Poslednji “Flanker“: Su-35S, ruski nebeski musketar

Prema mišljenu mnogih koji su pomno pratili ovogodišnji avio-kosmički salon MAKS-2017, najbolji solo nastup u letačkom programu imao je čuveni opitni pilot Opitno-konstrukcionog biroa ’’Suhoj’’ Jurij Vašćuk koji je svoju veštinu pokazao na višenamenskom borbenom Su-35S pokazavši da je ovaj avion jedan od najmanevarbilnijih lovaca današnjice.

Najupečatljivijem utisku koji je ostavio Su-35S svakako je doprinela kombinacija nekih taktičko-tehničkih karakteristika aviona kao što su dobra aerodinamika, velika snaga pogonske grupe, odličan odnos mase aviona i potiska motora kao i upotreba upravljivog vektora potiska.

Uz to za komandama je bio iskusan pilot koji savršeno poznaje mogućnosti aviona, koji je njime potpuno ovladao i kome nije problem da iz ovog vazduhoplova izvuče maksimum.

Su-35S se nalazi u procesu ulaska u jedinice prve linije Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije (VKS), još uvek zvanično nije doneseno rešenje o uvođenju u naoružanje a u narednih 10 do 15 godina ovaj avion postaće jedan od glavnih oslonaca ruske lovačke avijacije. Prema izjavama visokih zvaničnika VKS Su-35S bi formalno trebao da bude uveden u inventar krajem ove godine.

Iako još nije zvanično uveden u naoružanje već je imao prvu borbenu upotrebu i to u Siriji gde se, osim za lovačku zaštitu, koristio i za dejstva po ciljevima na zemlji. Takođe u Rusiji su avioni Su-35S već stavljeni u borbena dežurstva sistema protivvazduhoplovne odbrane.

Razvoj aviona

Lovački avion za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru tipa Su-27 (oznaka OKB ’’Suhoj’’ T-10S) je još tokom konstruisanja, zbog svojih taktičko-tehničkih karakteristika i kasnije potvrđenih mogućnosti, bio prepoznat kao idealna platforma za razvoj čitave game borbenih aviona različitih namena.

Iz njega su nastali baražni lovac Su-30 (Su-27PU, T-10PU) koji je kasnije postao višenamenski borbeni avion, zatim mornarički palubni lovac Su-33 (Su-27K, T-10K), taktički bombarder Su-34 (Su-27IB, T-10V, izvozna oznaka Su-32), višenamenski borbeni avion Su-35 (Su-27M, T-10M) koji niji realizovan i nije uveden u naoružanje.

Najnoviji i sasvim sigurno poslednji avion iz familije Suhoja-27 jeste upravo Su-35S (Su-35BM, T-10BM), višenamenska borbena verzija čiji je primarni zadatak takođe da bude lovac sa ciljem da se između ostalog  zameni dobro poznati Su-27.

Mnogima je malo poznato je da je ovaj avion prvobitno bio zamišljen da bude samo za izvoz ali je vremenom shvaćeno da će to biti privremeno rešenje za VKS Rusije dok u naoružanje ne bude potpuno bio operativan prvi ruski borbeni avion 5. generacije PAK-FA, od pre neki dan poznat i kao Suhoj Su-57.

Avion Su-35S nastao je kao rezultat razvoja pre svega višenamenskog borbenog aviona dvoseda Su-30MK (varijante za Indiju Su-30MKI) ali i projekta T-10M odnosno Su-35 (T-10M, Su-27M).

Nasledio je određene karakteristike aviona Su-30MKI koji takođe ima motore sa vektorisanim potiskom ali nisu zadržani kanardi koji su primenjeni na ranijem projektu Su-35 (Su-27M). Umesto toga primenjen je novi sistem kontrole leta, napredniji električni sistem FBW (Fly By Wire), i moćniji sistem vektorisanja potiska motora.

U odnosu na osnovni Su-27, novi Su-35S zahvaljujući izmenjenoj konstrukciji zmaja ima 20 procenata više goriva samim tim je maksimalni dolet povećan na 3400 km a borbeni radijus na 1600 km.

Takođe Su-35S u odnosu na Su-27 ima lakšu konstrukciju i avioniku, masa praznog aviona je svega 16500 kg, a maksimalna moguća poletna masa je dosta veća, 38,8 tona u poređenju sa 33 tone kod Su-27. Struktura zmaja kod Su-35S je značajno ojačana, životni vek je 6000 sati ili 30 godina, šta god prvo istekne. Međuremotni cuklus je 1500 sati ili 10 godina upotrebe.

