BEG airport status
Privatne agresorske eskadrile, unosan posao imitiranja “crvenih“ Najveću flotu među privatnim kompanija koje obezbeđuju tzv. Red Air podršku, poseduje Draken International. Na fotografiji njihovi avioni A-4.

Privatne agresorske eskadrile, unosan posao imitiranja “crvenih“

Razvoj tehnologije, smanjenje vojnih budžeta kao i političke promene u svetu uticale su da je većina zemalja u poslednjih 25 godina redukovala brojno stanje svojih oružanih snaga, samim tim i Ratnih vazduhoplovstava kao jednim od, tehnički, najskupljih vidova vojske. U ovakvoj situaciji našle su se i vojske moćnih država pa čak i danas jedine super sile u svetu – SAD.

Da bi se što više uštedelo na izdacima za vojsku, u rešavanju različitih problema opremanja i obuke, države su počele da sarađuju sa privatnim sektorom koji je za dve protekle decenije razvio širok spektar usluga koje se mogu pružiti različitim bezbednosnim snagama. Bivši vojnici koji su ili otišli u penziju ili su se deaktivirali, prepoznali su na vreme smanjenje sposobnosti i mogućnosti država da obezbede finansijska sredstva kako bi njihova vojska bila što bolje naoružana i uvežbana.

Avion A-4 kompanije Draken International u društvu borbenog aviona 4. generacije F-16 i aviona 5. generacije F-35.

Počelo se zatim sa osnivanjem kompanija čiji su vlasnici i zaposleni, ljudi koji su radeći za vojsku stekli veliko iskustvo i znanje. Među takvim kompanijama verovatno su najinteresntnije one koje imaju mogućnosti saradnje u sferi vojne avijacije. Njihove sposobnosti sve više rastu i sve češće im se dodeljuju višegodišnji ugovori za podršku aktivnosti vazduhoplovnim snagama širom sveta.

Na velikim vežbama, poput jedne od najpoznatijih – Red Flag,  ove kompanije sa svojom tehnikom i pilotima učestvuju u veoma realnim scenarijima simulirajući neprijatelja u vazdušnim borbama, zatim u bliskoj vazdušnoj podršci, elektronskom ratovanju, imitirajući vazdušne ciljeve za potrebe PVO jedinica čak simuliraju krstareće i protivbrodske rakete.

Danas u svetu najveću potrebu  za angažovanjem tzv. Red Air podrške svakako imaju SAD tj. njihovo Ratno vazduhoplovstvo (USAF), Mornarička avijacija (USN) i Marinci (USMC). U sastavu USAF se već decenijama nalaze eskadrile koje između ostalog na vežbama imitiraju “crvenog“. Međutim jedna od takvih tzv. “agresorskih“ eskadrila, 65-ta AGRS (Aggressor Squadron) iz baze Nellis, Nevada koja je letela na 19 aviona F-15C i D, ugašena je pre tri godine kao jedna od žrtvava kresanja vojnog budžeta.

Iako je u USAF ostala 64. AGRS opremljena avionima F-16 njihovo angažovanje trenutno ne zadovoljava u potpunosti potrebe Red Air uvežbavanja a nije ni sasvim isplativo. Zbog toga je američka vojska posegnula za jedinim mogućim rešenjem, unajmljivanjem privatnih kompanija koje se bave ovom delatnošću.

USAF planira da januara 2019. zaključi veliki ugovor za 36231 sat naleta u podršci obuke pilota i to u 12 baza od tofa samo u bazi Nellis 11250 sati. Ova odluka donesena je nakon sprovedenog eksperimenta u navedenoj bazi sa firmom Draken International. Poziv za učešće na tenderu biće upućen tokom ovog meseca a za sada je poznato da će učestvovati tri kompanije, pored Draken International tu su još i Discovery Air Defence Services kao i Textron koji je 2016. kupio bivši ATAC (Airborne Tactical Advantage Co).

Najsavremeniji avion u floti Draken International, češki L-159E.

Jedna od najpoznatijih, svakako danas i najozbiljnijih i najopremljenijih jeste kompanija Draken International koja je osnovana 2011. godine a nastala je iz akro-grupe Black Diamond Jet Team koja je letela na 5 aviona L-39, dva MiG-a 17 i jednom T-33.

Njihova flota je danas najveća sa čak 71 avionom i sastoji se od 9 bivših novozelandskih školsko-borbenih aviona MB-339CB, 6 bivših izraelskih jurišnika A-4N “Skyhawk“ (pripadali kasnije kompaniji BAe Systems), 7 bivših novozelandskih lovaca-bombardera A-4K, 28 bivših poljskih lovaca-presretača MiG-21bis/UM i 21 laki višenamenski borbeni avion L-159E ALCA koji su kupljeni od Češke.

Koliko je njihovo angažovanje racionalno, pokazuje i činjenica da je cena sata leta na borbenim avionima 4. generacije koje poseduje ova kompanija pet puta niža od sata naleta na avionu F-16 čija je cena sata leta najniža u inventaru RV SAD. Reč je o avionima A-4K koji se zbog posedovanja radara AN/APG-66 donekle poseduje karakteristike 4. generacije (poseduje i HUD, MFD, HOTAS) kao i moderni L-159E sa savremenim višenamenskim radarom Grifo-L.

Drakenovi MB.339CB i TA-4, bivši novozelandski avioni.

Interesantno da i pored toga što je Draken nabavio 28 MiG-ova 21bis i UM, nijedan naručilac Red Air podrške nije do sada izrazio potrebu da se u vežbama koriste ovakvi avioni. Takođe tome je doprinelo i to što su karakteristike radara MiG-a 21bis vrlo slabe a avion takođe ima i vrlo mali dolet tj. kratko može da ostane u vazduhu.

Draken International danas nudi najširu moguću lepezu podrške uvežbavanju vazduhoplovnog osoblja, počevši od simulacija različitih pretnji iz vazduha, imitacije elektronskog ratovanja, realizacije letačke obuke, aktivnosti pretakanja goriva u vazduhu (buddy-buddy refuelling), usluge testiranja i istraživanja za vojsku i vazduhoplovnu industriju, simulaciju ciljeva za potrebe radarskkih i raketnih jedinica PVO, obuku oficira za navođenje jurišne avijacije (JTAC).

Kada je reč o kadru, oko 30 procenata pilota su završili vrhunske pilotske škole Weapons School, Top Gun ili su pohađali Weapons and Tactics Instructor course i 30 procenata ima iskustva leteći za “agresorske“ eskadrila. Većina njih daleko premašuje 1500 sati naleta taktičkog iskustva koji je minimum koji je propisala agencija DCMA (Defence Contract Management Agency). Neki piloti imaju daleko veći nalet od propisanog, čak do 12000 sati u taktičkom okruženju.

ATAC-ov F-21 “Kfir“

Airborne Tactical Advantage Company odnosno ATAC je američka kompanija sa sedištem u gradu Newport News, Virginia koju su 1994. osnovala dva bivša pilota USAF. Tokom smanjivanja broja eskadrila USAF i USN 90-tih godina  ukinute su i mnoge ’’agresorske’’ eskadrile pa su osnivači kompanije uvideli priliku da njihovo mesto u obuci pilota i ulozi Red Air podrške zauzmu privatne komercijalne firme.

Od 1997. kada su nabavljena prva dva aviona (bila su to dva SAAB 35 ’’Draken’’ koje je koristilo RV Danske) ATAC obezbeđuje različite vazduhoplovne usluge i tesno sarađuje pretežno sa vazduhoplovnim snagama američke Mornarice (US Navy). To je jedina civilna kompanija koja ima odobrenje da obučava elitnu školu Fighter Weapons School TOPGUN, takođe učestvuje i u obuci i trenaži pilota sa nosača aviona tj. Carrier Strike Group a njihovi avioni mogu se videti na vežbama Red Flag, RIMPAC.

Flota aviona je drastično povećana 2002. godine kada je nabavljeno 6 bivših izraelskih aviona Kfir, nešto kasnije je stiglo i nekoliko jurišnika A-4 ’’Skyhawk’’ a potom i 13 bivših švajcarskih Hawker Hunter Mk 58. Avioni A-4 su povučeni iz upotrebe 2012. godine i zamenjeni su sa dva školsko-borbena aviona L-39 ’’Albatros’’ koji se koriste za obuku JTAC (Joint Terminal Attack Controlers). Danas ATAC koristi ukupno 26 aviona.

Bivši švajcarski Hunter Mk 58.

Glavna operativna baza se nalazi u mornaričkoj vazduhoplovnoj stanici Point Mugu, Kalifornija a avioni redovno baziraju na glavnim aerodromima Pacifičke i Atlantske USN flote kao i u bazi Atsugi u Japanu. Tehnika i obučenost ljudstva omogućuje izvršavanje misija vazduh-vazduh, vazduh-zemlja, vazduh-more, elektronskog ratovanja, imitaciju krstarećih i protivbrodskih raketa, podršku obuke oficira za navođenje jurišne avijacije, podršku u ispitivanju vazduhoplova. Zbog svega navedenog, avioni koji se koriste su u odnosu na potrebe podvrgnuti raznim modifikacijama.

ATAC takođe ima veoma iskusan kadar, njegovi piloti su nekada služili u USAF, USN ili USMC, većina su instrukotori a čak 70 procenata su bili pripadnici ili ’’agresorske’’ eskadrile, škola TOPGUN ili Weapons School.

