvole i kosultovanja sa originalnim projektantnom i proizvođačem …" ovo nije tačno, naprotiv imali su dokumentaciju od MAPO-MIG koji se iz potencijalne zajedničke priče povukao političkom naredbom državnog vrha Rusij. Dokumentacija koju je MAPO predao firmi Elbit ostala je Elbitu posle povlačenja Rusa i izraelci su sami završili posao Rumunima na osnovu orginalnalne ruske dokumentacije.

Odgovori
Ж

Румунски завод Аеростар је радио ремонт авиона МиГ-21 свих верзија у румунском РВ од 1970. самим тим је имао техничку документацију не само за ремонт, него и продужење животног века. А тачно је да су се Руси бунили јер су им Израелци узели део колача и да су говорили да је модернизација нелегална. Чак су и критиковали модернизацију и рекли да не ваља, са чим се можда не бих сложио.

Odgovori
Ж

Било је још 1993. протеста руске ваздухопловне индустрије, а добро се сећам тога из 90.тих. Сваки пут када је неки румунски Лансер падао Руси су подсећали на ''пиратску'' модернизацију.
http://english.pravda.ru/news/russia/27-02-2002/3

e

Слажем се са констатацијама али оне су углавном засноване на новинским чланцима. Ово што сам навео ни мени није било до скоро познато. Пре извесног времена имао са прилику да упознам стручњака који је био учесник ове приче (ако не и водећи по питању струке) са руске стране и од њега чуо за ову причу. Како каже на Буржеу му је водећи човек Елбита показујући LanseR рекао господине видите ли шта смо заједнички направили, но паре су ипак узели израелци.
Било би интересантно сагледати пројекте МиГ 21-93 и LanseR и видети колико имају заједничких решења и онда би се могло дискутовати да ли ова прича има основа. Оно што је индикативно да се оба пројекта дешавају у исто време.
Број од 30 оперативних авиона је веома оптимистичан.
Невероватно је да су седамдесетих година имали документацију о продужењу животног века јер тада није ни постојала, а колико сам упознат ником је нису ни дали. То једино они (МИГ) раде прегледавајући сваки авион који је намењен за продужење века употребе, одлучују да ли може или не, на који временски период и са којим нивоом радова за сваки прегледани авион.
У тексту, такође, није поменуто да ли има проблема у експлоатацији авиона и поузданост новоуграђене опреме, осим падова авиона.

Ж

Ако је тај руски стручњак био део целе приче и водећи по питању струке, зашто онда прича да му је водећи човек Елбита саопштио да су заједно направили Лансера?

Ускоро иде текст о МиГ-21-93 где ћемо видети да је руски пројекат другачији и где су се само поједине компоненте овог пакета модернизације нудиле за модернизацију старијих варијанти МиГ-21М/МФ. Претежно је нуђен за модернизацију варијанте МиГ-21бис.

МиГ-21-93 је дефинисан много раније него Лансер, још осамдесетих година.

Нигде нисам навео да су Румуни 70.тих година имали документацију за продужетак животног века али је Аеростар способан за тако нешто. И ВЗ Мома може да продужава на нпр. двоседима али не и на МиГ-21бис.

Својеврсна ''освета'' РСК МиГ за Лансера била је на румунско-израелском пројекту МиГ-29 Снајпер. Поред тога што Румуни нису имали новца за модернизацију, Руси су одбили сваку сарадњу на том пројекту.

Што се тиче проблема у експлоатацији, сигурно их је било. И критиковано је управо од стране Руса да је све у авиону поремећено и да модификације нису урађене како ваља. Са друге стране сматрам да губитак од 11 авиона за 16 година и није тако велики јер је летео велики број авиона који су имали укупно гледано велики број сати налета.

Odgovori
E

Da bi se shvatilo koja je stopa gubitaka kad vazduholovstvo leti punim kapacitetom, cak i uz sjajno odrzavanje…i dostupnost novca i delova. Moze da posluzi podatak da je RV SAD i Mornarica 2000 te ili 2001 (posle bombardovanja SRj) izgubile u udesima ili tesko ostetile oko 320 aviona i helikoptera.
Ili je dovoljno pogledati mesecnu statistiku udesa vojnih vazduhoplova u casopisu COMBAT AIRCRAFT.
Tako da ruske primedbe sigurno nisu na mestu.
Svako ko gubi ima pravo da se ljuti…pogotovo kad je dobit unosna…pa i Rusi…nisu ni amerikanci nikakav izuzetak..
Inace, imao sam priliku da vidim tehnicku dokumentaciju za MiG 21 u Momi…a i onu koju je o MiG 21 priredilo americko Ministarstvo odbrane. I americko mi je cak delovalo bolje..
A ako iko na svetu zna kako se vadi maksimum iz dostupnog hardvera ….to su izraelci.

Ko neveruje nek obidje muzej u Ber Shevi…

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako se leti u regiji tijekom Korona krize?

Apsolutno. No, tu je Split miran. Sa ovoliko putnika oni će preživjeti. I Zagreb će sa 1,1 milijun putnika preživjeti. I Beograd koji će imati i više. Dubrovnik neće imati pretjeranih problema, uz nešto rezanja preživjet će. Nešto više problema će imati Skopje i Priština no i oni će preživjeti uz veće redukcije. Ostali će…

13. Aug 2020.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako se leti u regiji tijekom Korona krize?

Nisu više stradale Milers, samo u tri mjeseca nije bilo prometa. A dok nema prometa ne mogu naknaditi razliku od zime (koja uvijek postoji i koja se u tim mjesecima uvijek nadoknađivala). Kriste bože! U srpnju su debelo naknadili jer su imali 2,7 puta više putnik, u kolovozu će biti još veća razika u korist…

13. Aug 2020.Pogledaj

samo pitam na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako se leti u regiji tijekom Korona krize?

hvala na analizi, sta nedostaje, ako ste u to upuceni, zasto je npr Srbija rizik za EU, ne razumem, npr danas je u Srbiji 247 pozi-tivnih na 9.100 testiranih, oko 2.7%, u Hrvatskoj 130, da li je testirano 4.814, ili vise ako Hrvatska predstavlja manje rizicnu zemlju od Srbije, ili bilo koja druga zemlja EU,…

13. Aug 2020.Pogledaj

Milers na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako se leti u regiji tijekom Korona krize?

@touchmeduza Najveći aerodromi u ex yu i najočitiji primjer uticaja krize na avio saobraćaj

13. Aug 2020.Pogledaj

touchmeduza na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako se leti u regiji tijekom Korona krize?

a čemu opće ova rasprava, zašto je važno usporedit BEG s top tri hr aerodroma? zašto ne top četri ili top dva ili top? šta nam govori ta usporedba i njeni rezultati? ne razumijem šta se trošite?

13. Aug 2020.Pogledaj

Send this to a friend