BEG airport status
Vazduhoplovne snage i PVO Severne Koreje Najbrojniji borbeni avion RV NDR Koreje, sovjetski MiG-21

Vazduhoplovne snage i PVO Severne Koreje

U poslednjih par godina na severnokorejskoj državnoj televiziji mogle su se videti reportaže sa vojnih vežbi koje se u Severnoj Koreji vrlo često održavaju pre svega zbog zategnutosti odnosa sa južnim susedom, SAD i njihovim saveznicima u regionu.

Na video snimcima i fotografijama može se videti sa kakvom vojnom tehnikom raspolaže Severna Koreja što predstavlja izuzetno zanimljiv i dragocen izvor informacija koje, usled zatvorenosti ove zemlje, do skora nisu bile dostupne.

I pored toga oružane snage NDR Koreje ostaju donekle nepoznanica kako što se tiče formacijskog sastava tako i što se tiče tehnike. Mnogi dostupni podaci su površni, neprecizni i baziraju se na osnovu procena stručnjaka iz ove oblasti. Čak ni svežiji satelitski snimci sa Google Earth-a ne mogu upotpuniti pregled i stanje njihovih oružanih snaga.

lovci MiG-17
Lovci MiG-17 i dalje u upotrebi u RV Severne Koreje.

Na već pomenutim televizijskim izveštajima o aktivnostima severnokorejske armije između ostalog mogla se videti i tehnika sa kojom raspolaže ratno vazduhoplovstvo ove države. Severna Koreja je poslednja zemlja u svetu u kojoj lete borbeni avioni koji su konstruisani ili proizvedeni pre gotovo 50-70 godina.

U prilogu o ženama pilotima koje su imale prve samostalne letove mogu se videti sovjetski lovački avioni MiG-15bis koji se očigledno upotrebljavaju i kao trenažni avioni, pored dvoseda MiG-15UTI i kineske varijante ovog aviona sa oznakom FT-2. Prve žene piloti su zatim poletele samostalno i na lovcima-presretačima MiG-21bis.

Na jednom od poslednjih poseta vođe Severne Koreje Kim Džong Una jednoj vazduhoplovnoj bazi mogli su se videti sovjetski lovački avioni MiG-17F i njihove kineske verzije Shenyang F-5 koji su modifikovani za nošenje infracrveno samonavođenih raketa vazduh-vazduh R-3S kao i njihovih kineskih kopija PL-2.

Nastanak i razvoj RV

Zanimljivo je da su Vazduhoplovne snage Severne Koreje nastale pre zvaničnog osnivanja Narodne Demokratske Republike Koreje 9. septembra 1948. godine. Prva vazduhoplovna jedinica nakon Drugog svetskog rata, na teitoriji današnje Severne Koreje formirana je oktobra 1945. u vazduhoplovnoj bazi Uiju pod nazivom Sinuiju po gradu koji se nalazi u blizini.

Tehnika kojom su raspolagali bili su napušteni japanski trenažni avioni Kawasaki Ki-86, Ki-9 i Tachikawa Ki-54/55. Vrlo kratko vreme korišćeni su i japanski lovci Nakajima Ki-43 i izviđači Tachikawa Ki-36. Ova jedinica je međutim bila opisana kao civilna avijacijska trenažna organizacija a maja 1946. prebazirala je na aerodrom u Pjongjangu gde je juna iste godine proglašena za vojnu avijacijsku četu u okviru Instituta Pjongjang koja predstavlja prvu severnokorejsku vojnu školu osnovanu novembra 1945. Maja 1947. jedinica je preimenovana u 25. Puk, odvojena je od armije a raspolaže sa sovjetskim školskim avionima Polikarpov Po-2 koje je za sobom ostavila sovjetska 10. vazduhoplovna armija. Krajem 1949. ova jedinica postaje 1. vazduhoplovna divizija koja će u svom sastavu imati lovačke, jurišne i trenažne pukove kao i vazduhoplovno-tehničke bataljone i jedinice za opsluživanje vazduhoplova.

Svaki puk će imati po tri eskadrile a svaka eskadrila po tri čete. Tokom 1950.tih potpuno će se usvojiti sovjetska taktika i način organizacije a u zemlji će boraviti veliki broj sovjetskih vojnih savetnika.

