Tokom nedavne posete srpske delegacije Moskvi na čelu sa predsednikom vlade, najavljeno je da bi ruski helikopteri u budućnosti mogli biti remontovani u Srbiji. Ovaj posao bi se navodno obavljao prvenstveno u Vazduhoplovnom zavodu ‘’Moma Stanojlović’’ iz Batajnice ali bi svoje učešće u remontima uzela i fabrika ‘’Utva’’ iz Pančeva kao i ‘’Prva petoletka’’ iz Trstenika. Nije saopšteno koji tip helikoptera bi se radio ali je logično zaključiti da bi to bili transportni helikopteri familije Mi-8/17.
Ovaj tip helikoptera veoma je rasprostranjen u svetu i još uvek se proizvodi. Trenutno, vojne vazduhoplovne snage različitih vidova i rodova iz gotovo 87 zemalja koriste oko 2900 helikoptera a tu je i veliki broj civilnih kompanija kao i različitih državnih službi koje koriste još nekoliko stotina helikoptera Mi-8/17. U upotrebi su mnogobrojne verzije počevši od starih Mi-8T/P pa do novijih varijanti Mi-8AMT (Mi-171/A/E), Mi-8AMTŠ (Mi-171Š); Mi-8MTV-1 (Mi-17-1V), Mi-8MTV-5 (Mi-17V-5) itd.
Premijer Srbije je nakon posete Rusiji izjavio kako trenutno naš remonti zavod može da remontuje godišnje samo pet helikoptera i onda je naglasio, u istoj izjavi, da bi taj broj trebao da bude čak 20 puta veći.
VZ ‘’Moma Stanojlović’’ je poslednje remonte helikoptera Mi-8 obavio u periodu od 2008. do 2012. kada je odrađeno 6 helikoptera Mi-8T Vojske Srbije. Takođe 2010. godine izvršeni su i određeni radovi na remontu dva vojna helikoptera Mi-17 koje su remontovali Rusi. U ovom zavodu je pre par godina urađena i modifikacija dva iračka helikoptera (jedan Mi-171 i jedan Mi-17V-5) koja je obuhvatala integraciju elektronske opreme i naoružanja a posao je vodio Jugoimport-SDPR.
Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je kako više od 50 godina nije ulagano u remontne zavode Vojske Srbije. Dodao je i da država želi da ulaže znatna sredstva podižući njihove kapacitete kako bi se u njima mogao vršiti remont 50 do 100 helikoptera godišnje izražavajući nadu da će do toga brzo doći.
Srpski vazduhoplovni zavod je u poslednjih 9 godina (2007-2015.) izvršio remont samo oko 50 vojnih vazduhoplova od čega su 13 bili helikopteri, od toga 6 ruskih Mi-8. Međutim poslednjih godina sa remonta izlazi godišnje u proseku svega 2 do 3 vazduhoplova a VS više nema u inventaru helikoptere Mi-8 koji bi se remontovali. Činjenica je da bi država morala mnogo da uloži u opremu i alate našeg remontog zavoda a veliko je pitanje da li imamo i dovoljno kadra svih specijalnosti koji su sposobni da se obuče za remont novijih verzija familije helikoptera Mi-8/17.
Remont ruskih helikoptera u Srbiji: (ne)moguća misija
Danas se u Rusiji remontom helikoptera Mi-8/17 bavi oko 17 kompanija i remontnih zavoda, neki remontuju samo vojne, neki civilne helikoptere, neki i vojne i civilne a pojedine firme i zavodi se bave remontom samo motora i agregata. Što se tiče ostatka sveta, postoji još 13 zavoda i firmi koji obavljaju ovakve poslove a nalaze se u SAD, Bugarskoj, Litvaniji, Avganistanu, Češkoj, Kolumbiji, UAE, Belorusiji, Slovačkoj, Azerbejdžanu, Kazahstanu i Ukrajini. Mnogi od njih imaju i licence proizvođača koje se obnavljaju na svake 2-3 godine a u mnogim državama koje imaju veliki broj helikoptera Mi-8/17, kao što su npr. NR Kina i Indija organizovan je remont u domaćim vazduhoplovnim zavodima.
Pored najave da bi Srbija mogla da remontuje ruske helikoptere, rečeno je takođe da bi to bili i helikopteri koji su smešteni u Poljskoj i Češkoj. Nije međutim jasno da li bi Srbija remontovala helikoptere Mi-8/17 iz sastava RV ove dve zemlje ili bi njihovi remontni zavodi koji su uzgred rečeno u mnogo boljem stanju nego srpski, izgubili licencu za remont a njega bi dobio VZ Moma Stanojlović? Poljska trenutno u svom inventaru ima oko 38 helikoptera Mi-8/17 ali se spremaju da ih zamene francuskim helikopterima H225M ‘’Caracal’’ a prvi od 36 naručenih helikoptera će stići 2017. Češka poseduje 27 helikoptera Mi-8/17 od čega 16 helikoptera Mi-171Š koje su dobili pre deset godina.
