Postoje li operativni problemi u upotrebi ruske Mornaričke avijacije u Siriji?

Prva borbena operacija Mornaričke avijacije ruske Ratne Mornarice (MA VMF) za sada ima problema i sasvim sigurno ne odvija se kako je planirano. Rusija je kao podršku naporima u borbi protiv islamskih militanata u Siriji poslala svoj jedini nosač aviona – tešku krstaricu ’’Admiral Kuznjecov’’ sa borbenom grupom aviona i helikoptera.

Popularni ’’Kuzja’’ je stacioniran u vodama istočnog Mediterana, relativno blizu sirijske obale a zadatak posada, pre svega aviona je da dejstvuju po važnim stacionarnim ciljevima odnosno infrastrukturi terorista.

Za veoma kratko vreme MA VMF je prvo usled problema sa sistemom za zaustavljanje aviona na Kuznjecovu izgubila jedan borbeni avion dok je drugi izgubljen takođe na sletanju a uzroci se još uvek utvrđuju. Prvo se 13. novembra u more srušio višenamenski borbeni avion MiG-29K a potom i 3. decembra lovac-bombarder Su-33. Oba pilota su se bezbedno katapultirala a brzom intervencijom timova za spasavanje su na vreme izvučeni iz mora.

Informacije o udesu MiG-a 29K su prvobitno bile kontradiktorne jer su Ministarstvo odbrane, kompanija RSK MiG i Ratna Mornarica imali različita saopštenja o uzrocima incidenta. Prvo je rečeno da se avion srušio zbog tehničkog kvara na motorima ali je podatak da su MiG-u istovremeno otkazala oba motora bio malo verovatan. Potom je rečeno da su motori prestali da rade zbog prekida dotoka goriva što je ukazivalo da je avion ostao bez istog.

Na kraju je pojašnjeno da je uzrok pada nemogućnost sletanja na nosač na kome je prilikom sletanja jednog aviona istog tipa došlo do kvara na opremi za zaustavljanje, tj. do pucanja treće od 4 sajle koje su deo sistema. MiG koji se srušio je bio treći koji je čekao svoj red na sletanje ali je pilotu naređeno da kruži oko nosača dok se sistem za zaustavlajnje ’’Svetlana-2M’’ ne popravi. Mehaničari nisu uspeli da otklone kvar, avion je ostao bez goriva i pilot je morao da napusti avion.

Postavlja se pitanje zašto rukovodilac letenja ili komandant broda nije naredio pilotu da pokuša sletanje na neki alternativni aerodrom na kopnu, na Kipru ili Siriji? Međutim imamo malo informacija o tome gde se u tom trenutku nalazio nosač kao i o tome koliko je u avionu bilo goriva te da li je pilot mogao da stigne do najbližeg kopna. Moguće je i da su odgovorni za letne aktivnosti imali informaciju da će se sistem za sletanje brzo popraviti što se ipak nije ostvarilo.

Na Kuznjecovu su za potrebe operacije iznad Sirije bila stacionirana 4 aviona MiG-29K i KUB, po dva jednoseda i dvoseda. Ovi avioni predstavljaju novi tip u MA VMF, 20 jednoseda MiG-29K i 4 dvoseda MiG-29KUB je isporučeno u periodu 2013. do 2015. godine.

MiG-ovi su doneli nove mogućnosti mornaričkoj avijaciji s obzirom da mogu nositi precizna ubojna sredstva za napade na ciljeve na kopnu i moru. Njihova matična baza je Severomorsk-3 gde se nalaze u sastavu dve eskadrile novoformiranog 100. samostalnog palubnog lovačkog avijacijskog puka, 45. armije VVS i PVO Severne flote.

I pored gubitka aviona aktivnosti na nosaču nisu prestajale i već posle dva dana, 15. novembra ministar odbrane Sergej Šojgu saopštio je da je taj dan prvi put u istoriji mornarička avijacija izvršila borbeno dejstvo u realnim ratnim uslovima. Po fotografijama i video snimcima može se zaključiti da su ove akcije proveli piloti aviona Su-33 koji su za napade na ciljeve na zemlji obično bili naoružani sa po dve fugasne avio-bombe FAB-500M54 ili FAB-500M62.

Nakon toga pojavio se satelitski snimak vazduhoplovne baze Hmejmim (Basel Al-Asad) na kome se vide avioni Su-33 koji su očigedno u međuvremenu prebazirali sa nosača. Zatim su počele da kruže i spekuacije da će svi borbeni avioni sa Kuznjecova biti stacionirani na ovom sirijskom aerodromu sve dok se ne otklone problemi na brodu.

Samo 19 dana nakon udesa MiG-a, 3. decembra u more se srušio i Su-33. Ovoga puta odmah je zvanično rečeno da je avion pao nakon toga što je ponovo došlo do pucanja sajle sistema koji služi da se avioni zaustave na nosaču.