U prvim godinama 1950.tih primljena je velika količina tehnike iz SSSR koja je obuhvatala 50 jurišnih aviona Il-10, 199 lovaca Jak-9P i 175 La-9, 10 školskih aviona Jak-11 i 50 Jak-18. Juna 1950. započeo je Korejski rat protiv Južne Koreje koja je bila pod kontrolom SAD. Za vreme sukoba koji je trajao do jula 1953. Severna Koreja je primila u naoružanje oko 135 mlaznih lovaca MiG-15 koje su u tom ratu leteli i sovjetski piloti. Do kraja 1950. tih u naoružanje je primljena i dodatna količina aviona MiG-15 i MiG-15bis kao i oko 50 dvoseda MiG-15UTI a među njima je bilo i kineskih varijanti sa oznakom FT-2. Tokom 60-tih stižu lovci MiG-17F, lovci presretači MiG-21 i laki bombarderi Il-28 kao i njihove kineske verzije H-5. Počеtkom 70-tih u naoružanje se uvodi i lovac-bombarder Su-7 a 80-te donose veliku ekspanziju i modernizaciju. Početkom te decenije nabavljaju se kineski jurišni avioni A-5, dok polovinom i u drugoj polovini stižu sovjetski lovci MiG-23 i MiG-29, jurišnici Su-25 kao i kineski lovci F-6 (kineski MiG-19), lovci presretači F-7 (kineski MiG-21), i sovjetski desantno-jurišni helikopteri Mi-24.

Organizacija

Organizacija Vazduhoplovnih Snaga NDR Koreje obuhvata Komandu, četiri vazduhoplovne divizije, dve taktičke transportne brigade i dve brigade specijalnih snaga.

Komanda se nalazi u Pjongjangu i pod svojom direktnom komandom ima odelenje za prevoz važnih ličnosti, oficirsku školu, jedinice za izviđanje, protivelektronsku borbu, testiranje i probu kao i jedinice za protivvazduhoplovnu borbu. Tri vazduhoplovne divizije sa komandama u Kaečonu, Toksanu i Hvandžuu su zadužene za odbrambene i ofanzivne zadatke dok je jedna divizija sa komandnom u Orangu namenjena za obuku i trenažu. Jedna taktička transportna brigada ima komandu u Taečonu a druga u Sondoku.

Vazduhoplovne divizije kao i taktičke transportne brigade imaju pod komandom vazduhoplovne baze od kojih većina ima armirano-betonska skloništa a neke imaju i infrastrukturu u planinama oko kojih su sagrađene. Postoji oko 40 poznatih vazduhoplovnih baza i nekoliko koje do danas nisu identifikovane.

Za disperziju snaga u slučaju rata služi i mreža velikog broja dugačkih i ravnih puteva a treba podsetiti da se u Severnoj Koreji sva roba prenosi železnicom pa je saobraćajna aktivnost na drumovima veoma mala. Glavni zadatak RV NDR Koreje je vazdušna odbrana a on se ostvaruje preko automatizovanog sistema kontrole koji upravlja radarskom mrežom koja pokriva Korejsko poluostrvo kao i vazdušni prostor okolnih država. Ceo sistem nalazi se u jednoj PVO oblasti sa centrom u Komandi RV i PVO a ta oblast je podeljena na četiri komande sektora i to: severozapadna, severoistočna, južna i sektor Pjongjanga. Svaki sektor ima svoju komandu, kontrolni centar navođenja, regimentu za rano upozorenje, PVO divizije lovačke avijacije, regimente raketnih jedinica PVO i ostale samostalne jedinice PVO artiljerije.

Selekcija pilota i obuka

Pitomci vazduhoplovnih snaga se biraju uglavnom iz drugih vidova vojske regrutacijom ili na bazi dobrovoljnosti. Budući piloti i članovi posada postaju najuspešniji pripadnici Crvene omladinske garde (starosti od 17 do 25 godina). Oni bično dolaze iz politički uticajnih porodica koje imaju veći stepen obrazovanja od proseka.

U gradu Čongđinu nalazi se Vazduhoplovna akademija koja nosi naziv Kim Č’aek koja traje četiri godine. Letačka karijera pitomaca započinje letenjem na kineskom školskom avionu Nanchang PT-6 (CJ-6) koji su nabavljeni u periodu 1977-78. a smatra se da ih u upotrebi danas ima oko 150 komada. Nakon 70 sati na PT-6 u bazama Čongđin i Kjongsong pitomci dobijaju čin potporučnika a zatim se prelazi na mlazne avione, prvo na čehoslovačke Aero L-39 ‘’Albatros’’ kojih ima svega oko 12 a zatim na dvosed MiG-15UTI ili kineski ekvivalent FT-2 kao i na dvosede FT-5 (kineska dvoseda verzija MiG-a 17).

severnokorejski novi skolski avion
Kim Džong Un obilazi školski avion severnokorejske proizvodnje

Nakon oko 100 sati naleta u 22 meseca na naprednom trenažnom kursu u Letačkoj oficirskoj školi Kjongsong pitomci dobijaju čin poručnika i imaju samostalne letove na avionima MiG-15/bis ili MiG-17F i F-5 (kineski MiG-17F).