Ušteda na masi je u odnosu na osnovni Su-27 postignuta zahvaljujući time što su u konstrukciji zmaja primenjeni kompozitni materijali, uklonjena je leđna vazdušna kočnica čiju su ulogu preuzeli modifikovana kormila pravca, tzv. repna žaoka je kraća kao i repna peraja a nosni stajni trap je ojačan sa dva manja točka.

Krilo je takođe drugačije uz primenu pretkrilaca preko celog krila, poput onih kod aviona Su-33. Radarski odraz je primenom novih RAM premaza poklopca kabine i zmaja, i eliminiacije pito cevi koje štrče iz trupa, smanjena za 6 puta u odnosu na Su-27 pa se sada on kreće oko 2-3 metra kvadratna.

OKB ’’Suhoj’’ je objasnio da se ovo smanjenje radarskog odraza odnosi na X-opseg ali samo u  zračenju u dolasku pokrivajući ugao zahvata od 60 stepeni (po 30 stepeni u odnosu na uzdužnu osu aviona).

Prvi prototip sa oznakom SU-35-1 (T-10BM) sa evidencijskim brojem 901 poleteo je 19. februara 2008 a za komandama je bio čuveni opitni pilot Sergej Bogdan. Prethodno je ovaj avion sklopljen tokom 2007. godine u pogonima fabike KnAAZ u Komsomolsku na Amuru.

Drugi prototip Su-35-2 evidencijskog broja 902 poleteo je 2. oktobra 2008. Treći prototip je služio za statička istraživanja dok je avion Su-35-3 sa evidencijskim brojem 904  koji je trebao da se pridruži na letačkim ispitivanjima uništen 26. apirla 2009.

Toga dana je pri rulanju aviona došlo do kvara na kontroli sistema motora kojom prilikom je izbio požar, avion je izgoreo a Suhojev test pilot Jevgenij Frolov se uspešno katapultirao iz aviona koji je eksplodirao.

Jula 2014. prvi prototip je oštećen tokom požara u letu, pilot je uspeo da sleti ali je avion prizemljen nakon 338 letova i 375 sati naleta. Drugi prototip je do septembra 2015. u okviru ispitivanja za VKS Rusije imao 283 leta sa 539 sati naleta.

Prvi serijski avion Su-35S (S – Stroevoj) poleteo je sa aerodroma u Komsomolsku na Amuru  3. maja 2011. koji je zatim predat 929. Letačkom ispitnom institutu u Ahtubinsku. Sledeća tri aviona su takođe predata u Ahtubinsk, prvi u decembu 2011. a sledeća dva u januaru i martu 2012.

Krajem 2012. VKS je primio još 6 aviona koji su takođe testirana u 929. institutu Ahtubinsk a prva ispitivanja sa naoružanjem su provedena sredinom 2012.

Vremenom tokom eksploatacije, otklanjani su pojedini problemi sa integracijom avionike i ostale “dečije bolesti“ koje su se ticale pouzdanosti pojedinih sistema, avioni prvih serija su bar po jednom bili na modifikacijama koja su sprovedena u fabrici pa danas u upotrebi postoje 3-4 proizvodnih standarda ali se nastoji da se flota unificira.

Modifikacije su se pre svega odnosile na softver elektronske opreme, integraciju naoružanja, promena pozicija pojedinih senzora, promena položaja bacača mamaca, manjih izmena na zmaju, dodavanje titanijumske mreže u usisnicima vazduha.

Motori i komande leta

Pogonsku grupu Su-35S čine dva turboventilatorska motora Saturn AL-41F1S (Izdelije 117S) makismlanog potiska od po 88,3 kN bez i od po 142,2 kN sa dodatnim sagorevanjem. Životni vek iznosi 4000 sati naleta a međuremontni rok 1500 sati.

U konstrukciji motora su primenjene napredne tehnologije koje uključuju novi ventilator povećanog prečnika, turbine niskog i visokog pritiska, vektorisani potisak i sistem FADEC (Full Authority Digital Engine Control).

Motori AL-4F1S su opremljeni dvodimenzionalno pokretnim mlaznicama koje omogućuju vektorisanje potiska a ugao otklona iznosi +/- 15 stepeni.

