Drugi dan regionalne konferencije posvećene traganju i spasavanju: Konkretni primeri i ideje za unapređenje SAR misija

Formiranje liste direktnih kontakata SAR stručnjaka koji su učestvovali u regionalnoj konferenciji posvećenoj traganju i spasavanju i međusobno upoznavanje ovih eksperata kao početak konkretne međunarodne i prekogranične saradnje i u nekim budućim zajedničkim SAR misijama najbitniji su rezultati dvodnevnog skupa.

Po daleko neformalnijoj atmosferi u odnosu na prvi dan konferencije, može se reći da je cilj ostvaren i da bi nakon sledećeg ovakvog sastanka, koji je najavljen za maj, možda mogli da se preduzmu i konkretniji koraci ka međusobnoj saradnji a to je, prema završnoj reči direktorke DCV-a Mirjane Čizmarov – mogućnost formiranja regionalnog tela koje bi se bavilo ovom problematikom.

Diskusija koju su danas vodili učensici kao fokus imala je isključivo primere dobre i loše prakse, sa posebnim naglaskom na uključivanje obalskih službi spasavanja u celokupni vazduhoplovni SAR sistem.

Drugi dan konferencije otvoren je primerom regionalne saradnje Italije i Grčke, tj. retrospektivom akcije traganja i spasavanja ljudi sa broda na kome je izbio požar. Nesreća se dogodila na udaljenosti od 26 nautičkih milja od Italije i 36 od Grčke, na možda najnepovoljnijoj i najudaljenijoj lokaciji na moru. SAR akcija izvedena je tokom noći uz pomoć obalske straže Italije.

Italijanski predstavnik, Andrea Chenda, je kao svoj zaključak izneo da je neophodno da obalska straža među stalno zaposlenima ima plivače-spasioce, da je NVG oprema obavezna za pilote, da je neophodan efikasan sistem satelitske komunikacije između centrale i SAR timova ali i vođenje pedantnije evidencije putnika kako ne bi dolazilo do zabune ko je spašen, a ko ne.

Kao dobar potez saradnje Grčke i Italije navedeno je redovno i blagovremeno ažuriranje podataka, ali i osnivanje posebne telefonske linije putem koje su porodice žrtava mogle da dobiju potvrđene i nedvosmislene informacije o evakuisanima na brodu.

Slično iskustvo imao je i Island u februaru 2008. kada je zbog zaleđivanja avionu otkazao prvo jedan, a zatim u roku od 20 minuta i drugi motor. S obzirom na to da se na oko 1200 nautičkih milja dalje nalazio Challenger danske vojske, podaci o nesreći i zoni traganja islandskog aviona površine 6×6 nautičkih milja poslati su danskoj vojsci.

Oni i danska obalska straža izveli su zajedničku SAR akciju, koja je zbog kordinacije i međusobne saradnje zavedena kao izuzetno uspešna, iako nije bilo preživelih.

Istog meseca, međutim, Island je imao još jednu SAR misiju koja nije izvedene tako uspešno.

Naime, mali teretni avion sa jednim pilotom srušio se između Islanda i Farskih ostrva. Iako imaju sporazum o zajedničkoj saradnji sa obalskom stražom u oblasti traganja i spasavanja, islandski predstavnik, Egil Thordersom, objašnjava da njihov tim nije reagovao.

– Ovde je reč o vazduhoplovu, a mi smo pomorski spasilački centar – bila je poruka koju je dobio Island – naveo je Thordersom i dodao da su nakon nekoliko nedelja dogovorene zajedničke vežbe sa Farskim ostrvima i da je danas ta saradnja dobra.

On je istakao da sporazumi treba da budu kratki i jasni.

Na pitanje kolege kako se odija komunikacija u SAR misijama i da li Island koristi softver, Thordersom je odgovorio:

– Komuniciramo preko softvera, ne preko papira kao pre 20 godina –

Još jedan od primera regionalnalne, ali i međunarodne saradnje izneo je Andreas Zacharia sa Kipra. Ova zemlja organizuje i do 20 SAR vežbi godišnje. Tokom protekle godine u jednu od njih bile su u uključene i Sjedinjene Američke Države. Sporazum o zajendičkim SAR mislijama Kipar ima sa Izraelom, Sirijom i Grčkom. Nacrt sporazuma postoji i za Liban, a razmatra se i saradnja sa Egiptom.

Zanimljivo je da prilikom vežbi postoji i medicinski scenario za svaku od žrtava, što je ujedno i obuka za pružanje lekarske pomoći.

– Već vidim da će mi Kipar pomoći da usavršimo naš SAR plan – zaključio je Ognjen Pantelić koji će u budućnosti biti odgovoran za SAR aktivnosti u okviru DCV-a.

On je kao primer dobre prakse istakao i italijanski privremeni centar za komunikaciju sa porodicama žrtava i naglasio da bi to sprečilo širenje panike, poput one koja je nastala tokom majskih poplava 2014.