Piloti se šalju u operativne jedinice gde imaju obuku za određen tip vazduhoplova koja traje još dve godine. Budući piloti helikoptera počinju obuku na helikopterima Mi-2 a piloti transportnih aviona na avionu An-2 ili kineskom ekvivalentu Y-5. Severna Koreja koristi i školske avione Nanchang CJ-5 koji predstavlja kinesku verziju sovjetskog Jak-18 a u jednoj reportaži iz baze Kangdong gde je stacionirana Jedinica 2620 sa oko 30 CJ-5, rečeno je da se ovi avioni upotrebljavaju i kao laki bombarderi. U jednom od poslednjih izveštaja o aktivnosti predsednika S. Koreje prilikom posete jednom vojnom remontnom zavodu na slikama se mogu videti školski avioni domaće proizvodnje a koji veoma podsećaju na američki avion Cessna 172.

Lovački avioni

Većinu severnokorejskih lovačkih aviona predstavljaju potpuno zastareli tipovi sovjetskih vazduhoplova i njihovih kineskih kopija od kojih neki lete još samo u ovoj državi.

U upotrebi su još uvek lovci MiG-15bis nabavljeni 50-tih i 60-tih, MiG-ovi 17F i njegove kineske verzije Shenyang F-5 (J-5). Tokom 1960.tih i 70-tih je u inventar stiglo preko 300 aviona MiG-17/F-5 a smatra se da ih danas u jedinicma ima oko 120.

1963. u upotrebu je uveden i MiG-21 a do 1967. je nabavljeno 80 MiG-21F-13. Sledeća varijanta koja je nabavljena bila je MiG-21PFM i to 65 aviona u periodu 1968-1971, 24 aviona 1974. a 1985. je stiglo još 150 aviona u varijantama MiG-21PFM i MiG-21MF. Iz Kazakhstana je 1999. godine nabavljeno oko 38 lovaca-presretača MiG-21bis a pretpostavlja se da je među njima bilo i dvoseda MiG-21UM.

Još jedan tip lovca je Shenyang F-6/FT-6 i F-6C, kineska verzija sovjetskog MiG-19 koji je relativno kasno nabavljen. U periodu od 1986. do 1988. iz Kine je nabavljeno oko 200 aviona koji su zamenili originalne MiG-ove 19 nabavljene 60-tih a smatra se da je danas u jedinicama oko 140 aviona. Tokom 80-tih iz SSSR je prvo u periodu od 1985-1987. nabavljeno 46 lovačkih aviona MiG-23MLA i 10 dvoseda MiG-23UB. Za ovaj tip lovca je od 1985. do 1989. nabavljeno 450 raketa R-23 srednjeg dometa u varijanti sa IC samonavođenjem R-23T i poluaktivno radarski samonavođenjem R-23R. Gotovo istovremeno je nabavljeno 450 raketa R-60 malog dometa sa infracrvenim samonavođenjem.

Između 1989. i 1991. iz Kine stiže oko 30 lovaca-presretača Chengdu F-7B (kineska verzija MiG-a 21). Najmoderniji lovac u inventaru RV NDR Koreje je frontovski lovac MiG-29 koji je uveden u upotrebu 1988. Do skora se smatralo da je od 1988. do 1992. nabavljeno oko 45 aviona MiG-29 u varijantama MiG-29B (9-12B), zatim dvoseda MiG-29UB (9-51) a posebno je zanimljivo da samo Severna Koreja ima izvoznu varijantu 9-13B. Postoje i informacije da je od tog broja čak 30 aviona sklopljeno u Severnoj Koreji u fabrici Panghjon a da je loša ekonomska situacija sprečila planove za postavljanje linije za dalje sklapanje i serijsku proizvodnju. Međutim, neka skorašnja istraživanja govore o tome da je nabavljeno svega 17 aviona i to 13 9-12B, tri 9-13B i samo jedan dvosed. 1991. za flotu MiG-ova 29 nabavljeno je 50 poluaktivno samonavođenih raketa srednjeg dometa tipa R-27R.

lovci-presretaci Chengdu J-7
Piloti lovci ispred kineskih presretača Chengdu F-7

Dve glavne vazduhoplovne baze u kojima se baziraju najmoderniji severnokorejski lovački avioni MiG-23 i MiG-29 nalaze se u okolini glavnog grada Pjongjanga a te dve baze nalaze se vrlo blizu jedna drugoj. Prva je baza Pukčang na kojoj se nalazi stacionirana 60. regimenta koja pored lovaca MiG-23 ima i trenažne avione MiG-17/F-5/FT-5. Baza obuhvata jednu glavnu pistu dugačku 2,5 km i jednu pomoćnu dužine 1,9 km. Ima oko 20 armirano-betonskih skloništa kao i tunele za ulaz u podzemna skloništa napravljenim u brdu. Na ulazima u tunele nalazi se čak oko 20-24 aviona MiG-23 koji se, sudeći po satelitskim snimcima, dugo ne pomeraju pa se smatra da su ti avioni neoperativni a neki od njih možda čak i otpisani.