Evropske države koje koriste Mi-8/17 svoje helikoptere ili remontuju sami ili ih šalju u Rusiju ili Ukrajinu. Mnoge se takođe spremaju da ih povuku iz naoružanja kao npr. Slovačka koja će ih zameniti sa UH-60, Bugarska koja već ima AS-532 i Mađarska koja se još nije odlučila za novi tip transportnog helikoptera. Srbija je naručila dva helikoptera Mi-17V-5 ali je pitanje da li će i dalje nabavljati ruske transportne helikoptere ili će se u vezi takve nabavke okrenuti zapadu.
Postoje informacije da su u toku pregovori sa kompanijom Airbus oko nabavke helikoptera Super Puma kao i o tome da bi se kod nas napravio remonti centar kako za te helikoptere tako i za helikoptere Gazela. Ukoliko bi Srbija nabavila barem eskadrilu od npr. 12 helikoptera Mi-17V-5 onda bi Rusija i mogla da dozvoli i osposobi domaće remontne kapacitete za remont ovih helikoptera. Moguće je da će se u narednih nekoliko meseci a možda i godina Srbija opredeliti čiju vojnu tehniku će koristiti u budućnosti i tako ujedno zaista pokazati svoju geostratešku orijentaciju koja za sada još uvek nije sasvim jasna. Vrlo bitan aspekt cele ove priče imaće i ekonomsko-politički odnosi Srbije sa Zapadom i Rusijom.
Na osnovu svega iznesenog veliko je pitanje i dovodi u sumnju da li bi naš remonti zavod zaista imao dovoljno posla, a posebno da li bi mogao da remontuje 50 do 100 helikoptera Mi-8/17 godišnje. Ako se još ima u vidu stanje stručnog kadra čiji je odliv u prošlosti bio velik, stanje sredstava za rad u zavodu i njegovih više nego skromnih kapaciteta, onda je situacija još gora, a šanse za jedan ovakav ozbiljan posao minimalne.
Ivan
Zašto minimalne?
(Mu)b(a)udala već uveliko proizvodi svemirske brodove kod nas…
Miloš
Ako je državno rukovostsvo planiralo da se remontuje 50 helikoptera i to lepo piše u petogodišnjem planu ima tako i da bude, makar ponovo remontovali naše već remontovane helikoptere, nije bitno da li postoji tržište za taj posao…
BB
mislim da treba imati takve kapacitete kod sebe. Koliko god uložili, to je značajno jeftinije od samo jednog helikoptera. a ako remontuju Mi8/17 to ne znači da ne smiju remotovati Pumu ili neki drugi zapadni helikopter. Ako u Banjaluci remontuju gazelu i razne druge (nisam iz te branše pa ne znam koliko „duboko“ idu u remont ali sam vidio svojim očima da ih servisiraju).
Čak i da ne uspije, to nije uzaludno bačen novac, ostane po neki stručnjak koji se nauči poslu pa kasnije krene bar nešto slično u svojoj režiji (disipijacija znanja). Ovaj momenat mnogi zanemaruju a ja mislim da je jedan od najvažnijih. Pa mnogi što posjećuju ovaj portal ne bi imali pojma o avionima da nije bila u blizini neka firma, vojna jedinica, servis, itd.. koja se s time bavi(la)
Phoenix
Da li je 1980. godine bilo realno da Juzna Koreja proizvodi avione? Nije, bili su u stanju da naprave/remontuju daleko manje nego mi sad. Pa?
Ceska, Poljska i Ukrajina (a mozda jos neko) ce izgubiti licence za remont ovih helikoptera, svi znamo zasto. I zasto se onda mi ne bi prihvatili tog posla, uz podrsku samih Rusa? Mehanicarski i inzenjerski kadar sposoban da, uz normalnu ogranizaciju (koja podrazumeva i kupovinu i obnocu tehnickih kapaciteta, od hangara do probnih stolova itd.) uradi ovaj posao trenutno jeste nedovoljan, ali ukoliko ima potrebe, uz stipendiju drzave kao podrsku deficitarnoj grani, godisnja „proizvodnja“ inzenjera i mehanicara lako moze da se, barem, duplira (bez pada u kvalitetu, naprotiv) i za par godina eto nas, niko ovde ne govori da ce sutra da sleti 50 Ruslana punih helikoptera u delovima, spremnih za remont.
Sto se Super Puma i Gazela tice, Gazele vec remontujemo bez ikakvih problema (i Banjaluka takodje), te je tu glavno pitanje licenci i sertifikata, a to ce se, ukoliko bude deo ofseta za Super Pume ili G-4MD, lako srediti. Najveca greota u svemu ovome je sto je 21. Maj potpuno unisten (do nivoa da su se nedovrseni delovi od superlegura prodavali kao staro gvozdje, na kilo), jer transmisije koje su tamo pravljene za Astazou motore (a i sami motori) su se pokazale pouzdanijim od originalnih iz Turbomece.
