BEG airport status
LYBE 1713:00 Z VRB°02KT CAVOK 24/11 Q1018 NOSIG=
[ANALIZA] Borbene mogućnosti vazduhoplovnih snaga i PVO Pakistana Pakistan tvrdi da je tokom poslednjeg sukoba sa Indijom 27. februara pilot borbenog aviona JF-17 oborio indijskog MiG-a 21bisUPG Bizon.

[ANALIZA] Borbene mogućnosti vazduhoplovnih snaga i PVO Pakistana

Još od sticanja nezavisnosti, nakon podele Britanske Indije 1947. godine, Indija i Pakistan su u gotovo stalnom političkom i vojnom konfliktu. Problemi koji su nastali formiranjem ovih država nikada nisu rešeni a do danas su između njih vođena čak četiri velika rata kao i veliki broj manjih ili većih oružanih sukoba.

Poslednji takav okršaj u kome su glavnu ulogu imale vazduhoplovne snage obe strane dogodio se krajem februara ove godine a jedna od posledica vazdušne bitke iznad pograničnog područija kao i iznad sporne provincije Džamu i Kašmir bilo je obaranje jednog indijskog lovca MiG-21.

Ovakve situacije kao i gotovo konstantne pretnje od terorizma ili drugih susednih država, uticale su da se vojske, samim tim i Ratna vazduhoplovstva Indije i Pakistana, često nalaze u stanju povišene borbene gotovosti.

Iako je RV Indije znatno brojnije, Pakistan nastoji da indijsku kvantitativnu prednost donekle, ako ne i u potpunosti nadoknadi kvalitetom, pre svega kada je u pitanju obuka, taktika i operativnost. U ovoj analizi bavićemo se trenutnim borbenim sposobnostima pakistanskih vazduhoplovnih snaga i protivvazduhopovne odbrane dok ćemo u nekom od narednih tekstova detaljno obraditi i RV i PVO Indije.

Sa oko 1350 vojnih aviona i helikoptera od kojih se oko 850 nalazi u sastavu Ratnog vazduhoplovstva, Pakistan je sedmi na listi najbrojnijih vazduhoplovnih snaga u svetu. Glavni snabdevači vojnom tehnikom su Francuska, NR Kina i SAD a Pakistan već dugi niz godina nastoji da potrebe svoje vojske zadovolji iz domaće namenske industrije. Iako je u proteklih 15 godina, zbog borbe protiv terorizma, od SAD dobijeno čak 33 milijarde dolara vojne pomoći, Pakistan se trenutno u nabavci tehnike uglavnom oslanja na svog najvećeg političkog i vojnog saveznika – NR Kinu.

I pored toga što prema različitim izvorima poseduje oko 440 borbenih aviona, većina njih, oko 270 pripadaju drugoj generaciji koji su usled nemogućnosti nabavke novijih tipova aviona, morali biti modernizovani kako bi bar u nekoj meri mogli da budu korišćeni i u uslovima savremenog ratovanja. Pakistan je danas u svetu jedini a u istoriji i najveći strani korisnik francuskog lovca Miraž III i njegove jurišne varijante Miraž 5. Između 1967. i 1982. godine kupovani su novi avioni od Francuske a potom su 90-tih godina nabavljani polovni avioni iz nekoliko drugih zemalja.

Pakistanski Miraži III na jednoj od vežbi sa turskim F-16. Osim sa Turskom Pakistan ima veoma blisku vojnu saradnju sa Katarom, S. Arabijom i UAE.

Lovci Miraž III naručeni su 1967. godine da bi 1969. stigli prvi od 24 kupljena aviona od kojih su 18 bili jednosedi Miraž IIIEP, tri dvoseda Miraž IIIDP i tri izviđača Miraž IIIRP-1. Potom je 1975. kupljeno 10 izviđača Miraž IIIRP-2 koji su isporučeni 1977. Prvi Miraži 5 naručeni su 1970. godine od kojih su 28 bili jednosedi Miraž 5PA a dva dvosedi Miraž 5DPA. Isporuka je izvršena već 1971-1972. 1979. godine su naručeni dodatni avioni, u periodu od 1980. do 1983. isporučeno je 18 aviona u lovačkoj verziji Miraž 5PA2 sa radarom Cirano IV, 12 mornaričkih jurišnih Miraža 5PA3 sa radarom Agave i protivbrodskim raketama AM39 Exocet. Tada su stigla i dva dvoseda Miraž 5DPA2.

Nakon 96 novih aviona kupljena u Francuskoj usledila je nabavka polovnih aviona od kojih su mnogi poslužili kao izvor rezervnih delova, mnogi su zamenili avione izgubljene u udesima a oni koji su imali malo sati naleta prošli su kroz modernizaciju. Prvo su od Australije tokom 1990. i 1991. kupljena 42 jednosedih Miraža IIIO(A) (Miraž IIIEA) i 8 dvoseda Miraž IIIO(D) (IIIDA) od kojih je pet poslužilo za rezervne delove. Potom je od Francuske 1996. naručeno 39 aviona za 118 miliona dolara i u periodu od 1998. do 2004. isporučena su 33 Miraža 5EF i 6 dvoseda Miraž 5DF koji su prethodno modernizovani kroz programe ROSE II i ROSE III.

Iz Libana je 2000. godine kupljeno 9 Miraža IIIEL i jedan dvosed Miraž IIIBL, potom iz Španije 2003. 12 Miraža IIIEE i jedan dvosed Miraž IIIDE koji su poslužili samo za delove. Poslednja nabavka korišćenih aviona realizovana je 2006. kada je iz Libije stiglo 76 Miraža 5D, DE, DD i DR od kojih je samo 10 dvoseda DD i izviđača DR uvedeno u upotrebu a ostali su poslužili za delove.

Izviđač Mirage IIIRP.

Projekat osavremenjavanja označen kao ROSE (Retrofit of Strike Element) RV Pakistana osmislilo je 1992. da bi njegovo sprovođenje započelo 1995. U programu je učestvovala francuska kompanija SAGEM, italijanski FIAR (danas SELEX) kao i pakistanska firma Margela Electronic a akcenat je bio na nadogradnji avionike i elektronske opreme. Nakon što je nekoliko aviona modernizovano u Francuskoj, oko 90 procenata Miraža dorađeno je u vojnoj korporaciji Pakistan Aeronautical Complex iz Kamre gde se nalazi i vazduhoplovna baza Minhas.

Pakistan je bio prinuđen na ovaj potez jer su mu SAD 1990. godine uvele sankcije zbog nuklearnog programa a jedna od posledica embarga bilo je i to da Sjedinjene Države nisu isporučile dodatne naručene borbene avione F-16. Tako u jedinice pakistanskog RV-a nije stigao 71 F-16 od kojih je do kraja 1994. proizvedeno 28 a oni su nakon uvođenja sankcija uskladišteni. Ugovori sa Francuzima i Italijanim potpisani su 1996. da bi se oni potom povukli iz programa 1998. kada su se u razvoj uključile pakistanske kompanije DESTO, GIDS i NIE.

U prvoj fazi programa, označenoj kao ROSE I modernizovano je 33-35 bivših australijskih aviona Mirage III koji su dobili nov radar FIAR Grifo M3, novi gornju elektrooptički prikazivač – HUD, nove višenamenske donje prikazivače, inercijalni navigacijski sistem sa GPS-om, novi radarski visinomer, navigacijsko-napadni sistem firme SAGEM, HOTAS komande, generator kiseonika OBOGS, signalizator radarskog ozračenja, sistem za protivelektronska dejstva, novi radio uređaji, magistralu podataka, sistem svoj-tuđ (IFF), dispenzere IC mamaca i radarskih dipola. Nešto kasnije avioni su dobili i sistem za popunu gorivom u vazduhu.

