BEG airport status
LYBE 1319:00 Z 080°04KT CAVOK 01/M02 Q1019 NOSIG=
[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Da li je niški aerodrom samoodrživ i koja je logika njegovog limitiranja od strane države? Vlasti je od početka o 2018. jako stalo da kontrolira poslovanje Aerodroma Niš / Foto: Aerodrom Konstantin Veliki

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Da li je niški aerodrom samoodrživ i koja je logika njegovog limitiranja od strane države?

U prošlotjednoj analizi iznio sam niz neoborivih činjenica i postavio relevantna pitanja. No, osnovno pitanje je „da li je model Aerodroma Niš samoodrživ ili ne?“. Ova analiza će nam odgovoriti na to pitanje.

Grad Niš je temeljem svoje odluke odlučio Aerodromu Niš pomoći sa 2,3 milijuna EUR pri čemu je zadatak bio da sam aerodrom u tom periodu postane samoodrživ, tj. da može nakon tog trogodišnjeg perioda poslovati po načelu profitabilnosti bez dalje pomoći grada Niša. Moram priznati da je to bio ambiciozan i vrlo optimističan plan u kontekstu činjenice da aerodrom u momentu kada je plan postavljen nije imao putničkog prometa (cijele godine tek 1.335 putnika), a cargo promet je bio vrlo niskih 288 tona. I očekivati da će se sa vrlo skromnih 2,3 milijuna EUR dostići taj cilj? Iskreno ja se tako što usudio ne bih. Puno premalen novac i puno prekratak period. No, kao što ćemo vidjeti vizionarski management je u tome uspio.

U svakom slučaju nitko ne spori, pa ni Vučić, Mihajlović i Ilić da je ovaj management napravio ekstremno velik i uspješan posao i to u vrlo kratkom vremenu. Uspjeh koji je vrlo nesrazmjeran sa malenim novcem koji je Niš za tu svrhu dao.

Financijski trendovi od 2014. do 2017.

Najbolji pokazatelj je onaj financijske prirode. Godine 2014. Aerodrom gotovo da nije imao pomoć Grada Niša, no i iskazao je gubitak od 277.791 EUR. U iduće dvije godine Aerodrom je poslovao pozitivno, no isto ne bi bilo tako da nije bilo pomoći grada Niša. No, posljednje godine pomoći, 2017. „dobitak“ je veći od financijske pomoći, dočim je vidljivo da je Aerodrom dostigao cilj, tj. da može poslovati bez pomoći grada.

U 2017. su realizirane i direktne investicije grada Niša u iznosu od 39.776.421 RSD koje su ugovorene za 2016. godinu, kada je i stvorena obveza, no isto je realizirano tek u 2017. kada je novac i de facto prešao na račun aerodroma, iako je to bila obveza za 2016.

Dakle, u 2017. aerodromski vlastiti prihodi su bili veći od rashoda. Jednako tako je dobitak aerodroma bio veći za preko 6,6 milijuna dinara (56.060 EUR) od pomoći grada. Dakle, već 2017. aerodrom je poslovao pozitivno i profitabilno.

Ukupna isplaćena pomoć grada bila je 2.212.518 EUR. Planirana sredstva su 2.321.929 EUR, dočim nije realizirano 109.411 EUR. Ukupno iskazana dobit aerodroma u posljednjih tri godine je bila 1.424.517 EUR, a što je i akumulirana masa novca koja se može utrošiti za investicije u narednom periodu. Iz ovih brojki vidljivo je da aerodrom ne bi mogao bez pomoći grada (nedostaje malo preko 800.000 EUR), no i da je aerodrom uspio ispuniti zadatak da posluje pozitivno u roku kraćem od tri godine i bez financijske pomoći grada.

Pogledamo li strukturu prihoda u 2017. dolazimo do zaključka da je i putnički promet profitabilan kao djelatnost, a ne samo cargo, dok je glavni plus aerodroma zapravo neletački prihod, a kojeg ne bi bilo da putničkog prometa nema, tj. bio bi bitno manji da je putnički promet manji.

I dok u 2014. nije bilo investicija u aerodrom, od 2015. do 2017. investiralo se u ozbiljnom obujmu. Na aerodromu je vidljiva količina nove opreme, napravljene su provizorne nadstrešnice na odlaznim gateovima, povećani check-in šalteri za 100%, reorganiziran prostor odlaznih gateova, povećano parkiralište idr.

Interesantno je spomenuti da je 2010. Grad Niš direktno subvencionirao Wind Jet sa 900.000 EUR, dok je Montenegro Airlines do 2011. do 2013. subvencionirao sa 2,7 milijuna EUR. To znači da je u četiri godine Niš na subvencije potrošio 3,6 milijuna EUR, skoro za duplo nego što je financirao aerodrom od 2015. do 2017. U isto vrijeme 2010-2013. Niš je imao sveukupno tek 97.865 putnika, dok je od 2015. do 2017. imao sveukupno 492.699, putnika. Dakle za pola manje novaca pet puta više putnika.

Analiza potencijala tržišta

Aerodrom Niš u svojoj je analizi ustanovio da su glavne desinacije dijaspore, turista i poslovnih putnika koje nedostaju aerodromu: Paris (Francuska), Oslo (Norveška), Geneva (Švicarska), Frankfurt (Njemačka), Rim (Italija), Istanbul (Turska) i  Moskva (Rusija), dočim je glavninu svojih napora i poduzeo na otvaranje ovih linija. Uz ove najperspektivnije linije Aerodrom Niš je locirao linije sa manjim ali dostatnim potencijalima i to London (Velika Britanija), Brussels (Belgija), te Stuttgart i Karlsruhe-BadenBaden (Njemačka). Aerodrom smatra da su glavne potencijalne sezonske operacije za Tivat, Maltu, te Atenu i Thessaloniki. Na ovoj liniji je višak Thessaloniki, no nedostaje leissure ili charter linija za Antalyu i neki grčki otok.

Temeljem ankete putnika Aerodrom Niš je ustanovio da je tek 17,5% putnika originalno iz samog Niša i Južne Srbije, 26,9% putnika je originalno iz stranih zemalja, 15,8% putnika dolazi iz Makedonije, Kosova i Bugarske, dok 39,8% iz ostalih dijelova Srbije. Iz Beograda i Vojvodine je originalno tek 7,1% niških putnika, tj. tek 23.542 putnika. Broj putnika iz Niša i Južne Srbije pao je za 4,9 postotnih bodova (bio 22,4%) u usporedbi sa prošlom analizom od prije godinu i pola, iz Kosova se smanjio sa 14,% na 10,1%, broj putnika iz Makedonije je ostao gotovo isti (povećao se sa 4,7 na 5,2%), broj putnika iz Bugarske je pao za 1,8 postotnih bodova, dok je broj putnika iz Beograda povećan za jedan postotni bod spram istog istraživanja od prije godine dana. Izuzetno je dobro za niški kraj što je broj putnika iz ostalih inozemnih država povećan sa 15,6% na čak 26,9%u usporedbi sa analizom od prije godinu i pola.

I dalje je glavnina putnika dijaspora (pala sa 54,8 na 48,9% u godinu i pola), no zato je broj turističkih putnika porastao sa 24 na 39%, dok su poslovni putnici pali sa 21,2 na 12,1%. Upravo ovo povećanje broja turista osjetno je vidljivo u samom Nišu.

Broj putnika koji je prethodno putovao avionom se povećao sa 50,6 na 60,6% što pokazuje da su putnici u samo godinu i pola stvorili naviku putovanja avionom.

Interesantni su podaci Ryanairovih putnika na Aerodromu Niš. Najviše putnika kupilo je kartu u Njemačkoj (pa u Srbiji), najviše putnika je srpske nacionalnosti (pa njemačke), najviše putnika je starosti 26-35 godina. 84% ih je vrlo osjetljivo na cijenu karte, 13% ih je srednje osjetljivo, dok ih tek 4% nema cijenu kao važan uvjet. 47% putnika je dijaspora, 12% su mladi turisti backpackeri, 10% su turisti na romantičnom odmoru, 9% je poslovnih putnika, 8% je turista na citybreaku.

Utjecaj aerodroma na gospodarstvo

Kroz Aerodrom Niš u 2016. došlo je 11.770 turista, u 2017. 38.818, a predviđeno je da će 2021. od 650.000 putnika njih 76.450 biti turisti. To znači da će u 6 godina (od 2016-2021) u Niš zahvaljujući aerodromu doći 2,7 milijuna putnika (742.048 stranaca), od čega je 311.702 turista koji će potrošiti 46.755.325 EUR.

Izračunato je da je 2016. zbog aerodroma direktnih radnih mjesta bilo 104, a indirektnih 209, 2017. direktnih 275, a indirektnih 551, a procjenjuje se da će 2021. direktnih radnih mjesta biti 542, a indirektnih 1.084.

Aerodrom je 2016. imao 1.968 tona carga, 2017. 2.543 tone, a procjenjuje se da će 2021. imati 4.700 tona robe. Ukupno u šest godina procjenjuje se da će kroz Niš proći 19.800 tona zrakoplovnog carga koji će imati vrijednosti 421,3 milijuna EUR.

Iz gornjih brojki je vidljivo koliki benefit gradu donosi aerodrom. Naravno, uz turiste i cargobenefit su i businessmeni koji u grad donose poslove i novac, te dijaspora koja češće putuje kući, dočim donosi i više novaca u zemlju. Sve to jasno govori da grad Niš treba i dalje nakon 2017. investirati u aerodrom jer ima svakog poslovnog rezona da to čini, pošto isto donosi bitno više novaca nego što je vrijednost investicije. No, kako ćemo vidjeti u nastavku, to ni nije potrebno, aerodrom može sam isfinancirati svoj razvoj.

Potrebne investicije

Da bi aerodrom koji je već danas financijski isplativ mogao rasti i razvijati se, te do 2021. doći na planiranih 650.000 putnika i 4.700 tona robe potrebno je investirati u dogradnju terminala koji je puno premalen, uređenje samog objekta, te nabavu opreme.

Ovdje treba jasno naglasiti da u visinu investicije koju spominje ministrica Zorana Mihajlović ali i Bojan Avramović pogrešno ulazi i investicija SMATSA-e. Naravno, ova investicija ne može se smatrati investicijom aerodroma, još manje države, obzirom da je ona investicija u sredstvo za rad neovisne agencije, koja nije i ne smije biti pod utjecajem države, te koja se ne financira ni na koji način iz državnog budžeta, nego isključivo iz prihoda naplaćenih od prijevoznika. Da bi SMATSA mogla ostvarivati ove prihode ona investira u kontrolne tornjeve, navigacijsku i drugu opremu, tj. svoja sredstva za rad. Jednako tako kada SMATSA investira u kontrolni toranj ili drugu opremu u Crnu Goru to nije investicija Srbije u Crnu Goru, nego same SMATSA-e. Stoga planirana investicija od 10 milijuna EUR u kontrolni toranj ni na koji način ne može i ne smije biti predmet licitaže države kao svoje investicije, jel ona to nije, niti se ona smije koristiti kao brojka u ukupnoj masi investicija Srbije. Još jednom naglašavam ona to nije, i ministrica ili itko drugi kada ovo iznosi kao činjenicu onda radi vrlo neistinit i nestručan spin.

Od ostalih investicija aerodrom procjenjuje da je potrebno investirati u prilazna svjetla CAT I sa pripadajućom energetikom (vrijednosti 1,5 milijuna EUR), proširenje terminalne zgrade (3,5 milijuna EUR), nabavku nove opreme (3 milijuna EUR). Dakle po procjeni aerodroma to je 8 milijuna EUR. Ministrica je rekla da su brojke prenapuhane i da to vrijedi maksimalno 6 milijuna EUR. Osobno smatram da se u svemu tome može biti još skromniji, minorizirati nepotrebnu megalomanštinu, i da bi aerodromu bilo dostatno 4-5 milijuna EUR za sve razvojne potrebe. Konačno, terminal se može širiti u fazama, a i oprema nabavljati u idućim godinama sukladno rastu. Ovo je još jedna floskula i politički spin državne vlasi u kojoj ista tvrdi da je stanje neodrživo i da su sva ulaganja od 6 milijuna EUR potrebna sada i odmah. To jednostavno nije istina, ona se mogu provesti u više idućih godina.

Uostalom, kao što smo vidjeli aerodrom ima ušteđena sredstva (dobit), a ima još i nešto duga od grada Niša na ime ugovorene pomoći, što znači da on sam ima sredstava u visini preko 1,5 milijuna EUR za investicije. Nije jasno jel taj novac sada na dispoziciji, tj. koliko ga ima, te jel već potrošen na investicije u 2018, no svakako je moguće dobar dio toga uporabiti na investicije ili je to već učinjeno.

Konačno, povećanje prometa donijet će i bitno više prihode. 650.000 putnika je milijun EUR godišnje prihoda više samo od putničkih taksi nego danas. Naravno, to znači i veće troškove, nije to milijun EUR „profita“, no to je ipak bitno više nego danas, kada i sa pola manje putnika aerodrom ipak stvara pozitivu na tim putnicima i to od letačkih prihoda.

No, na ovaj prihod treba dodati neletačke i druge prihode, a iduće godine se ide i u licitažu postojećih komercijalnih prostora (restoran, rent’a’car, reklamni prostori idr.), što pak znači daleko više prihoda po toj osnovi u idućim godinama nego danas. Dakle, iduće godine aerodrom će uprihoditi bitno više nego danas na istim kapacitetima, a povećanjem broja putnika povećati će se i broj objekata (više rent’a’car poslovnica, novi ugostiteljski objekti poput kafića u odlaznoj zoni, novi sadržaji kojih danas nema poput banke, pošte, trafike, šaltera avio-kompanija, suvenirnice, business lože idr.), ali će se povećati i broj korisnika postojećih objekata (više parkiranja, više kupovine u duty free trgovini, više korisnika franšizerskog autobusnog prijevoza idr.), dakle ukupna masa neletačkih prihoda biti će neusporedivo veća i donosit će bitno značajniji prihod. Prihod koji je već danas velik i značajno utječe na prihode aerodroma.