Lovci MiG-23 se nalaze i u sastavu 58. Regimente ali nije poznato na kom aerodromu se nalazi ta jedinica. Druga važna vazduhoplovna baza je Sunčon koja se nalazi 43 km severno od Pjongjanga i 12 km jugistočno od baze Pukčang. Na ovom aerodromu bazira Jedinica 1017, 57. regimente koja u svom sastavu ima lovce MiG-29.

Pored lovačke regimente tu je i Jedinica 1017 55. regimente jurišnika Su-25. Na aerodromu se takođe mogu videti i MiG-ovi 17/F-5/FT-5 koji služe za trenažu pilota kako bi se na MiG-ovima 29 i Suhojima 25 sačuvali dragoceni resursi. Aerodrom ima glavnu poletno-sletnu pistu dugačku 2,5 km kao i dve pomoćne piste dužine po 1,4 km. Takođe ima podzemna skloništa a na poslednjim satelitskim snimcima na stajankama se može videti 9 aviona MiG-29 i 13 Su-25.

Jurišni avioni i bombarderi

Svi lovački avioni u inventaru Ratnog vazduhoplovstva Severne Koreje uglavnom imaju i sekundarnu namenu a to je napad na ciljeve na kopnu i moru. Njihovo naoružanje za te zadatke je nevođeno u vidu raketnih zrna, raketa i bombi.

Trenutno najbrojniji avion za neposrednu podršku trupama na zemlji je Harbin H-5 koji predstavlja kinesku verziju odavno zastarelog sovjetskog lakog bombardera Iljušin Il-28. U bazi Uiđu nalazi se 24. regimenta sa oko 30 H-5 od kojih je većina neaktivna dok se u bazi Čangđin-up nalazi još jedna regimenta sa oko 14 aviona. Među avionima H-5 nalaze se i trenažni dvosedi HJ-5 kao i izviđači HZ-5. Od oko 82 aviona koji su uvedeni u upotrebu tokom 60-tih danas se smatra da je operativno oko 40.

3928a05a08aa
Jurišnici Su-25K

Njihovo naoružanje uglavnom obuhvata različite vrste nevođenih avio-bombi a u upotrebi su i protivbrodske rakete KN-01 Keumho-1 dometa 100-120 km koja je u stvari severnokorejska verzija kineske rakete CSS-N-1.

Tokom 1982. iz NR Kine je nabavljeno oko 40 jurišnih aviona A-5C (kineska oznaka Q-5, NATO oznaka ‘’Fantan’’). Do sada ovi avioni nisu viđeni pa neki smatraju da nikada nisu ni nabavljeni. Krajem 80-tih u inventar se uvodi i najmoćniji jurišni avion RV NDRK a to je sovjetski/ruski Suhoj Su-25. U jedinice su stigla 32 jednoseda Su-25K i četiri dvoseda Su-25UBK. Baziraju na aerodromu Sunčon u Jedinici 1017, 55. regimente sa dve eskadrile ovih aviona. Njihovo naoružanje obuhvata nevođena raketna zrna, nevođene rakete vazduh-zemlja, različite vrste nevođenih bombi ali i laserski samonavođene rakete vazduh-zemlja.

Transportni i avioni za prevoz važnih ličnosti

Najbrojniji transportni avion predstavlja sovjetski laki transporter An-2 kao i njegova kineska kopija Shijiazhuang Y-5.

U naoružanje je tokom 60-tih i 70-tih primljeno oko 300 aviona a sem za transport upotrebljavaju se i za obuku i trenažu pilota transportnih aviona i obuku padobranaca. U strategiji opštenarodne odbrane ovaj avion ima vrlo važnu ulogu jer bi u slučaju nekog totalnog rata iz ovih aviona bio izvršen desant specijalnih jedinica a određen broj aviona je čak i naoružan lanserima nevođenih raketnih zrna.

Logističku podršku oružanim snagama pruža državna kompanija Air Koryo čiji avioni imaju civilne registracije koje im omogućuju međunarodne letove. Flotu ove kompanije čini sedam lakih putničkih aviona An-24RV (od ukupno 12 nabavljenih a jedan od aviona namenjen je za elektronsko ratovanje), zatim jedan srednji putnički avion Iljušin Il-18V nabavljen sredinom 60-tih i tri teška transportna aviona Iljušin Il-76TD nabavljena 1993.

severnokorejski maskirni
Teški transporter Il-76TD

Za prevoz veoma važnih političkih i vojnih ličnosti koriste se dva aviona Tu-134B-3, dva Tu-204-100B/300, četiri Tu-154B/B-2 i četiri Il-62M i svi ovi avioni nalaze se u sastavu kompanije Air Koryo.

Najnoviji avioni u inventaru ove aviokompanije predstavljaju tri putnička aviona An-148-100B. U ovoj kompaniji leti i određen broj helikoptera, pre svega transportnih i putničkih varijanti helikoptera tipa Mi-8/17. Pod direktnom komandom RV i PVO nalazi se jedna mornarička regimenta koja u svom sastavu ima oko 10 protivpodmorničkih helikoptera Mi-14PL.

Bespilotne letelice

Veruje se da je danas u upotrebi oko 300 izviđačkih i borbenih bespilotnih letelica domaće, kineske i ruske proizvodnje. BPL nazvana Banghyeon predstavlja domaću varijantu kineske BPL tipa Xian Aisheng D-4, tu su zatim kineska mini BPL Sky-09P i ruske letelice Šmelj-1 kao deo sistema za osmatranje Malahit. Ovaj sistem je sa 10 BPL nabavljen 1994. a postoje informacije da je na bazi Šmelja-1 S. Koreja konstruisala svoju bespilotnu letelicu. Neke informacije govore da je S. Koreja od Sirije nabavila američku BPL tegljača meta MQM-107 Streaker, kopirala je i od nje napravila jurišnu bespilotnu letelicu.

Helikopteri

Trenutno najbrojniji operativni helikopter predstavlja sovjetski laki višenamenski helikopter Mi-2 koji se koristi za obuku pilota, transport i kao laki borbeni helikopter. U upotrebi je oko 70 helikoptera varijanti Mi-2RN, Mi-2US a tu je i verzija nazvana Hjokšin 2 koja je izrađivana u Severnoj Koreji. Borbene verzije od naoružanja imaju mitraljeze 7,62 mm, topove 23 mm i lansere nevođenih raketnih zrna 57 mm.

Drugi laki višenamenski helikopter je američki Hughes/MD Helicopters MD-500. 1984-1985. godine Severna Koreja je iz SAD, a preko zapadno-nemačke firme Delta Avia Fluggerate of Ochstenduend and Winnigen, uvezla 87 ovih helikoptera u civilnim varijantama MD-500D i E. Pomenuta kompanija bila je međunarodni distributer za ovaj tip helikoptera.

Proizvođač je tada tvrdio da je bio ubeđen da će helikopteri natovareni na brodove završiti u Japanu, Nigeriji, Portugalu i Španiji. Prva serija od 15 helikoptera je utovarena na sovjetski brod u holandskoj luci Roterdam i isporučena novembra 1984. Deo ovih helikoptera je u Severnoj Koreji modifikovan za nošenje četiri sovjetske protivoklopne rakete 9M14 ‘’Maljutka’’. Pretpostavlja se da ih danas u upotrebi ima oko 30 a najviše u bazi Pukčang-Istok.

North Korea Koreas Armistice
Laki borbeni helikopter MD-500E

U istoj bazi nalaze se stacionirani i sovjetski srednji transportni helikopteri Mi-8. Ukupno je od 1970.tih do 1995. nabavljeno oko 43 helikoptera u verzijama Mi-8T, Mi-8MTV i Mi-17 a deo helikoptera u salonskoj varijanti koristi se za prevoz važnih ličnosti.

Takođe, u istoj bazi se mogu videti i najveći helikopteri na svetu, ruski teški transportni helikopteri Mi-26. Četiri helikoptera su nabavljena 1995-1996. godine.

Severna Koreja je verovatno jedini preostali korisnik sovjetskog transportnog helikoptera Mi-4, danas je u upotrebi veoma mali broj ovih helikoptera a to su pretežno kineske varijante Harbin Z-5. Jedini pravi borbeni helikopter u inventaru predstavlja sovjetski Mi-24. U periodu 1985-1986. godine nabavljeno je 47 desantno-jurišnih helikoptera Mi-24D i trenažnih Mi-24DU. U bazi Ajang Ni nalazi se regimenta sa trenutno oko 20 helikoptera.

Na satelitskom snimku su u jednoj helikopterskoj bazi primećena dva helikoptera Ka-27 za koje se pretpostavlja da su u civilnoj transportnoj varijanti Ka-32A.

Sistem VOJIN

Sistem vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja PVO Severne Koreje pokriva kompletan vazdušni prostor te države kao i nebo Južne Koreje i delove vazdušnog prostora okolnih suseda. Inventar uključuje pretežno sovjetsku tehniku od kojih su najvažnija i najsavremenija dva osmatračka radara tipa 5N69 dometa oko 600 km koji su nabavljeni 1984. godine i tri 3D radara 5N59 dometa 350 km nabavljena 1987-1988. godine.

Najbrojniji su odavno zastareli osmatrački radari P-8 i P-10 dometa 250 km, u periodu od 1953. do 1960. godine nabavljeno je 20 radara. Nešto mlađih je pet radara tipa P-20 takođe dometa od 250 km. Radarsku mrežu upotpunjuje još oko 330 radara različitih tipova i namena.