PeroZ
Južna Koreja ima i razvija svoju tešku strojarsku industriju, avio industriju, kao i elektroničku industriju od 70-ih godina prošlog stoljeća.
Južna Koreja se od tada nemože ni usporediti sa bivšom SFRJ, a kamo li sada sa bilo kojom državom nastalom nakon raspada SFRJ.
Veliki Južnokorejski konglomerati kao što su Samsung HI, Hyundai HI i Daewoo HI ujedinili su svoje zračno / svemirske kapacitete u jednu tvrtku KAI (Korean Aerospace Industries).
Neki od njihovih dosadašnjih licencnih proizvoda su
helikopteri:
MBB/Kawasaki BK 117,
MBB Bo-105 KLH,
UH-60,
Bell 427,
Bell 429,
KUH-1 Surion.
avioni:
KF-5,
KF-16,
C-130,
P-3,
Boeing 737,
KC-100 Naron,
KT-100,
KT-1 Woongbi,
T-50 Golden Eagle,
RQ-101 Songgolmae
višenamijenski sateliti,
KSLV (Korea Space Launch Vehicle), rakete nosači za lansiranje komercijalnih i vojnih satelita. Planiraju i lansiranje robotskog vozila / sonde na Mjesec do 2020. godine
Projekti u razvoju:
KF-X novi višenamjenski borbeni zrakoplov,
LCA/LCH novi laki višenamjenski helikopter,
KUCAV nova borbena bespilotna letjelica,
novi precizni vođeni i pametni projektili,
novi srednjedoletni turbopropelerski putnički avion kapaciteta 90 sjedala.
Što slično od toga je razvila / proizvodila bivša SFRJ i plasilara na svijetsko tržište?
Što slično osim UTVE može sada sama raditi i proizvoditi Srbija?
Phoenix
Očigledno me niste razumeli. Pitao sam:“Da li je 1980. godine bilo realno da Južna Koreja proizvodi avione?“, vrlo dobro znam šta oni danas proizvode i kakva su industrijska sila. Poenta je u razvoju, ulaganju u isti, odnosno pre svega u obrazovanje, a, shodno planovima i prilikama, i u opremanje pogona, kako za proizvodnju, tako za remont, jer je potpuno iluzorno misliti da bez kvalitetne opreme može da se dobije kvalitetan proizvod (do neke mere da, zahvaljujuci strucnosti i oslanjanju na iskusne radnike, ali to su stvari karakteristicke za prototipsku, a ne serijsku, proizvodnju). Južna Koreja je, još davno, donela stratešku odluku šta i kako želi da razvija i proizvodi i te odluke se drži i danas. Sve to su uradili uz američku pomoć, te ne vidim zašto mi, uz rusku pomoć ne bi mogli da povećamo kapacitet, već davno usvojenog, procesa remonta helikoptera Mi-8/17 i njihovih motora. Stoga se na pitanje: „Da li je realno da Srbija postane remontni centar za helikoptere?“, potvrdan odgovor nameće sam (ukoliko su ovde bitniji, politički, uslovi rešeni), isto kao i za proizvodnju komponenata za Airbus/Boeing ili koga već (u Utvi ili drugde), isto kao i za štošta drugo. Naš problem je što jedna vlast praktično odbije manje-više dobijen posao proizvodnje delova za Airusbus, pa se sledeća hvali kako će im Bin Zajed pomoći da dobiju drugi posao proizvodnje delova za Airbus, Putin pomoći da dobiju remont helikoptera itd. Sve to jeste ostvarivo, ali ne bez ozbiljne organizacije i ozbiljnog ulaganja u ljudi i pogone, tim redosledom.
DK01
1980-te godine je bilo realno da Juzna Koreja proizvodi avione zato sto su to vec radili.
Juzna Koreja je pocela proizvoditi Hughes MD500 helikopter 1976-te godine.
Prvi KF-5 Tiger II lovac je predan Juznoj Korejskoj zrakolpovstvu 1982-te godine.
yay
Ma nema problema, sad će kojekavi sega-mega duduk univerziteti expresno naštancovati inžinjere, kvalifikovane majstore, zanatlije i tehnologe.
Perica
A zasto bi bilo nemoguce?! Ako drzava zaista hoce da ovu najavu sprovede u djelo o ce i da uradi. Bice neki novi ljudi, mladji kadrovi zaposleni, vodice ih starije kolege iz Rusije itd…nije nemoguce, ako se hoce.
vladimir
Da li ovo vi ozbiljno pričate ili je Anderson umešao prste?
Steva
Naravno da je realno…uz Rusku pomoć