Kompanija i ATO Helimaster i Direktorat Civilnog Vazduhoplovstva organizuju seminar posvećen bezbednosti letenja u helikopterskim operacijama. Jednodnevno okupljanje domaćih i regionalnih heli-operatera održaće se u subotu 30. maja u prostorijama Helimastera u Dobanovcima.
Kako su za Tango Six rekli iz Helimastera, cilj seminara je okupljanje svih relevantnih pojedinaca i organizacija radi opstanka i razvoja helikopterske avijacije u Srbiji i regionu:
– Želja nam je da iniciramo okupljanje naše branše i uvedemo praksu održavanja seminara kao neprekidnog procesa obučavanja i povećanja svesti o bezbednosti svih aspekata naših specifičnih operacija. Cilj nam je da uspostavimo bliže veze sa kolegama u Srbiji i regionu, unapredimo odnos sa vazduhoplovnim vlastima, podignemo bezbednosnu kulturu na veći nivo i razmotrimo mogućnosti i perspektive za razvoj ove grane vazduhoplovstva. –
Poslednji (polovni) helikopter B kategorije (iznad 3.175 kg) u Srbiju je ušao pre dvadesetak godina, kažu u Helimasteru i prave poređenje sa drugim zemljama:
– U SAD su se samo u toku 2013. godine dogodila 193 helikopterska udesa, a tokom 2014. godine se taj broj smanjio na 134 udesa. Dakle, možemo zaključiti da Amerikanci prosečno godišnje izgube 150 helikoptera.
Možda je bolji primer, a ako ne bolji onda svakako bliži, Poljska. Poljska samo u sistemu EMS-a ima oko 40 helikoptera (AW 109, EC-135, EC-145), od toga su joj u poslednjoj isporuci od pre dve godine dostavljena 23, potpuno nova, helikoptera EC-135.
Stanje je, kada je reč o helikopterima i helikopterskim operacijama u okolnim zemljama, takođe znatno bolje ako izuzmemo Bosnu, Crnu Goru i Makedoniju.
Moglo bi se reći da se ubrajamo u red Evropskih zemalja sa vrlo nerazvijenom helikopterskom avijacijom. Najveći deo helikopterskih kapaciteta kod nas je vezan za MUP i Vojsku Srbije. Civilni sektor je, sa svega nekoliko malih helikoptera performance 3, u tom smislu gotovo neprepoznatljiv.
Uzevši u obzir prosečnu starost letelica koje posedujemo jasno nam je svima da i vojni i policijski kapaciteti opadaju iz dana u dan.
Ako govorimo o kapacitetima za obuku pilota helikoptera, sticanju dozvola i ovlašćenja, situacija je još teža. Karakteristično je da za pilota aviona postoji kompletna školska infrastruktura sa mogućnošću sticanja najviših dozvola i praktično svih ovlašćenja dok za pilota helikoptera postoji mogućnost sticanja (u najboljem slučaju) CPL-a bez mogućnosti IR(H) i ATPL(H). Kada se sagledaju sve iznete informacije, nije teško zaključiti da slika helikopterske avijacije u Srbiji nije dobra i da je, nažalost, iz dana u dan sve teža i teža. Jedan od primarnih ciljeva seminara jeste okupljanje svih relevantnih faktora značajnih za opstanak i razvoj helikopterske avijacije u Srbiji, utvrđivanje činjeničnog stanja, razmena iskustava i iznad svega insistiranje na potrebi za zajedničkim akcijama u cilju poboljšanja trenutne situacije sa akcentom na postojeće kapacitete obuke i mogućnosti i potrebu njihovog tehničkog unapređenja, kažu u Helimasteru.
Na seminaru će pored domaćih i regionalnih operatera, DCV-a učestvovati specijalisti vazduhoplovne medicine (psihologija), održaće se nekoliko predavanja posvećenih HEMS iskustvima i predlozima za rešenje ovog problema u Srbiji. Pored predavanja o ljudskom faktoru i iskustvima iz sveta i regiona seminar će se završiti sa temom: Putevi razvoja helikopterske avijacije – idejna rešenja.