Vektorisani potisak odnosno pokretne mlaznice motora se kontrolišu automatski uz pomoć električnog sistema komandi (Fly By Wire) KSU-35 bez ikakvih pilotskih komandi. To omogučuje da avion bude upravljiv na ekstremno malim brzinama čak i pri nultoj brzini kada aerodrinamičke upravljive površine nisu od koristi. Motori avionu na poletanju daju odnos potiska i mase aviona 1,14 što doprinosi dobrom ubrzanju i visoku manevarbilnost pri malim letnim brzinama.

Prvi ispitni letovi pokazali su da je Su-35 na određenim visinama i pri optimalnoj količini goriva sposoban za superkrstarenje odnosno da može da postigne brzinu od 1,1 maha pri maksomalnom potisku motora bez uključlivanja dodatnog sagorevanja što je odlika borbenih aviona 5. generacije.

Komande leta čini četvorostruki digitalni električni sistem KSU-35 koji obuhvata FBW kontrolu, zaštitu anvelope leta, letne podatke, automatsku kontrolu leta, kočioni sistem točkova i upravljanje prednjim stajnim trapom.

Taktičko-tehničke karakteristike

Su-35S je zadržao dimenzije Su-27, dugačak je 21,9 m, razmah krila je 14,75 m, visina 5,9 m a površina krila 62 metara kvadratna. Masa praznog opremljenog aviona je 19 tona, normalna poletna 25,3 a maksimalna poletna 34,5 tone.

Može poneti do 11,5 tona goriva u untrašnjim rezervoarima dok je maksimalna količina goriva 14,3 tone sa dva spolkjašnja tanka od po 2000 litara koji se mogu nositi pri dužim preletima. Avion ima i sistem za popunu goriva u vazduhu.

Maksimalna brzina iznosi 2400 km/h, maksimalna brzina na nivou mora 1400 km/h, početna brzina penjanja 280 m/s. Praktični vrhunac leta iznosi 18000 m, dolet sa dva spoljašnja rezervoara 4500 km, dolet sa unutrašnjim gorivom 3400 km a borbeni radijus 1600 km.

Avion može poleteti nakon samo 450 metara dok je dužina staze za sletanje 700 metara. Maksimalno ekslopataciono opterećenje je +10 G.

Radar i elektronska oprema

Glavni senzor Suhoja 35S je višenamenski PESA (passive electronically scanned array) radar Tihomirov NIIP N135 “Irbis“ razvijen iz radara N011M “Bars“. U režimu vazduh-vazduh ugao zahvata je 240 stepeni po azimutu, dijametar antene je 900 mm a na njoj se nalazi 1772 modula sa transmiterima/risiverima.

Istovremeno se u vazduhu može pratiti 30 i istovremno gađati 8 ciljeva aktivno radarskim samonavođenim raketama dok se sa dve poluaktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh može istovrmeno gađati dva cilja.

Maksimalni domet radara u režimu vazduh-vazduh za cilj veličine lovca sa radarskim odrazom od 3 metra kvadratna je 400 km u prednjoj polusferi i 150 km u zadnjoj polusferi ali u uskom snopu čiji je zahvat 100 stepeni. Kada radi u normalnom modu detektovanja, ugao zahvata po azimutu povećan je na 300 stepeni (150 levo i desno) a domet za lovca odraza 3 m2 je 200 km u “čelo“ u gornjoj polusferi i 170 km za cilj “u odlasku“ u donjoj polusferi.

Proizvođač tvrdi da se ciljevi malog radaraskog odraza, do 0,01 m2 mogu otkriti na daljini od oko 90 km. Rezolucija radara je 2,5 stepena u azimutu i 50 m u dometu. Kada su u pitanju ciljevi na kopnu i moru domet radara je 400 km kada je cilj veliki brod, čamac na daljini do 120 km, grupa tenkova na do 70 km.

Drugi važan senzor predtavlja optoelektronski sistem NPK SPP OLS-35 koji se nalazi ispred vetrobranskog stakla. Ovaj sistem objedinjuje infracrveni senzor za traganje i praćenje IRST, laser i TV kameru.

Ugao zahvata je 90 stepeni levo i desno, 15 stepeni na dole i 60 stepeni na gore. Domet na velikim visinama za cilj klase većeg borbenog aviona iznosi do 90 km u zadnjoj polusferi i 35 km u prednjoj polusferi.

