BEG airport status
Intervju sa direktorkom DCV-a: Bezbednost letenja je naša misija, želimo da zapošljavamo mlade "Ove godine želimo da, uz našu pomoć, i manji vazduhoplovni subjekti mogu da iskoriste EU fondove namenjene povećanju bezbednosti letenja" / Foto: DCV

Intervju sa direktorkom DCV-a: Bezbednost letenja je naša misija, želimo da zapošljavamo mlade

Direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije Mirjana Čizmarov i agencija koju vodi neće više biti nadzirani Upravnim odborom koji je sačinjen od ministara, jer će od sada u njemu sedeti uglavnom ljudi iz struke.

Direktorat će moći sam da donosi podzakonska akta što će, kako je gospođa Čizmarov rekla za naš portal, ubrzati izmene i dopune regulativa. Obećava da će 2016. godina biti posvećena unapređenju edukacije većih i manjih operatera kroz konkretne programe. Pokušaće da unapredi regionalnu saradnju u oblasti traganja i spasavanja i planira da u značajnijoj meri otvori Direktorat za mlade kadrove željne usavršavanja u ovoj oblasti.

Da li su zaposleni u DCV-u preplaćeni, kako planira da unapredi odnos sa često kritičnom i nepoverljivom zajednicom srpske generalne avijacije, kako je protekla prethodna i koji su planovi za ovu godinu? Ovo su samo neka od pitanja koja smo postavili Mirjani Čizmarov, direktorki Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije.

Pred kraj godine izabran je novi Upravni odbor Direktorata. Raskid sa dosadašnjom praksom je da više u njemu ne sede ministri, članovi koji nemaju dodira sa vazduhoplovstvom.

Vlada Srbije je prepoznala važnost činjenice da naša agencija treba da ima Upravni odbor koji čine većinom ljudi iz struke. Od petoro članova, četvoro dolazi iz sveta vazduhoplovstva dok je jedan član na predlog Ministarstva finansija.

Šta će to značiti u praksi?

Upravni odbor će svakako biti operativniji. Njegovi članovi će imati mnogo prostora za davanje predloga, razmenu mišljenja, diskusije i savete.

Kakva je 2015. bila za Direktorat?

Cela godina bila je u fokusu potrebe da se izvrše odredjene promene Zakona o vazdušnom saobraćaju. Neke stvari koje su operativno bile vrlo važne ugradili smo u izmene i dopune zakona, pre svega u oblasti sprovođenja operativnih ovlašćenja.

Direktor DCV-a sada može donositi podzakonska akta. Procesi, procedure i drugo što nije regulisano ovim zakonom a ostavljeno je da bude sprovedeno podzakonskim aktima sada može biti urađeno brže i kvalitetnije.

"Sa ponosom mogu reći da je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije dobio visok nivo prepoznatljivosti na evropskom i međunarodnom nivou." Foto: Dušan Atlagić
„Sa ponosom mogu reći da je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije dobio visok nivo prepoznatljivosti na evropskom i međunarodnom nivou.“ Foto: Dušan Atlagić

Međunarodne aktivnosti su bile izuzetno brojne prošle godine. Izabrani ste za potpredsednicu Privremenog saveta EUROCONTROL-a, DCV je bio prisutan u radnim telima mnogih organizacija. Zašto je to bitno vazduhoplovnoj javnosti u Srbiji?

U 2015. godini međunarodne aktivnosti Direktorata došle su na nivo koji je, slobodno mogu reći, retko ko u regionu dostigao. Vazduhoplovne vlasti Srbije prepoznate su kao bitan regionalni činilac za bezbednost i stabilnost vazdušnog saobraćaja.

ECAC organizacija (European Civil Aviation Conference, prim. ured.) uputila je poziv Srbiji za prisustvo na godišnjoj Skupštini na kojoj smo imali izuzetno zapaženu ulogu kroz činjenicu da smo bili jedni od panelista, tu su bile Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Turska. Skupštini su prisustvovale 44 zemlje članice, kao i predstavnici preko 130 vazduhoplovnih vlasti iz celog sveta. U takvom reprezentativnom vazduhoplovnom svetu Srbija je bila ravnopravna i meni je bila izuzetna čast da budem panelista na takvom skupu. Svakome od panelista bilo je omogućeno da iznese svoje viđenje situacije u Evropi i regionu na više tema. Tu priliku iskoristili smo da iznesemo i nešto od ideja na kojima radimo ovde. Dali smo primedbe u security segmentu, videli smo neke propuste u primeni evropske regulative i na to smo ukazali.

Kad već govorimo o međunarodnim aktivnostima izdvojila bih i EASA-in poziv da Srbija održi prezentaciju na godišnjoj Skupštini ove organizacije. Tom prilikom naš sektor za licenciranje vazduhoplovnog osoblja prezentovao je prakse u obuci svojih kadrova. Tada smo dobili pohvale da iako kao država nismo u Evropskoj uniji svoje aktivnosti obavljamo odlično, odnosno, kao da jesmo.

Sa ponosom mogu reći da je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije dobio visok nivo prepoznatljivosti na evropskom i međunarodnom nivou. Pred kraj godine izabrana sam za potpredsednicu Privremenog saveta EUROCONTROL-a što je sigurno velika čast za našu instituciju ali pre svega za Srbiju koja prvi put učestvuje u nekom upravljačkom telu Evrope kad je vazduhoplovstvo u pitanju.

Izuzetnu podršku u svemu imamo u Ministarstvu gradjevinarstva saobraćaja i infrastrukture.

Srbija na sastanaku Privremenog saveta EUROCONTROLA / Foto: DCV
Srbija na sastanaku Privremenog saveta EUROCONTROLA / Foto: DCV

Ali EASA vas ipak redovno kontroliše?

Kontrole odnosno “oditi” su svakako njihov deo posla i normalno je da su stalno u tome. Ipak, DCV se i tu može pohvaliti. U poslednjem EASA “oditu” Direktorat, to jest Srbija, je imala prosečan procenat ispunjenosti vazduhoplovnih standarda i evropske regulative od 94%. To nas sasvim sigurno svrstava među prve zemlje u Evropi.

Iako Srbija nije članica Evropske unije naš Direktorat to praktično već jeste. U smislu primene regulativa, standarda i preporučenih praksi i najbitnije, u oblasti održivosti visokog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu.

Kada se pomene bezbednost vazdušne plovidbe javnost će odmah pomisliti na nesreću helikoptera Vojske Srbije u martu prošle godine. Kako se Direktorat poneo u tom slučaju?

Ne mogu da komentarišem ovu tragičnu nesreću jer je istražni postupak još u toku.

Kao što znate, DCV je nadležan za oblast traganja i spasavanja (TiS) samo kada su u pitanju civilini vazduhoplovi. U trenutku kada smo saznali da je u pitanju vojni vazduhoplov nadležnost je preuzelo Ministarstvo odbrane.

"Direktorat organizuje i sprovodi mere u oblasti civilnog traganja i spasavanja, organizovaćemo i region." Foto: Dušan Atlagić
„Direktorat organizuje i sprovodi mere u oblasti civilnog traganja i spasavanja, organizovaćemo i region.“ Foto: Dušan Atlagić

Šta se dešava u oblasti civilnog Traganja i spasavanja trenutno i koje su aktivnosti Direktorata u ovoj priči?

Novi Pravilnik o TiS-u je naša obaveza iz Zakona o vazdušnom saobraćaju. Mi smo pre tri godine pokrenuli inicijativu za donošenje podzakonskih propisa. Kad je nacionalna regulativa u pitanju u ovoj oblasti govorimo o dva dokumenta. Uredba koju je donela Vlada Srbije i Pravilnik koji je doneo Direktorat. Uredba reguliše saradnju između državnih organa i drugih organizacija kada je u pitanju traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica, načini kako oni treba da reaguju i slično. Donošenjem pravilnika, shodno odredbama Aneksa ICAO, kao i uredbom Vlade došli smo u situaciju da imamo dva akta, tako da je oblast traganja i spasavanja regulatorno pokrivena.

Zaključili smo sporazume sa nadležnim zdravstvenim centrima, Kliničkim centrom u Nišu i u Beogradu koji su dužni da prihvate povređene u okviru “zlatnog sata” reagovanja. Prošle godine smo izveli vežbu „punog kapaciteta“ sa Helikopterskom jedinicom MUP-a Srbije a od ove godine planiramo da takve vežbe izvodimo dva puta godišnje.

