IATA: Modernizacija evropskog vazdušnog saobraćaja donosi oko 250 milijardi evra veći BDP 2035. godine

Kritikujući nemačku Vladu, IATA je pre nekoliko nedelja najavila iznošenje podataka sopstvene studije o uticaju avio-saobraćaja na povećanje BDP-a u Evropi do 2035. godine.

Prema podacima IATA-ine studije, modernizacija vazdušnog saobraćaja mogla bi da u nardenih 19 godina obezbedi dodatnih milion radnih mesta i 245 milijardi evra rasta BDP-a u Evropi 2035. godine. Ovaj rast bi dosegao i 301 milion evra ukoliko bi se ukinula aerodromska ograničenja kapaciteta, piše u izveštaju asocijacije.

Vrednost modernizacije procenjuje se na 126 milijardi evra, a ona se u najvećem delu odnosi na:

– efikasniji rad ANSP-ova (Air Navigation Service Providers)
– uštedu u vremenu skraćivanjem ruta
– smanjenje emisije štetnih gasova

Avio-industrija trenutno obezbeđuje 11,7 miliona radnih mesta u Evropi i čini 4,1 % ukupnog evropskog BDP-a što iznosi oko 860 milijardi dolara, navodi IATA.

Procenjuje se da bi do 2035. godine, osim povećanja ovih parametara, benefiti modernizacije bili i niži troškovi prevoza, bolja povezanost, ali i veća zaštita životne sredine.

Među bitnim prednostima koje IATA pominje nalazi se upravo smanjenje emisije štetnih gasova. Na ovoj temi asocijacija već neko vreme insistira, a konkretnu podršku ovom trendu videli smo početkom marta kada je pozdravljeno dugoočekivano potpisivanje sporazume između ICAO-a i  Komiteta za avijaciju i zaštitu životne sredine (CAEP).

Rezultati pokazuju da bi putnici imali veću korist ukoliko bi došlo i do modernizacije i do smanjenja aerodromskih ograničenja kapaciteta. Prema IATA statistici, boljitak bi se osetio i u turizmu i trgovini.

U kontekstu konkretnih mera koje bi mogle da se dalje učine u okviru modernizacije, asocijacija navodi da u Americi postoji jedan ANSP, dok ih za regulisanje teritorije približno iste veličine u Evropi ima čak 38. To, po njihovom mišljenju iziskuje veće troškove i za putnike i za kompanije.

Zamerka IATA-e ondosi se na pravilo kojim se propisuje desetominutna udaljenost letelica u saobraćaju, čime se letovi produžavaju u proseku za 50 km što, prema njihovim rečima, direktno sprečava predviđeni ekonomski rast.

– Neefikasnost ATM sistema nije teret samo za avio-kompanije. Trpe i putnici gubeći svoje vreme, a štetno se deluje i na životnu sredinu zbog emisije štetnih gasova. Posmatrano sa poslovne strane, smanjena je produktivnost. Kombinacija svih ovih elemenata utiče na smanjivanje konkurentnosti Evrope na tržištu – izjavio je predsednik i generalni direktor IATA-e, Toni Tajler.

U Evropi postoji ideja o poboljšanju ATM sistema kroz projekat „Single European Sky“ (SES). Predviđan je trostruki rast kapaciteta, smanjenje troškova za 50% i štetnog uticaja na okolinu za 10% kao i podizanje mera bezbednosti.

– Evropa nije bila uspešna u postizanju ovih SES ciljeva. I pored zalaganja Evropske komisije da progura SES, nacionalni interesi su prevagnuli – zaključuje Tajler.

Najveću korist od modernizacije u vidu vćeg broja putnika, rasta BDP-a, zapošljavanja imale bi Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Španija, Turska i Poljska. Njima bi ukupno pripao udeo od 70 %. Ostale evropske zemlje boljitak bi osetile u nižim cenama ANSP-ova, kraćim letovima, većem kapacitetu što je posledica njihove manje zastupljenosti na tržištu, objašnjava IATA.