OLS-35 istovrmeeno može pratiti 4 cilja u vazduhu i sadrži laserski daljinomer i laserski obeleživač dometa do 20 km za vazdušni cilj i 30 km za cilj na zemlji. U toku je integracija nišanskog kontejnera T220 koji će pokriti 360 stepeni po azimutu i -170 stepeni/+10 stepeni po elevaciji.

Su-35S poseduje integrisani sistem za samozaštitu aviona L175M10-35 koji sadrži signalizator RHWS (radar homing and warning system) L150-35 Pastel. Tu su zatim ultravioletni signalizatori nadolazeće rakete (MAWS) koji mogu da upozore na raketu vazduh-vazduh na daljini od 30 km i na raketu zemlja-vazduh na daljini od 50 km. Pored ovih signalizatora tu su i laserski signalizatori koji zajedno sa MAWS omogućuju sferično pokrivanje.

Bacač mamaca UV-50 ima 14 dispenzera. Za protivelektronsku borbu na krajevima krila se mogu nositi dva kontejnera sistema KNIRTI L265M10 “Hibinji-M“ koji rade u H i J opsegu i pokrivaju frekvencije 6 do 20 GHz dok novija verzija radu u E i G opsezima (2 do 6GHz) koji su upotrebljivi za zaštitu grupe aviona. Na avion se za borbu protiv radara može integrisati i nišanski sistem AUTs-30-03 za protivradarske rakete H-58UŠ.

Višenamenske mogućnosti avioni omogućene su primenom avionike nove generacije čija je arhitektura bazirana na sistemu za upravljanje informacijama koja integriše avioniku koristeći dva moćna centralna procesora.

U kokpitu se nalazi širokougaoni monohromatski gornji pokazivač (HUD) IKŠ-1M sa pripadajućom integrisanom kontrolnom jedinicom. Na instrument tabli dominiraju dva velika “pametna“ LCD pokazivača MFI-35 dimenzija 380 x 290 mm koji se nalaze jedan pored drugog. Što se tiče komandi leta avion poseduje rusku verziju sistema HOTAS.

Navigacioni sistem BINS-SP2 predstavlja hibrid koji kombinuje visoko precizne prstenaste laserske žiroskope, kvarcne akcelerometre i korekciju uz pomoć satelistke navigacije GPS/GLONASS. Pilot na kacigi može nositi nišan, ukrajinski Sura-M koji je kasnije zamenjen ruskim NSTs-T.

Sistem za komunikaciju Poljot S-107-1 se sastoji iz tri radija, dva UHF/VHF i jednog HF, data link za prenos taktičkih informacija a ovaj sistem omogućuje da Su-35S bude integrisan u automatski sistem za borbeno upravljanje Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.

Naoružanje

Na Su-35S je zadržan jednocevni top GŠ-30/1 kalibra 30 mm sa borbenim kompletom od 150 granata koji je ugrađen u korenu desnog strejka. Avion može poneti gotovo čitavu gamu vođenih i nevođenih ubojnih sredstava koja se nalaze u naoružanju aviona VKS.

Od raketa vazduh-vazduh može poneti do 8 inercijalno i poluaktivno radarski samonavođenih raketa R-27R ili ER, do 4 infracrveno samonavođene rakete R-27T ili ET, do 10 inercijalno i aktivno radarski samonavođenih raketa R-77-1 (RVV-SD, Izdelije 170-1) od kojih 4 na dva dvostruka nosača između gondola motora. Za blisku borbu tu je do 6 raketa R-73 ili RVV-MD (R-74M). Predviđeno je i naoružavanje novom raketom vazduh-vazduh velikog dometa RVV-BD (R-37M).

Za dejstvo po ciljevima na kopnu i moru avion može poneti do 6 televizijski vođenih raketa H-29T ili TE, do 6 laserski vođenih raketa H-29L, do 6 protivbrodskih raketa H-31A ili AM, do 6 protivradarskih raketa H-31P ili PM. Tu su zatim nove rakete vazduh-zemlja H-38 sa različitim sistemima vođenja, protivbrodske H-35, protivradarske rakete H-58UŠ i krstareće rakete H-59M2 sa kombinovanim komandnim i TV vođenjem.

