F-35 favorit za zamenu Tornada u RV Nemačke

Vidi, Nemacka staru tehniku menja novom a mi cemo staro opet zameniti polovnim ili zastarelim. I Argentinci koriste Etendard a Iranci jos uvek lete na 40+ godina starim F-4, F-5 i F-14 ali sta im to vredi kad nikad nece nabaviti novije.

Zanimljivo kadrovska baza, Retko pominjan, ajd da kažemo problem. Zašto je to pa problem i kako je nastao, a evidentno je da postoji, Star kadar slaba perspektiva podmlađivanja.Pa nomalno da je između ostalog i to. Neko ko ne evoluira sistem već ga revolucionarno poruši i napravi (čitaj kopira po nalogu) monstruma normalno je da ima problem sa kadrom. Ovde nije bio osnovni problem materijalna baza i taj sve prisutni novac, Nisu bile problem ni NATO bombe ili ti sankcije, To je rezultat i posledica rada visoko mislećih domaćih menadžera u odbrani. Uništiti sistem školstva koji je iznedrio generacije inžinjera i tehničara koji su održavali jedan RV od više stotina letelica zaista treba biti majstor, A sada lutaju u mraku sa odeljenjima u vojnoj gimnaziji neuspešnim pregovorima ministarstva prosvete, ministarstva odbrane i škole Petar Drapšin (sada vazduhoplovne akademije) da dođu do bilo kakve kvalitetne baze tehničara, sposobne za nadogradnju. Jer ne zaboravite podoficirski onaj pravi školovani kadar je u proseku stat preko 40 godina i uskoro odlazi. 10 godina je ništa. Ko će ih zameniti u kom broju na koji način je pitanje. Valjda će ovi novi neutralni vojnici uspeti da u jedinicama prime barem deo iskustva od njih. Jer škola je samo osnov a transfer znanja i iskustva omogućava kontinuitet, a mi smo tu napravili rupu od 2 decenije, O yavodu Moma Stanojlovi’ kao gerentolo[koj instituciji iyli[no je govoriti, Tamo se gase radna mesta sa po jednim stru;njakom koji odlayi u penyiju. Ko ‘e znanja iz remonta da prenese novim radnicima zaista je ozbiljno pitanje. Valjad nadasve večni i čuveni direktor.Potencialno dobar stručan podoficir izvršilac radova nastao kroz par dvomesečnih kurseva u komandi za obuku ( koja je zamenila sve srednje vojne škole) od priučenog profesionalnog vojnika u avijaciji je stvarno retkost i pitanje sreće. Možda je on dobar za magacin, minobač i automatsku pušku ali za savremenu letelicu pitanje je. Dosadašnje iskustvo u jedinicama govori da to baš i nije slučaj, a svakako ne predstavlja ozbiljnu bazu za zanavljanje kadra. Da ne govorimo o inžinjerskom kadru. Napuštanjem (čitaj uništenjem) vazduhoplovno tehničke službe i njenim utapanjem u tehničku službu vojna akademija prestala je da proizvodi stručnjake za vazduoplovstvo mašinske, elektro i inžinjere za vazduhoplovno naoružanje. Sada imamo menadžere u logistici, koji rade na avijaciji, menadžere za snabdevanje i sl. Vazduoplovno tehnička vojna akademija iz Rajlovca i Žarkova dala je preko 4o generacija diplomiranih inžnjera aerokosmotehnike i elekto struke praktično školovanih na mašinskom i elektro teničkom fakultetu univerziteta u Beogradu. Sjajan primer saradnje civilnih i vojnih obrazovnih struktura. I na kraju to je obrisano potezom gumice, Takav kadar se odavno više ne školuje. Skupo? Pa avijacija je skup možda i najskuplji sport na svetu. Ko hoće da je ima mora da plati. A ne, odeš na plac polovnih krševa pa kupiš tek da imaš, odeš u bilo koju srednju školu i navataš nekoliko podoficira ugovoraca . O stručnosti i posebno kapacitetima starog kadra da prime nova znanja izlišno je govoriti, Oni su jedini koji još nešto mogu da urade i nauče hvala bogu, ali polako odlaze. Daće bog pa da sve ovo stane na noge. Pošto je povratak na staro nemoguć i nerealan, jedan od mogućih lekova je veoma smanjeno ( ne i pravilno dimenzionisano jer je to iznuđena stvar) vazduhoplovstvo opremljeno savremenim letelicama i pupunjeno malim odabranim kontigentom školovanim u inostranstvu. Besparica (politika seci uši krpi dupe), svaštarenje u nabavci tehnike i školovanju kadra, modrednizacije budi bog snama, vode u dalju dubiozu čije posledice niko ne može da predvidi. Vrhunska glupost je primena bolonjske konvencije u vojnom školstvu. Evidentno sveprisutno odricanje i uništavanje vazduhoplovne tradicije kao nepovratni proces vodi vazduhoplovstvo u još veću dubiozu, garant.