30N6
Domaća varijanta radara 30N6

Među njima su poznati sovjetski osmatrački radari P-12, P-14, P-18, P-35 i P-37, P-80, radarski sistem za precizno sletanje vazduhoplova RSP-7, zatim kineski osmatrački radari YLC-8 i JY-8, sovjetski radari za upravljanje vatrom SNR-75, SNR-125, 5N62, domaća verzija radara 30N6, radari za merenje visine PRV-11, PRV-13, PRV-17, radari za navođenje protivavionske artiljerije SON-4, SON-9 i MR-104.

Primećeno je i nekoliko nepoznatih tipova radara različitih vrsta i namena za koje se pretpostavlja da su domaće proizvodnje ili predstavljaju modifikacije i modernizacije radara strane proizvodnje. Svi podaci o ukupnoj radarskoj slici šalju se u komandno-informacione sisteme a dobar deo ovih sistema kao i radara je smešten u bunkere sa nuklearno-hemijsko-biološkom zaštitom ili sakriveno unutar planina. Pored mirnodopskih položaja postoji i mnoštvo ratnih ali i lažnih položaja kako radara tako i raketnih sistema PVO.

Artiljerijsko-raketne jedinice PVO

Protivvazduhoplovna odbrana Severne Koreje raspolaže sa velikim brojem raketnih kao i artiljerijskih sistema pretežno sovjetske ali i kineske i domaće proizvodnje.

Najbrojniji PVO raketni sistemi predstavljaju zastarele stacionarne sisteme S-75 ‘’Dvina’’ srednjeg dometa od kojih je u periodu 1962. do 1980. nabavljeno oko 45 lansera sa oko 2000 raketa, potom takođe sistem srednjeg dometa S-125 ‘’Pečora/Neva’’ nabavljenog 1985. kada je kupljeno 8 lansera sa oko 300 raketa i raketni sistem velikog dometa S-200 ‘’Volga’’ koji je kupljen 1987. i to četiri lansera i 48 raketa.

Međutim kako su do danas identifikovane i severnokorejske varijante ovih sistema kao što su Pŏn’gae-1 (S-75), Pŏn’gae-2 (S-125) i Pŏn’gae-4 (S-200) tako se smatra da danas u PVO Severne Koreje postoji 240 lansera sistema S-75, 128 lansera sistema S-125 i do 40 lansera sistema S-200. Takođe postoje i severnokorejske modifikacije ovih sistema kao što je samohodna verzija lansera raketa sistema S-75 na kamionu MAZ 630308-24, potom mobilni lanseri sistema S-125 ‘’Pečora’’ na kamionima KrAZ 255B i MAZ 630308-24.

Pon gae-5 KN-06
Raketni sistem KN-06 srednjeg dometa

Najsavremeniji raketni sistemi predstavljaju severnokorejske sisteme Pŏn’gae-5 i Pŏn’gae-6. Ova dva sistema predstavljaju za sada veliku nepoznanicu ali se smatra da je Pŏn’gae-5 sistem srednjeg dometa i donekle predstavlja varijantu kineskog sistema PVO HQ-16 koji ima domet od 18 km po visini i 40 km po daljini. Razvoj sistema Pŏn’gae-6. vezuje se za kineski sistem velikog dometa tipa HQ-9 dometa 27 km po visini i 200 km po daljini. Smatra se da severnokorejski sistemi imaju manji domet.

Pod kontrolom PVO je i oko 6000 lakih prenosivih sistema od oko 15000 sa kojima raspolaže Severna Koreja. Od toga je oko 4500 sistema Strela-2 kao i severnokorejskih derivata sistema HN-5 koji predstavlja kinesku verziju Strele-2. Ovi sistemi isporučeni su u periodu od 1978. do 1993. U 1997. godini Rusija je Severnoj Koreji prodala licencu za proizvodnju oko 1500 sistema 9K310 Igla-1.

Pyongyang_Military_Parade16
Samohodni protivavionski artiljerijski sistem M-1985 kalibra 57 mm

Neke procene govore o tome da PVO raspolaže sa neverovatnih 8800 do 11000 protivavionskih mitraljeza i topova, kalibra od 12,7 do 100 mm.

Od vučnih teških mitraljeza tu su sovjetski jednocevni mitraljez DŠK 12,7 mm, sovjetski jednocevni ZPU-2 kalibra 14,5 mm, sovjetski četvorocevni ZPU-4 14,5 mm kao i domaća automatizovana varijanta ovog mitraljeza, dva tipa domaćih višecevnih rotirajućih mitraljeza kalibra 14,5 mm.

Što se tiče topova tu su višecevni rotirajući domaći topovi kalibra 30 mm M1990 i M1991, sovjetski jednocevni top M-1939 kalibra 37 mm, kineski dvocevni Tip 65 kalibra 37 mm, sovjetski jednocevni S-60 kalibra 57 mm i njegova dvocevna varijanta S-68, sovjetski jednocevni top KS-12 kalibra 85 mm i sovjetski jednocevni KS-19 kalibra 100 mm (smatra se da ih ima oko 500). Kada je reč o samohodnim oruđima tu su tri samohodne verzije teškog mitraljeza ZPU-4 na kamionima, domaći sistemi guseničari M-1983 i M-1984 kalibra 14,5 mm, guseničar M-1989 sa dvocevnim topom kalibra 30 mm, guseničar M-1978 sa dvocevnim topom kalibra 37 mm, guseničar M-1985 sa dvocevnim topom kalibra 57 mm a tu su i sovjetski ZSU-23-4 ‘’Šiljka’’ sa 4 topa kalibra 23 mm.

