Rast budžeta za oglašavanje: Intervencija u Siriji kao dobra reklama za rusko naoružanje

I pored povlačenja određenih efektiva Vazdušno-kosmičkih snaga iz Sirije, vazdušni udari ruskih borbenih aviona i helikoptera nastavljeni su u skladu sa situacijom na terenu. Na scenu su stupili borbeni helikopteri koji su sada u centru pažnje i čija borbena dejstva su u medijima prikazana kroz fotografije i video klipove koji su snimljeni na ratištima kao i u sirijskim vazduhoplovnim bazama.

Iznesen je podatak da je Rusiju vazdušna kampanja u Siriji koštala oko 480 miliona dolara a da će za popunjavanje rezervi ubojnih sredstava i remonta aviona i helikoptera biti potrošeno još oko 143 miliona dolara. U raznim analizama ističe se politička i vojna dobit koje je stečena ovom akcijom a koja je Rusiju značajno ojačala kao svetsku silu koja će imati veliku ulogu u rešavanju mnogih konflikata širom planete.

Još jedan aspekt iz koga treba sagledavati rusko direktno mešanje u sukobe u svetu je naravno i ekonomski interes Rusije koja nastoji da proda što više naoružanja zainteresovanim stranama. Samo tokom prošle godine potpisani su ugovori u vrednosti od 26 milijardi dolara a realizovan je izvoz vredan 14,5 milijardi dolara.

Po nekim procenjenim proračunima, Rusija bi od izvoza naoružanja koje bi moglo biti ugovoreno na osnovu svog angažmana u Siriji, mogla da donese zaradu od 6-7 milijardi dolara. Najveću zaradu mogli bi naravno da donesu borbeni avioni i helikopteri kao najskuplji oružani sistemi.

Od 2000. godine do danas ruska vojna industrija doživela je preporod pre svega zahvaljujući čvrstoj kontroli države ali i ekonomskom razvoju. Poboljšanja u tom sektoru ruske privrede ostvarena su velikim ulaganjima države a to je rezultiralo i velikim narudžbinama ruske vojske koja je imala potrebe za ogromnim količinama vojne tehnike kako bi zamenila zastarelo naoružanje i prilično zaostajanje uzrokovano ekonomskom krizom 90-tih godina 20. veka.

Samim tim došlo je i do rasta izvoza naoružanja i vojne opreme jer su novi oružani sistemi koji su se našli na listi za izvoz prethodno imali detaljno ispitivanje u ruskoj vojsci koja ih je uvela u naoružanje a neke je čak isprobala u realnim borbenim uslovima. U Siriji su prvi put, što se tiče vazduhoplovne tehnike isprobani višenamenski borbeni avioni Su-30SM, Su-35SM, taktički bombarderi Su-34 kao i borbeni helikopteri Ka-52.

Činjenica jeste da ruski vazduhoplovi u Siriji nisu imali većih borbenih izazova što se tiče opasnosti od obaranja jer neprijatelj ne raspolaže sa respektabilnim PVO naoružanjem. Međutim, avioni i helikopteri su ipak pokazali određenu efikasnost i pouzdanost o čemu govori veliki broj borbenih misija i sati naleta u kratkom vremenskom roku kao i veliki broj uništenih ciljeva za preokret situacije na terenu u korist sirijske armije. Tu je takođe i podatak da ruske VKS za sada nisu imale nijedan pad aviona usled tehničkog kvara. Pre dva dana prvi gubitak bio je borbeni helikopter Mi-28 koji se po poslednjim informacijama srušio usled greške pilota.

Iako je u medijima prikazano da su mnoge narudžbine ruskog naoružanja nastale zbog angažovanja iste u vojnoj intervenciji u Siriji to nije sasvim tačno. Većina nabavki dogovorena je pre direktnog angažovanja Rusije na Bliskom istoku a neki tipovi oružanih sistema su se u protekle 2-3 godine već pokazali na ratištima u Iraku.

Tako je na primer ruski borbeni helikopter Mi-28 svoju borbenu premijeru imao upravo u Iraku 2014. godine a alžirska narudžbina je ipak u raznim medijima vezana za upotrebu ovog helikoptera u Siriji od strane ruske armijske avijacije. Pri tom treba reći da je Alžir naručio Mi-28 još 2013. godine. Za sada, narudžbine za Irak iznose 15 (po nekim podacima 19) helikoptera dok je Alžir naručio 42 primerka.

Uspehu ruskog oružija na međunarodnom tržištu doprinela je i njegova jednostavnost, robusnost ali i dostupnost kao i praktičnost. Mnogi zapadni oružani sistemi su danas savremeniji od ruskih ali su istovremeno komplikovaniji za upotrebu i održavnje, znatno skuplji sa dužim rokovima isporuke. Stoga su države sa gorućim problemima vojnog sukoba nabavile rusko naoružanje koje je moglo da se dobije veoma brzo, zatim da se momentalno upotrebi u borbama a pri tom se pokazalo i kao veoma efikasno.

Intervencija u Siriji je privukla pažnju za višenamenskim borbenim avionom Su-35 za koji su zainteresovani Alžir, Indonezija, Pakistan i Vijetnam, potom za taktički bombarder Su-34 za koga je navodno Alžir u decembru prošle godine već potpisao ugovor. Iako ugovor nije zvanično potvrđen (po nekim izvorima jeste) nabavka bi obuhvatala 12 aviona sa izvoznom oznakom Su-32. Poslednje informacije govore o zainteresovanosti Jordana za ovim tipom taktičkog bombardera.

Tržište oružja zavisi od bezbednosnih pretnji ali su itekako važni ekonomski, politički i vojni odnosi među državama. Vojna industrija donosi veliki novac ali sama isporuka naoružanja nije najbitnija – tu su ugovori za održavanje, obuku, dalju modenizaciju. Obično ovi sporazumi donose dugoročnu saradnju države koja je isporučila oružije sa onom koja ga je nabavila a taj razvoj odnosa se ne zasniva samo na vojno-tehničkoj saradnji.