U Beogradu će 9. i 10. februara biti organizovana konferencija posvećena ovoj temi. 

Tako je. DCV je domaćin regionalne konferencije posvećene saradnji u ovoj oblasti koju organizujemo u saradnji sa EUROCONTROL-om. Budući da Evropska unija ima svoju regulativu i propise kada je TiS u pitanju a zemlje koje nisu članovi nemaju zajedničke nadnacionalne dokumente i protokole saradnje, videli smo da postoji prostor da budemo faktor koji povezuje naš region u toj problematici.

Konferencija će biti organizovana i kako bismo na njoj započeli razgovore o osnivanju koordinacionog tela koje će pripremiti nacrte akta koje bi trebalo da potpišu zemlje u našem regionu i zemlje članice EU koje se graniče sa prostorom nekadašnje Jugoslavije. Već smo pripremili tekst sporazuma između Srbije i Makedonije koji bi trebalo da posluži kao model. Model koji će omogućiti da zemlje koje nisu članice EU imaju sporazume, ujednačenu regulativu i ono što je najbitnije praktična rešenja za prekograničnu saradnju jer TiS akcije i situacije ne poznaju državne granice, ograničenja i administraciju.

Kada zajednica srpske generalne avijacije priča o DCV-u neretko se čuju nezadovoljstva fokusirana na visinu plata. Da li ste preplaćeni?

Hvala Vam na tom pitanju, želela bih da raščistimo činjenice u toj temi.

2007. godine, Srbija je ušla u tehničku integraciju sa EUROCONTROL-om. Direktorat je jedan od četiri subjekta koji kroz svoju troškovnu bazu i finansijske planove koje usvaja EUROCONTROL učestvuju u raspodeli sredstava od rutnih naknada, a čiji je osnov u Multilateralnom sporazumu o rutnim naknadama čiji je potpisnik i Srbija.

Te 2007. godine kada smo pregovarali sa avio-kompanijama o visini rutne naknade, njihovi predstavnici su nam postavili pitanje zašto je predlog visine sredstava za zaposlene znatno viši u odnosu na tadašnji prosek plata u Srbiji?

Moj odgovor je bio: Nemoguće je naći kvalifikovani kadar u vazduhoplovstvu i profesionalce koji će raditi za zarade u proseku koji ima Srbija, koji imaju zadatak da nadziru i kontrolišu industriju čiji je prosek plata nekoliko hiljada evra, a da se pri tome očuva profesionalnost i otpor prema korupciji. Argument je bio jednoglasno prihvaćen.

U redu, ali koje je konkretno obrazloženje, koje se formule primenjuju kada su zarade u pitanju?

Nema improvizacije i nema slobodnog tumačenja u toj tematici. Jedan od obavezujućih 8 elemenata od strane ICAO-a koji svako nacionalno regulatorno vazduhoplovno telo mora da ispunjava je da svojim zaradama može funkcionalno da obezbedi: savestan, nesmetan i nezavistan rad u odnosu na vazduhoplovne subjekte i zajednicu koju nadzire i kontroliše. Ukoliko agencija neke države ne ispunjava makar jedan od tih 8 principa zemlja se brendira sa „state safety concern“ i može doći do toga da je vazdušni saobraćaj počne zaobilaziti.

DCV se finansira velikim delom od dela sredstava koja se ubiraju na osnovu preleta avio-kompanija nad teritorijom Srbije na sledeći način. FIR Beograd ima već pomenuta četiri subjekta: DCV, Crnogorsku agenciju za civilno vazduhoplovsto, SMATSA-u i HUNGAROCONTROL koji je trenutno odgovoran za vazdušni prostor iznad Kosova i Metohije. Avio-kompanije koje preleću Srbiju to plaćaju i novac se procentualno deli na ova četiri subjekta u zavisnosti od troškovne baze svih subjekata a shodno principima EUROCONTROL-a.

Ključ za raspodelu zarada je precizan i primenjuje se proporcionalno na svako radno mesto: učešće svakog zaposlenog u poslovima koje se tiču bezbednosti vazdušnog saobraćaja. Deo sredstava u finansiranju DCV dolazi od taksi koje precizira Zakon o vazdušnom saobraćaju.

