Država Srbija uništila US Airways

BEOGRAD – U jednoj emotivnoj priči tragične propasti višedecenijske tradicije poslednje što vam treba je bezosećajan i površan pristup poslednje slamke u koju se uzdate. Zaposleni u Aviogenexu su, slučajno ili namerno, taj površan pristup pre dva dana i dobili u dnevnim novinama Danas.

 
 

 
 
Zaposleni u Aviogenexu su se posle bezidejnog ping-ponga države u igri nadležnosti za rešenje njihove sudbine okrenili medijima. Okrenuli su se javnosti iz želje da aktuelizuju svoj problem (posle kordijalnog čekanja na poteze države koji nisu usledili), iz želje da pokušaju da proces ubrzaju i zbog onih najplemenitijih razloga: ljubavi prema svojoj kompaniji i njenoj tradiciji i ljubavi prema vazduhoplovstvu – toj specifičnoj delatnosti za čije se ljude i firme pre svega emotivno vezujete.

Posle nekoliko meseci borbe (koju je među prvima ispratio i naš portal) dobili smo hronologiju javnih istupanja zaposlenih na koju će, ako ni na šta drugo, uvek moći da budu ponosni: od glasina da će se Aviogenex i „stari deo“ Jata fuzionisati, preko prve (dez)informacije da odlaze u stečaj, lobiranja za skretanje pažnje na zainteresovane kompanije i na kraju sumiranje njihove tragične sudbine.

Da je država odlučila da pusti Aviogenex niz vodu bilo je jasno svima pa i zaposlenima. Uprkos tome, uprkos teškim uslovima u kojima preživljavaju (sa 18 nesiplaćenih plata, bez overenih zdravstvenih knjižica) oni su se mobilisali, lobirali nadležne i animirali su medije. Nešto što će im zauvek dati kredibililtet i retku privilegiju da koračaju uzdignutog čela i neokaljanog obraza kroz hall of fame uništenih srpskih (vazduhoplovnih) institucija. Jer Aviogenex je bio institucija, tradicija i simbol. U najispravnijem značenju tih često zloupotrebljavanih pojmova.
 

Zbog čega onda ovo?

 
Ono što Aviogenex takođe sigurno nije zaslužio, posmatrajući više emotivno a ne zbog kritikovanja kolege novinara, je ovako besmislen tekst u Danasu:
 

 
Mejnstrim mediji više nisu zainteresovani za priče o Aviogenexu jer novih informacija nema i ovo je možda bila jedna od poslednjih prilika da se ponovi očaj zaposlenih. Umesto bolje i veštije sročene poente dobili su odsustvo i najmanjeg truda da se Googluje adekvatna fotografija za ilustraciju i novinara koji im je dopustio da plasiraju besmislenu tezu da ih je uništio Etihad.

Tezu koja je toliko prizemna, nesrazmerna i logički neutemeljena da ostaje žal za propuštenom prilikom i podsmeh. Za nijansu nedostojanstvenije od gorepomenutih akcija za ponos.

U trenutku kada se možda najbrže rastuća i kapitalno najzdravija globalna alijansa nezaustavljivo širi planetom više je nego smešno pretpostaviti da su uopšte čuli za  Aviogenex i njihov prizemljeni oldtajmer a kamoli da su imali razrađen plan kako da unište kompaniju koja više gotovo da ne postoji. Da je kritika upućena direktno menadžmentu Er Srbije (što bi sigurno bilo smislenije) efekat bi bio isti. Državi očigledno niko na vreme nije predočio određene sinergijske potencijale (više spas radnih mesta ako smo iskreni) i za svaku naknadnu ideju više jednostavno nije mesta.

Borba za preživaljvanje, borba za svoju kompaniju i ukazivanje na odsustvo strateškog promišljanja države su argumenti. Upornost i izdržljivost u odbrani tih argumenata je za svako ljudsko i profesionalno poštovanje. Tvrditi da je Aviogenex likvidiran zbog konkurencije Etihadu je glupost.