Iz gore vidljivih brojki jasno je da aerodrom u idućih 10 godina može izdvojiti ovaj novac za svoj razvoj kako uz nabavu opreme i dogradnju u fazama, ili pak preko kredita, te investicijom odjednom i vračanja od buduće zarade. Ovo ne da nije upitno, elementarna ekonomska matematika iz prezentiranih brojki to više nego jasno govori.

Koja je onda logika limitiranja razvoja aerodroma?

I sad se ponovo vračamo na izvorno pitanje. Vlasti je, očito, od početka o 2018. jako stalo da kontrolira poslovanje Aerodroma Niš. U dva navrata vlast je pokušala utjecati na dizanje aerodromskih taksi za 100%.

Interesantan je i podatak iz jednog dokumenta koji je iznijela Razvojna agencija Jug u kojem je navela da je detaljno pregledala sve financijske knjige i da ne može pronaći ni jednu jedinu stavku uplate sredstava Republike Srbije u Aerodrom Niš od 2013. naovamo. O pomoći Aerodroma Beograd u tom dokumentu Razvojna Agencija Jug navodi da je nije bilo nakon 2013. godine, a da oprema koja je do tada ustupljena Aerodromu Niš datira iz 1968. do 1986. (znači danas stara od 32 do čak 50 godina) i da nema baš nikakve knjigovodstvene vrijednost jer je radi starosti već odavno amortizirana, i prije doniranja Aerodromu Niš.

Skupština Grada Niša je 6.3.2018. usvojila srednjoročnu (do 2021.) i dugoročnu (do 2026.) razvojnu strategiju aerodroma u kojoj je zadržala poslovni model sa postojećim taksama. Konačno, ugovori sa Wizz Airom, Ryanairom i Swissom su na snazi do 2022. godine, dočim se isto do tada i ne može mijenjati bez ozbiljnih i vrlo skupih posljedica. Tako da intenzivan pritisak Ministarstva na promjenu taksi može imati utjecaja samo na potencijalne i nove prijevoznike, ne i na postojeće u idućih 5 godina.

Jednako tako vlast je u više navrata naglasila da će limitirati Aerodrom Niš (i druge buduće aerodrome u Srbiji) na milijun putnika godišnje. I to je rekao prvo predsjednik Vučić početkom ove godine, potom je ministrica Mihajlović isto demantirala i rekla da to nije predmet rasprave sa koncesionarom, da bi predsjednik isto ponovio u ožujku (martu), a prije neki dan i jasno izjavio zamjenik ministrice Ilić, otkrivši da je limit na snazi sve dok Vinci ne pređe 12 milijuna putnika na Aerodromu Beograd. Ministrica Mihajlović je pokušala ovu izjavu ponovo umanjiti i djelomično demantirati kontradiktornim priopćenjem, no nije demantirala osnovnu činjenicu da ovaj limit postoji kao takav. Dakle taj uvjet jest sastavni dio koncesije i on će se provesti. Ilić je izjavio da bi eventualni prelazak Niša preko milijun putnika prije 12 milijuna putnika Beograda bio rezultat kompenzacija Vinciu, među kojima i eventualno produženje trajanja koncesije. A to pak znači da je vlasti isplativije i jednostavnije da Niš ne pređe tih milijun putnika.

Stoga je sve više indicija da je stvarni razlog preuzimanja Niša potreba da se isti kontrolira kako ne bi prešao milijun putnika prije nego Beograd pređe 12 milijuna. A je li realno da se to desi? Aerodrom Beograd nakon vrtoglavog povećanja rezultiranog Air Serbijom iz 2014. godine ima prosječan rast od 5,1 godišnje. U prvih tri mjeseca ove godine taj rast je 4,3%.

Isto znači da uz sadašnji rast Aerodrom Beograd će 12 milijuna putnika stići do 2034. godine (u idućih 17 godina), a uz rast od 10% godišnje koliko Vinci ima prosječno na svojim aerodromima do 2027. godine (10 godina). Naravno, nitko ne može toliko daleko predvidjeti koliki će biti rast, te hoće li biti globalnih udara na tržište (kao što je bilo 2001. i 2009. godine), no realno je da se isto desi negdje unutar ovih parametara.

Niš pak trenutno raste strašno brzo. Ipak ovaj rast je u prvih tri mjeseca usporen na još uvijek ogromnih 28,2%. Procjena aerodroma je da do 2021. godine dostigne 650.000 putnika. Nastave li ovaj trend i dalje niški aerodrom bi milijun putnika trebao dostići do 2026, a ako nakon 2021. rast nastavi prosječnim rastom predviđenim za regiju to bi se trebalo desiti 2030.

U oba slučaja niški aerodrom bi morao prije stići do milijuna putnika nego Beogradski do 12 milijuna. Naravno, baziranje samo jednog Wizz Airovog aviona (alternativno Ryanairovog) ovaj rast bi vrlo ubrzalo. Obzirom na obrazac razvoja Wizz Aira koji u roku od 2-4 godine bazira prvi avion, a potom u istom roku i drugi avion na aerodromu na kojem locira više linija u startu, značio bi bitno brže dostizanje milijun putnika od idućih 10 godina. Naime, prvi Wizz Airov avion značio bi dodatnih 250.000 putnika, a drugi i do 450.000 putnika godišnje. Primjeri Tuzle, Skopja, Beograda, Sofije, Bucharesta i drugih gradova gdje je Wizz Air bazirao avione nakon početnih linija, najbolje pokazuje uobičajen način njihova rasta. Što znači da problem jest realan i aktualna državna vlast ga na neki način mora riješiti.

Vlasti se jako žuri. I ta neprirodna užurbanost zapravo najviše brine. Ako i jest problem ugovorne obveze sa Vinciem limit na milijun putnika vlast je imala desetak godina da to riješi, zašto toliko juri da to napravi u samo mjesec dana? I to u vrijeme u kojem se još nisu slegla pitanja oko koncesije Aerodroma Beograd i javnost je vrlo osjetljiva. Očito je rješavanje ovog vrućeg krumpira iz nekog razloga vrlo hitno i vjerojatno postoji određeni uvjet da se isto riješi prije nego Vinci uplati pola milijarde EUR u rujnu (septembru).

Ova analiza je pokazala potencijale Aerodroma Niš, dokazala je da on može svoj realan razvoj i sam isfinancirati, tj. da za isto nije potrebna država. Stoga bi preuzimanje aerodroma od države bilo politički projekt, a nema nužnosti u strukovnoj ili elementarnoj poslovnoj logici. On nema logike niti u činjenici da je predsjednik Vučić sam izjavio kako država nema dovoljno dobrog kadra za upravljanje aerodromima, te je to bio jedan od glavnih razloga zašto se Aerodrom Beograd dao u koncesiju.

Još jednom naglašavam preuzimanje aerodroma od države ne mora nužno biti loše, ima niz brojnih primjera u Europi gdje je to dobro. No, ako je glavni razlog tog preuzimanja potreba da se Niš limitira u svom razvoju onda to nikako nije dobro ni za Niš, ni za Srbiju. Stoga Vlast jasno mora definirati koji su stvarni ciljevi eventualnog preuzimanja i obvezati se na nesmetan razvoj Aerodroma Niš neovisno o koncesiji Aerodroma Beograd.

Komentari

S

u 2017 aerodrom NT je donirao oko 400 000e (48 mil dinara) aerodromu u Nisu. U prihode AKV ste stavili i donacije sto drzave sto ostalih samo ste pomoc grada Nisa stavljali odvojeno. Samim tim je i zakljucak da je AKV samoodrziv pogresan.

Odgovori
V

Shone,

Da li bi bili ljubazni da nam pokažete tu sumu za koju tvrdite da je donirana?

Ukoliko mislite na donaciju opreme, to nije novac. Ukoliko mislite na školovanje osoblja, to opet nije novac.

Po sopstvenom priznanju Države, zadnji novac je doniran AKV 2012 godine. Ukoliko imate drugačije podatke, objavite ih ovde.

AKV je samoodrživ aerodrom.

B

Kao i uvek sjajan clanak Alene. Imali ste pozitivno misljenje o koncesiji tesle dali ova prica menja vas pogled na koncesiju? Dali vredi zrtvovati (zrtvovati je jaka rec) Nis radi ugovora. Dali ocekujete budjenje Morave?

Odgovori
A

Hvala Brad.

Nisam imao pozitivno mišljenje na koncesiju Tesle. Upravo suprotno. Bio sam izuzetno negativan. I naglašavao da će ovakvih „ako“ (tj. uvjeta) kao što je Niš biti jako mnogo. Ovo je tek vrh sante leda.

Bojim se da nakon ovog iskustva u Nišu, Morava nema šanse. Možda simboličan promet, ali država „ne smije“ razvijati aerodrom na 230 km, onda će još manje razvijati onaj na 120 km.

B

Takozvani bakpakeri ne potrose ni 50 € dnevno, po nasim statistikama. O turistima iz Vel. Britanije i o mladim iz Skandinavije ne cu potrositi ni jednu rec, zao mi je samo starije engleske gospode koji spadaju medju najbolje turiste na svetu. A sto se banja tice, tu imate Problem, izgleda da ne poznajete tu klijentelu koja se deli na poslate od doktora i na racun zdravstvenog osiguranja, da to jos postoji u mnogim zemljama, i ona grupa koja sve sama placa. Da li znate koliko bogatih Arapa boravi nonstop u banjama, specijalno Bavarske i Baden-Württemberga sa dnevnim placanjem, cesto vise od 1.000 € dnevno po osobi. Dolaze ne masovno ali skoro i hoteli su puni tih gostiju. A oprema banja ovde i tamo su kao 1. i 3. svet. Poredjenje gastronije takodjer apsolutno nije moguce. Samo pokusaj uporedjenja je neizvodljiv. To mi nekako lici na izvestaj jedne koleginice ( Nemice ), na pitanje kako joj se svidelo informativno putovanje na Koje sam poslao u USA. Ja,ja dobro. A ljudi ? Znate oni su svi fals, stalno se osmehuju ismeskaju kada vas pogledaju i gde god udjete, uvek dobar dan, hvala, dodjite ponovo, to nije normalno. To je nekada i u Nemackoj bilo normalno, nazalost posle poplave Turaka, Talijana, Spanaca, Grka, Jugoslovena, Portugalaca, je i ovde to nestalo. U Neuer Züricher Zeitung je bio veliki clanak o turizmu u Jugoslaviji, mislim oko 1978 godine. Fazit je bio; vi (Jugoslavija bi najradije hteli da vam posaljemo novac a da ti nasi turisti ostanu kod kuce da vam ne bi smetali. Da li sta promenilo,? Mislim da ne . U Tom mom istarskom biseru su postojala tri odlicna restorana na glavnoj cesti, dva riblja i jedan za sve. Sva tri zu zatvorena, imate 8 picerija i dva prodaju Kebab. Adio.

Odgovori
A

Ne kažem ja da niste u pravu u dobrom dijelu argumenata. Backpackera ima 8%, citybreak i shortbreak daleko više od toga. Pa sad… Ljudi izračunali da je to 50 EUR prosječno x 3 dana u prosjeku. Malo li je?

B

Gospodine Scúricú, turizam je vrlo osetljiva privredna grana, kazaljka “ seizmografa “ hvata i najmanji udar, bilo gde na svetu i na reakcije se dugo ne ceka. Ne verujem da danasnja generacija srpskih politicara i takozvanih strucnjaka za turizam uopste poznaje tu privrednu granu,nazalost, drugacije nije ni u drugim krajevima bivse nam drzave, gde sam poceo sa Radom u turizmu i otisao na Visu turisticku u Dubrovniku i radio u mom istarskom sa povremenim odlsacima u Trieste i Venezi-u. nastavio sam sa Radom u Nemackoj, ali u isto vreme sam pomno posmatrao studirao sta se u svetu dogadjalo u turizmu. Deset godina sam organizirao carter letove na sajmove u velike centre u Evropi, i uvek gledao,slusao. Znam da je moja otadzbina Srbija, ali moja Nova domovina je vec 49 godina Ncka kao deo slobodnog sveta, socijalna i pravna drzava. Cak i u jednoj takvoj drzavi smo se dugo borili za veca prava putnika, sto nije uvek bilo ni lako ni jednostavno, LOBI protivnika je uvek bio jaci, taka je bio utisak. Aviosabracaj ,putovanja vozom,autobusom brodom hotelijerstvo je sve jedn oblik privrede, direktno. Indirektno imamo jos gradjevinartstvo,poljoprivredu, cestogradnju etc. Avion moze biti isplativ samo ako je pun ili prilicno pu, od 75% pa navise. LCC je jeftin, ali to vara, jer sto blize Termin to skuplja karta, to su naucili i Rajanovi putnici, kada su platili kartu za London 300 DM ili €, umesto 9.99. Tema je suvise slozena, ali jedno je kristalno jasno, jedan aerodrom NIS se ne gradi za putnike iz Bugarske, Makedonije,
etc, nego prvenstveno za blizu ili srednju okolinu. Drugo, koliko ljudi iz tih krajeva imaju plate, etc. I joü stosta. A turisti? Zao mi je, ali sta moze Nis ili okolina pruziti turistima ? Jednostavno nista. Banje ? Koje banje, da je neko od tih osoba Koje stalno nude banje, Video i jednu jedinu banju u Nemackoj, Austriji,Madzarskoj, Svajcarskoj, i dalje, ne bi vise nista rekao, bio bi zapanjen sta postoji u svetu,Evropi. Nije samo more u pitanju, Madzarska, Austrija,Ceska,Slovacka, Svajcarska, nemaju mora, ali turizam koji odlicno funkcionira. Uz to turizam moze biti velika sarena laza, drzave Koje nista ne proizvode moraju sve uvoziti, to je za tu drzavu kao poklon sa neba, na Carini zarade koliko i na turistima, zato jedan rent-a-car u Maroko kosta na dan koliko cela nedelja ili dve u USA, i lista je bez kraja. Imali smo i mi Toga u bivsoj.

Odgovori
A

Što se tiće LCC molim Vas da pročitate moje članak o tome. U pravu ste to je kompleksna i vrlo široka tema. I zato je i obrađena u nekoliko članaka.

Nitko ne kaže da se putnici u Nišu temelje na turizmu. U ovom članku se jasno navodi koliki je broj turista sada i kakva su predviđaja. Kao što se jasno navodi da je glavni putnika dijapora. I to je jasno da će i dalje ostati.

No, ako jeste u turizmu onda zasigurno znate i tko su short break putnici i city break i backpackeri, te koji su trendovi danas u turizmu. Znate da turisti na short break i city breaku dolaze na 2 do 3 dana i troše intenzivno. Znate za trendove Skandinavaca, Britanaca, ali i sve više ostalih nacija koji dolaze na više kratkih, intenzivnih provoda uz obilne količine alkohola i hrane, te neminovne shopinge, dobar dio i zdravstveno-korektivno-estetske usluge… Jel Južna Srbija idealna za tako što? Nije. Jel dobra i prihvatljiva opcija koje koriste i koristiit će deseci tisuća turista? Naravno da je.

O outbound turistima ne treba ni govoriti.

I na kraju demantira Vas činjenica u broju putnika u Tuzli, Cluju, Debrecinu, Craiovi i masi drugih aerodroma koji nemaju bolje potencijale od Niša.

Ako već govorite o spa centrima diljem zapadne europe, eto ja sam bio u desecima najpoznatijih u Njemačkoj, Austriji, Mađarskoj… I idem tamo stalno. Da, ne može se Sokobanja uspoređivati sa jednim Bad Tatzmannsdorfom, ni u ludilu, ali zato ima niz prednosti koje Bad Tatzumannsdorf nema, u prvom redu kvalieta hrane, pića, ekoloških proizvoda (Rtanjski čaj je naprosto ludilo i stvarno radi), zraka, gostoprimstvo ljudi i činjenica da ću u u Sokobanji proći 5-6 puta jeftinije nego u Bad Tatzmannsdorfu. I da, ići ću i dalje u Bad Tatzmannsdorf, no i u Sokobanju ako ću imati kvalitetnu, jeftinu i jednostavnu vezu.

B

Gospodine Scúricú, nije bilo “ fer “ od meine sa piturom. To je na istrijanskom ili domacém kako se jos taj dijaletkt zove naziv za boju, a to je bio do odlaska u nemaöku moj “ strani jezik “ broj dva A, broj dva B je bio talijanski, nisam ich zaboravio do danas. Krugovi ili preseci cilindra sa navedenim brojkama izgledaju lepo, nis drugo. A podatak da u Nis dolazi 38 % turista izgleda svakako lepo za
“ mahere “ iz uprave grada, ali svakako ne odgovara istini. Pre bih napisao 3.8 %. Mozda sam rigorozan, mozda ali svakako ne dovoljno jer se ovde, nazalost u mojoj domovini broj 1.( prve 4 godine zivota ) laze da se , kako u mojoj domovini broj 3, veli, da se grane savijaju, domovina broj 2. je bila Istra ( 20 godina zivota, onih najzanimljivijih ). Citam i pisce osvrta i Vase clanke i uvek se setim stare srpske izreke, nadam se da se necete uvrediti, i jedan besposlen Pop jarice krstava. Jos pre potpisivanja ugovora sa Etihadom posao sam osvrt Politici i naveo da je sve to velika prevara u korist Arapa. Nisu naravno objavili do dan danas . Ako su oni bedasti, ja nisam. Nazalost za istinu/istine damas u Srbiji nema mesta. Secam se kada sam 1965 godine rekao u istri da turizam propada, svi su povikali “ nemoj da te sef ili oni gore cuje “ , nazalost bio sam u pravu. Kada sad odem u Istru, u jedan od najlepsih gradova u Istri, na Jadranu, na Mediteranu, vidim da sam bio u pravu, do dan danas; spolja gladac – iznutra jadac.
Avioprevoz je veoma kompleksan i takoreci stalno se nalazi u neokom preokretu, ali jos uvek vaze zakoni i pravila slobodne privrede: potraznja – ponuda – cena – tehnika – birokracija – , ko zaboravi samo jednu od ovih glavnih premisa izgubice.
U jednom lepom restoranu, na samom lungomare je bila lepa ponuda ribe, pa smo svratili, oko 22.30 h navecer. Raspitao sam se kod konobarice, nazalost nije nije nista razumela, bila je iz Cakovca. Onda sam joj objasnio da donese ribu da pogledam, pala je iz oblaka kada je to cula. Donela je zubatca koji je bio iz Viktorija jezera i koji je “ mirisao “ na deset metera, cena po kg 80 €vra. To je turizam a la carte. 80-tih godina sam prisustvovao kupovini jednog MD aviona, placanju i preuzimanju. Jako zanimljivo mada sam stajao u 5. redu.

Odgovori
A

Jel netko laže da je toliko turista u ukupnom broju putnika, tj. da je falsificirao rezultate istraživanja ja stvarno ne mogu reči. Možda ste u pravu, možda niste. Jednostavno ne znam, a dok nemam drugačijih spoznaja, činjenica ili bar indicije moram se ravnati onima službeno objavljenim u službenom dokumentu.

Samo bih volio znati odakle Vama ta spoznaja. Konstatacija „u Srbiji svi lažu,pa onda sigurno i ovi sa Niškog aerodroma lažu“ ipak nije ozbiljna i nikako nije ni blizu da bi bila dokaz.

B

Gospodine Scuricu, niste nikada culi koliko su drzavne pomoci dobili Olympic ili recimo Alitalia ? Niste ? Veoma neozbiljno, nemojte zaboraviti, ne zivim tamo gde su vesti iz slobodnog sveta nepozeljne, a mesto kolora sam mogao napisati i pitura, morda bi bilo lakse razumeti jedan mali udarac sa strane. Narvno ima dosta njih koji vole piture, ja ne. A o subvencijama, i raznim drugih vidva pomoci kako avioprevoznicima tako i aerodromima postoje mnoge price i pricice, samo za razliku, ja nemam nameru da budem u pravu, nazalost moji zemljaci u Srbiji nemaju izvore tih problemea mnogicasopisi su i na stranim jezicima, i donose vesti Koje su za vecinu bez vrednosti.

Odgovori
A

Već sam pisao, no tek ću napisati članak o subvencijama avio-kompanijama. Kako legalnim, tako ilegalni, ali i onim „polulegalnim“ tj. zamaskiranim. I jako mi je dobro poznato kako se financiraju avio-kompanije. Vjerujte mi da i te kako znam baš svaki slučaj gdje se financiralo avio kompanije „uspješno“ ili „neuspješno“.

Eto, primjerice Alitalija je posljednji puta (prije nego ju je preuzeo Etihad) dobila financijsku injekciju od Talijanskih pošta. Po pravilima EU to nije novac država, no kako su Talijankse pošte pod kontrolom države (preko svojih fondova) to je de facto državna pomoć. Ne i de iure. Stoga ne razumijem koja je svrha ovog što ste napisali?

Ovo sa kolorima i piturama i velikim krugovima i dalje ne razumijem. Ali baš ni najmanje.

L

Matematicki sve se uklapa,broj putnika X €=……
Kako resiti probleme tehnicke prirode?
Tehnicko osoblje za opsluzivanje aviona,ljudi u terminalu,…
Nemaju dovoljan broj zaposlenih da funkcinisu normalno-znate li da ljudi rade na satnicu (nemaju za plate),dolaze i angazuju se po planu letenja.
Vatrogasne ekipe rade po pozivu a ne non-stop,ljudi na opsluzivanju aviona takodje,…
Ima tu mnogo problema o kojima se cuti.
Sa takvim nacinom poslovanja tesko da ce uspeti bilo sta da promene.
Baziranje Wizz aviona na LYNI u ovakvim uslovima je nemoguca misija.
Aerodromi koji su navedeni Bg,Sk,Tz,…
su aerodromi koji su u boljoj poziciji od Niskog (malo mi Tuzla odskace od sablona).
Slag na tortu-imaju ILS sto znaci da bazirani avioni rade sa manje ogranicenja zbog meteo uslova.
Skoro je radjena kalibraza instrumenata na LYNI,dva dana su zujali i pokusavali da izvrse kalibrazu,bilo je problema,…
Sa povecanjem broja letova mora se prosiriti i sadasnja platforma,izgraditi dodatne rulne staze jer se vec sad desava da Wizz kasni sa startovanjem motora i poletanjem jer ceka sletanje aviona koji je tek uso u zonu prilazne kontrole,….
Istovremeno se na stajanci zadesi IL 76,A319,B737 i vec guzva.
Mnogo je ovo ozbiljnija stvar od toga koliko tepsija bureka mogu da pojedu turisti po ceni od …€,koliko ce gastarbajtera potrositi po 100€ u kafani za vece i koliko ce grad zaraditi.
Sve ovo pisem iskljucivo sa zeljom da ukazem na problem funkcionisanja jednog ozbiljnog i velikog sistema koji zahteva finansisku,kadrovsku,tehnicku podrsku ljudi od struke,nikako da nekoga uvredimi omalovazim.

Odgovori
A

Svaka cast za komentar!
Ovo se zove realno i objektivno pisanje o pravom stanju stvari na aerodromu. Ako neko misli da sam grad Nis moze da se izbori sa svim ovim problemima, u ozbiljnoj je zabludi.

A

Ljuba, ovo da vatrogasci rade po pozivu, da ljudi rade na satnicu (ne svi, ali dobar dio dio) je nažalost vrlo česta praksa u regiji i šire, a odlika je

1. malih zračnih luka (trebate vidjeti kako tu čaribira Bračka luka da bi bila financijski pozitivna i to na dnevnoj bazi)

2. sezonskih zračnih luka (one imaju omjer zaposlenika u sezoni i izvan nje čak i 1:20, što će reći dobar dio ih je studenata, sezonalaca, onih koji rede na sat).

Jel to sretna okolnost? Jel to dobro? Naravno da nije. No, za razliku od sezonskih zračnih luka, u Nišu bi se tako što promijenilo kada bi imali više linija i frekvencija. Što više linija i frekvencija to više posla kroz dan, to više stalno zaposlenih, to manje potrebe za „kemijanjima“. Baziranje jednog aviona i njegovih 3-4 rotacije na dan značilo bi bitno smanjenje sezonalaca jel bi morali opsluživati avione cijeli dan.

Po čemu su neki aerodromi gdje Wizz ima bazirane avione u boljem položaju od Niša? Evo Tuzla npr. Ali i niz drugih takvih aerodroma diljem Europe, primjerice Cluj (koji je bio minijaturan aerodromčić dok je Wizz tamo došao i prvenstveno ga je Wizz napravio aerodromom od 2,8 milijuna putnika), Craiova, Debrecen, Iasi, Kutaisi, Poznan, Sibiu, Timisoara, pa konačno i Skopje dok je Wizz tek došao tamo (do tada su imali tek 600.000 putnika). Znači Wizz može funkcionirati na tako malenim aerodromima i razviti ih u aerodrome sa preko milijun, čak i dva milijuna putnika. Konačno u kojoj je poziciji Ryanair sa bazom u Zadru i u kojoj je bio kada je tamo došao, a Zadar imao manje od 200.000 putnika?

Platforma se ne mora povećati. U sadašnjoj konsolidaciji ima 5 parkirnih mjesta sa A320 (a kad bi se to popunilo isto bi značilo povećanje od 200% na sadašnju brojku iliti milijun putnika). Ista se uz reorganizaciju platforme sa pushbackom i ulaganje u tug može povećati na 7 ili 8 pozicija (možda čak i više ako se neke pozicije postave za turboprope i dovede ih se na aerodrom)

Rulna staza nije potrebna sve do 3 milijuna putnika. Eto Split ima 3 milijuna putnika i još je neko vrijeme neće imati. Čak štoviše Split bez paralelne rulnice ima 657.000 putnika mjesečno u top sezoni (više i od Beograda). Jako malo aerodroma u regiji ima paralelnu rulnicu a imaju i preko sto tisuća putnika mjesečno u top sezoni. Stoga istinski ne vjerujem da je ovo problem koji je imao Wizz Air.

Nije istina da Niš ima gužvu kada je na stajanci IL76, A319 i 737. Osobno sam svjedok toga.

Aerodromdzija:
Da, grad Niš i aerodrom Niš mogu se izboriti sa ovim problemima, aerodrom funkcionira u katastrofalnim uvjetima. Ni jedan aerodrom u regiji nema toliko premalen terminal i ne radi u tako teškim uvjetima. I rade. Funkcioniraju. Kompanije i putnici nisu nezadovoljni, avioni ne kasne. E sad, kada bi se investiralo u terminal i opremu, koliko bi onda tek radili dobro?

Ja sam siguran da Niš to može ishendlati. I nisam u zabludi. A bio sam tamo, upoznato se, istraživao sam cijelu priču preko 100 sati, dakle ne pišem napamet, i mislim da nešto malo o tome što pišem znam.

L

Gospodine Alene uz duzno postovanje:
-nece biti novih zaposlenih jer ovde uvek hvali para-ovde se radi po sistemu „sta oci vide ruke ne ostavljaju“
-rastom broja putnika mora se prosiriti platforma i izgraditi rulna staza na pragu (pri kraju) piste iz pravca 29
-IL 76 u Nisu uzima ozbiljan teret a ne lale i deterdzent,mora da bude „malo“ udaljen od ostatka operacija
-Nece doci niti jedan prevoznik i bazirati avion ako nema uslove za tako nesto (nema procedura za precizan prilaz tako da od vremenskih prilika zavisi dolazak aviona.Mora imati potpuno funkcionalan ILS makar iz jednog pravca)
-aerodrom Nis koristi i VS (nema aerodroma koji obavlja civilni saobracaj i obuku upadobranaca,pogotovu prelazak ljudi preko piste),tako da porast saobracaja komplikuje sinhronizaciju i aktivnosti obe strane.
-vreme je novac u ovom poslu tako da se desava,a bice sve cesce da avion ceka (trosi novac) na startovanje motora/rulanje/poletanje sve dok avion u prilazu ne preleti VOR Nis ili ne sleti i dorula na platformu.
-Pricamo o porastu saobracaja na 800hilj-1 000 000 gde ce neminovno doci do problema.
-Ako ste primetili komentarisem uglavnom objave vezane za LYNI,smatram da sam upucen u ta desavanja-mozda gresim.
-Stanje o drugim aerodromima u okruzenju pazljivo citam -nikada komentarisem.

L

@Alene
Maksimalno podrzavam i postujem Vas rad i trud,redovno i sa zadovoljstvom citam Vase kolumne.Nikada nisam imao nameru da niciji rad omalovazim i diskreditujem,narucito ne Vas.Smatram da ste veoma kompetentni i realni u obradi tema.Moje tvrdnje idu u smeru da me je licno briga ko ce upravljati aerodromom.Tvrdim da su potrebna velika finansiska sredstva da se sa sadasnjeg obima saobracaja i nacina poslovanja uz pomoc stapa i kanapa predje na rentabilno i stabilno poslovanje uz tehnoloski napredak po EU standardima.
Vezano za analizu broja putnika cifre su verovatno tacne ili imaju minimalna odstupanja,ali poveceanje broja turista u Nisu vezano za aerodrom je katastrofalno pogrena.Neko je precutao da je procentualno broj turista u Nisu vezano za aerodrom minimalan.
Turisti koji dolaze u Nis su 80% studentske ekskurzije koje dolaze autobusima i zadrzavaju 1-2 dana.Obilaze Cele Kulu,Nisku tvrdjavu,Cegar i arheologisko nalaziste „MEDIJANA“.
Trenutno pravi strani turisti koji bi trebalo da donose ozbiljan novac u malom broju su Cesi,Slovaci,Rumuni,Bugari dolaze mini-busevima,vrlo se kratko zadrzavaju,a od njih nema vajde.Nema Nemaca,Austrijanaca,Francuza,Italijana,Skandinavaca,… pravih turista.
Postoji i problem sa paraglajderistima koji ne zele da saradjuju sa DCV-om,obavljaju letove na svoju ruku.
Takodje poredjenje Nisa sa Craiova, Debrecen, Iasi, Kutaisi, Poznan, Sibiu, Timisoara nije realno.Mi smo drustvo sa katastrofalnim ekonomskim pokazateljima i nema smisla uporedjivati nas sa drustvima koji realno zaradjuju 3 puta vise od nas pa mogu da putuju,koriste aerodrome i blagodeti LCC,lete kao turisti ka Evropi.
Smatram da sam do sada iznosio cinjenice i argumente a ne trla baba lan.Vase poznavanje ove problematike je impresivno,ali po pitanju aerodroma u Srbiji tek ste zagrebali po povrsini(ljudi sa kojima saradjujete i konsultujete oko ove teme vezano za Nis su sarlatani i daju Vam pogresne informacije iz nekog razloga),ima tu gomile problema,osim analize ANT gde ste bili perfektni. Smatram da morate mnogo sire sagledati trenutnu situaciju vezano za razvoj aerodroma Nis,Ponikve i Ladjevci.To sto ste par puta bili na LYNI ne znaci da ste sve videli,bio sam i ja u bolnici par puta pa nisam doktor.
Nije dovoljno potrositi stotine sati na istrazivanje kako se pravi hleba u Francuskoj,Rumuniji,Srbiji,…
Potrebno je da sami nabavite brasno,umesite,ispecete,na kraju prodate taj hleb i zaradite.
Ovo je moj poslednji post na ovu temu.
Nadam se da cemo razmenjivati jos puno misljenja na neku drugu temu.
Zelim Vam puno uspeha u buducem radu.
Pozdrav iz Nisa.

A

1. Ja ne znam hoće li ili neće biti novo zaposlenih, bilo bi nelogično da ih nema ako se poveća promet. No ako Vi znate, eto ja sam akceptirao, pa će vrijeme pokazati jesu li Vaši izvori informacija dobri. Sam aerodrom je napravio projekciju rasta broja zaposlenih prema rastu prometa, koja je i objavljana u analizi, a taj podatak je oprečan vašem. Za sada vjerujem dokumentu aerodroma.

2. Rastom broja putnika do milijuna ne treba se proširiti nova plarforma! Ona je dostatna i do dva milijuna putnika ako se reorganizira i nabavi opremu za push. Do 3 miilijuna putnika ne treba se raditi rulnica. Kao što rekoh nema je ni Split koji ima 3 milijuna putnika (i to 90% njih u samo 6 mjeseci sezone) i funkckonira. Nije točno ovo što govorite.

3. Il 76, ne mora biti udaljen i nije ni sada. I nije tajan. Eto ja prošetao do njega. I putnici prolaze dosta blizu tog aviona, na svega 30-40 metara. Dakle trenutno se ova vaša „logika“ ne primjenjuje, zašto bi se onda u budućnosti?

4. Zar nije ILS instaliran prije par dana? Ni Tuzli i još nekim aerodromima gdje Wizz ima bazu nisu instalirali ILS. Dakle ne govorite istu da Wizz neće napraviti bazu bez ILS-a. U nizu gradova ju je napravio.

5. Niti je Niš jedini u Europi koji je u isto vrijeme vojni aerodrom, niti je to ikakava prepreka. U regiji vojni aerodromi u kombinaciji sa civilnim su i Zagreb, Zadar, Skopje, Podgorica, Priština, Tuzla, Sarajevo i Banja Luka. I svi dobro funkcioniraju. Mislim da je Zagreb nešto malo veći aerodrom od Niša i nije mu problem imati 91. bazu (lovačkih aviona, transportnih aviona, višenamjenskih helikoptera i ZLC gdje svi ostali avioni i helikopteri konstantno dolaze na servis). Čak je i 4. najveći aerodrom u Europi, Frankfurt vojno-civilni.

6. I na drugim aerodromima avioni čekaju. A velika većina aerodroma u regiji nema rulnicu. I gotovo svi su veći od Niša (Split, Dubrovnik, Sarajevo, Tivat…). Na nekim aerodromima postoji rulnica pa svejedno avioni moraju čekati radi zagušenosti prometa u valovima. To je sastavni dio zračnog prometa. No, u svakom slučaju u Nišu je to izuzetak, a ne pravilo. Za razliku od vršnog opterečenja u Splitu, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Tivtu…

7. Problemi dolaze sa povećanjem putnika, to je točno. No, smanjuju se angažiranjem većeg broja stručnjaka i opreme.

8. Ne znam da li ste primjetili da sam ja vrlo obavješten o stanju zrakoplovstva u regiji i općenito o zrakoplovstvu u svijetu. Isto tako ne znam jeste li primjetili da sam ja u ovu analizu utrošio 100 sati proučavanja ovog aerodroma, obilazak samog aerodroma uz vođenje i odgovaranja na pitanja samog direktora, razgovarao sam sa jako mnogo relevantnih ljudi samog aerodroma i Srbije, pročitao sam gomilu dokumenata…

Vaši stavovi su proizvoljni, nisu točni i ne temelje se na struci.

A

Pozdrav iz Sokobanje.

Odgovori
B

Gospodine Scuricu, nisam niüta napisao da bih bio u pravu. Ima nekoliko vazdusnih luka u SR Nemaökoj Koje su morale vratiti milione prvo maraka, kasnije evra za “ pomoci razvoja “ Koje su dobili od nemacke drzave ili od EU na osnovu “ falsifikovanih detalja „, koji su bili temelj dobijanja subvencija. Najvece kazne su dolbili arodromu Hahn
( napisati Frankfurt/Hahn je zakonski zabranjeno posle odluke suda na tuzbu Deutsche Lufthnasa ) i Leipzig-a, i jos nekoliko.
Oni nisu brojali samo dvostruki broj putnika kao sto to rade avioprevoznici, ne nego su uvecali broj 4 puta. A inace su Hahn zajedno sa Ryan-om veliki mestari.Vidim da volite kolore i velike krugove, na ja.

Odgovori
A

Mješate invesicije u aerodrom i plačanje subvencija kompanijama od strane arodroma. To su vrlo različite stvari. Za ovo drugo kažnjeno je više aerodroma u Njemčakoj, Francuskoj i Italiji.

A da li je netko falsificirao podatke pa je zato kažnjen to nema veze sa investicijama nego sa falsificiranjem podataka.

Kolore i velike krugove? Ne razumijem.

M

Hvala Vam Alene na ovako detaljnim analizama problema koji postaje deo nase svakodnevnice.

Odgovori
A

Molim i drugi puta. Hvala Vama što čitate kolumne na Tango 6.

S

Svaki put top članak.
Da je sreće da nešto od ovolikog truda nauče, prihvate i primene drzavni nameštenici/činovnici, gde bi nam bio kraj.

Međutim, neko o klin, a pak, neko o ploču.

Srdačan pozdrav autoru i autorima komentara, koji doprinose civilizovanoj razmeni mišljenja, čime svakako zavređuju ništa manje vrednu paznju od samog teksta.

P.S. Činovnici, kada bi deo analiza iz teksta i deo iz komentara primenili, a ne odmah prelazili na vređanje istih, pa gde bi nam bio kraj.
Uostalom ovde im je sve sazvakano.

P.S.“2″ Ne znam da li ću biti u pravu, ali mi se čini da se baš u Francuskoj gradski vodovodi polako vraćaju u vlasništvo i nadleznost lokalnih samouprava.
Sva je prilika isto će biti i sa aerodromima.
Samo treba sačekati i taj dan.
Naravno, spreman, a ne kao sada.

Odgovori
A

Hvala puno Slobodane.

Hajde bar znamo da čitaju sve ovo. Možda jednog dana „stručnjaci“ koji su uvjereni da sve znaju nešto i nauče. :-)

Pa ima vrlo loših primjera koncesija javnog dobra. Evo nedavno Njemci su priznatli da su opako pogriješili što su jedan od svojih autoputeva dali u koncesiju i pokušavaju ga dobiti nazad. Pa sjetimo se kako su britanski regulatori tražili od BAA da proda Gatwick, Stansted, jedan od dva škotska aerodroma (Edinburgh ili Glasgow), te još dva aerodroma. Jel nisu bili zadovoljni njihovim monopolom. Pa se sjetimo totalnog cirkusa sa koncesijom Budimpeštanskog aerodroma nakon bankrota Maleva itd. itd. itd…

A

Da li ovde postoji iko realan i objektivan,pa da kaze koja je struktura putnika sa Niskog aerodroma? Ko su ti ljudi koji lete odatle? Englezi,Bosanci,ili mozda najvecim delom drzavljani Srbije?

Kada pricamo o tom optimisticnom predvidjanju o rastu aerodroma i broja putnika, prica se o masovnom dolasku stranih turista…Sta to Nis ima da ponudi tom broju od 300,400,500 hiljada stranaca? Niska banja? Cele kula? Budite realni,molim vas. Koliko znam,prosle godine je Nis posetilo oko 50 hiljada stranih turista. Sta je to sto ce da ih zadrzi u gradu i okolini duze od jednog ili dva dana? Ok, broj konstatno raste,ali dokle? Ne mislite valjda da ce dogurati na milion? Pa to jedva cela Srbija ima.

Ovo pitam bez ikakve doze cinizma,i bez ikakve zelje da potcenjujem bilo koga. Apsolutno sam za razvoj i Nisa i Ponikava i Morave,ali samo realno i bez frljanja milionima.

Odgovori
A

Pa piše Vam vrlo precizno u analizi odakle dolaze, gdje su kupili kartu, koje su nacionalnosti, čak i koja je struktura tih putnika (koliko dijaspore, turista i poslovnih putnika). Čak i unutar toga koliko je koje vrste turista.

A što ima za ponuditi bilo koji gradić u koji lete LCC, a povećao je broj turista? Jeftinu, a kvalitetnu hranu, odličan provod i jeftini shoping što zadovoljava najveći broj turista na short breaku. I to ne samo backpackera. Poglavito Engleza, Francuza i Skandinavaca. Oni koji žele prirodne ljepote mogu i to dobiti, no takvih je u današnje vrijeme bitno manje. Većina short break turista danas dolazi na bančevanje, provod i shoping na 2 do 3 dana.

Naravno da neće dogurati do milijuna. U tekstu Vam piše predviđanje stručnjaka (ovo nisam ja, nego ljudi iz turističke struke koji su obavili istraživanje po pravilima struke), da će 2021. od 650.000 putnika biti 76.000 turista koji su u prosjeku u Nišu 3 dana (dvije noći) i troše 50 EUR dnevno, što je prihod od 11,5 miljuna EUR godišnje. Malo li je?

A

Hvala gospodinu Alenu Šćuricu na ovako objektivnoj i profesionalno uradjenoj analizi, profesionalnoj pre svega sto je ekonomske aspekte sveo na pojmove razumljive širokim masama i time pokazao javnosti ekonomsku perspektivu aerodroma. Ljudi kao što je gore pomenuti gospodin trebali bi sedeti na najvećim pozicijama u jednoj zemlji. Sve više se steče utisak da balkanski narodi nemaju pravo na svoje kompanije i na razvijanje istih, već samo na trasiranje puta stranim kompanijama, nažalost priča kao što je ovo sve je više na našim prostorima i sve imaju užasan kraj. Još jednom sve pohvale Autoru, želimo mu još dosta uspešnih tekstova i analiza!

Odgovori
A

Molim i drugi puta. I hvala na pohvalama.

B

Помоћ или субвенција државе није могућа без дозволе ЕУ, без обзира о ком се аеродрому ради. Оволко писанија о проблему једног или два аеродрома нисам видео у 45 година пракси рада у туризму и путовањима, организовању и спровођењу чартер летова унутар Немачке 4 пута годишње у трајању од недеље дана, као и чартер летова 2-4 пута годишње по Европи. Једне године нам је немалко министарство саобраћаја дфодели пету слободу за један Боинг 727 Авиогенекса за недељу дана саобраћаја у Немачкој јер на нем. тржишту није постојао ни један слободан авио, били су Ускршњи празници. Можда се неко сећа ко је раније користио тај Б-727. Српска влада једноставно не зна како се прави тај посао, она полази не од потребе и жеље да унапреди цивилну авијацију, не она полази од премисе нма који ће начин извући највећи могућ профит за сопствени џеп. Или једноставније, како највише украсти, нажалост за друго нису.

Odgovori
A

Niste u pravu. Pomoć nije moguća avio kompanijama, ali investicije u infrastrukturu, pomoć za opremu, pa čak i za plaće aerodroma moguće su bez dozvole EU.

Hrvatska je pomogla u izgradnji aerodroma, te i danas financira plaću ZL Osijek radi „otvorenosti“. Bez odobrenja EU.

d

Ja vec 20 godina pricam da je Srbija prebogata zemlja.
Znaci Vinci ce strahovit profit izvuci iz ove koncesije kada mu bude ogranicena konkurencija kao npr KV.
RyanAir i Wizzair takodje profitiraju od jako niskih taksi.
Etihad od Air Srbije.
A ovo su sami primeri iz vazduhoplovstva.
I nikom nista.

Ps. I onda su krivi obicni Beogradjani…

Odgovori
A

Pa iz ovog što ste napisali Dax, ispada da se „Srbija baš i ne snalazi u zračnom prometu“.

A

Hvala gdine Šćuriću.
Očigledno je da država želi da zatvori niški aerodrom a ne da finansira u njegov razvoj. To misle čak i neki ljudi u Beogradu, a Beogradjane uglavnom nije briga za ostatak države. Neki od njih su i za rat sa Kosovom, jer će ponovo Nišlije biti mobilizovane i ponovo će Niš biti bombardovan više i od same Prištine, a Beograd da ne pominjemo. I naravno odšteta će opet u Beograd jer će se u Nišu ponovo graditi stanovi tamo gde su pale bombe s osiromašenim uranijumom. Neko od hrvatskih zvaničnika, koje apsolutno ne poznajem, je izjavio da sve što je loše polazi iz Beograda i ja se s tim slažem, čak da i taj vaš političar smatra da smo ja i Vučić isti „Cigani“ (ne mislim na narod već na kategoriju prosjaka). Nažalost, nije samo Vlada takva, takvi su i „rođeni Beograđani“

Odgovori
A

Ne mislim da država kani zatvoriti Niški aerodroma. Ono što će država napraviti je:

1. Uvesti liniju Air Serbije Niš-Beograd kojom će pomoć Beogradu više nego Nišu (više putnika + konektirani putnici), a i smanjit će mogućnost novih legacy prijevoznika u Nišu. To sam najavio u prošlom članku.

2. Uvesti još jednu ili dvije linije Air Serbije i Avioleta sa manjim brojem frekvencija.

3. Dozvolit će oni još pokoju liniju drugih prijevoznika koja ne šteti Beogradu.

4. U idućih dvije godine biti će građenja tamo i novih linija. Porast će promet vrlo brzo na 500.000 u dvije godine. Da država dokaže kako je bila u pravu.

5. No, potom će se sve usporiti. Podići će broj putnika do 700.000 u idućih 15-tak godina. I tu će stati.

I

Nije bilo nikakvih bombi sa osiromasenim uranijom, već je to protivoklopna municija (metak). Koristi ih a10 koji uopšte nije leteo iznad Niša, već je jurio tenkove po Kosovu. Ako će ti biti lakše municiju je vojska skupila i nalazi se u nuklearnom institutu Vinca.
Takođe Beograd je jedini grad koji je bio bombardovan apsolutno svaki dan, a Srbija kao ni Beograd nisu dobili nikakavu odštetu.

A

No dobro, to stvarno nije tema ove rasprave. Mi ovdje pričamo o Niškom aerodromu, a ne povijesnim događajima od prije 20-tak godina.

I

Mene IATA strucnjaci ucili da aerodrom postaje profitabilan tek kad predje 5 000 000 putnika godisnje. Takodje me ucili, da ni jedna privatizacija na svetu uradjena nije prosla dobro po drzavu.

Odgovori
A

Da IATA je objavila dokument u kojem preporuča da aerodromi ne idu u koncesiju, te iznjela brdo dokaza protiv koncesija.

Ovo sa 5 milijuna putnika nije točno. IATA to nije rekla.

B

koliku taksu naplacuje aerodrom Tuzla lowcost aviokompanijama?

Odgovori
A

Navodno 3 EUR + što daju subvenciju. No, to je jako neprovjeren podatak, pa ga, molim Vas, ne koristite. Siguran sam da daju subvencije Wizz Airu no koliko ne znam.

D

To ne zna niko ;)

A

Zna.

D

Par ljudi?

A

Pa par sigurno. I malo više od par. :-)

q

AV je jutros na pinku izjavio da po Ustavu svi aerodromi u Srbiji pripadaju drzavi. Ja pregledao sve i nisam nasao da se pominje bilo kakav aerodrom ili bilo kakvo vlasnistvo drzave u Ustavu https://www.paragraf.rs/propisi/ustav_republike_srbije.html
Ocigledno se bolje od mene razumete, da li ja to nesto nisam dobro video ili se to pricaju neistine na pinku?

Odgovori
A

E sad ja sam polagao Ustavno pravo na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu još dok smo imali isti Ustav. Po tadašnjim principima aerodrom svakako nije pripadao državi temeljem Ustava, to je nonsens.

Konačno, ne poznajem ni jedan Ustav u svijetu po kojem aerodromi pripadaju državi. Da je to tako onda sve države koje su svoje aerodrome privatizirale (prodale) krše Ustav. Pa i Slovenija (Ljubljana je prodana), te Hrvatska (Brač i Lošinj su privatni).

Kao što rekoh to bi bio pravni nonsens. Iskreno mislim da je predsjednik pogriješio.

B

Pravo nije moje podrucije, ali sam gotovo siguran kako ustav ne regulira pitanje vlasnistva nad icim, pa tako i aerodromima.

To je propisano i regulirano zakonskim aktima koji pak moraju biti u skladu s ustavom.

A

Ne bi imalo baš nikakvog smisla da Ustav regulira tako što.

M

Kakav, pobogu ustav?

Zar i papagaju nije jasno da sve ove predstave samo treba polupismenom glasacu da zamazu oci kako ne bi video o cemu se u stvari radi.

Ista je prica bila i sa Etihadom, i napisao sam vam – Etihad ne treba ni Srbiji ni Air Serbiji. On treba ljudima na vlasti. I uskoro ce biti jasno zasto!

D

@qgo, aerodrom nije samo pristanišna zgrada i platforma ispred nje već i poletno sletna staza, rulne staze kao i značajne površine oko njih. Dakle, što se tiče aerodroma u Nišu, u vlasništvu grada je samo putnički terminal. Značajno veći deo je u vlasništvu ministarstva odbrane. Tako je i u Kraljevu i Ponikvama.

A

Miroslav:
Ma ovo sa ustavom nema smisla. A o Etihadu sam napisao niz članaka.

Djape:
Da, Aerodrom nije samo pristanišna zgrada i platforma, već i USS, rulnice i površine oko njih. Ja ne znam je li pista u vlasništvu države. U nekim državama to je tako, u nekim nije. Vi znate Djape?

No, i da je to tako, isto je irelevantno. Kao što je to irelevantno u Beogradu u kontekstu koncesije. Mi ovdje govorimo o aerodromu, prometu, operateru, onom koji rukovodi aerodromom, pa i tom pistom.

D

Aerodrom je mešovitog vlasništva za razliku od beogradskog. Da, govorimo o jednom segmentu, civilnom, koji je ograničen na deo gde se nalazi terminal koji čak još uvek nije ni uknjižen na Grad Niš ako je verovati gradonačelniku.

A

Irelevantno.

Važno je tko je operator aerodroma. Neovisno je li operator temeljem vlasništva, suvlasništva, posjeda, prava korištenja, koncesija, javno-privatnog partnerstva…

B

Pedja, to nije problem.
Problem je pravna osoba KV koja vodi igru, tj.pod cijom ce kapom ta pravna osoba biti.

D

Beduin, ON i na ovaj i na onaj nacin ima kontrolu nad aerodromom.

A

Što je ON?

P

Ustav Srbije priznaje tri oblika svojine: javnu, privatnu i zadruznu. Vlasnici javne svojine mogu biti drzava, pokrajine, lokalne samouprave, sto je sve deo drzavnog aparata (clan 86 Ustava). U ovom slucaju, aerodrom jeste javna svojina. Zato je izvedena ta analogija o kojoj se ovde polemise. Naravno da ne postoji Ustav koji bi tretirao konkretno i aerodrome, jer bi onda morao da nabraja svu javnu svojinu, tako i pivatnu i ostale koje priznaje. Kakav i koliki bi bio taj dokument moze samo da se nasluti :)
Ja pravnik nisam, ali ja to tako tumacim.
Ovlascen za obavezujuce tumacenje Ustava je Ustavni Sud.

A

Točno, svaki ustav razlikuje ove tri svojine. No, ustav i definira što je javno dobro i koja dobra su pod ingerencijom države kao javno dobro (npr. voda). Aerodromi to nikako nisu. Neznam kako ste Vi izvukli logiku da su aerodromi javna svojina. Po istoj logici to su onda i autoputevi, lokalne ceste, brodske luke, žičare… E sad može li privatnik izgraditi autoput u Srbiji koji je njegova svojina? U Hrvatskoj može. Može li privatnik imati aerodrom. U Hrvatskoj može (Lošinj, Brač), i u Sloveniji (Ljubljana, Portorož), i diljem Europe.

A

Ustavni sud bi morao donositi presude u sporovima vezanim uz ustav, ne autentično tumačiti isti. Dakle Ustavno sud Srbije ne tumači Ustav nego:

Prema Ustavu Republike Srbije Ustavni sud odlučuje o:
1. saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima;
2. saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom;
3. saglasnosti drugih opštih akata sa zakonom;
4. saglasnosti statuta i opštih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom;
5. saglasnosti opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata, udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom;
6. sukobu nadležnosti između:
– sudova i drugih državnih organa;
– republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave;
– pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave;
– organa različitih autonomnih pokrajina ili različitih jedinica lokalne samouprave;
7. izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova;
8. zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana i zabrani verske zajednice, pod uslovima utvrđenim Ustavom;
9. postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike;
10. žalbi na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnih poslanika.
11. žalbi na odluku Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije i žalbi protiv odluke Visokog saveta sudstva, u slučajevima propisanim zakonom;
12. žalbi protiv odluke o prestanku funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca;
13. ustavnoj žalbi;
14. odlaganju stupanja na snagu osporene odluke organa autonomne pokrajine;
15. žalbi organa određenog statutom autonomne pokrajine;
16. žalbi organa određenog statutom opštine;
17. vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.

Autentično tumačenje ustava ima Skupština države koja je ustav donijela.

P

Ja pravnik nisam, to sam vec naglasio.
Ali, konkretan aerodrom nije privatna svojina, nije ni zadruzna to je bar jasno. Ostaje jedino javna svojina u modelu vlasnistva drzave, pokrajine ili lokalne samouprave.
Cetvrto ne postoji, a ne visi u vazduhu to je sigurno.
Po istoj logici sve ostalo nabrojano jeste javna svojina.

Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u državnoj su imovini. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom.(clan 87)

Privatnih aerodroma u Srbiji nema koliko je meni poznato. Ne znam kakva je situacija tu sa letelistima.
Ovo je za ekonomiste pitanje ali takodje, koliko je meni poznato, u Srbiji, za sada, niko nije izgradio auto-put koji bi bio privatna svojina. U obliku koncesije da, Mada, ako bih logicki razmisljao, ukoliko neko poseduje zemljiste on na tom zemljistu moze izgraditi objekte u skladu sa zakonom. Teorijski, moguce je dakle i auto-put. Teorijski. U praksi ne znam takav primer.
Verujem da to isto vazi za aerodrom koji bi se cak i mogao kupiti ako bi ga drzava prodavala tj. stavila u proces privatizacije. Opet je to pitanje interesa nekog pojedinca ili grupacije u tom takvom poslu.
Ako bi u ovom konkretnom slucaju, vlasnik aerodroma u Nisu, dakle, trenutno, grad Nis odlucio da proda aerodrom da li bi to bilo moguce i u kojoj meri? Ovo je vec van mog domasaja u smislu pravne materije. Narocito ako se ima u vidu da je to mesovit aerodrom, strateski vazan, i sve sto uz to ide.
Za Ustavni Sud ste u pravu, tu sam se ja lose izrazio. Mislio sam na ocenu ustavnosti nekog postupka, zakona, i slicno.

A

Mi ovdje govorimo o principu da aerodrom može biti i privatna svojina. Što znači da nije opće dobro. A čak i ako je javna svojina (npr. lokalna uprava) ne znači da je po Ustavu državno vlasništvo ili da je opće dobro koje kao ustavna kategorija nedjeljivo pripada državi.

To što u Srbiji nešto nije tako u ovom momentu, ne znači da neće biti i ne znači da ne može biti. I ponovo naglašavam da treba razlikovati opće odbor od državne svojine ili ustavne kategorije općeg dobra koje je „pod zaštitom države“.

Aerodrom nije i ne može biti „opće dobro“. Ni u srži pravne definicije, još manje u praksi.

P

Ne.
Mi ovde govorimo o komentaru koji je izneo qgo. Ne o principu.
U R. Srbiji je situacija takva kakva je opisana. Da li je to najbolje uredjenje na svetu? Ne. Da li je Ustav Srbije najbolji na svetu? Nije, ali je vazeci na teritoriji Srbije.
Trenutno nema privatnih aerodroma u Srbiji, a svi postojeci su javna svojina (jer smo zakljucili da nisu privatni i nisu zadruzni). Vlasnistvo na njima je jedno od tri pomenuta u Ustavu. Ovde ne govorim o letelistima na teritoriji Srbije. Zato je moguce izvesti analogiju o kojoj je govorio qgo u svom komentaru. Clanovi 86 i 87 Ustava Srbije.
Hoce li u Srbiji biti privatnih aerodroma? Moje misljenje je da verovatno hoce u nekom trenutku. Kada? Ne znam.
To što u Srbiji nešto nije tako u ovom momentu, ne znači da neće biti i ne znači da ne može biti.
Sa ovom recenicom sam apsolutno saglasan uz dodatak da je trenutno stanje takvo kakvo jeste. Moze li se promeniti. Da , naravno. Hoce li se promeniti i kada? Ja to ne znam.
Da li su aerodromi u Srbiji javno dobro?
Molio bih nekog pravnika iz Srbije da se izjasni.
Po definiciji spadaju u kategoriju dobara u opstoj upotrebi u javnoj svojini. Mada je nejasno kako to ide sa vojnim aerodromima.
Neka me neki pravnik ispravi ako gresim. Meni deluje da se uklapaju u tu definiciju.

A

Mislim da niste u pravu. Ne vjerujem da je Srbija jedina ima drugačiji Ustav i da ga je toliko izmjenila od vremena dok sam ga ja tijekom studija prava proučavao. Kada ulovim malo vremena pročitat ću Ustav Srbije i reči Vam jeste li u pravu ili ne.

U Srbiji postoji nekoliko privatnih heliodroma. Ja znam onaj od Kusturice (Mokra gora) i Dobanovac (Balkan Helikopters).

Javna dobra su ona dobra koja država stavlja na raspolaganje putem mehanizma javnog sektora. Javna dobra se javljaju iz razloga što tržište nije u mogućnosti osigurati njihovu racionalnu ponudu zbog same naravi javnih dobara. Javno dobro namijenjeno je općem i ravnopravnom korištenju građana u skladu sa smjernicama boljeg društva. Osnovna, nesporna javna dobra su voda, zrak, zemlja, sunce, šume, more… Javna dobra se u pravilu koriste besplatno.

Ustav RH javnim dobrom od intresa za RH propisuje ona koje imaju njenu zaštitu. Zakonom se određuje način na koji se ta dobra mogu upotrebljavati i iskorištavati.

Država može nekome oduzeti vlasništvo i pretvoriti ga u javno dobro (ekspropijacija, nacionalizacija) i za to postoji zakonska procedura. Obrnuti slučajevi prisvajanja javnog dobra ne bi trebali biti mogući iako postoje pritisci raznih lobija. Država može dati javno dobro samo u koncesiju, materijalizirati promjenu u okolišu sa svrhom ulaganja u javno dobro na drugoj strani, ali ga ne može dati u vlasništvo.

P

Ako bas imate vremena za to procitajte. Ja sam citirao delove dva clana Ustava koji to pomijnju, a definiciju dobra u opstoj upotrebi u javnoj svojini nasao sam u Zakonu o javnoj svojini u delu clana 10, u kome definise i dobra u opstoj upotrebi u javnoj svojini i nabraja neka. Nema aerodroma ali ni nisu nabrojana sva dobra ostavljeno je ono cuveno i dr. sto daje mogucnosto sirine tumacenja.
Ja sam iz te definicije zakljucio da se aerodromi tu uklapaju.
Smatram da nisu navedeni aerodromi zato sto ima vojnih, koji nisu za opstu upotrebu. Ostali svakako jesu. Ipak, kao pravnik Vi to pogledajte pa eto. Meni nije problem da prihvatim da gresim ili da sam u zabludi. Narocito u materiji koja mi nije ni blizu struke.
Primeri heliodroma su naznaka da ce se ici ka privatnom vlasnistvu.
Ipak, Srbija je kontinentalna zemlja i ja licno sumnjam da bi neko imao racunicu da kupi neki od postojecih aerodroma. Nismo nikakva turisticka „sila“ i ne mozemo se meriti sa primerima privatnih aerodroma u Hrvatskoj.
Letelista za sporstke aktivnosti svakako da.
Ipak, investiranje je stvar ekonomije i onoga ko ima novac :)
Bilo kako bilo, udaljismo se mi od teme i to znacajno. Kako smo poceli prijavicu se za prijemni na Pravnom :)
Nisam bas siguran da nisam smorio sa ovim komentarisanjem.
Po ovom delu dosta od mene :) I previse.

A

U Ustavu nema širokog objašnjenja. Ustav nije biblija, pa da je slikovito pisan i ima mogućnosti širkog objašnjaenja. On je temeljni pravni akt države. On mora precizno definirati stari. Ako to nije definirano Ustavom, onda je definirano zakonima koji „objašnjavaju“ Ustav. Ako tamo toga nema, onda predsjednik nije rekao istinu.

m

Alenova analiza ruši sistem beogradizacije Srbije u svakom pogledu pa i u vazdušnom saobraćaju.

U prilog tome je i sledeća izjave ministarke, pa kaže:
„Ni predsednik Srbije, ni Vlada Srbije, ni ja, nemamo razloga bilo kome da se pravdamo zašto želimo da razvijamo Aerodrom “Konstantin Veliki” i zašto želimo da Vlada Srbije povrati upravljanje nad ovim aerodromom. Svima koji mogu misle drugačije zaista ne možemo da pomognemo.“
Bahato: Luj XIV

Odgovori
A

Vjerujem da mislite na onu Louisa XIV:

„L’état est moi“. (Država to sam ja)

Ne bih rekao da je to baš tako, nego da današnji političari, i to ne samo u regiji, nego i bitno šire, koriste onu koju je rekla Markiza de Pompadour (ljubavnica Louisa XV):

„Apres nous, le deluge.“ (Nakon nas potop)

M

Kakva, bre „Beogradizacija“

U Beogradu putnici placaju pet do desetak puta vece takse (za toliko su skuplje i karte).
Koliko je neinteligentno primati se na ovakve koske koje baca vlast? I dok se glupaci glozu oko „beogradizacije“ ode 500 miliona.

I omastise se i Niski i Beogradski vlastodrsci! A budale neka placaju takse u Beogradu! Uz to ni iz Nisa nece moci da se razvija alternativna mreza kojom bi gradjani Srbije (!) mogli da putuju a da „vansiju“ ne placaju reket!
I povrh svega ce da se glozu medjusobno! Strasno!

A

Pa cijela stvar i je u tome. Vinci želi profitirati, zato i je dao 500 milijuna + investicija. A to će na koncu netko platiti. Niš tu može smetati jer može postati vrlo bliza jeftina alternativa. I naravno da Vinciu to ne paše. Pa dao je 500 milijuna i traži da to dobi nazad + zarada. I traži garancije ugovorom. Očito ih je i dobio. A rekao sam da će to tako biti davno dok sam se trudio uvjeriti vlast i javnost da koncesija u konačnici nije dobra. Nije tu kriv Vinci. On samo radi ono za što postoji.

M

Naravno da nije kriv Vinci. On daje 500 miliona za monopol. A monopol ce mu omoguciti da uzme daleko vise nasih para. Isto kao i Etihad. I on je uzeo nase pare i reci ce laku noc u jednom trenutnu i zapaliti bez ikakvih obaveza ostavivsi dugove koje ce da placaju gradjani Srbije.

Krivac ima svoje ime i prezime. On i njegova partija su se polakomili da uzmu pare (ponovo isto kao i kod Etihada) a rezultat ce biti isti: Placace to Vinciju gradjani Srbije (i to putnici iz Beograda svaki put kad zele negde da odputuju).
Ako ne bude dovoljno putnika – placace svaki gradjanin srbije svaki put kad plati PDV na burek i jogurt.

Meni jos smeta kad (umesto da imenijemo krivca i njegovu partiju) lupetamo o “beogradizaciji“. Takav neinteligentan razgovor samo pomaze vlastima da i dalje mute. Umesto da krivcu postavimo pitanja i pozovemo ga na odgovornost – pruza mu se prilika da muti i dalje dok se budale glozu i dele na „beogradjane“ i „ostale“.

A

Da, Vinciu se nema što zamijetiri. On je globalna multi-korporacija koja ima za cilj stvoriti ogroman profit svojim dioničarima. Kapitalistički mastodont broj 1.

Krivci su oni koji to nisu svhatili i nisu zaštitili interese Srbije. A ko papiga sam ponavljao da će se to desiti.

Sada će isti ti tvrditi da je sve OK, da rade u interesu države i naroda, da svaki potez koji poduzmu jest zapravo super iako se to ne vidi, spominjat će ustav, 15 milijuna putnika u 5 godina… I nakon nekog vremena „vuk magare“. A generacije će, kao i u mnogim slučajvima do sada, plačati danak. I tako države ovih prostora iako imaju uvjete (resurse) da budu bogatiji od Švicarske, Luksemburga ili Norveške, biti sve bliže afričkim siromašnim zabitima, banana-republikama, de facto kolonijama.

I da, Miroslave, neće to plačati samo putnici iz Beograda. Plačat će to svi porezni obveznici. Samo pričekajte koji mjesec, godinu…

B

Gledajući emisiju „Kontrasti“ na El Džaziri ostao sam zapanjen netačnim tvrdnjama i izrekama gostiju, gospode Ilića i Bušatlije o kapacitetima aerodroma „Konstantin Veliki“ o ulaginjima, dobijenoj pomoći od grada Niša, Države ili aerodroma „Nikoa Tesla“ . Sve prazna priča, bez podataka i cifara.
Čudi me gosp. Bušatlija koji se upušta u diskusiju sasvim nepripremljen sa istom mantrom o koncesiji, ali i o stvarnim saobraćajnim kapacitetima i mogućnostima aerodroma Niš. ??? Niš koji nema CAT I, II niti dve pss može, tvrdi G. Bušatlija, da opsluži jedan avion za 1,5minuta . nap Hithrow (LON) ima razdvajanje u poletanju 2min na pisti rezervisanoj samo za poletanje . .
Gosp Ilić tvrdi da AKL finansirau aerodromi a ne kaže koji i gde u toga ima u Evropi tamo gde je uspostavljen EC.
I na kraju voleo bih da znam šta gosp Ilić Pom. Min.za Vazdušni saoraćaj ima od redovne škole jer za sebe tvrdi da je stručnjak, dok G Bušatliju, ipak, poznatog stručnjaka za strana ulaganja vređa i naziva amaterom bez poštovanja, bar, prema godinama.

Odgovori
A

Da, u pravu ste izrečeno je kamara neistina i nonsensa.

No g. Bušatlija je rekao stvarno neke stvari od kojih se čovijek može samo grohotom nasmijati. Mislim da pučkoškolac koji malo čita o aerodromima i avionima ne bi tako što izjavio. To je toliki nonsens da na ovom forumu ne moramo o tome ni diskutirati. U ovoj temi g. Bušatlija je pokazao flagrantno neznanje. Ja ga ne bih nazvao amaterom (upravo iz respekta prema njegovim godinama), no profesionalizam i elementarnu ekspertizu nije pokazao baš ni malo.

A ovo sa AKL od strane Ilića i mene ozbiljno interesira. No i od njega smo naučili slušati svakakve pogrešne informacije. Meni je ipak najjača ona da pista košta jednako kao i stajanka 100 EUR m2

b

ovo je gotova stvar, o je jasno.
Da li bi eventualna prodaja i prelazak u privatne ruke, omogućilo da aerodrom može preko milion bez ovih preduslova, ili je i sa promenom vlasništva on rob ovih klauzula??

Odgovori
A

Bojim se da ste u pravu da je ovo gotova stvar.

A gledajte, privatniku se ne bi mogla nametnuti takva klauzula, no tko bi normalan ušao u rizik kupnje kada vidi da vlast ima takvu obvezu. Jer vlast može indirektno utjecati na promet (propisivanjem skupih procedura, ekstremnim nadzorom, Direktorat koji ne dozvoljava linije prema državama koje nisu u Opensky kao što je Rusija, Turska, Tunis, Ukrajina…).

D

Vazdušni saobraćaj sa zemljama koje ste naveli je stvar bilateralnih sporazuma sa svakom od njih ponaosob a ne samo Direktorata. Dakle, za tango je potrebno dvoje.

A

Naravno da je, zato su i navedene. No, zabranu može unilateralno donijeti samo jedna država. Da objasnim, ako Turkish želi letjeti za Niš, Turska vlast mu to odobrava, jer joj je interes, no Srpski direktorat to može odbiti. Posljednji primjer je odbijanje Direktorata za letove Turkisha sa A330. Turska strana je to odobrila.

U ovom slučaju za tango nije potrebno dvoje.

D

Nije samo srpski direktorat komplikovao stvari. Svaki od direktorata vodi interes o svojim prevoznicima.

A

A da? Pa „interes“ je jako zanimljiva kategorija. Što je više zapadno to je „manji interes“. I to je manja „zaštita“. Ryanair je napravio bazu u Frankfurtu, Turkish je doslovce okupirao Njemačku, MEB3 lete za svako selo, Wizz ima bazu u Beču…

Misllim da je jako malo direktorata u Europi koji bi odlučili kao što je srpski direktorat odlučio u slučajevima chartera iz Turske i Tunisa, te A330 Turkisha.

N

Možete li mi objasniti kako je u 2017.godini niški aerodrom mogao ostvariti prihod od 87,7 miliona dinara (cca 730.000 eur) od putničkog prometa (redovan, cargo, gen. avijacija) s obzirom da je imao oko 165.000 odlazećih putnika koji bi prema cenovniku mogli doneti oko pola miliona eur ?
Ja duboko sumnjam da se sa 3eur/pax all incl. može obezbediti preživljavanje aerodroma, a kamoli bilo kakvo investiranje. Zato sam ubeđen da se niški aerodrom sa neke strane mora dotirati uz ovakav cenovnik usluga, a to može raditi i lokalna vlast. Ako su tačni podaci da je u Nišu LCC saobraćaj doprineo turističkom boom-u možda bi celo privatno ugostiteljstvo trebalo formiarati određeni fond. Kako to funkcioniše u Zadru, verujem da ste upoznati ?

Odgovori
A

Ja sam samo prenio službene brojke, nisam ja zbrajao prihode nego knjigovodstvo Aerodroma Niš. No, moguće je. Jer osim putničkog prometa na aerodromu ima i generalna avijacija koja donosi bitno više, a ne znam kakva je politika aerodroma prema ad hoc charterima i je li ih bilo. Konačno postoje i prihodi izvan 3 EUR ako to zatraži kompanija, a nešto i traži. Primjerice Swiss ima uslugu čišćenja aviona (LCC to ne traže) i neke druge usluge izvan osnovnog cjenika.

Da se odmah razumijemo, i sam management aerodroma je rekao da ne može pokriti svoje poslovanje od putničkog prometa sa 3 EUR. No, da ima vrlo visoke neletačke prihode koji su direktno vezani uz broj putnika. I to je vidljivo da je tako iz financijskog izvještaja. Jednako tako aerodrom uprihođuje od sinergije cestovnog i zračnog carga. I to je odlična kombinacija, očito dobitna.

Ako sa 3 EUR aerodrom i jest na nuli (a vidljivo je da jest) to je odlično zbog benefita koji to ima na lokalnu zajednicu. Drugi aerodromi plačaju po milijun i više EUR godišnjih subvencija za ovolik broj LCC putnika. I još uvijek im se to isplati.

U Zadru se Ryanair financira sa preko milijun EUR i to na način:

– 50% novaca daje Hrvatska turistička zajednica (to nije država nego agnecija koja se financira od turističke takse i članarine agencija, hotela, rastorana i drugih turističkih institucija)

– ostalih 50% financira Županijska turistička zajednice, te sve turističke zajednice gradova i općina na podružju Zadarske županije, kao i hoteli, hosteli, kampovi i druge turističke ustanove na tom području

A

Evo malo sam kopao. U te prihode spada:

– 3 EUR x 165.000 putnika
+ ticketing
+ generalna avijacija
+ tehnička sletanja
+ postotak od prodaje goriva
+ dodatne usluge

V

Ova analiza mi deluje nepotpuno i tendenciozno u najmanju ruku kao i argumenti drzavnih funkcionera, a samo se trebaju staviti na jednu stranu SVI prihodi po SVIM osnovama i na drugu stranu SVI rashodi.

Jedna strana (ukljucujuci i ovu analizu) uporno prikazuje da je jedino grad Nis dotirao aerodrom (to je apsolutno netacno), a druga strana neprecizno tvrdi da „drzava“ finansira aerodrom (to je delimicno netacno).

Cak je i autor analize kroz vodjenje diskusije na nedavnoj konferenciji uputio veoma logicno pitanje – kako je moguce da je aerodrom Nis odjednom i u neverovatno kratkom roku postao profitabilan (poredeci sa razvojem aerodroma Zadar koji ima neuporedivo veci turisticki potencijal), a dobio je maglovit odgovor sa mnogo opstih mesta.

Dodatno, ni potencijalno ulaganje SMATSA-e ne sme se posmatrati izvan politickog konteksta i sireg drustvenog interesa ukoliko iza toga ne postoji jasna multidisciplinarna analiza – kolika je konkretna korist od ulaganja 10 ili 5 ili 2 mil. evra u infrastrukturu aerodroma, koliko doprinosi unapredjenju bezbednosti vazdusnog saobracaja u tom regionu, koliko je to unapredjenje nuzno, koliko brzo ce se vratiti ta investicija, itd (ne samo konstatacija da bi bilo sjajno da imamo savremenu i dobro opremljenu kontrolu letenja u Nisu). Naime, SMATSA ima i obavezu racionalnog utroska sredstava kojima raspolaze zahvaljujuci tome sto joj je dodeljen nacionalni (citaj drzavni) resurs.

Ukoliko je cinjenica (a jeste) da je fakticki nemoguce da aerodrom sa manje od 750.000 putnika posluje profitabilno i samostalno, onda je neophodno i politicki korektno dati preciznu tabelu SVIH prihoda i SVIH rashoda uz taksativno navodjenje ko sve treba, koliko i zasto da dotira aerodrom i koji su realni i racionalni troskovi. U to svakako treba ukljuciti i regionalne privredne subjekte ako imaju i prepoznaju korist od razvoja aerodroma (kao sto se tvrdi), ali i razlicite drzavne fondove za regionalni razvoj i podsticaj privrednih aktivnosti.

Konacno, nisam protivnik razvoja regionalnih aerodroma, naprotiv.
Jedino se ostro protivim voluntaristickom, „lokalpatriotskom“, „lobistickom“ i svakom drugom mesetarskom pristupu ozbiljnim stvarima, a razvoj aerodroma Nis je ozbiljna stvar.

Odgovori
A

Vincentije, gledajte, u financijskim izvještajima se ne vidi ni jedan dinar ulaganja Srbije u aerodrom od 2013. godina. Provjereno! A sad, ako Vi znate da je Srbija na ikoji način uložila sredstva izvan financijskih knjiga (makar ne znam kako bi to bilo moguće) ili da je aerodroma financijsku pomoć/ulaganja pronevjerio u financijskim izvještajima, molim Vas da to napišete. Do tada moramo vjerovati financijskim knjigama, zar ne?

Apsolutno se slažem ovo što ste napisalli za SMATSA-u. Da se taj kontrolni toranj i ne izgradi operacije bi i dalje tekle, aerodrom bi i dalje mogao rasti sa postojećom infrastrukturom SMATSA-e. Ne znam zašto se to postavlja kao condition sine qua non. No, kako god, to je odluka SMATSA-e i nije državna investicija.

Da, razvoj aerodroma jest ozbiljna stvar. On donosi ogromna benefit lokalnoj zajednici, ali i široj zajednici. I tu diletnatizmu nema mjesta.

B

@ Vicentije – ti si druze nepotpun i tendenciozan. Za pismene, sve je prikazano u tekstu.
Kazes treba dati SVE prihode i rashode po SVIM osnovama. Pa pogledaj malo bolje, autor ti je bukvalno nacrtao sve prihode i sve rashode po svim osnovama – putni saobracaj, kargo saobracaj, neletacki prihodi, drumski kargo. I u svakoj kategoriji je u 2017 ostvaren PROFIT. Drugim recima aerodrom je stao na noge i posluje profitabilno! Sta ti tu nije jasno? Ne svidjaju ti se zvanicne cifre iz zvanicnih finansijskih izvestaja, pa bi hteo neke druge cifre da vidis?!
Gde pise da je „cinjenica da je nemoguce da aerodrom sa manje od 750k putnika posluje profitabilno“?! Jel to neki zakon?
Gledao sam istu tu Tangosix konferenciju kao i ti. I jesu rekli da je to neka okvirna cifra gde se postize profitabilnost. Ali su isto tako rekli da je Aerodrom Nis jedini koji je objedinio aero, drumski i zeleznicki kargo na jednom mestu i da je ta sinergija donela brdo dodatnih prihoda koji u stvari i gura aerodrom u plus. A to nijedan drugi aerodrom o kome su pricali nema i nije ni planirao. Pogledaj opet tabelu gore i videces da je to tako.
Drugo, taj aerodrom je toliko mali i toliko manji od drugih, da su i operativni troskovi odrzavanja dosta manji od uporedivih aerodroma, sto je opet doprinelo da moze i sa 340k putnika da bude u plusu.
Autor je uzeo cifre iz zvanicnih finansijskih izvestaja i pokazao da postoji plus, a ti pricas sta bi bilo kad bi bilo.
I konacno, nije ovo nikakav lokalpatriotski pristup pod znacima navoda. Rec je o otimanju drzave i pokusaju da se razjure low cost kompanije kako bi svi leteli iz beograda i sa Air Srbijom. Pogledaj tekst na sajtu „medijskakutija“ i videces dokumente Vlade RS u kojima je doslovce usvojeno na vladi da je Aerodrom Nis ugrozava Aerodrom Beograd i da low cost kompanije predstavljaju nelojalnu konkurenciju i smetnju razvoju Air Srbije. Po cemu nelojalnu?! Zato sto ti radikali ne mogu da shvate slobodno trziste. U njihovim glavama postoji samo koncept gde oni o svemu odlucuju, oni svima dozvoljavaju ko sta sme da uradi i ko sme da se razvija a ko ne sme.
Da su imali pozitivne namere, uzeli bi aerodrom kad je bio rupa bez dna, a ne sad kad se cudom podigao na noge.
Tako da je to nazalost jedini razlog cele ove ujdurme. Da se preuzme kontrola kako bi se ogranicio razvoj Niskog aerodroma, podigle takse kako bi se razjurili Low cost prevoznici (vec su pritiskali rukovodstvo da podignu sa 3 na 6 eur) jer zaboga Nis nema pravo da se razvija, to pravo ima samo Beograd.

A

Iskreno ni ja ne znam koje bi brojke više mogao prikazati.

Uz to aerodrom je imao za cilj biti profitabilan u 2018, sukladno dogovoru sa Gradom Nišem. Uspio je to godinu dana ranije.

Izuzetno me smata što se mene stavlja u „lokalpatrijotske“ priče. Ja čak nisam ni iz Srbije, a prvi puta sam bio u Nišu u životu upravo prije mjesec dana kada sam službeno posjetio aerodrom da bi mogao napisati ovu priču u dva djela.

D

Da bi komentarisali finansijsku 2017. potrebno je da vidimo kompletan izveštaj a ne samo njegove delove.

A

Naravno. No, široj javnosti svakako nije interesantna svaka stavka.

Iz objavljenih informacija više je nego jasno kakva je financijska situacija.

1

Da preskočim pohvale za analizu, Alene, jer postajem dosadan i Bogu i Vama(smeh).

Koliko sam shvatio, mi imamo vlast koja je blago rečeno protivrečna. S jedne strane hoće da decentralizuje razvoj Srbije, a na drugoj hoće da to ograniči i time de facto uradi suprotno, odn. da centralizuje razvoj. Kao da sama sebi vezuje ruke zbog interesa koncesionara…

Odgovori
A

:-) Hvala! :-)

Pa to što država govori da hoće decentralizirati Srbiju ne znači da to stvarno i želi. Ne vjerujete, Dalta, valjda onome što govore političari.

Acta, non verba.
(Djela, a ne riječi)

1

Alene, sa političarima sam odavno na „mrš u p.m.“ što bi rekao Pantić u „Tesnoj koži“ i ne verujem im uopšte. Štaviše, političari i jesu oni ljudi koje mi biramo na izborima da njima bude bolje, a ne nama.

Ali da ne bi preterano skretali sa teme, ovde će se izgleda dokazati ono naše nepisano pravilo da koncesija ne donosi dobro ni u kom slučaju (čast izuzecima, ako postoje)…

A

Hehehe, Pantić… svi smo mi Pantići.

Čast izuzecima… nadam se da ću uskoro upoznati koji izuzetak.

D

Indikativna je tvrdnja Vlaisavljevica da ce beogradski aerodrom imati 15miliona putnika u narednih 5 godina… koliko je ovo zvucalo besmisleno sada ide u prilog izgovoru za preuzimanje niskog aerodroma.
Iako su stvari jasno prikazane kada se ocekivani broj putnika na oba aerodroma ima u vidu ostaje nejasno zasto drzava nije sama izasla sa obe tvrdnje jasno u javnost nego ih je nevesto pokusala da sakrije (obe – ogranicenje rasta broja putnika u nisu i vremenski okvir do stupanja koncesionog ugovora na snagu).

Odgovori
A

Ma ta izjava je toliki nonsens da se pitam kako je takva osoba mogla upravoljati JAT-om i Aerodrom Beograd. Pa nemožeš „toliko omašiti“ ili provaliti takvu propagandnu glupost. Majko mila… Ovo je jače nego ona od Bušatlije da može sletjeti 40 aviona u Niš u sat vremena i da je to kapacitet aerodroma.

Cujte Draža, država je ovo mogla izvesti daleko bolje. Doslovce pripremiti teren i još ispasti spasioc. Evo jednog scenarija:

1. Kočiš Niš gdje god možeš (npr. uspjeli su prebaciti Turkishevu cargo liniju u BEG, pa na isti način možeš „motivirati“ Swiss i Wizz Air da pojačaju beogradske linije, a smanje ili ukinu niške)

2. Prebaciš transport oružja sa Niša na Beograd (to je ogromna lova koja se daje za tu „uslugu“), a to opravdaš vojnim razlozima i ekonomskom isplativošću.

3. Mrcvariš Niš preko svake mjere. Svaki dan tamo inspekcije, čim je nešto krivo kazne, zatvaranja, prekid prometa… I još kažeš kako sigurnosni nadzor jest odrednica države sa željom da ima siguran zračni promet. Svaku grešku digneš u nebesa i prezentiraš je kao nedostatak opreme, novaca, kadra, kvaliete, ljudi ne znaju radit posao… Zabraniš im korištenje prastere opreme došle iz Aerodroma Beograd, a oni nemaju para za novu.

4. Policija i carina jako „revno“ krenu raditi svoj posao. Zbog toga imaš stalne zastoje, kaos, kašnjenja, što stvara revolt kompanija i putnika. Kompanije naplačuju penale (posebno Ryanair).

5. Jasno sve gore napraviš tako da se to ne vidi iz aviona i da te netko ne može optužiti. I čekaš da oni tebi pokucaju na vrata. Ono kao molimo Vas pomozite mi smo pred bankrotom. A treba i investirati.

6. I onda ti ko spacioc uđeš u igru. Još to prezentiraš kao odricanje drugima od usta, volja da se pomogne „siromašnom“ jugu.

Naravno ne kažem da su to trebali napraviti, da bi to bilo moralno i dobro. Upravo suprotno. Samo govorim da su to mogli napraviti elegantnije.

I upravo zato i jesam napisao da mi nije jasno zašto se država toliko žuri i pritom radi tolike greške u koracima. Odnosno, pretpostavljam zašto se žuri, samo to nije dobro ni za Niš, ni za državu. Vjerujte mi, tako se opako gubi. Što je viša panika to na tome gube svi osim onih koji su paniku stvorili (koncesionar).

D

Ocigledno smo slozni da je u pitanju namerna propaganda i to upucena zaludjivanju javnosti i ociglednog dodvoravanja visokoj politici od koje nazalost svi zavise pa i on. Nesto slicno je bilo i sa bivsim direktorom jata koji je kod preuzimanja od AS dobio pohvalu da je odlicno odradio posao uprkos tome sto je znao da nece ostati na toj poziciji. Slicnom se i ovaj nada uz dodatnu mogucnost uhlebljenja u drugom drzavnom preduzecu. Pa ako je iko imao uvida u sve planove i prognoze vansija to je on i njegova ekipa. A tamo takvih prognoza nema niti ima planova za izgradnju nova dva terminala recimo koji bi tolike putnike opsluzili.
Sto se tice scenarija ona su vec ovde zapisana ali nije bilo potrebe navoditi ih i davati im ovakve sulude ideje jer ce oni ako se aerodrom nis odbrani to na kraju i primeniti.
Ocigledno je da nedostaje jasna strategija razvoja vazdusnog saobracaja i da su ovo se posledice stihijskih poteza koji se vuku u nedogled.

B

4. Policija i carina jako „revno“ krenu raditi svoj posao. Zbog toga imaš stalne zastoje, kaos, kašnjenja, što stvara revolt kompanija i putnika. Kompanije naplačuju penale (posebno Ryanair).

Policija i carina jako revnosno radi na rumunskoj granici. Toliko su revnosni da putnicima se smuci da lete wizzairom iz Temisvara

A

A jel? Nisam znao. Interesantno.

v

Jao, pa nemojte da im dajete ideje.

D

Hahahaha, policija i carina „revno“ rade svoj posao u cilju da se zakasni na avion. Fenomenalno. Kaos ste :)

A

Ne znam jel to realno za Temišvar, ali da bi bilo moguće u Nišu, kao dio pritiska, naravno da bi. Sjetite se kako je Slovenija uvela „revnu kontrolu“ na gradnici sa Hrvatskom prije godinu dana radi čega smo umjesto 5 minuta (kao prije) čekali i po sat i pola na prelazak granice. Unutar Europske unije. Kao dio pritiska. Kada je frka prošla, prestalo se „revno kontrolirati“.

P

Sve jasno „nacrtano“ – crno na belo! Odlično!
Ali, kao što biva, to nije dovoljno da se razume iracionalna namera vlasti da „investiraju & upravljaju“ javnim dobrom! Kada se sila namerači štogod da uradi pošto-poto e onda nema nikakvog smisla pozivati se na cifre / logiku.

Odgovori
A

Nažalost da. Potpuno ste u pravu.

Hvala na pohvalama.

V

Precizna Analiza stvarnog stanja na Aerodromu uz jasno navedene detalje i činjenice oko svih događanja na Aerodromu Niš sa osnove ostvarenog ulaganja i potrebnog ulaganja.

Nadam se da će ovaj tekst onemogućiti dežurne botove u napadima na Aerodrom Niš i trenutno rukovodstvo. Bez ikakve sam iluzije da će ih to sprečiti da nađu nešto drugo da zamere.

Odgovori
A

Hvala Vladimire.

Nažalost pritisci ne samo da se nastavljaju, nego se i pojačavaju. I sada su vrlo osobni.

To pokazuje da je vlast uporna u svom nastojanju. Bojim se da je to gotova stvar.

V

Alene,

Tačno, a kakvi će pritisci biti za koji dan sve do posete Vučića Nišu ne možemo ni da zamislimo sada.

Kako kažu?
„Utakmica je završena kada sudija odsvira kraj, a ne kad istekne vreme na semaforu!“

A

Ne znam Vladimire, ali ovo što čujem nadilazi najgore političke pritiske, ovo je ispod razine svake civilizacijske komunikacije. Iskreno, počinjem se ozbiljno brinuti.

B

A ni onda nije gotova…..jer za zelenim stolom, sve je moguce

A

A sve je moguće.

V

Alene i Beduin,

Sve je moguće u zemlji Srbiji. Gde svaki političar vidi sebe kao Mesiju, a Zemlju kao svoju prćiju (vlasništvo).

U utorak je Ministarka objavila u Čacaku na sastanku sa lokalnim rukovodstvom da se otvara Morava. Sve će sada obećati samo da skrene pažnju sa svog fijaska u Nišu. Koje li je ovo po redu obećanje da će otvoriti Moravu?

Ovo prevazilazi svaku meru dobrog ukusa i kulturnog vaspitanja.

A

Samo ovaj puta je rekla „da ne zna zašto se toliko kasni“ (a tko, do vraga zna ako ne ona), te da će to potrajati nekoliko mjeseci: čitaj godina.

A onda će tim (i drugim aerodromima) operirati fantomsko non-poduzeće Aerodromi Srbije, koje će biti neprofitabilni žderač novaca i mjesto za zapošljavanje uhljeba, a koje će biti „nesposobno“ da nešto napravi. I imat će putnika koliko je imao Niš dok je njime upravljala ta ista država (puno je reči 20.000).

Pa, do vraga, nije li indikativno da je predsjednik rekao da nema dovoljno sposobnih ljudi u Srbiji da vode Aerodrom Beograd. Ergo, ti isti nesposobni ljudi sada će voditi ostale aerodrome u Srbiji.

V

Alene,

Citiraću reči mog prijatelja:

„Da ih ne poznajem kao ljude od reči, posle svega što su obećali, pomislio bih da lažu!“

A

Hahahahaha… dobar, dobar. Svaka čast. Vladimire, sjedi 5.

D

Ponekad covek mora da pazi sta zeli jer mu se to i ostvari . Toliko dobro ide da se “pusteno“ otrgne kontroli u novim igrama i kombinacijama da mora da bude “ograniceno“ … Tuzno je i jedno i drugo .Samo recept nisu izmislili ovi nego oni negde 2010 kad je kargo u tonama opasno porastao .

Odgovori
A

Ne vidim baš nikakvog, strukovnog, poslovnog ili gospodarskog, pa čak ni političkog rezona (provociranje lokalne zajednice, loše po dijasporu, nepopularna centralizacija Srbije), pa čak ni moralne osnove da se limit postavi.

M

Kao Nislija, rekao bih da je aerodrom Nis poslednja razvojna sansa Nisa I juga Srbije.
Kopaonik, najznacajniji zimski turisticki centar je na 100 kometara od Nisa, Stara planina, na kojoj se krenulo sa turistickom promocijom zimskog turizma, na 80 kilometara od Nisa. Daljim razvojem ova dva turisticka centra, otvaraju se mogucnosti za znacajan porast putnika, pre svega stranih turista na Niski aerodrom, cak I da ostale kategorije putnika sa niskog aerodroma ostanu na istom nivou.
Za grad, Juznu Srbiju bi to bila znacajna finansijska sredstva jer je zimski turizam skup I vrlo profitabilan.
Posebno poglavlje cini udeo koji Vansi ima u koncesiji Pristinskog aerodroma, o cemu se ovde neprica. Misljenja sam da je u tome „Kvaka 22“, jer je Niski aerodrom uspeo skoro da ugusi Pristinski. Beograd je vec druga prica, zarad svog razvoja unistice ostatak Srbije, samo da u „krugu 2-ke“ bude dobro.
Sta ciniti? Nema nam druge, na sve nacine braniti svoju poslednju razvojnu sansu a to je aerodrom Nis.
Pozdrav iz Nisa.

A

Ja bih dodao ovdje i Sokobanju koja se opako trudi da napravi iskorak i počne se prodavati na stranom držištu. Evo sutra imam tamo sastanak sa gradonačelnikom, dogradonačelnikom i ljudima iz turističke organizacije. Upravo na tu temu. Sokobanja je na 30 km od niškog aerodroma.

Uz to treba gledati i samu turističku perspektivu Niša, a ona stvarno nije mala. Bio sam tamo prije mjesec dana i iskreno se iznenadio. Pojma nisma imao da Niš ima takve potencijale. Od tvđave do gastronomske ponude. Pa ako se sve to spoji zajedno u jedan turistički doživljaj to je dobitna kombinacija.

No, neozbiljno je reči da je Niški aerodrom uspio ugušiti Prištinski. Em je tek 10% niških putnika iz Kosova (zanemarivih 30.000, OK i još nešto ovih koji se računaju kao „stranci“, ali nikao ne preko 50.000 sveukupno). Em je Prištinski aerodrom u periodu u koje je Niš narastao za 330.247 putnika (2014-2017), narastao bitno više tj. za 482.627 putnika. To znači da Priština raste brže i još više proširuje gap spram Niša.

Jasno da svaki koncesionar želi što više putnika i da mu je godišnje 50.000 putnika ili 100.000 u budućnosti bitno. I tu je jednako bitno Vinciu i Priština i Beograd. Ali reči da Niš ugrožava Prištinu ili da ju je „skoro ugušio“ je krajnje neracionalno. Krajnje!

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Živojin Banković na: [ANALIZA] Desantno-jurišni helikopter Mi-35M, značajno unapređenje borbenih mogućnosti RV i PVO Vojske Srbije

МилеНС Можда сте у праву али ја бих изнад ратишта пре послао Ми-35М него Х145М или Ми-17.

13. Dec 2018.Pogledaj

omniameamecumporto na: Administracija predsednika SAD blokirala prodaju izraelskih aviona F-16 Hrvatskoj? Da li je nadogradnja zaista razlog?

Zoran Vu , Ništa nitko neće očerupati ili Barak 2020 ili ništa,tako je predviđeno ugovorom. To je stav hrvatske vlade i MORH i oni su tu vrlo jasni, čitaj. Znači sva elektronička oprema i sve nadogradnje moraju biti gore to je bio uvjet, plus SLEP da se taj zrakoplov kupi i naravno inicijalni set izraelskog…

13. Dec 2018.Pogledaj

mmmmax na: Administracija predsednika SAD blokirala prodaju izraelskih aviona F-16 Hrvatskoj? Da li je nadogradnja zaista razlog?

Prošlo je, drugi dogovor je da se drugim ugovorom uzme amerićko naoružanje. Bit će to močni avioni. Ugovor se potpisuje do kraja godine

13. Dec 2018.Pogledaj

Yrraf na: Održano takmičenje „Imam rešenje za pametniji grad“; Među rešenjima i dron za intervencije u vanrednim situacijama

Nije sporno da ljudi kritički misle i da je konstruktivna kritika dobrodošla ali je zaista tužno da neko na ovaj način nipodaštava nečiji rad i ideje. Ljudi su nastupili na takmičenju gde je u konkurenciji od preko 100 učesnika moguće dobiti "čitavih" 5000€ i pojedinci ovde očekuju da za tako "izazovnu" nagradu i uz toliku…

13. Dec 2018.Pogledaj

Boško na: Pušten u rad sistem za nadzor saobraćaja i upravljanje avionima na zagrebačkom aerodromu

Zapravo, to im olakšava život jer ne moraju da prolaze kroz aerodromsko obezbedjenje, verovatno imaju poseban parking, i sve zajedno izbegavaju aerodromsku gužvu. Što se tiče posla, toranj je odlično pozicioniran, sa vizuelnim pregledom cele staze i rulnica.

13. Dec 2018.Pogledaj

Send this to a friend