Bitno je naglasiti da se takse koje ubiramo u potpunosti reinvestiraju u našu najbitniju misiju, održavanje i unapređenje bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

Nismo dakle budžetski korisnik Republike Srbije i u svojim aktivnostima smo tako autonomni i od Vlade Srbije. Imamo potpunu nezavisnot u donošenju odluka i u radu. To nam je, ilustrativno, bio i jedan on imperativa američkog FAA – da nikada ne smemo izgubiti svoju nezavisnost.

Sa druge strane, DCV posredno doprinosi budžetu Srbije. Izdvajamo sredstva koje shodno zaključenim ugovorima u oblasti TiS uplaćujemo Ministarstvu odbrane i MUP-u. Porezi i doprinosi na naše plate, koje dakle po jasnom i transparentnom ključu dolaze iz Evrope, takođe idu državnom budžetu. Značajno je da naglasim da sredstva koja se izdvajaju za zarade nikako ne mogu biti iskorišćena za bilo koju drugu namenu, osim za podizanje nivoa bezbednosti u vazdušnom saobraćaju, primeni najviših vazduhoplovnih standarda, preporučene prakse i regulative.

Odnos sa generalnom avijacijom: "oditi" ne sankcionisanje / Foto: Dragan Trifunović
Odnos sa generalnom avijacijom: „oditi“ ne sankcionisanje / Foto: Dragan Trifunović

Manji operateri se ipak konstantno žale na takse.

Ove godine donosimo novi tarifnik naših usluga. Njegov predlog se nalazio dve nedelje na našoj Internet stranici na javnoj raspravi i otvoreni smo za primedbe, sugestije i komentare.

Tarifnik smo izradili po vrlo preciznoj metodologiji Ministarstva finansija. Svi korisnici će moći da vide šta koliko košta. Ovom metodologijom izrade svaka usluga koju obavljamo raščlanjena je bukvalno na najsitnije delove: od prijema papira, preko broja angažovanih ljudi, šta je naš zaposleni morao da uradi po nekom predmetu, šta je morao da pročita, koga da konsultuje, šta se tačno podrazumeva u njegovom postupanju. Ceo tarifnik je dobio i preko hiljadu strana obrazloženja svake usluge i na kraju zbog čega košta koliko košta. Svaka cena će dakle imati svoje obrazloženje.

Smatram da naše cene nisu visoke u odnosu na kvalitet usluge koju pružamo a ono što je važno, i to stoji u Zakonu o vazdušnom saobraćaju, je da se sva ta sredstva reinvestiraju u unapređenje sistema bezbednosti našeg civilnog vazduhoplovstva.

U 2016. imamo velike planove da organizovano i finansijski konkretno pokrenemo sve zainteresovane subjekte u vazdušnom saobraćaju kada je oblast bezbednosti saobraćaja u pitanju. Do kraja prvog tromesečja ove godine raspisaćemo javni konkurs za dodelu sredstava za projekte koji su namenjeni unapređenju bezbednosti u vazdušnom saobraćaju. Smatram da će to biti odličan i transparentan način za trošenje novca od naknada.

To je namenjeno većim operaterima, šta ćemo sa manjim igračima generalne avijacije, rekreativcima, aeroklubovima?

I na njih podjednako mislimo. Upravo će i oni imati svoj odvojeni program koji smo pripremili u 2015. godini a realizovaćemo ga ove godine.

Naime, želja nam je da pod mantrom „capacity buildinga“ uvedemo, da prevedem, podizanje nivoa znanja odnosno kapaciteta u primeni evropskih propisa. Mislim da većina aeroklubova u Srbiji nema mogućnost da se usavršava u primeni nove regulative u vazdušnom saobraćaju. Pre tri godine imali smo obuku, seminare, u našoj organizaciji u Nišu, Novom Sadu i Paraćinu a ove godine želimo da uradimo nešto više.

Ove godine želimo da vazduhoplovni subjekti mogu da iskoriste EU fondove koji su nam na raspolaganju za ove svrhe. Na primer, ako letite jedrilicom i želite da proširite opseg svog znanja kada je reč o bezbednosti letenja u toj disciplini, DCV će zajedno sa vama da aplicira za odgovarajuće fondove i tu ćemo vam pomoći. Pravovremeno ćemo obavestiti vazduhoplovnu javnost za detalje i mogućnosti ovih inicijativa a nevezano za to, naša vrata su uvek otvorena za ideje, inicijative i saradnju.