– Nismo se snašli da pomoću slika obavestimo građane šta je država sve radila i tako sprečimo paniku – rekao je Pantelić i dodao da postoji mogućnost da se za potrebe SAR misija napravi sporazum sa Gorskom službom spasavanja.

Drago Radić, predstavnik Bosne i Hercegovine, kandidovao je kao ideju formulisanje jedinstvenog SAR sporazuma za zemlje regiona – Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo zajedno sa KFOR-om.

On je istakao da bi ovakav jedinstveni dokument mogao da spreči administrativne probleme nastale potpisivanjem pojedinačnih bilateralnih sporazuma balkanskih suseda.

Radić je naglasio da BiH ima sporazume sa Srbijom, Hrvatskom, Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom i Slovenijom, ali da se oni odnose na vanredne situacije poput poplava i da nisu u skladu sa ICAO standardima.

U kontekstu balkanske regionalne SAR saradnje, Nikola Šarančić iz Spasilačko-koordinacionog centra, predložio je osnivanje Regionalnog centra za obuku koji bi na osnovu svojih mogućnosti bio priznat od strane ICAO-a i formiranje liste kontakata SAR eksperata.

Šarančić je izneo i podatke istraživanja koje se odnosi na broj žrtava u avionskim nesrećama. Kako je istakao, 9 od 10 ljudi preživi pad vazduhoplova. Naime u skladu sa istraživanjem američkog NTSB, na osnovu 18-to godišnjeg perioda istraživanja, stopa preživljavanja je oko 95%, dok se za ozbiljne vazduhoplovne nesreće, koje uključuje čak i nesreće gde nije bilo preživelih, stopa preživaljavanja je oko 55%.

– Znači postoji nada da se preživi čak i ozbiljna vazduhoplovna nesreća – naglasio je Šarančić.

Saradnja, koordinacija i komunikacija ključni su za SAR misije, zaključak je Šarančića, sa kojim su se saglasili i ostali prisutni.

Dronovi u funkciji SAR-a?

Predsednica Upravnog odbora DCV-a, Olja Čokorilo, je tokom diskusije pokrenula i temu upotrebe dronova za potrebe traganja i spasavanja. Većina učesnika nije imala komentar na ovo pitanje, a odgovore su dali samo Kipar i Island.

Iako Island poseduje vojne bespilotne letelice, ova zemlja nije imala iskustva sa upotrebom dronova u SAR misijama.

Dronove ne koristi ni Kipar, ali Andreas Zacharia smatra da bi njegova zemlja trebalo da nabavi ove letelice jer bi to moglo da minimalizuje rizike kojima se izlažu SAR jedinice.

– Dronovi bi bili jako korisni i doprineli bi našim operacijama – zaključio je Zacharia.

Zaključci konferencije

Svi učesnici konferencije izjasnili su se da potreba zа regionаlnom prekogrаničnom sаrаdnjom u cilju efikаsnijeg sprovođenjа SAR operаcijа postoji.

Osim toga, učesnici su se dogovorili dа rаdnа grupа eksperаtа iz zаinteresovаnih zemаljа trebа dа izrаdi predlog rаdnog аrаnžmаnа sа ciljem uspostаvljаnjа prekogrаnične sаrаdnjа nа regionаlnom nivou u oblаsti trаgаnjа i spаsаvаnjа i pozvаli srpski Direktorаt civilnog vаzduhoplovstvа dа početkom mаjа 2016. godine orgаnizuje sаstаnаk eksperаtа iz zаinteresovаnih držаvа regionа sа ciljem formаlnog uspostаvljаnjа regionаlne prekogrаnične sаrаdnje do krаjа 2016. godine.

EUROCONTROL i držаve uključene u regionаlnu prekogrаničnu sаrаdnju pozvani su dа podrže implementаciju Globаlnog sistemа prаćenjа, uzbunjivаnjа i otkrivаnjа vаzduhoplovа (GADSS).

EUROCONTROL, ICAO i prisutne držаve pozvane su dа procene potrebu i zаključe sporаzume o prekogrаničnoj sаrаdnji u trаgаnju i spаsаvаnju u što skorijem roku, а u sklаdu sа Aneksom 12 Čikаške konvencije.

Izražena je i želja da EUROCONTROL u saradnji sa ICAO-om, ECAC-om, Međunarodnim programom COSPAS SARSAT i zаinteresovаnim držаvаmа izrаdi trening modul u sklаdu sа potrebаmа regionаlne sаrаdnjа u trаgаnju i spаsаvаnju.

Osim toga, učesnici su prepoznаli potrebu zа unаpređenjem komunikаcije i rаzmenu ekspertskog znаnjа u regionu, a bili su saglasni i u vezi sa značajem koji imaju zajedničke međunarodne vežbe i prekogranična saradnja.