[VIDEO] Mijailović o koncesiji „Tesle“: Država se zaštitila Ugovorom; dodatno dobijamo i 5% godišnjeg prihoda operatora

Tema prošlonedeljne emisije „Oko“ Radio-televizije Srbije bilo je davanje Aerodroma Nikola Tesla pod koncesiju francuskoj kompaniji Vansi erports.

O tome šta je koncesionim ugovorom obuhvaćeno i kada će biti javan, da li je Vansi postavio dodatne uslove, kao i da li se država Ugovorom zaštitila govorili su državni sekretar Ministarstva finansija Nenad Mijailović, v.d. generalnog direktora Aerodroma Nikola Tesla Saša Vlaisavljević i profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

Kako je i prethodne nedelje nakon potpisivanja Ugovora sa Vansijem rečeno iz Vlade, Srbiji će u narednih šest meseci, od dana potpisivanja Ugovora, ta francuska kompanija isplatiti 501 milion evra.

Prema rečima Mijailovića, taj iznos mora biti uplaćen pre stupanja na snagu koncesionog ugovora:

– Uslov da Ugovor stupi na snagu jeste da se uplati tih 501 milion evra u narednih šest meseci od dana potpisivanja. Tokom 25 godina trajanja koncesije biće ukupno uplaćeno 220 miliona evra, opet kroz koncesionu naknadu i tokom tog istog perioda oni su se obavezali da će investirati 732 miliona evra u investicije na samom aerodromu.

Dakle, kada ovo saberemo doći ćemo do neke cifre od oko 1.5 milijardi evra koje će Srbija dobiti u narednih 25 godina. Takođe, tih 501 miliona evra i sve naknade koje koncesionar bude plaćao, biće plaćene Aerodromu Nikola Tesla.

A onda „Tesla“ preko svoje Skupštine akcionara u skladu sa politikom dividendi koje njihova Skupština akcionara vodi raspodeljuje te pare ka Srbiji i ka manjinskim akcionarima.   –

Da li je to dobar posao za Srbiju?

S obzirom na iznose koji su navedeni postavljeno je i pitanje da li je taj posao zaista dobar za Srbiju, ukoliko se posmatra u kontekstu novaca za budžet i investicije, koncesione takse, ali i boljeg menadžmenta.

– Ako gledamo samo iz tog ugla to je dobar posao. Mi smo u Srbiji prodavali svašta pa smo imali vrlo loše rezultate. Ovo je sve sad lepo ovako kad mi pravimo ugovor, samo se postavlja pitanje da li smo mi mogli dobar deo tog kolača da uradimo samostalno? Za mene argument da mi ne umemo da upravljamo jednim preduzećem, a umemo državom je u najmanju ruku neozbiljan. – objasnio je profesor Savić

Ipak, Vlaisavljević sa time nije bio saglasan. Kako je istakao, planovi Vansija prevazilaze ono što je trenutni menadžment u stanju da postigne:

– Mi smo u regionu odlični. Međutim, sada idemo na svetski nivo. Vansi je nešto potpuno drugo, van kategorije. Vansijev menadžement će sigurno bolje upravljati Aerodromom nego ja, to mogu da kažem.

Moj tim inženjera i ostalih građevinskih, mašinskih i saobraćajnih inženjera već je video njihov plan i jedva čekamo da vidimo šta će oni sve da urade. Ono što mogu da kažem to je da Aerodrom Nikola Tesla sa ulaganjima neće izgledati ni približno onako kako izgleda sada. –

Tokom emisije je bilo reči i o tome da li je bez koncesije u Aerodrom moglo biti investirano u iznosu koji koncesionar nudi. Prema rečima Mijailovića, pretpostavka da će Aerodrom samostalno u tom periodu uzeti 732 miliona evra nije realna:

– Verovatno bi bilo neophodno da u jednom trenutku država stane iza Aerodroma, verovatno nekom državnom garancijom, a svako izdavanje državne agarancije bi bila indirektna obaveza Srbije što bi povećavalo javni dug.

Tako da, uzeti 501 milion evra unapred, čak i kad stavimo u relaciju sa tim očekivanim rezultatom od oko 20 miliona evra godišnje, mi uzimamo 501 milion evra unapred koji su neuslovljeni budućim rezultatom. Oni trajno ostaju kod nas. Kod Vansija postoji obaveza da nam isplate tih 228 miliona u narednih 25 godina bez obzira na rezultate njihovog poslovanja. –

Kako se država zaštitila Ugovorom?

Međutim, u regionu su dobro poznati i negativni primeri koncesija, te je u skladu sa potencijalnim rizicima postavljeno i pitanje da li se Srbija od njih zaštitila Ugovorom.