Komentari

P

Tko ovima remontira, održava i prodaje dijelove za 15-ice i 17-ice, a ne za 21-ice, 23-ojke i 29-ke? Očito kod njih još uvijek vrijedi ona narodna “Ne bije boj sjajno oružje, već hrabro srce u junaka!“ Treba imat hrabrosti (ili biti lud!?!) pa sa time se sukobiti sa južnokorejskim F-5, FA-50, KF-16 i F-15SK!

Odgovori
С

Они нису нека „нижа раса“ па да су неспособни. Сами производе делове и одржавају авионе.

P

Pa naravno da nisu! Nisam to ni mislio, nego sam samo ironički konstatirao. Ali kad smo kod toga NEKI kod Vas misle da su njihovi “zapadni komšije“ tehnološki zaostali, nemogu i neznaju odražvati ni MiG-21, niti će u bližoj budućnosti biti u stanju usvojiti neku njegovu zamjenu. A kad tamo ti tehnološki nesposobnjakovići kod “zapadnih komšija“:
https://www.fsb.unizg.hr/aero/clanovi.html

za MiG-21 smisle, naprave i uvedu u upotrebu ovo:
http://i.imgur.com/7scpRWM.jpg

f

Slika 2 je simulator u Hrvatskoj vojsci!!

J

Razocaravajuce je da koristite izraz protivvazduhoplovna odbrana. Nesrecno resenje koje je neko pre par godina uveo kod nas posle mnogo decenija upotrebe izraza protivvazdusna odbrana. Nikakvog razloga nema da se na silu namece nesto sa obrazlozenjem da se ne borimo protiv vazduha nego protiv vazduhoplova?! Izbaceni izraz ratno (RV) ce se valjda vratiti. Inace, sam tekst je izvrstan.

Odgovori
V

Izraz RV je vracen novim zakonom, a izraz protivvazduhoplovna nije nikakvo nesrecno resenje vec jedino adekvatno. Protivvazduzna odbrana bi znacilo da se branimo od vazduha, a Air defence kada bi se bukvalno prevelo bilo be odbrana vazdusnog prostora sto je malo nezkrapno pa je trenutno resenje naj adekvatnije. Uostalom, tako je i po doktrini odbrane…

j

VOJIN
Decenijama se RV i PVO zvalo Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdusna odbrana. U decenijama kada smo imali respektabilno i vazduhoplovstvo i protivvazdusnu odbranu.
U mnogim zemljama je danas takav naziv. I to naravno ne znaci da se te mnogobrojne zemlje i mi branimo od vazduha. To je zaista komicno da to tako tumacite. To se u lingvistici zove mehanicko poimanje ili bukvalno shvatanje jezika.
A onda je neko pre par godina, neko ko se ne razume ni u RV i PVO ni u jezik, odlucio da to promeni u Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana.
Pa kad se videlo da je to ogroman promasaj brze bolje je vraceno ono Ratno. A ovo protivvazdusna i ne moraju da vracaju. Kako stvari idu necemo ni braniti svoj vazdusni prostor. Dzaba nam doktrina, doktrinu su i pravili ti koji nam unistavaju i vojsku i RV i PVO. A o jeziku nemaju pojma.

S

Sasa,

A zasto se jednostavno ne kaze protivavionska odbrana. Vecina ljudi kaze avion a ne vazduhoplov.
Zasto jednostavno kad mozemo da ga zakoplikujemo???!!!

O

Zato što helikopter nije avion, a i on može biti meta. A zajedno su vazduhoplovi.

Y

Lep i iscrpan izveštaj o stanju u avijaciji S. Koreje ukratko sve sami krševi!
Tekst je verovatno inspirisan trenutnom krizom između dve Koreje od koje nema ništa. Snaga S. Koreje je brojnosti njene armije naročito brojnost specijanih jedinica koje su svrstane u 8. korpus specijanih snaga, a procena je da broji od 80000 do 100000 (22 brigade i 7 bataljona), milion vojnika u redovnom sastavu tu su još i atomske bombe! Bilo je i gorih kriza u odnosima dve Koreje recimo 2010. torpedovanje južnokorejske korvete „Čon An 772“ i ubistvo 38 mornara i nikom ništa! Amerima nije pala napamet „oluja“ ili „milosrdni anđeo“…