U istoriji upotrebe Su-33 ovo je bio šesti avion koji je izgubljen a MA VMF je u periodu 1993. do 1998. u naoružanje primila ukupno 26 serijskih aviona. Preostali primerci se danas nalaze u sastavu 279. samostalnog palubnog lovačkog avijacijskog puka, takođe u bazi Severomorsk-3, 45. armije VVS i PVO Severne flote.

Pre pet dana u medijima su se pojavile informacije da je za udes je kriv pilot koji je napravio grešku pri sletanju zbog čega je došlo do prevelikog naprezanja sajle koja je pukla. Međutim Ministarstvo odbrane Rusije je sutradan demantovalo ove navode i saopštilo da je istraga još uvek u toku.

Najmanje 4 Su-33 su tokom 2013-14. podvrgnuta remontima kojom prilikom je izvršena i modifikacija aviona. Jedan primerak je remontovan ove godine a do 2019. bi na radove trebalo da ode još 8 aviona. Osim novih sistema za navigaciju uz primenu GPS i GLONASS dobili su i jače motore AL-31FM1 koji imaju i duži životni vek i međuremonti rok.

Pre nego što su poslati u misije iznad Sirije bar 8 aviona je modifkovano sistemom SVP-24-33 koji omogućuju precizno bombardovanje nevođenim bombama. Ovaj sistem je do sada dokazan u primeni kod taktičkih bombardera Su-24, jurišnika Su-25 kao i srednjih bombardera Tu-22M.

Pre ove modifikacije Su-33 je bio samo lovac koji je služio za neposrednu odbranu grupe nosača aviona od napada iz vazduha kao i matičnih kopnenih vazduhoplovnih baza i luka Ratne Mornarice. Nakon formiranja nove 45. armije VVS i PVO Severne flote zadatak pilota ovih aviona je postala i odbrana teritorije koju obuhvata ova armija u koju spada i poluostrvo Kola kao i dobar deo vazdušnog prostora unutar polarnog kruga.

Iako je Su-33 i pre mogao da nosi nevođene bombe, nije imao sistem za preciznije bombardovanje a iako su na ovom tipu vršena ispitivanja i vođenih protivbrodskih raketa, one nikada nisu uvedene u naoružanje Su-33. Deo razloga sigurno leži u velikoj poletnoj masi ovog aviona koja iznosi 26-32 tone. Do akcija iznad Sirije u operativnoj upotrebu Su-33 je obično viđan naoružan sa inercijalno i poluaktivno samonavođenim raketama vazduh-vazduh R-27R i ER kao i infracrveno samonavođenim R-27T i ET kao i R-73.

Za razliku od Su-33 novi MiG-29K i KUB mogu poneti i najnovije rakete vazduh-vazduh sa inercijalnim i aktivnim radarskim samonavođenjem R-77-1. Pored toga MiG-ovi mogu nositi i protivradarske rakete H-31P, protivbrodske H-31A i H-35, samonavođene rakete vazduh-zemlja H-29L i T kao i vođene bombe KAB-500L i KR.

Aktivnosti MA VMF iznad istočnog Mediterana:

Do 2011. Rusi su imali veoma malo pilota za Su-33, tada ih je bilo svega 11 da bi se do 2015. stanje popravilo. Tada ih je već bilo 22 a ove godine je još pet završilo obuku na ovom tipu. Su-33 će u naoružanju MA VMF po sadašnjim planovima ostati bar do 2025. Što se tiće MiG-29K i KUB, pošto je to novi tip vazduhoplova u mornaričkoj avijaciji je u maju ove godine bilo samo 7 kvalifikovanih pilota.

I pored toga što se smatralo da su Suhoji i MiG-ovi sa ’’Kuzje’’ premešteni na aerodrom Hmejmim, poslednji izveštaj od 4. decembra televizije ’’Rusija’’ koja je boravila na nosaču pokazao je avione MiG-29K i KUB spremne za letenje, naoružane televizijski samonavođenim bombama KAB-500KR kao i raketama vazduh-vazduh R-73 i R-77-1.

Može se zaključiti da je Rusija odlučila da svoj jedini nosač aviona pošalje u akciju pre svega zbog provere funkcionisanja Mornaričke avijacije u pravim borbenim uslovima a ne zato što su ti vazduhoplovi bili toliko neophodni za nastavak ruske operacije u Siriji. Posade aviona i helikoptera prvi put imaju priliku da svoje letelice isprobaju u ratu, njihovo naprezanje kao i naprezanje tehnike je mnogo veće a to neminovno može dovesti i do neželjenih posledica odnosno pre svega gubitka vazduhoplova pa i života pripadnika MA VMF.

Prilog televizije “Zvezda“ sa nosača aviona Admiral Kuznjecov: