BEG airport status
Rusija planira izgradnju univerzalnih desantnih brodova, u igri i domaća verzija “Mistrala“ Izgradnja desantnih brodova klase ''Mistral'' koji su bili namenjeni Rusiji.

Rusija planira izgradnju univerzalnih desantnih brodova, u igri i domaća verzija “Mistrala“

Prema izjavi zamenika ministra odbrane Rusije Jurija Borisova koja je data na vazduhoplovnoj izložbi HeliRussia-2017, ruska Ratna Mornarica bi, po sadašnjim planovima, 2022. godine dobila prvi univerzalni desantni brod odnosno nosač helikoptera koji po svojim taktičko-tehničkim karakteristikama predstavlja pandan francuskim brodovima tipa ’’Mistral’’. Postojeći plan podrazumeva početak izgradnje prvog broda 2018. godine a biće potrebno 4 godine da se on završi.

Borisov je potvrdio da je konstruisanje ovakvih brodova uključeno u novi državni program naoružavanja koji će se sprovesti u periodu od 2018 do 2025. godine. Novi program predviđa izdvajanje 2,6 triliona rubalja (nešto preko 46 milijardi dolara) za potrebe vojne brodogradnje. Poređenja radi prethodnim programom koji je bio usvojen za period od 2011. do 2020. bilo je planirano 4,7 triliona rubalja (oko 84 milijarde dolara) za izgradnju vojnih plovila.

Vladivostok i Sevastopolj u francuskom brodogradilištu STX Les Chantiers de l’Atlantiqu / Foto: Reuters

Skoro istovremeno sa izjavom Borisova, ruska agencija TASS prenela je, pozivajući se na neimenovani izvor iz odbrambene industrije, da će Mornarica do 2027. godine dobiti dva desantna broda-nosača helikoptera koji će biti konstruisani u domaćim brodogradilištima.

Ovi brodovi će se, iako po nameni slični Mistralima,  ipak razlikovati od fransukih brodova. Radovi na konstruisanju bi takođe krenuli 2018. godine, prototip bi se počeo graditi 2020. da bi 2024. ušao u naoružanje. Izgradnja drugog, serijskog broda započela bi 2022. a bio bi isporučen 2026.

Ruski Mistrali

Ugovor za dva univerzalna desantna broda ’’Mistral’’ vredan 1,2 milijarde dolara potpisan je između ruskog preduzeća Rosoboronoeksport i francuskog brodogradilišta DCNS/STX  2011. godine.

Prvi brod trebao je biti isporučen novembra 2014. godine ali su događaji na Krimu i u Donbasu doveli do pogoršanja odnosa Rusije i NATO-a, uvođenja sankcija EU pa su Francuzi odlučili da zamrznu isporuku brodova. Nakon nekoliko meseci pregovora konačno je krajem jula 2015. odlučeno da se ugovor raskine a Rusiji vrati novac.

Iako nije dobila željene brodove Rusija je ovim ugovorom dobila pristup francuskoj tehnologiji brodogradnje a u poslu izgradnje brodova za rusku mornaricu aktivno su učestvovali ruski stručnjaci kao i brodogradilište ’’Baltijski zavod’’ iz Sankt Peterburga.

Nosač helikoptera ENS Gamal Abdel Naser Ratne Mornarice Egipta.

Na osnovu transfera tehnologije i dobijanja dokumentacije Rusija je planirala da u svojim brodogradilištima napravi još dva ovakva broda. Oba Mistrala koji su bili završeni su zatim preprodati Egiptu.

Rusija će imati koristi i od prodaje Mistrala Egiptu jer se smatra da će se pregovori o opremanju tih brodova ruskom elektronskom i drugom opremom kao i naoružanjem, uspešno završiti. Već je dogovorena isporuka višenamenskih borbenih helikoptera Ka-52 u mornaričkoj varijanti Ka-52K ’’Katran’’ koji će činiti borbenu grupu na egipatskim Mistralima.

Ugovor za još uvek nepoznat broj letelica trebao bi biti potpisan u skorije vreme. Neke procene govore da bi od prodaje opreme za brodove kao i helikoptere, ruska vojna industrija mogla da zaradi oko milijardu dolara.

Klasa Mistral ima deplasman od 21300 tona, može ploviti 5800 nautičkih milja brzinom od 18,8 čvorova ili 10700 nautičkih milja brzinom 15 čvorova. U zavisnosti od potreba može poneti do 16 srednjih ili 35 lakih helikoptera, 450 do 900 vojnika, 40 tenkova Leklerk ili 59 borbenih vozila, četiri barže za transport opreme ili dva desantna čamca.

Poletno-sletna platforma ima površinu od 6400 m2 i 6 mesta sa kojih se poleće i na koje se sleće. Posadu čini 160 članova. Odbranu broda čini sistem SIMBAD sa dva dvostruka lansera PVO sistema Mistral, 4 mitraljeza M2-HB Browning kalibra 12,7 mm, dve borbene stanice NARWHAL20 sa topom 20 mm.

Francuska je za svoje potrebe izgradila tri broda, L9013 “Mistral“ je uvela u upotrebu februara 2006, iste godine u decembru L9014 “Tonnerre“ i L9015 “Dixmude“ decembra 2012. Egipatki brodovi nose oznaku L1010 Gammal Abdel Nasser (bivši ruski Vladivostok) i L1020 Anwar El Saddat (bivši ruski Sevastopolj).

Moguća alternativa

Pre dve godine na međunarodnom vojno-tehničkom forumu ’’Armija-2015’’ mogla se čuti informacija da će Rusija konstruisati brod koji će zameniti neisporučene Mistrale. Međutim do danas nije sasvim jasno koje brodogradilište će dobiti taj posao i kakav desantni brod će biti izgrađen.

Na istom događaju ’’Armija-2015’’ bile su prikazane makete dva različita moguća rešenja, Nevski projektno-konstruktorski biro izložio je model lakog broda deplasmana oko 15000 tona koji je nazvan ’’Priboj’’ dok je Krilovski državni naučni centar predstavio teški desantni brod ’’Lavina’’ deplasmana oko 24000 tona.

Projekat “Priboj“ / Foto: Nikolai Novichkov

Pošto je ’’Lavina’’ brod znatno većih dimenzija na njemu bi moglo bazirati do 16 helikoptera (plus do 500 marinaca i 50 jedinica vojne tehnike) dok bi ’’Priboj’’, koji je veoma sličan holandskom projektu ’’Roterdam’’, mogao nositi svega 8 helikoptera. Svakako da bi zbog toga ’’Lavina’’ imala i znatno veću cenu ali se smatra boljim rešenjem jer bi zbog sličnosti sa Mistralom troškovi razvoja bili smanjeni pošto postoji mogućnost primene tehnologija koja su dobijena za francuske brodove.

Projekat Lavina je polu-trimaran koji bi imao sposobnosti da plovi 5000 nautičkih milja brzinom od 18 čvorova, maksimalna brzina bi iznosila 22 čvora, posada bi se sastojala od 320 ljudi a osim borbenih i neborbenih vozila u brod bi se moglo smestiti do 6 desantnih čamaca projekta 11700 ’’Serna’’ ili 6 amfibijskih jurišnih čamaca projekta 03160 ’’Raptor’’. Naoružanje broda bi se sastojalo od topova AK-176 i AK-630M-2 ’’Duet’’ i sistema protivvazduhoplovne odbrane ’’Pancir-M’’.

Projekat “Lavina“.

Na brodu bi se nalazila avio-grupa od maksimalno 16 helikoptera a bila bi sačinjena od borbenih helikoptera Ka-52K, protivpodmorničkih Ka-27PL ili M, spasilačkih Ka-27PS i desantno-jurišnih Ka-29. Sačinjeni ugovor za isporuku 32 Ka-52K mornaričkim vazduhoplovnim snagama najverovatnije nije stupio na snagu zbog otkazivanja ugovora za Mistrale. Ipak testiranje i razvoj ovog helikoptera se nastavlja a postoji podatak da je do sada napravljeno 5 primeraka. Prva faza ispitvanja je završena u aprilu ove godine a potpisivanje ugovora sa Ministarstvom odbrane je planirano za 2019. godinu.

Rusija trenutno ne poseduje plovila slične koncepcije a da postoji realna potreba za obnovom flote desantnih brodova pokazalo se i na primeru rata u Siriji u kome se režimu u Damasku između ostalog pomaže i isporukom naoružanja i to morskim putem. U nedostatku velikih vojnih desantnih brodova za prevoz naoružanja nabavljeni su polovni civilni transportni brodovi.

Pošto se u državnom programu naoružavanja do 2025. ne nalaze nosači aviona, izgradnja dva do četiri velika univerzalna desantna broda moglo bi to delimično kompenzovati a oni bi mogli da se koriste između ostalog i za borbene misije u priobalnoj zoni.

Komentari

N

Ne mogu se tačno setiti ali bilo je priče da je na maketi nekog ruskog plovila navodno pisalo Serbija.
Tokom 60-ih je čak postojala sovjetska raketa koju je NATO označio kao ,,SS-N-6 Serb“. Zna li neko možda zašto?

Odgovori
1

NATO kodni nazivi za naoružanje i vojnu opremu Rusije, Kine i ranije za Istočni blok(SSSR i zemlje Varšavskog pakta), poput SS-N-6 Serb za balističku raketu R-27 Zyb, imaju relativno jednostavnu nomenklaturu.
Da bi se smanjio rizik od zabune, neobična ili izmišljena imena su dodeljivana NVO sredstvima iz gore navedenih zemalja, sa idejom da je malo verovatno da se izabrano ime upotrebi u običnom razgovoru i radi lakšeg pamćenja. Prema toj literaturi, rakete su dobijale ime sa početnim slovima A(v-v rakete), K(v-z), G(y-v rakete) i S(z-z i protivoklopne rakete).
Sama raketa R-27 Zyb(SS-N-6) je bila u upotrebi 1968-1988. Tako da kodni naziv „Serb“ je dobila zato što je ta reč u tom periodu bila prema nomenklaturi koju sam ukratko opisao.

M

…и тако су Руси за џабе добили комплетну технологију израде бродова класе УДБр а Египат постаде поморска сила у Медитерану…огромне паре, игре великих играча…ма нешто велико се ту муља…

Odgovori
V

@Mrgud

A kad nije bilo takvih muljanja? Osim toga, jedini koji su se zajebali su idioti sa Zapada, hehe…

Z

Juče Rogozin, za Večernje novosti, o nosačima helikoptera: „Francuzi su hteli, molili Putina, kupite od nas ta dva „mistrala“. Podržite našu brodogradnju. U znak prijateljstva sa Francuskom, mi smo izdvojili novac, naručili smo ta dva nosača helikoptera, mada nam oni uopšte nisu potrebni, jer ti francuski nosači helikoptera mrznu u našim uslovima. Na temperaturi plus sedam prestaju da rade. Znate, oni su kao nosači u šortsevima, u bikiniju, mini-bikiniju. A kod nas je Arktik, razumete? Kod nas je ozbiljna teritorija, ozbiljna hladna mora, nama je potrebna drukčija tehnika. Ali dobro, odlučili smo da pomognemo Francuzima. Čim su izgradili te nosače helikoptera, ugledali su se u ogledalu, uplašili se sami sebe i rekli: možemo li da ih prodamo, Amerikanci nas sprečavaju, ovi nas sprečavaju, žena ne dâ, već ne znam ko sve, na kraju, imenovan sam da rukovodim delegacije na pregovorima, uzeli smo im novac, čak s kamatom, više nego što smo platili, zato je to za nas profitabilni slučaj. A oni su ih dali Egipćanima, uzgred da kažem, uz našu saglasnost, bez naše saglasnosti nisu ih mogli prodati trećoj zemlji, jer su nosači bili napravljeni po našem tehnološkom projektu. A mi kažemo Egipćanima — uzmite dobre helikoptere koje smo mi pravili za te nosače helikoptera. A Egipćani kažu — zašto da ne, dobri helikopteri. Naš helikopter Ka-52 zove se „aligator“, a u Egiptu je reka Nil. Dakle, aligator i Nil. Apsolutno ide jedno uz drugo. Tako sam ubedio Egipćane…“

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Fpn-ovac na: Vojni budžet za 2018. povećan za skoro četvrtinu, veliki izdaci za mašine i opremu, nabavke, modernizacije, popravke i remonte

@Militarista Pusti snovi, Rusija ima 3% učešća u GDP-u u izdvajanjima za vojsku i to je žestoko opterećenje njenih finansija. Iako je učestvovala u sukobima u Siriji, i u toj situaciji je povećan budžet na pomenutih 3% GDP-a. Ako bi izdvojili 2.5%, pa mi bi rešili 99% naših problema u nekoliko godina. Poređenje sa hrvatskim…

10. Dec 2017.Pogledaj

AM na: Er Srbija medijima: Jedno je obaveštavati javnost a nešto sasvim drugo je širiti paniku

Čitao sam vest na sajtu poznate domaće TV stanice u stranom vlasništvu. Kao prvo, nisu ni proverili osnovne činjenice jer su objavili pogrešni broj leta. Onda su objavili pogrešnu sliku Airbus a ne ATR aviona. Da su se makar malo potrudili našli bi sliku baš tog incidenta na AVheraldu. Profesionalna priprema vesti bi uključila mapu…

10. Dec 2017.Pogledaj

Sasha na: Er Srbija medijima: Jedno je obaveštavati javnost a nešto sasvim drugo je širiti paniku

Nisam to rekao. Ali me iskreno nije mnogo briga za druge (osim ako ne letim njima bas cesto). Ali za AirSerbia mi je stalo i vise ce imati od nasih kritika nego od pohvala. A btw. u toj AirSerbiji su i nase pare, tako da imamo i vlasnickog udela :-) . I da, u svaki…

10. Dec 2017.Pogledaj

Djape na: Brnabić garantuje: Ugovor i aneksi za koncesiju „Tesle“ biće javni

A novi terminal - novo zaduzenje. Gomila novih kompanija.. sve bi to obezbedila drzava?

10. Dec 2017.Pogledaj