Remont i dokup aviona MiG-21 za Hrvatsku, realnost ili prevara?

Hrvatski Jutarnji list doneo nam je u današnjem štampanom izdanju veliki specijalni dodatak o navodnoj velikoj aferi koja trese Ministarstvo odbrane Hrvatske (MORH) a tiče se remonta i kupovine aviona MiG-21 u Ukrajini.

Kako je ovaj dnevni list preneo, posao remonta i nabavke hrvatskih MiG-ova našao se pod istragom vojne policije zbog, kako je navedeno, brojnih nepravilоnsti i sumnji da je u celom poslu isplaćen i mito.

Novinar Jutarnjeg lista, pozivajući se na neimenovan izvor MORH navodi da je istraga pokazala da su pet aviona koji su kupljeni od Ukrajine stariji nego što je navedeno u dokumentaciji (4-5 godina) i postavlja pitanje da li je sedam hrvatskih aviona koji su, po ugovoru remontovani u Ukrajini zaista i vraćeno Hrvatskoj.

U daljim pretpostavkama i špekulacijama „Jutarnjeg“ ide se dotle da se čak i postavlja pitanje da li je remont na avionima zaista i obavljen a prema informacijama do kojih su došli istraga je pokrenuta nakon učestalih kvarova na avionima. Između ostalog, kako piše u današnjem članku, otkriveno je da su na nabavljenim avionima (njih pet) prekucani serijski brojevi i da ugrađeni delovi ne odgovaraju pratećoj dokumentaciji.

Neimenovani sagovornik hrvatskog lista ukazuje na to da je borbena komponenta HRZ (Hrvatsko Ratno Zrakoplovstvo) faktički uništena i da se ne zna koji su avioni stigli iz Ukrajine niti na kakvim avionima lete njihovi piloti. Moguće je i da je prilikom istrage zaključeno da ima i korupcije što može imati velike štetne posledice po HRZ ali i poziciju Hrvatske u NATO savezu.

Do sada je istraga Vojne policije hrvatskih oružanih snaga po navodima Jutarnjeg lista pokazala i da je MORH preuzeo obaveze tereta državnog budžeta čiji iznos odgovara upravo ukrajinskoj ponudi a pre nego što je odabran izvršlac posla. Dalje sagovornici tvrde da se u tender početkom 2013. godine pokušala ubaciti i izraelska firma Elbit koja je odbijena sa obrazloženjem da je izbor izvršioca posla već počeo.

Problemima u vezi ukrajinske ponude su se od početka bavile pojedine stručne službe MORH-a i Vojno-sigurnosne obaveštajne agencije navodi Jutarnji i tvrdi da postoji analiza u kojoj stoji da je dokumentacija aviona lažna a da su detaljni radovi na avionima iscenirani u vreme posete hrvatskih delegacija koje su kontrolisale tok radova. Delegacijama su navodno pokazivani avioni namenjeni Jemenu a na drugom kraju zavoda u Odesi su sklapani hrvatski avioni.

Prema ugovoru, pre primopredaje avione je morao testirati opitni pilot HRZ a za to je bio zadužen pukovnik Ivan Selak.  Opitnom pilotu HRZ Ukrajinci navodno nisu dopuštali da remontovane avione testira u svim režimima leta a izgovori su se obično odnosili na loše vreme i to što se letovi izvode iznad naseljenih mesta. Dalje se navode tvrdnje da avioni nikada nakon remonta ne bi mogli preleteti u Hrvatsku a zbog ratne situacije u Ukrajini su rasklapani i prevoženi kamionima.

Veliki problemi su nastali i nakon dolaska aviona u Hrvatsku a kvarovi na njima dešavaju se i danas. Uz mnogo poteškoća njihovo sklapanje je trajalo više meseci, curili su rezervoari a bilo je problema i sa radarima. Za ovakve probleme i kašnjenja Ukrajincima su naplaćeni penali u iznosu od preko 533 hiljade evra.

Kada je navodno Vojna policija predala prve rezultate istrage pet aviona koji su dokupljeni su prizemljeni a ubrzo zatim je osnovana komisija koja će utvrditi stvarno stanje borbene komponente HRZ. Zatim je izneseno da su (samo) tri aviona sposobna za letenje a da će se pokušati sa osposobljavanjem četvrtog.

Za dokupljene avione izražena je i sumnja u njihovo poreklo jer postoje ozbiljne indicije da je ukrajinski zavod u Odesi iste sklopio od delova koji su pristigli iz raznih strana sveta. Trupovi su kako se dalje navodi, dobili iz Bugarske, krila iz Alžira a npr. rezervoari za gorivo imaju natpise SSSR. Prvobitno je osporavano i vlasništvo aviona a komandant RV Jemena je navodno poslao pismo hrvatskom ministastvu odbrane u kojem je naveo da su avioni njihovi da bi naknadno MORH to pismo proglasilo lažnim.

Potom je postavljeno i pitanje dokle će HRZ sa takvim brojem aviona moći da održava kontrolu vazdušnog porostora kao deo NATO saveza i kada će saveznicima morati da prijavi da više nije sposobno za tako nešto. Sagovornici MORH-a Jutarnjem listu dalje prenose svoje mišljenje da bi nakon završetka istrage Hrvatska od ukrajinskog zavoda trebalo da zatraži povraćaj novca.

Zaključci novinara Krešimira Žabeca postavljaju mnoga pitanja, počevši od toga šta će biti sa borbenim avionima HRZ-a, da li će se na pet dokupljenih aviona morati izvršiti novi remont i da li će samim tim HRZ za još barem godinu dana ostati bez borbene komponente.

Žabec se zatim zapitao da li će državni i vojni vrh Hrvatske morati da donese stratešku odluku ili o ponovnom remontu aviona MiG-21 ili krenuti u nabavku novih (modernijih) letelica. Da li će, ako se dogodi da se privremeno ostane bez borbene avijacije, Hrvatska osloniti na saveznike koji bi preuzeli kontrolu vazdušnog prostora ili će se eventualno odlučiti da se borbena komponenta HRZ ugasi.

Šta se zaista događa?

Ministarstvo odbrane Hrvatske danas je potvrdilo da su Vojno sigurnosno-obaveštajna agencija i Vojna policija u proteklih nekoliko nedelja zaista došli do informacija da je potrebno izvršiti dodatne provere u vezi remonta i nabavke aviona MiG-21. Dalje se u saopštenju MORH-a navodi da će ono postupati u skladu sa važećim zakonskim propisima i po zahtevima nadležnih državnih organa pošto postoje ozbiljni pokazatelji o zabrinjavajućim radnjama koji mogu uticati na odbrambene sposobnosti Republike Hrvatske.

U koordinaciji sa načelnikom Generalštaba Oružanih snaga je odmah po primanju informacija o problemima, osnovana stručna komisija koja će se baviti trenutnim stanjem borbene komponente HRZ tj. njihovom tehničkom ispravnošću kao i procenom njihove dalje upotrebe, navodi se dalje u saopštenju. Ta komisija je pregledavši tehničku dokumentaciju i uzevši u obzir učestale probleme u eksploataciji aviona MiG-21, već zaključila svoj rad predlogom daljih mera koje je potrebno provesti a koje se odnose na sagledavanje celokupnog stanja remontovanih i kupljenih aviona.

Međutim, MORH ističe kako je trenutno hrvatski vazdušni prostor kontrolisan i siguran i da HRZ i PZO postojeće zadatke vezane za ovu misiju izvršava sa postojećim resursima.

Činjenica da je Ministarstvo Odbrane Hrvatske vrlo brzo odgovorilo na pisanje “Jutarnjeg lista“ u kome je gotovo direktno potvrdilo da su pojedini navodi i pisanja ovog hrvatskog lista istinita, pokazuje da nešto ipak nije bilo u redu sa poslom remonta i kupovine MiG-ova 21 u Ukrajini. Postavljaju se mnoga pitanja a jedno od njih je i zašto se sa ovim izlazi u vreme kada je objavljeno da je hrvatski vojni budžet smanjen za skoro 50 miliona evra.

I pre remonta i modifikacije aviona MiG-21 znalo se sa kakvim avionima raspolaže HRZ, da je njihova starost 35-44 godine i da je njihovo stanje daleko od idelnog. Znalo se i da je remontni zavod u Odesi u proteklih 20 godina sa raznih strana sveta prikupio rezervne delove pa i čitave avione kako bi se što bolje opremio za pružanje usluga remonta ovog tipa aviona koji danas još samo Odesaviaremont može da pruži.

Remont sedam i dokup pet aviona je sa PDV-om koštao oko 17,7 miliona evra. Reklo bi se vrlo povoljno. Ali šta se za taj novac moglo očekivati u ukrajinskom remontnom zavodu? Dugoročna i normalna upotreba MiG-ova 21 sigurno ne kao i pouzdanost odavno zastarelih aviona. Postoje informacije da je sadašnja operativna raspoloživost hrvatskih aviona oko 50-60 posto ali to zavisi od mnogo parametara pa konačno i od toga koliko se ulaže u ovu vrstu avijacije.

I ranije se u nekoliko navrata u negativnom kontekstu pisalo o realizaciji ovog posla ali se to dešavalo pre završetka isporuke aviona pa to nije privlačilo toliko pažnje. Realno je bilo da se sačeka određeno vreme kako bi se videlo kako će se avioni pokazati u eksploataciji, kakva će biti logistika i koliko dugo će biti održavan kakav takav minimum kada je u pitanju sposobnost HRZ da ovim avionima kontroliše svoj vazdušni prostor.

Kakva će biti budućnost borbene komponente HRZ i PZO trebalo bi da se odluči krajem ove godine a u vezi ove teme nova hrvatska vlast nije do sada pokazala naročit entuzijazam. Ekonomske prilike, pre svega rast zaduženosti ukazuju na to da će Hrvatskoj u bliskoj budućnosti biti veliki problem obnavljanje flote borbenih aviona na koju, i pored dva remonta u inostranstvu i modifikacija, u poslednjih 15 godina nije obraćana dovoljna pažnja.