Trenutni ugovori obezbeđuju posao podrške USN do 2020. godine a zbog uvođenja u naoružanje borbenog aviona F-35 stručnjaci kompanije ispituju mogućnosti nabavke potentnijih platformi odnosno vazduhoplova koji bi na vežbama koliko toliko mogli parirati najsavremenijim avionima 4. i 5. generacije. Jula 2016. godine kompanija Textron Inc. koja poseduje firme Beechcraft i Cessna, je kupila ATAC.

Alpha Jet A firme DA Defence u društvu F/A-18 “Horner“ USN.

Kompanija Discovery Air Defence vuče korene iz konsultantske firme Top Aces koju su 2000. godine osnovala tri bivša kanadska pilota aviona F/A-18 “Hornet“ koji su zatim započeli sa pružanjem konsultantskih i savetodavnih usluga za kanadski DND (Department od Defence). Potom su 2005. godine Top Aces pobedili u takmičenju za dobijanje ugovora CATS  (Contracted Airborne Training Services) takođe za kanadsko ministarstvo odbrane.

Samo 6 meseci od dobijanja ugovora, Top Aces su počeli da lete na bivšim nemačkim školsko-borbenim avionima Alpha Jet A kojih danas imaju 16. Drugi važan ugovor dobili su već 2006. kada ih je ministarstvo odbrane ponovo unajmilo, ovoga puta kao provajdera podrške specijalnih misija u obuci za elektronsko ratovanje za šta su korišćeni avioni IAI Westwind 1124 kojih sada u inventaru ima 4.

2007. godine Top Aces ulaze u sastav najveće kanadske vazduhoplovne kompanije Discovery Air Inc. a 2013. godine menjaju naziv u Discovery Air Defence (DA Defence). Iste godine kupuju američku firmu Advanced Training Systems International sa sedištem u gradu Mesa, Arizona. Tako je u DA Defence stiglo pojačanje u tehnici u vidu 8 modifikovanih aviona A-4N i dva dvoseda TA-4J. Modifikacije ovih aviona obuhvataju ugradnju višenamenskih donjih pokazivača, HUD, TACAN, TCAS.

Jedan od 8 aviona A-4N.

Osim sa vazduhopovnim snagama Kanade sa kojima najviše aktivnosti ima na vežbama poput Maple Flag, DA Defence pruža usluge i RV SAD a ostvarena je odlična saradnja sa 64. agresorskom eskadrilom iz baze Nellis. Januara 2015. započeta je realizacija petogodišnjeg ugovora, vrednog 44 miliona evra, potpisanog sa nemačkim ministarstvom odbrane za podršku obuke pilota višenamenskih borbenih aviona EF-2000 iz baze Witmund.

Avionima A-4 DA Defence nudi obavljanje zadataka podrške raznih testiranja i opitovanja, foto pratnju, imitiranja pretnji u vazdušnim borbama, simuliranje napada na ciljeve na kopnu i moru, vuču meta, kalibraciju instrumenata na poligonima, letačku obuku, obuku u pretakanju goriva u vazduhu (uključuje i buddy-buddy refueling).

Nakon ulaska u naoružanje najsavremenijih borbenih aviona 4. generacije, Gripena, Rafala, EF-2000 kao i aviona 5. generacije F-22 i F-35 u kompaniji se počelo razmišljati o uvođenju u upotrebu sposobnijeg lovca koji bi na vežbama mogao bolje i lakše parirati pomenutim borbenim avionima. Izbor je pao na Lokid Martinov F-16 a trenutno se razmatra nabavka ukupno 10 primeraka F-16A i B Block 10.

Za sada nije saopšteno od koga će avioni biti nabavljeni ali će to najverovatnije biti američka vojska. Osim toga da bi F-16 bio ozbiljniji protivnik na vežbama, glavni razlozi odabira ovog tipa je njihova dostupnost, najniža cena sati naleta među avionima američke proizvodnje kao i to što agrersorske eskadrile USAF i USN već koriste ovaj tip.

Jedan od propagandnih videa kompanije Draken International:

 

 

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

Mr

Мислим да за овако нешто треба много више од ентузијазма, добре воље и наравно пара. Ставови државних руководства и добре везе у министарству одбране су велика потпора за овакве компаније. Не би ме чудило да саме државе стоје иза оваквих компанија. А зашто? Зато јер је војска по самом свом устројству „лења и трома“ тј. процеси набавке НВО су дуги, спори, превише папирологије… Мене су посебно изненадиле назови „приватне“ фирме које пружају услуге EW (electronic warfare) које такође поседују своју авијацију. Откуд ту „приватни“ сектор? Ради се о најсофистициранијој електроници (коју не може свако да купи). Кад би то војска набављала, ишло би споро, док рецимо код „приватника“ процес набавке је брз и ефикасан јер се они не бакћу којекаквим војним прописима, мерама…чиме су данас војске обично затрпане! Једноставно, људи се држе оне сржи посла која је најбитнија док су све оне тзв. војне „глупости“ остављене по страни!

