Analizu proizvodjača počinjemo od Piaggia koji se prvi put za ovih 15 godina nije pojavio u Ženevi!
U godini u kojoj je sertifikovao, i to baš za Evropsko tržište, novi dugo najavljivani model EVO. Novi Evolution koncept bazira se na Avanti platformi sa novim motorima, novim elisama, aerodinamici krila, dodatim vingletima i unapređenom kabinom. Maksimalni dolet je povećan za gotovo 300 nautičkih milja a dolet sa putnicima popunjenom kabinom je gotovo dupliran. Brzina krstarenja je povećana sa 314 na 366 čvorova (ili za skoro 100 km/h) pri čemu je potrošnja smanjena za 15-20%. Impresivne performanse za $7.5 miliona.
Da nešto nije kako treba videlo se i u Dubaiju gde je novi model premijerno predstavljen a da zapravo sam avion nije bio prisutan. Iako najavljen, kasnila je logistika transporta usled poteškoća u samom finišu sertifikacije. Prošle godine Piaggio je prodao samo dva aviona a ove godine za prvih pet meseci samo jedan. Za sve je to svakako veliko razočarenje.
Tokom konferencije u Ženevi pronela se i vest o restruktuiranju kompanije. Vlasnik 98% kompanije, Mubadala investicioni fond iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, na opšte iznenađenje nije napravio oštre rezove. U kompaniji koja troši milione na razvoj a prodaje gotovo i da nema – očekivana je bila ozbiljna čistka. Ovako, radi se više o optimizaciji postojeće strukture.
Za one koji prate vojnu avio industriju ovo zapravo i nije neko iznenađenje. Piaggio je poslednjih godina daleko veće uspehe postizao na vojnom planu. Otuda i 2013. godine investicija iz Emirata da se finalizira razvoj i sertifikuje Evolution platforma.
Na njoj se bazira putnički EVO P180 ali i vojna verzija bespilotna letelica P.1HH Hammerhead.
Hammerhead je ogromne nosivosti i performansi koje otvaraju nove nivoe eksploatacije izviđačke ali i borbene bespilotne letelice. U stanju je da poleti i sleti bez ljudske posade, dostiže visinu od preko 13.000 metara i u stanju je da ostane u vazduhu 16 sati. Ove godine je u Evropi već prodato šest komada plus nepoznat broj na tržištima gde ne postoji obaveza prijavljivanja ovakvih kupovina.
Na bliskom Istoku interesovanje je ogromno i samo možemo da nagađamo količine o kojima se pregovara. Posebno u svetlu aktuelnih sukoba koji ne ulivaju poverenje da će se skoro okončati. Da podsetimo, ovo je jedan od prvih proizvoda (ovog nivoa sofisticiranosti) u apsolutnom vlasništvu zemlje sa Bliskog Istoka. Investitor iz Abu Dhabija verovatno je imao svojih razloga kada je ovoliko investirao.