Bitno nam je, kao zajednici, da smanjimo udese u generalnoj avijaciji podižući pre svega nivo znanja. Želela bih da ljudi koji vode aeroklubove prepoznaju tu potrebu.

Odnos između DCV-a i vazduhoplovne zajednice percipira se kao odnos između inspektora i onih koji su kontrolisani. Mislite li da možete izgraditi veće poverenje u zajednici?

To, kao institucija, i želimo. Najbitniji plan za 2016. godinu biće podizanje nivoa bezbednosti kroz ulogu DCV-a pri redovnom inspekcijskom nadzoru svih subjekata.

Gledamo da nadzor, bilo da je „odit“ ili inspekcijski nadzor budu u funkciji koja će kao krajnji rezultat imati upravo bezbedan vazdušni saobraćaj u Srbiji.

Kroz „odite“, ukazujemo vazduhoplovnim subjektima kako i na koji način je potrebno primeniti sve postupke i regulativu kako nedostaci mogu da se isprave, propišemo mere i akcije za potrebne korekcije i posle nekog vremena dođemo i uverimo se da je sve ispravljeno.

Naš cilj nije izricanje prekršajnih mera odnosno sankcionisanje, nego obrnuto, da se zajedničkim radom dođe do validnih rezultata. Mi smo tu da ukažemo, pokažemo i pomognemo.

Ove godine DCV otvoren za prakse i stažiranja za studente sa Saobraćajnog, Mašinca, FON-a i ETF-a / Foto: Dušan Atlagić
Ove godine DCV otvoren za prakse i stažiranja za studente sa Saobraćajnog, Mašinca, FON-a i ETF-a / Foto: Dušan Atlagić

Praktičan i javno interesantan test vam je sigurno ulazak dronova, tačnije bespilotnih letelica, u regulativu.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima je stupio na snagu, biće važan ali u isto vreme i osetljiv kada je njegova primena u pitanju.

Policija i vojska takođe imaju ulogu u svemu. Propisano je precizno kako i pod kojim uslovima dron može da se koristi. Sigurno ćemo pratiti kako ide primena pravilnika i nadam se da ćemo iskustvom doći do optimalnih rešenja i da ćemo ga usaglasiti sa praktičnim iskustvima. Ministarstvo odbrane i dalje izdaje odobrenja za snimanja iz vazduha.

Do nas je, na primer, stigla i inicijativa da poput FAA registracija bude rađena potpuno elektronski i to ćemo svakako istražiti, mislim da je odlična ideja.

Regulatorna problematika dronova je novina ne samo kod nas nego globalno. Evropska unija, na primer, je tek nedavno izbacila draft svog pravilnika. Kada on bude usvojen, kao krovni princip primenjivaćemo njega ali smo želeli da ipak sami započnemo proces i da kroz aktivnu komunikaciju sa korisnicima što pre definišemo pravila koja nikako nemaju za cilj da nešto onemoguće već jednostavno da probaju da garantuju bezbesnost kako operaterima tako i građanima. Tekst pravilnika se može naći na sajtu Direktorata.

Kako da neko postane deo Direktorata? Da li zapošljavate?

Mnogo ulažemo u obuku našeg vazduhoplovnog kadra. Zaposleni su tokom godine u kontinuiranom procesu osvežavanja postojećih i sticanja novih znanja.

Međutim, starosna struktura naših zaposlenih je jako visoka. Prosek godina zaposlenih je oko 47. Želimo da podmladimo svoj kadar.

Upravo zato smo poslali predlog našim fakultetima: Saobraćajnom, Mašinskom, FON-u i ETF-u, da kroz memorandum o saradnji uzmemo mlade ljude koji bi volontirali ili stažirali kod nas. Želja nam je da ih na taj način obučimo i što je pre moguće osvežimo naše redove.

