Združenim snagama, da ne kažem nestišljenim entuzijazmom, „Prince Aviation“, aero-klub „Falcons“, aero-klub „Galeb“ i svi lokalni vazduhoplovci aerodroma Ečka priredili su prošle subote izuzetan letački dan.
Letački dan, Open day, fly-in, aero-miting. U potrazi za vazduhoplovnim formalizmom koji nameće uokviravanje dobrog zezanja koje želiš da organizuješ na aerodromu, glavni organizatori „Prince Aviation“ zaustavili su se na „Open day“ odrednici. Ulaz je bio besplatan, statika je „organski“ bila tu, u vazduhu je bila i isplanirana dinamika. Međutim, tu su bili i komentatori programa na razglasu, redari, odvojene zone za posetioce. Zapravo pokazna vežba kako bi na Ečkoj i mogao da se održi „čistokrvni“ GA aero-miting.
Ipak, u subotu smo najpre imali priliku da uživamo u izvanredno organizovanom (ketering do sada ne viđen na livadi) druženju i predstavljanju „Prince Aviation“ škole letenja sa svim njenim single i multi-engine kapacitetima.
Od formacijskog preleta Cesni, do neznatno oštrijih zaokreta Seminole sa jednim pilotom. Zapravo ne jednim pilotom već Sašom Ristićem. Još jednim razlogom da letačku obuku radite u Princu. Civilno letenje se za čas nauči, prilika da izmorite pitanjima bivšeg pilota vojne akro-grupe se retko stiče.
Da je u subotu nestalo kerozina i Elela dovoljno pogonsko gorivo bio bi entuzijazam Vlade Bulata, čoveka koji ima plan da unapredi Ečku, prvu beogradsku livadu. OK, jedinu garantovano upotrebljivu beogradsku livadu.
Vlada je u subotu žiroskopirao svojim Zlinom i pod budnim okom menadžmenta aero-kluba „Galeb“, sve poštujući display line i školski memorisane evolucije, pravio buku u Galebu.
Priliku da nosi kopilotsku Maverick kacigu i da dobije vožnju u G-2 dobila je srećna dobitnica Ana koja je svoju nagradu izvukla na našem Vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope. Princ je ispunio obećanje, uz to nagradivši i druge „civile“ letovima u svojim Cesnama.
Nova zvezda na vazduhoplovno-konfekcijskom nebu „Eskadrila“ prvi put je izašla offline i izložila svoje proizvode entuzijastima, porodicama sa sitnom decom i onim malo ekstremnijim entuzijastima koji su se pojavili već nosivši „Eskadrila“ majice.
Aleksandar Radić i Stanko Pavlović su maestralno rukovodili razglasom i uzbuđeno komentarisali dinamiku i od nje, barem u boji glasa i vibratu, napravili dinamični aero-miting.
Već četvrti put pominjem aero-miting. Mislite li da je vreme da u Srbiji neko organizuje „pravi“ civilni aero-miting? Evo pomenut i peti put. Stvarno, hoće li neko više?