Odgovori
F

Свака част за текст

Odgovori
g

Ti mig23 za koje se smatra da su pokvareni npr mogu biti i makete, a da pravi stoje sakriveni.
Kad sam kod 23ojki, ni nama ne bi nista falilo da remontujemo one iracke migove23 :).
Vazduhoplovstvo im ovako na oko izgleda zastarelo ali takodje i potentno. Ali sve je samo nagadjanje. Da imaju tehnicku kulturu to je ocigledno. A i fanatizam je jos ocigledniji.
Negde sam citao da Severna Koreja iznad Seula ima stacionirano toliko artiljerije da bi ga, u slucaju bilo cega, sravnili za pola sata… Avioni im onda i ne trebaju.
Naravno, kao i skoro svugde, i ovde je mesanje velikih sila zavadilo i podelilo ovaj divan i pametan narod. Epilog gledamo…

Odgovori
r

Nemqaju baš toliko artiljerije, imaju nekoliko desetina topova M1978 Koskan i oko 100 VBR. Prvi plotun = žestoka odmazda!

F

Severnokorejska artiljerija je najbrojnija na svetu. Imaju minimum 18000 artiljerijskih oruđa uključujući i nekoliko hiljada VBR. Veći deo Seula im je u dometu. Kontrabatiranjem nije moguće uništiti ni par procenata severnokorejske artiljerije za par sati, a za to vreme Seul bi bio pretvoren u prah i pepeo.

r

Mozda i imaju, ali kojih? Ne mogu bas sve da dosegnu do Seula, a ne bih se bas kladio da imajunekoliko hiljada VBR. Mozda i imaju, ali one 107 mm, a la Partizan ili Plamen. Do Seula moze da dosegne samo top M-1978 Koksan, kalibra 170 mm, kao i domaci VBR kalibra 280 mm, i najnoviji kalibra 300 mm. A tih stvari i nemaju bas na hiljade.

r

Odličan tekst. Samo, Severna Koreja ne poseduje helikoptere Mi-24. MiG-29 se uglavnom nalaze u aviobazi u Sunčonu. Ukupno ih imaju 17. Trebalo je da počnu sa sklapanjem još desetak, ali nestašica para ih je sprečila u tom naumu, pa su jedan radar iskoristili da naprave neku vrstu mini-AWACS-a, na modifikovanom An-24/26.

Odgovori
Ž

Погледајте на Google Earth базу Ајанг Ни, тамо има хеликоптера Ми-24.

r

Ayang-Ni? Gde je to mesto? Ne zvuci mi bas korejski. Ne postoji nijedna fotografija njihovih Mi-24, a siguran sam da bi ih ponosito pokazivali. Ne, nemaju. Sto se tice An-24 tice, on nije za elektronsko ratovanje, vec je na njega ugradjen radar sa MiG-29, da sluzi kao neka vrsta AWACS-a, po principu uradi sam.

Ž

Нашао сам место Ајанг Ни и тамо хеликоптере Ми-24. Покушајте да пронађете.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Uzlet Banja Luke prekinut Koronom

Uvijek govorim da je sve stvar matematike. Količina uloženog novca i benefita koji se dobiva (direktnog + indiretknog). A onda političari politički odgovaraju za tu matematiku. I da, slažem se da krajnje nije primjereno da se stvari ne provode transparentno. Tu je Sava daleko veća granica nego što je sama rijeka.

30. Jun 2020.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Uzlet Banja Luke prekinut Koronom

Nema to veze za okolinom, niti dijelu putnika iz Sarajeva i Zenice. To ima i Banja Luka ili bilo koja druga zračna luka. Odgovor je vrlo jednostavan: Wizz Air i dva bazirana aviona. Wizz sam stvara putnike i tražnju. Da je na Tuzlu dva aviona bazirao neki legacy carrier ne bi bilo ni izbliza toliko…

30. Jun 2020.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Uzlet Banja Luke prekinut Koronom

Ovo sam napisao 14.3.2017: Iako postojeća četiri aerodromi u BiH jedva prelaze 1,2 milijun putnika, a samo Sarajevski uspijeva raditi na komercijalnim osnovama, 2015. je lokalna vlast prezentirala aerodrom u Bihaću i pokrenula Javno poduzeće Aerodrom Bihać. U pripremnoj fazi projekta lokalna vlast planira investirati milijuna EUR, a isto toliko i Federacija BiH, a na…

30. Jun 2020.Pogledaj

Лука na: Sputnjik: Srbiji isporučene kineske izviđačko-borbene bespilotne letelice

Мислим да може да пробије тенк м84 одозго, а камоли мрап неки њега отвара ко конзерву

30. Jun 2020.Pogledaj

Ervin na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Uzlet Banja Luke prekinut Koronom

Molio bih kolegu Šćurica da ako može, u kratkim crticama prokomentira izgradnju aerodroma u Bihacu. Naravno, ne radi se o Željavi. Lijep pozdrav i hvala unaprijed.

30. Jun 2020.Pogledaj

Send this to a friend