„Fly Otto“ startap – Uber za avio-taksi

„Fly Otto“ je startap ideja koja, najjednostavnije objašnjena, može da se poredi sa Uberom u taksi prevozu. Ovakav „aviona na poziv“ bi prema mišljenju tvorca ove ideje, Roda Rakića, trebalo da se koristi za destinacije koje su „suviše daleke za Uber, a previše blizu za komercijalni avio-saobraćaj“. Uz to usluga je jeftinija od iznajmljivanja privatnih aviona, brže se ugovara i daje „real-time“ informacije o ceni putovanja.

Ideja se za sada bazira na američkom tržištu na kome je avio-saobraćaj ograničen na oko 300 aerodroma. U svom autorskom tekstu Rakić kaže da bi avio-usluga ovog tipa mogla da ima pristup na oko 5.000 aerodroma širom SAD-a.

Rakić daje objašnjenje na koji se način „Fly Otto“ razlikuje od iznajmljivanja privatnih aviona.

– Pristup privatnom avio-saobraćaju često je zavisio od vlasništva i članstva u programima koji im omogućavaju pristup privatnoj avijaciji. Imućni koji su sebi mogli da priušte kupovinu privatnih aviona spadaju u nekolicinu. Plaćanje članstva za neke možda ima smisla, ali to je svejedno skupo. Prosečni putnik avionom ni ne razmatra putovanje privatnim avionom. – piše Rakić.

U prilog „Fly Otto“ ideji Rakić na primeru američkog tržišta objašnjava zašto je celokupa procedura takođe i komplikovana. Pozivajući se na NASA-ine podatke o iznajmljivanju aviona na Aljasci, on navodi da se razmeni i 44 mejla između brokera, putnika i operatera, a da je prosečno čekanje informacije od operatera koliko će let koštati putnika između 45 miuta i 4 sata. Uz to brokeri uzimaju između 5-50 % zarade od organizovanja putovanja. Zaključak je da će se u ovo upustiti samo oni koji zapravo imaju novca, ali i asistenta ili pomoćnika koji će se ovim pitanjem baviti.

– Startap ideja „Fly Otto“ ima drugačiji pristup – traži alternativne aerodrome, a potencijalni putnici bi imali „real-time“ pristup cenama. Piloti i avioni bi faktički čekali putnike na aerodromima i sve bi se rešavalao pritiskom na dugme. – objašnjava Rakić.

– Za putovanje duže od 1.000 milja (oko 1600 Km) najbolja opcija je džet. Ali put od 200-800 milja (300-1300Km) klipni ili turboprop avion je daleko efikasnije rešenje. Letenje modernog jednomotorca dodaje 8% vremena za ovakvu uslugu u odnosu na biznis džet, ali zato štedi 75% troškova. – objašnjava Rakić.

On objašnjava da neće biti potrebe za plaćanjem naknadne za članstvo niti odgovora na bilo koje drugo pitanje osim na koje adrese treba da vas pokupi služba i gde letite.

– Možete da vidite mapu leta, lokaciju aerodroma uz zaobilaženje velikih vazdušnih luka koje su i skuplje. Ukoliko se putnik ipak odluči za drugi aerodrom, promena u ceni će se automatski prikazati. Celokupni sistem pretrage našeg sajta je optimizovan za pametne telefone, tablete, kompjutere i nema potrebe da bilo šta preuzimate. Dosadašnji rekord u pružanju ove usluge koji podrazumeva vreme od trenutka od kad je putnik zatražio uslugu to trenutka kada je ušao u avion je 45 minuta. Takođe, 80 % putnika koji su leteli sa nama nikada ranije nisu leteli privatnim avionima.-

– Možete da vidite mapu leta, lokaciju aerodroma uz zaobilaženje velikih vazdušnih luka koje su i skuplje. Ukoliko se putnik ipak odluči za drugi aerodorm, promena u ceni će se automatski prikazati. –

Rakić objašnjava da je „Fly Otto“ inspirisan NASA-inim projekta „On-Demond Mobility“, te da smatra da će svojim primerom doprineti tome da se prepozna u kakvu tehnologiju treba ulagati.

– Tehnologija na električni pogon stvara mogućnost za novu vrstu aviona i za novu mogućnost mobilnosti.- navodi Rakić.

Pozivajući se na NASA-ino istraživanje on dodaje i podatak da se danas putuje za 20 % sporije nego 1980. godine zbog gužvi na putevima i velikim aerodromima, te da „Fly Otto“ upravo u tome vidi svoju prednost.