U 2015. godini radili smo dosta na podizanju kapaciteta zaposlenih u DCV-u. Podižemo kvalitet obuka naših kadrova koji su dosta cenjeni u inostranstvu. Naši SAFA inspektori, na primer, rade u EASA timovima. Naši ljudi su sertifikovani kroz Radne aranžmane da u ime EASA-e vrše sertifikaciju kod nas. Tako na primer, ako SMATSA-i treba usluga tog tipa, umesto da na to potroše nekoliko desetina hiljada evra na nekoga van Srbije, sada to mogu uraditi sa nama za 800 evra.

Letovi Er Srbije za Ameriku. Fascinacija klasičnih medija tom tematikom i vašu instituciju stavlja pod lupu.

Sve oko procedura za ostvarivanje letova za Ameriku je drugačije i izazovnije nego kada su u pitanju druge države.

Prvi uslov, podsetiću, bilo je dobijanje kategorije 1. Pre dve godine FAA je bila kod nas. Bilo je više nego zanimljivo. Tražili su bukvalno svaki papir, svaku našu službu su posetili, pregledali i to mnogo detaljnije nego kada su pregledali druge države. Nakon toga, kada su se uverili da Srbija odnosno njena vazduhoplovna vlast, Direktorat, ispunjava najviše bezbednosne standarde dodelili su nam kategoriju 1.

Priča je počela 1999. godine kada je kategorija 1 bila suspendovana. Suspenzija je dugo trajala pre svega iz političkih razloga. Prošle godine je zaključen sporazum u vazdušnom saobraćaju sa SAD. Novi Open sky, veoma liberalan. Dugo se oko njega pregovaralo, skoro pet godina.

Ono što je takođe zanimljivo, FAA nam je poručila da se „ne opuštamo“. Na primer, prošle godine su nam se samo javili i skoro pa neobavezno rekli: svratiće naš čovek da vas poseti, na jedan dan. Svratio je i za taj jedan dan je ponovo sve pregledao. Očekujem da ćemo takve kontrole stalno imati i na njih smo uvek spremni.

Bezbesnost letenja i opasnosti od terorizma moramo odvojiti kada pričamo o ovoj tematici?

Tačno. Kada su letovi za SAD u pitanju, TSA takođe dolazi i pregleda kako aerodrom tako i kompaniju koja želi da leti za Ameriku. Er Srbija je dobila saglasnost od DOT-a za mogućnost uspostavljanja direktnih letova prema SAD.

Sa direktorom aerodroma dogovorili smo da ćemo već u januaru uraditi našu zajedničku simulaciju „security audita“. Formiran je tim koji će se time baviti i svaki segment koji se tiče sistema obezbeđivanja moraće da bude u potpunosti primenjen. Kada u to budemo sigurni bićemo i spremni za TSA. TSA je najavio posetu od 01. do 5. februara 2016. godine

Ovde bih napomenula i da smo prilikom poslednjeg ECAC-ovog odita dobili određene primedbe koje sada ispravljamo. Dobili smo preporuke kako da realizujemo „one stop security“ koncept. Ako ga uspešno realizujemo Srbija ima pravo da Evropskoj Komisiji podnese zahtev za priznavanje mera obezbeđenja u vazduhoplovstvu kao da je članica EU. Ako to uspešno realizujemo sve procedure i dinamika u ovom segmentu biće kao da se već nalazimo u EU. Proces nije jednostavan. Na primer Turska pokušava već dve godine da ga primeni i teško im ide. Crna Gora je uspešno realizovala projekat. Međutim, ja sam ubeđena da ćemo ovde ispuniti sve što je potrebno.

Kako je tekao nadzor nad Er Srbijom u domenu bezbednosti letenja?



Tu je sve u najboljem redu. Mi nadziremo “Er Srbiju” u skladu sa onim što je naša obaveza i tu nema mnogo razlike za koju zemlju ona leti. Saradnja sa Er Srbijom je na najvišem nivou. Nadziremo njihove operacije sa stanovišta bezbednosti u vazdušnom saobraćaju, sa stanovišta obučenosti posada, usklađenost priručnika sa regulativom. I to radimo kontinuirano.