Vođene bombe obuhvataju laserske KAB-500L i KAB-1500LG, TV vođene KAB-500Kr i KAB-1500Kr, satelitski vođene KAB-500S, TV vođene KAB-500OD sa termobaričnom bojevom glavom. Tu su zatim različite vrste nevođenih bombi kalibra 100 do 500 kg, nevođena raketna zrna S-8 kalibra 80 mm, S-13 kalibra 122 mm i S-25 kalibra 266 mm.

Može poneti do 8 tona naoružanja na 12 nosača od kojih se 4 nalaze ispod trupa (po dva na gondolama motora i između njih), 6 potkrilnih i dva nosača ispod krajeva krila.

Operativna upotreba

Prvi ugovor za 48 aviona potpisan je na avio-salonu MAKS-2009. avgusta 2009. godine. Prva dva serijska aviona su isporučena do kraja 2011. godine, potom je u 2012. 929. Letačkom ispitnom institutu u Ahtubinsku predato još 8 aviona.

Instruktorski kadar trenažnog centra u Lipecku završio je prethodno preobuku na ovom tipu u Suhojevom opitnom centra u Žukovskom a tamo su se obučavali i izabrani iskusni piloti prve operativne jedinice  koja će dobiti u naoružanje Su-35S – 23. lovački avijacijski puk, 303. mešovite gardijske avijacijske divizije, 11. armije VVS i PVO, Istočnog vojnog okruga sa aerodroma Džemgi, Komsomolsk na Amuru, na ruskom Dalekom istoku.

U 2013. godini jedinicama je predato još 12 primeraka, 2014. takođe 12 da bi 2015. isporukom 14 preostalih aviona bio finalizovan ugovor iz 2009. godine. Prvi avioni su u 23. puk (iap) stigli decembra 2012. godine dok ih je 4. centar za obuku iz Lipecka dobio tek maja 2014. i to iz Ahtubinska. Iz ovog centra danas na Su-35S leti i akro-grupa “Sokolovi Rusije“.

23. iap danas ima dve eskadrile sa 24 aviona dok se u Ahtubinsku i Lipecku na različitim razvojnim ispitivanjima nalazi još 12-14 Su-35S. Druga jedinica prve linije koja je dobila ovaj avion bio je 22. lovački avijacijski puk iz baze Centraljnaja Uglovaja, takođe iz 303. divizije, 11. armije, na Dalekom istoku. Prvi avioni stigli su u jedinicu decembra 2015. i oni su popunili jednu eskadrilu koja ima 12 Su-35S.

Drugi ugovor vredan 854 miliona dolara za još 50 aviona sa rokom isporuke od 2016 do kraja 2020. tempom od 10 aviona godišnje, potpisan je, nakon odlaganja, tek decembra 2015. godine. Prva 4 aviona iz novog ugovora isporučena su novembra 2016. dok je preostalih 6 Su-35S u decembru iste godine stiglo u 159. lovački avijacijski puk, 105. mešovite divizije, 6 armije, aerodrom Besovec, na zapadu zemlje.

Krajem januara prošle godine 4 Su-35S su upućena u Siriju kao lovačka zaštita ruskoj avio-grupi koja u toj zemlji vrši borbena dejstva od septembra 2015. Rotacija je izvršena u novembru iste godine a u sirijsku bazu Hmejmim su na smenu odletela 4 nova aviona direktno iz fabrike a koja su trebala da završe u 159. puku.

Prvi strani korisnik postala je NR Kina koja je novembra 2015. potpisala ugovor za 24 aviona vrednih dve milijarde dolara. Prva 4 aviona isporučena su prošle godine, ove i sledeće će stići po 10 aviona što znači da će fabrika KnAAZ za sada, tokom 2017. i 2018. proizvesti po 20 Su-35. Deo aviona planiran za ovu godinu već je preleteo u Kinu.

Pregovore oko nabavke 8 do 12 aviona Su-35 već godinama vodi Indonezija ali do potpisivanja ugovora još uvek nije došlo. Neke pretpostavke govore o tome da bi se to moglo dogoditi tokom ove godine. Su-35 je bio poslat na ispitivanja u Alžir ali nije poznato da li će ga ova država nabaviti.

Sputnjikov video nastupa akro-grupe “Sokolovi Rusije“ na MAKS-2017:

Video solo nastupa, takođe MAKS-2017: