Oprošteno vam je ako mislite da je sinoćnje košarkaško finale bilo najinteresantnije sportsko nadmetanje čistokrvnih heroja proizvedenih u Jugoslaviji. Najbitnije planetarno nadmetanje u ovoj kategoriji juče se ipak dogodilo u Americi pored grada Renoa u Nevadi.
Na trkama aviona „Reno Air Race“ ove godine su po prvi put nastupila dva Soko Galeba G-2A zaokruživši tako više nego interesantnu karijeru ovog dizajna školske i jurišne letelice proizvedene u Mostaru. Od šarenolike službe u JNA, preko upotrebe u građanskom ratu do stradanja na najbesmislenije načine u Libiji, Galeb je „usvojen“ na početku od strane srpskih entuzijasta koji su ovaj tip vratili u život u civilnoj upotrebi. Neki su trošili sve svoje raspoložive prihode ne bi li ih leteli dok su ih neki leteli na radost ili iritaciju drugih.
Ipak, do granica mirnodopskih performansi pred publikom, „teran“ je dva puta u Americi na zvanično najbržem moto-sportu na planeti.
Prošle godine kada je nastupio jedan i ove godine kada su letela dva, Galebovi nazvani „Wildest Dreams“ N90SR (Ev. Br. 23107) i „Soko O’no“ N196SG (Ev. Br.23196) trkali su se protiv svojih istočnoevropskih oldtajmer savremenika Albatrosa ali i Vampira u Jet klasi.
Kako za Tango Six kaže Vladimir Bulat, oldajmer pilot i entuzijasta, koji na licu mesta prati trke, prizor dve jugoslovenske ptice na slobodnom američkom nebu je vanserijski:
– G-2 kida! Danas se takmiči u Silver i Bronze trkama, za Gold je ipak prespor.
Dva Galeba su vlasništvo jednog čoveka koji je sa jednim prošle godine debitovao i završio ako se ne varam na šestom mestu. Ove godine obe letelice leti pilot Robert Mekormak koji je sada pilot puničkog aviona a počeo je kao vojni pilot leteći F-16. – priča Vladimir.
Kasnije tokom dana G-2 pobeđuje u Bronze trci dok je u Silver kategoriji završio na drugom mestu. U Gold grupi nije ostvario zapažen rezultat. Kako Vladimir kaže, očekivano:
– Nažalost nije pobedio u Jet Gold trci ali to i nije bilo moguće. Imao je zadnju pol poziciju, nabudženi Albatrosi i Vampiri su ipak brži. Mogao je biti možda četvrti ali ne ovakav kakav je. Potpuno je regularan, takozvani „stock“ Galeb. –
PeroZ
Ima sve da bude sram, od Vardara pa do Triglava, a u Srbiji posebno.
Malo sposobniji i nadprosječniji Američki penzić, bivši vojni i još aktivni civilni vazduhoplovac održava i leti na 2 komada nekadašnja ponosa Jugo vazduhoplovne industrije, a neke države koje su ga nekad konstruirale, proizvodile i prisvojile dan-danas nemogu ni da održavaju u letnom stanju više od 6 – 8 komada još novijih aviona tipa G-4.
A sanja se o nekim 21-icama, 29-kama, 16-icama, Gripen-ima i koje-kakvim ostalim još većim i skupljim pticama kad ni ovo malo i jadno što se ima mlaznih školsko-borbenih aviona slabo leti.
Jad, tuga i bjeda!
Jovan Munitlak
Gospodine PeroZ, da nas iSrbiji treba da je sram , ali zato sto neko NEĆE i ponavljam neće da ih održava i prozvodi, a ne zato što nije moguće da ih održava i proizvodi.
Koji su razlozi meni je strano, sigurno postoje. Postoje i znanja i mašine i ljudi koj bi to umeli hteli , a što se ne čini ništa , mogu da nagađam pa da pogrešim.
Ono što me interesuje je da mi Vi ili bilo ko objasni kako neko može da nešto konstruiše , proizvede i prisvoji , pa to je valjda njegovo?
Pozdravi od Jovana Munitlaka iz Čačka