– Svi rizici, i operativni i tržišni i ekonomski, su na koncesionaru. Cifre koje sam spomenuo nikako ne zavise od tih rizika. Ono što je Srbija ovim pregovorima izborila za sebe jeste da u slučaju da poslovanje bude bolje od ovoga što mi sada anticipiramo da će biti u narednih 25 godina postoji prostor da iznos bude veći od onoga što sam rekao.

Tako da ne postoji ta vrsta rizika da će Srbija nekom nadoknaditi nešto ukoliko se ne ostvari taj broj putnika. – objasnio je Mijailović.

On je govorio i o pozitivnim rizicima kada koncesionar posluje znatno bolje od očekivanog:

– Mi smo u Ugovor uključili klauzulu koja kaže da sem predviđenog novca, Srbija odnosno Aerodrom ima pravo na 5% godišnjeg prihoda koji operator aerodroma ostvari tokom ovih 25 godina. Mi imamo interes da oni bolje rade i postoji način da učestvujemo u tom razultatu koji će oni ostvariti. –

Javnost Ugovora i porast broj putnika

Neposredno nakon proglašenja kompanije Vansi erports kao najpovoljnijeg ponuđača, premijerka Ana Brnabić garantovala je da će koncesioni ugovor, kao i svi njegovi aneksi u celosti biti javni. Međutim, nakon potpisivanja garancije su se promenile.

Upravo dostupnost Ugovora javnosti bila je jedna od tema u „Oku“. Kako je rekao Mijailović on neće biti dostupan sve dok ne stupi na snagu:

– Ugovor prvo mora da stupi na snagu. Dakle, šest meseci od dana potpisivanja. Treba da se ispune prethodni uslovi, između ostalog, da se uplati tih 501 milion evra i kada se svi ti uslovi ispune Ugovor će stupiti na snagu.

On će biti deo registra javnih ugovora i u tom trenutku u skladu sa Zakonom o koncesijama i javno-privatnim partnerstvima biće dostupan na uvid. –

Takođe, bilo je reči i o povećanju broja putnika. Kako je prilikom potpisivanja Ugovora istaknuto, očekuje se povećanje sa sadašnjih 5.3 miliona na 15 miliona putnika.

Prema rečima Vlaisavljevića ta očekivanja veoma su realna, a uz Vansi erports cifra od 15 miliona putnika biće dostignuta u narednih pet godina.

Sa njime je bio saglasan i Mijailović koji je objasnio da najviše treba verovati ljudima koji stave novac iza reči koje izgovore:

– Ovo je tržišno verifikovana cena. Mi za šest meseci treba da dobijemo pola milijarde evra zato što su ti ljudi sigurni da će realizovati te pretpostavke.

Još jedan nivo provere da li je ovo bila realna pretpostavka je što su te pare koje će oni investirati delom finansirane sopstvenim kapitalom te kompanije, a dobrim delom od strane svetskih finansijskih institucija. –

„Nikola Tesla“ transferni centar regiona

Jedna od prednosti koju su sagovornici istakli jeste i priključivanje Vansijevoj širokoj mreži, ali i prilika da beogradski aerodrom na taj način postane transferni centar u regionu.

– Upravo nam to daje Vansi zato što ulazimo u njegovu mrežu. Ja sam danas sa svojim kolegama od Vansija dobio tako dobre informacije gde oni nas vide, koji je potencijal Aerodroma. Znači ulazimo u jednu svetsku mrežu.

Ne bih se iznenadio da za šest ili sedam meseci Aerodrom Nikola Tesla bude spojen direktnom linijom sa Portugalom gde oni dreže 10 aerodroma, sa Brazilom, sa Čileom, sa Japanom. Dakle, to je naša budućnost. – rekao je Vlaisavljević.

Iako saglasan sa potencijalom „Tesle“ nakon ulaska u Vansijevu mrežu, profesor Savić izrazio je sumnje povodom negativnih ishoda do kojih može doći. On je objasnio da u ekonomiji ništa nije toliko jednostavno i osvrnuo se na primer Mađarske čiji je koncesionar u međuvremenu bankrotirao, te je država morala da pokriva gubitke.

Nove takse i perspektiva zaposlenih na „Tesli“

O uvođenju novih aerodromskih taksi i perspektivi zaposlenih na „Nikoli Tesli“ detaljnije je govorio Saša Vlaisavljević.

On je rekao da aerodromska taksa neće biti povećana u narednom periodu, a da otpuštanja zaposlenih uopšte neće ni biti, jer ukoliko koncesionar planira da sa 5.3 miliona putnika podigne kapacitet na 15 miliona, biće u problemu da nađe potrebnu radnu snagu.