[EKSKLUZIVNO] Trade Air kupio još jedan A320

11. okt 2018

„Airline Ratings“: Er Srbiji najviša ocena za bezbednost

10. okt 2018

Viz er uvodi novu politiku prtljaga, Od 1. novembra ove godine svakom putniku pravo na jednu besplatnu ručnu torbu

10. okt 2018

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Ryanair napada na Francusku – 7. dio globalnog rata

9. okt 2018

Potpisan sporazum o saradnji na evropskom naučno-istraživačkom projektu između hrvatskih vazduhoplovnih institucija i akademske zajednice

4. okt 2018

Knjiga „Zaboravljeni album“: Kako je ratno vazduhoplovstvo Nezavisne Države Hrvatske ostalo bez svojih aviona u novobeogradskom Bloku 70

3. okt 2018

Montenegro erlajns u prvih devet meseci ove godine prevezao više od 527 hiljada putnika, U septembru preko 72 hiljade

2. okt 2018

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Emirates ove zime neće letjeti za Zagreb

2. okt 2018

U prvih osam meseci ove godine „Nikola Tesla“ ostvario 2.48 milijardi dinara neto dobiti, Ukupni prihodi veći od 7 milijardi

1. okt 2018

Knjiga „Zaboravljeni album“: Zbog čega je u nesreći JAT-ovog DC-9 parče ledine na Ledinama prozvano „Mićunovo oranje“?

1. okt 2018

Vučić: Nakon dolaska koncesionara na „Teslu“ niški aerodrom biće glavni srpski aerodrom; Pregovaramo sa Er Srbijom o uvođenju letova iz Niša

29. sep 2018

Dogovoren nastavak saradnje u razmeni znanja i iskustava između beogradskog, sarajevskog i crnogorskih aerodroma

28. sep 2018

Ministarstvo saobraćaja: Takse na „Konstantinu Velikom“ nisu povećane, Odluke o ukidanju linija poslovna politika kompanija

28. sep 2018

Viz er ukida liniju Niš-Malme: Ostaju li lou kost kompanije na „Konstantinu Velikom“?

27. sep 2018

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li A321XLR budućnost long-haula regije?

25. sep 2018

Montenegro erlajns dočekao svog petstohiljaditog putnika u 2018. godini

21. sep 2018

Kako je goreo Goran Bregović*: Unutar pakla sinoćnje vatrene stihije u avionu Er Srbije**

19. sep 2018

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Aerodromi Crne Gore vrtoglavo rastu

18. sep 2018

Avion Viz era prinudno sleteo na zagrebački aerodrom zbog dima u kokpitu

17. sep 2018

[POSLEDNJA VEST] Detaljan opis sletanja aviona EgyptAira i pojašnjenje otkaza na stajnom trapu

14. sep 2018
[INTERVJU] Instruktor Bojan Nikolić: Kako se postaje i šta je to flajt dispečer?
Posle bogate karijere u saobraćaju Bojan Nikolić sada prenosi svoje znanje budućim flajt dispečerima / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

[INTERVJU] Instruktor Bojan Nikolić: Kako se postaje i šta je to flajt dispečer?

Ukoliko ste upućeniji vazduhoplovni entuzijasta verovatno ste do sada već čuli za profesiju flajt dispečera.

Ovaj izuzetno interesantan i dinamičan karijerni izbor izdvaja se od drugih vazduhoplovnih poslova po miksu veština, konstatnom usavršavanju i onome što je najbitnije za domaće tržište – ne žele svi da postanu flajt dispečeri. Mesta ima, tražnja za ovim profilom od strane domaćih kompanija postoji.

Kompanija „Eagle Express“, domaći biz-jet čarter operater, osnovala je centar za obuku flajt dispečera 2015. godine – jedini u Srbiji i neposrednom okruženju. Već sledeće godine organizovali su dva kursa i prvi polaznici su ubrzo dobili svoje dozvole za rad od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva.

„Flajt dispečer je jedno od osnovnih vazduhoplovnih zanimanja“ / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Rukovodilac ove priče i glavni instruktor Bojan Nikolić jedan je od najiskusnijih flajt dispečera u zemlji. Poslednji direktor „Aviogenexa“ je preko 30 godina u vazduhoplovstvu i prošao je sve stepenice koje neko može proći u nekabinskom delu letačkih operacija.

Prošle nedelje smo seli sa njim i pitali ga logično prvo pitanje.

Šta je to flajt dispečer?

Flajt dispečer je jedno od osnovnih vazduhoplovnih zanimanja. Ono je izuzetno važno za komercijalnu avijaciju.

Avio-kompanija bez flajt dispeča za mene ne postoji. Zašto? Zato što je dispeč, odnosno njen oprativni centar, srce avio-kompanije. Tu se prikupljaju sve informacije koje su neophodne za letački deo operacija. Flajt dispečer ima opšte znanje o avio-kompaniji, upoznat je sa njenom celokupnom organizacionom strukturom i stanjem. Kakvi ljudski i tehnički resursi su na raspolaganju, u kom okruženju se radi, kakva je strategija avio-kompanije. Ovi elementi iako možda nemaju veze sa neposrednim izvršenjem leta, potrebni su da se poznaju kako bi priprema za let što slojevitije i stručnije bila odrađena.

Flajt dispečer ima veoma važnu saradnju sa menadžmentom kompanije i upoznat je dakle sa strateškim planovima vezanim za letenje i poslovanje. On može strateški da pruži punu podršku menadžmentu kada se planira izvršenje jedne grupe letova, ceo segment letačkih opracija ili širi strateški plan kompanije. Za ovo je potrebno isto znanje kao prilikom pripreme za let. On mora znati kakve su performanse aviona, gde taj avion može leteti, kako da odleti do neke destinacije. Dispečer pruža menadžmentu najbitnija dva ili tri podatka: vreme letenja, da li je moguće letenje u tom području i postoje li neki eventualni problemi sa izvršenjem takvog leta.

Tokom kursa za flajt dispečere u školi „Eagle Express“ uči se 9 vazduhoplovnih predmeta / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Dakle možemo reći da je posao dinamičan, da nije u pitanju samo analitika? 

I te kako.

Sada u hronologiji priče dolazimo do izvršenja. Tu je adrenalin.

Ono što je sve u strateškoj fazi dispečer rekao menadžmentu sada treba da sprovede u delo. Dolazi do izvršenja leta. Postoji nekoliko osnovnih grupa podataka. Meteo situacija, putanja, odnosno navigacija kuda će avion leteti, najava tog leta nadležnoj Kontroli letenja, kalkulacija težina letelice, koliko putnika leti, kakvo je stanje piste i slično. Sve to naš junak priče, flajt dispečer, treba da sastavi u četiri do pet osnovnih dokumenata potrebnih za izvršenje leta.

On to mora po preciznim procedurama da priredi i da ima spremno dva sata pred let. Dakle sve ono što je danima ranije strateški prezentovao menadžmentu sada operativno daje posadi. Jer ono što je menadžment nekome prodao sada posada mora da izvrši. To sve mora da se poklopi.

Posada preuzima, potpisuje. Posada takođe to sve ponovo sa dispečerom proverava – da li su aerodromi OK, da li je ruta OK, da li je meteo situacija OK, da li su težine OK i tako dalje. U tom trenutku, kada je sve usaglašeno prestaje posao dispečera koji je vezan za pripremu leta i posada preuzima odgovornost. Što su tačnije podaci preneti posadi za let i ako se oni poklope sa realnim, to je za mene dovoljno dobro obavljen posao.

„Svoje đake ne puštamo pred Direktorat dok ih mi ne pripremimo, po našim standardima“ / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

…i flajt dispečer onda ide kući?

Naravno da ne!

Treći, podjednako interesantan deo posla je praćenje.

Flajt dispečer ostaje na zemlji i prati let iz stope u stopu dok avion nije sleteo na destinaciju ili destinacije i dok se ne vrati nazad u bazu. Prati let interaktivno, preko kompjutera i možemo reći da paralelno leti sa avionom, kao da je u kokpitu.

Četvrti deo priče je debrifing. Sve podatke koje je dispečer incijalno servirao posadi, po završetku operacije upoređuje sa onim što se dogodilo u realnošću. Jako bitan aspekt toga takođe je debrifing menadžmentu – ovo smo dali, ovako je izvršeno, ovo su rezultati a ovo su razlike u odnosu na planirano.

Kako je tehnologija uticala na posao flajt dispečera? Jedna od profesija koja je u prvoj reči svog naziva imala „flajt“ je nestala velikim delom zbog uticaja tehnologije.

Po mom skromnom mišljenju ništa se nije izmenilo.

Tačno je da tehnologija pruža mnogo. Kada sam ja počeo da radim rukom smo pisali rutu na parčetu papira. Odradimo tako celu rutu pa damo tehničaru da to prepiše i onda smo mi ponovo proveravali da li je dobro prepisao. Tada smo maltene flajt plan radili ručno za onoliko vremena koliko avion leti od tačke A do tačke B. Tri sata – tri sata.

To sada sve naravno ide preko kompjutera ali se logika nije promenila. Sve je zapravo ostalo isto ako se bolje razmisli. Posao flajt dispečera sada je olakšan ali on mora imati osnovno znanje da zna šta se iza tog kompjuterskog programa koji mu olakšava posao dešava. Mora znati da prepozna eventualne probleme koji mogu da se pojave i da ih rešava. Imao kompjutere ili ne.

Biz jet operater „Eagle Express“ takođe može biti prilika za prvo zaposlenje mladim dispečerima / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Kako se postaje flajt dispečer?

Odgovor za one najnestrpljivije je – najmanje 21 godina starosti, završena srednja škola i znanje engleskog jezika.

Prema našim propisima mora se završiti škola za flajt dispeč da bi se dobilo onovno znanje. Pred Direktoratom civilnog vazduhoplovstva polaže se završni ispit za sticanje dozvole vazduhoplovnog dispečera u civilnom vazduhoplovstvu i ona je prepoznata na ICAO i EASA nivou.

Naša škola, Eagle Express, je prva i trenutno jedina škola u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji koja je sertifikovana od strane srpskog Direktorata da se bavi obukom za flajt dispečere. Dakle prvi korak je da dođete kod nas.

Kurs se sastoji od devet predmenta. To su: vazduhoplovni propisi, konstrukcije aviona, navigacija, radio-navigacija, komunikacija, CRM, meteorologija, performanse i teorija letenja.

Flajt dispečer kurs završava se sa otprilike 270 časova. Jedan čas traje jedan sat. Mi radimo šest časova dnevno, dakle šest sati.

To je teorija. Praksa?

Kada se završi teorija idemo na praksu, na praktične vežbe. Ali mi već kroz ono što bi se konvencionalno smatralo „teorijom“ radimo praktične vežbe. Koristimo na primer Mikrosoftov „Flajt simulator“. Na njemu damo nalog za let koji kapetan treba da dobije i preko simulatora odradimo celu priču. Onda u realnom vremenu analiziramo odnos između plana i realizacije, kako to izgleda iz kokpita, koliko je to sve nekada zaista brzo.

Đake zatim vodimo u dve kompanije da im pokažemo radno okruženje. Prvo idemo u „Er Srbiju“, avio-kompaniju koja ima najveći dispeč centar kod nas. Tu mogu videti kako se radi cela njihova priprema za let u realnom i veoma zanimljivom okruženju. Druga kompanija koju posećuju je „Sky Partner“, oni su eksperti za „weght and balance“.

Završni ispit se radi u našoj školi. Studentu onda sleduje oko 90 dana „on the job“ treninga pre nego što polaže poslednji ispit kojim dobija dozvolu u Direktoratu. Ako prođeš našu školu, naš završni ispit, svojevrsnu pripremu za ispit u Direktoratu, onda to nije bauk.

„Tehnologija jeste olakšala posao flajt dispečera ali se osnovni elementi ovog posla nisu promenili“ / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Koliko zarađuje flajt dispečer?

To je zaista relativno, od kompanije do kompanije. Ali mogu sa sigurnošću reći da je to iznad prosečne plate u Srbiji. Koliko, sad ne mogu precizno da tvrdim ali na primer da je oko 700 evra.

Kada se završi škola, dobije dozvola, šta onda? Kako izgleda mogući karijerni put dispečera?

Nakon osnovnog školovanja najbitnija je stručna praksa. Takođe je za dispečera bitno u koju kompaniju odlazi. Mora upoznati okruženje u kojem radi, organizacionu strkturu, postojeću flotu i kompanijske procedure. Potrebno je proći najmanje 90 dana „on the job“ treninga, nekad i duže, ne bi li se upoznao sa svim ovim elementima.

Sa dozvolom koju već poseduje flajt dispečer je i dalje pripravnik koji će se polako učiti poslu uz starijeg kolegu. Od „area operations“ do „flight operations officera“ dispečer prolazi kroz puno osposobljavanje.

Dispečer svake dve godine osvežava svoju dozvolu.

Predviđeni su „recurrent“ treninzi i to ćemo mi u našoj školi uskoro omogućavati. Ali ipak, oni stalno rade. Potrebno je nekad sublimirati promene u operacijama ili tehnologiji tokom dve godine i zato taj trening postoji. Neke kompanije to rade interno.

Ja sam u vazduhoplovstvu ostao preko 30 godina i uvek volim da kažem da je samo nebo granica. A pored mehaničara, pilota, kabinskog osoblja, kontrolora letenja i drugih, ovu granicu mogu probiti i flajt dispečeri. Za mene ne postoji lepše zanimanje.

Za sva pitanja u vezi kursa, posebno njegove cene, popunite formular ispod i škola „Eagle Express“ će vas kontaktirati sa svim neophodnim informacijama.

Više detalja na sajtu škole.

Komentari

N

A koja je cena obuke?

Odgovori
P

Nevena, popunite formular na sajtu i škola će Vas kontaktirati.

A

U Americi cena kursa je oko 5000 dolara.Ovde je verovatno nesto povoljnije.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Send this to a friend