Odgovori
op

Ha ha pa Draken bi mogao u roku od 2 dana da ima apsolutnu vazdušnu prevlast nad Srbijom. Imaju više aviona koji su napucani novim sistemima, vrhunske pilote sa mnogo časova naleta i vrhunske taktičare i stratege. Čak nam ni onih famoznih „novih“ 6 MiG-29 ne bi mnogo pomoglo. Naravno sve ovo isto važi i za druge države bivše SFRJ. Da nije tragično bilo bi mnoooogooo smešno…

Odgovori
Ru

Obzirom da su ove kompanije bolje opremljene od vazdusnih snaga mnogih drzava, mali je korak od imitiranja neprijatelja do upotrebe privatnih kompanija u akcijama podrske „demokratskim“ pobunjenicima ili privatnim armijama tipa Blackwater.

Odgovori
С

Зашто је Америка једина супер сила, зар Кина и Русија не спадају у ту категорију?
Поздрав

Odgovori
Iv

Po mom mišljenju koliko god mi Rusi bili dragi, samo SAD je prava supersila na svijetu, to prizilazi iz njihove sfere uticaja. Rusi i Kinezi mogu geopolotički djelovati u relativnoj blizini svojih granica dok amerikato radi bilo gdje u svijetu ako im se isplati. Ne ulazim u to da li je mješanje u unutrašnje stvari pošteno i moralno.

Be

Zato jer to i jesu.
Prisutni su svuda u uvijek.

De

Zašto ne koriste npr Mig 29 idealan im je za trening, mada vjerovatno preskup za održavanje?

Odgovori
Ro

Robi 15:26, 06. jul. 2017.

Amerikanci su 1991. godine od Njemacke dobili mig 29 na ispitivanje i poslije kupili jos 17 komada istih. Znaju sve o njemu pa im nije interesantan, a i Rusija ih izbacuje iz upotrebe i prodaje okolo manjim drzavama. „Da se ne baci.“

Ž

Дракен је разматрао МиГ-29 али су закључили да је скуп за одржавање. Та компанија исто сматра и да Ф-16 није јефтин да би га они користили.

Ro

Razumljivo gosp. Bankovicu, jer je takvim kompanijama cisti profit prvi prioritet. Također, manji broj aparata vjerovatno im poskupljuje i odrzavanje i zato traze sto jeftinije avione sa sto jeftinijim odrzavanjem.
Ta cinjenica je i prilika „malim“ RZ-ima da im otmu dio kolaca i svojim pilotima osiguraju besplatne ili jeftinije sate naleta u poprilicno realnim uvjetima.
Koristim priliku da Vam zahvalim na strucnim tekstovima i komentarima.

Ro

Draken za srpsko nebo!

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

BSD na: Iznad Kosova i Metohije danas leteo francuski izviđački avion King Air 350 ASLR

Navalili da snime nisanac da li na FK-3 ili HQ-17, videcemo.

17. Apr 2024.Pogledaj

Amater na: Vežba PVO “Štit 24“: Hrvatska vojska prvi put lansirala raketu sistema Mistral 3

Sve i da pokriva jedan slučaj, tipa Gerana ili ovih ukrajinskih preradjeno-poljoprivrednih i dalje je korisno jer izbacuje jedan metod napada iz asortimana protivnika. Trocevac može da štiti bilo koji cilj od "poljoprivrednog drona". Da su se Rusi toga setili, ne bi im pada 2 komada na onaj kampus.

17. Apr 2024.Pogledaj

Thomas na: Iznad Kosova i Metohije danas leteo francuski izviđački avion King Air 350 ASLR

@Nenad (Sr) Mozda sa time daju Srbiji na znanje da i nisu bas prijateljski raspolozeni. Nije li to bio bas Franzuski radar koji je prikazao neki Ballon. Nestao kao sto je se pojavio.

17. Apr 2024.Pogledaj

Stojko na: Vežba PVO “Štit 24“: Hrvatska vojska prvi put lansirala raketu sistema Mistral 3

@Miloš Mislim da mogu da se nadju analize efikasnosti tog topa iz 1999. pa ce ti biti jasno da tesko sta moze da uradi modernim dronovima.

17. Apr 2024.Pogledaj

Multi Boy na: Vežba PVO “Štit 24“: Hrvatska vojska prvi put lansirala raketu sistema Mistral 3

BOV treba baciti jer se novi oružani sistem ne može uvesti dok je stari u upotrebi. To isto se odnosi na MRAP i ove Bradley-e koje Milanović forsira. To su stara vozila koje je uništila korozija. HV ima limit za oko 300 vozila, plus MUP 75 . To je jedna tranša gusjeničar, druga na kotačima.…

17. Apr 2024.Pogledaj