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Komentari

Sa

Koliko dobro radite vidi se po tome da se nase pilotske i mehanicarske dozvole nigde ne priznaju u svetu,dok su postojale ICAO dozvole on su i bile priznate a sadasnje nazovi PART dozvole vise ni u Africi nisu priznate i prepoznatljive

Odgovori
bo

cestitam sto ste na putu ka EASA, ali recite otvoreno, jos nismo tamo i pored svih uspeha i procenata. Nadam se da ce brzo doci do prijema!

Odgovori
ul

Sve cestitke DCV se najzad pomera pod pravim rukovodstvom napred.Da Vazduhoplovci rade ono za cega su osposobljeni.Ovo je lep primer …samo nastavite.

Odgovori
Sa

Ne znam da li je i drugima zapalo za oko, ali ispada da se DCV RS pretezno finansira novcem kojim rukovodi sistem kontrole letenja.
Ako je to tako, kako je moguce da onaj koji vrsi inspekcijski nadzor nekome je ujedno na njegovom platnom spisku?

Kako li se to bese ono zove …?

Odgovori
Pr

Gosn. Saves(t)ni, nesto ti losa logika…
Poreski inspektor se finansira iz poreza koje placaju poreski obveznici nad kojima vrsi inspekcijski nadzor, kako se to onda zove?

Sa

Moze, odlicna ideja! Odmah glasam za to da se sav zaradjen novac od vazdusnih putarina prvo uplati u budzet (vlasnik neba nad drzavom je, valjda, drzava), a onda da se, izmedju ostalog, namire potrebe ATC-a, regulatornih organa, inspektora itd.

Naravno, sta su to njihove potrebe o tome ima da se raspravlja u Narodnoj skupstini……mislim, cisto da ljudi ne zaborave za koga rade i ne postanu i ostanu sami sebi svrsihodni.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

V na: [SEAS 2024]: Erbas Srbiji predstavio teški transportni avion A400M

Kad je već toliki problem oko Rafala, zašto se Srbija ne okrene Eurofighteru, kad se već radi s Airbusom u velikom obimu. Sigurno bi daleko prije došli na red za isporuku.

27. May 2024.Pogledaj

Robert na: Ivica Ivandić za “Jutarnji List“: Hrvatski Rafali verovatno nemaju AESA radar, pokazaće se u pravom svetlu samo ako budu dovoljno finansirani

@Djuka, Druže, ajd molim te pročitaj još jednom, ali ovaj put s razumijevanjem. Sve ovo što pišeš veze nema s navodnim ugovorom koji ničim ne dotiče europsku pamet iz prve polovice 90-tih kada je AESA u europskoj obrambenoj industriji bila zastupljena koliko i warp drive za Enterprajza. Huges je i tada bio gigant prema THOMPSON-CSF…

27. May 2024.Pogledaj

Vlad na: [SEAS 2024]: Erbas Srbiji predstavio teški transportni avion A400M

Pretpostavljam da smo do sada smo za transporte raznih vojnih sredstava dali novaca u vrednosti za nekih 3 nova A 400. Najmanje su nam potrebna dva komada za transport proizvoda naše namenske industrije ali i za transport onoga što smo mi kupili od drugih.

27. May 2024.Pogledaj

OpFor777 na: [RAT U UKRAJINI] Usporavanje ruskih ofanzivnih dejstava, navodni pokazatelji da Kina uskoro šalje naoružanje Rusiji, ruska lovačka avijacija dobila još jedno pojačanje

@Sivi: Niko se ne sprda sa civilnim žrtvama, već sa Dusanovom opsesijom i ubedljivost da je zapadno oružje superiorno i da mu nema pandana. Ako je Rusko oružje u 99% slučaja promašaj, neučinkovit, neubojit, neprecizan, inferioran, čemu onda ta opšta strah prema Rusiji koja vlada na zapadu? Rusi sada prelaze tamo dje mogu na svoje…

27. May 2024.Pogledaj

Nenad N. na: [SEAS 2024]: Erbas Srbiji predstavio teški transportni avion A400M

Thomas Kaze 116 padobranaca sa punom opremom. To bi u slucaju 63. padobranske brigade bilo oko 8-9 aviona (borbena komponenta klot, bez logistike). Iako se transportni avioni poodavno ne koriste u takve svrhe. Kaze 200 miliona po komadu, full oprema (koza, klima), znaci preskupo. Veci kinez za iste pare bi svakako bio isplativiji.

27. May 2024.Pogledaj