Modernizacije jurišnika Miraž 5 označene su kao ROSE II i ROSE II. U pitanju su dorade na bivšim francuskim Miražima 5EF i DF. Isporuke prvih 20 aviona koji su dovedeni na nivo ROSE II započele su septembra 1998. i završene su krajem 2000. Ova modernizacija podrazumevala je ugradnju infracrvenog sistema za osmatranje prednje polusfere (FLIR) firme SAGEM, novon nišanskog sistema, laserskog daljinomera, senzora termalne slike, računara misije UTR-90, sistema za protivelektronska dejstva, doradu gorivnog sistema, naočara za noćna dejstva (NVG). Preostalih 20 aviona je modernizovano na standard ROSE III do 2004. godine, ovaj nivo je identičan ROSE II a upotrebljena je nova oznaka zbog toga što je bila u pitanju druga serija aviona.

Danas RV Pakistana poseduje oko 133 Miraža (od kojih oko 68 modernizovanih) raspoređenih u 6 eskadrila prve linije i jednoj jedinici za obuku. U vazduhoplovnoj bazi Masrur tri eskadrile popunjavaju 32. taktički puk, na lovcima Miraž III leti 7. taktička eskadrila ‘’Bandits’’, tu je potom 8. taktička eskadrila ‘’Haiders’’ (Miraži 5PA, PA2 i PA3) i 22. eskadrila za preobuku ‘’Ghazis’’ (Mirage IIIEE, EL). U bazi Rafiqui stacioniran je 34. taktički puk sa tri taktičke eskadrile, 15. eskadrila ‘’Cobras’’ (Mirage 5PA i Mirage IIIEP,DP, RP), 25. eskadrila ‘’Night Strile Eagles’’ (Mirage VEF) i 27. eskadrila ‘’Zarrars’’ (Mirage 5EF i DD). Ovim avionima opremljena je i Miraž eskadrila ‘’Sky Bolts’’ Škole za borbene komandante u bazi Mušaf. Povlačenje iz upotrebe ovih aviona započinje sledeće godine a zameniće ih višenamenski JF-17.

Mirage 5PA3 sa protivbrodskom raketom AM39 Exocet.

Lovci Miraž III su u pakistanskom RV-u skromno naoružani, danas od raketa vazduh-vazduh nose samo infracrveno samonavođene rakete AIM-9P i L ’’Sidewinder’’. Od ubojnih sredstava vazduh-zemlja tu su klasične avio-bombe Mk 82, kočeće avio-bombe Snakeye i Mk-82HD, bombe za razbijanje poletno-sletnih staza Durandal.

Jurišnici Miraž 5 mogu biti naoružani TV/IR planirajućim bombama H-2 SOW dometa do 60 km, elektrooptički i infracrveno vođenim planirajućim bombama H-4 dometa 120 km, protivradarskim raketama MAR-1 dometa 60 do 100 km, kasetnim bombama PSD-1, bombama za razbijanje poletno-sletnih staza Durandal, pakistanskim verzijama bombe Durandal sa oznakama HAFR-1 i HAFR-2, klasičnim avio-bombama Mk 82, Mk 83, kočećim Snakeye i Mk-82HD, saćastim lanserima nevođenih raketnih zrna kalibra 68 mm, krstarećim raketama Hatf-8 Ra’ad dometa 350 km za koju se smatra da se još uvek ispituje. Mornarička verzija Miraž 5PA3 može da dejstvuje protivbrodskim raketama AM39 Exocet. Deo aviona mogu da nose izviđačke kontejnere LORAP (Long Range Aerial Recconaissance) a tu su i kontejneri sa sistemima za ometanje. Takođe manji broj aviona je naknadno dorađen da u nosu aviona mogu da nose izviđačke kamere. Za samoodbranu tu su IC samonavođene rakete vazduh-vazduh AIM-9P4 i P5 ’’Sidewinder’’.

Lovac-presretač F-7P / Foto: RV Pakistana

Drugi tip borbenog aviona 2. generacije, ujedno i drugi najbrojniji, jeste kineski lovac F-7 nastao na osnovu sovjetskog MiG-a 21F-13. Pre nego što će kupiti F-7, u pakistanskom RV-u su od juna do septembra 1984. godine ispitana dva F-7M (druga generacija ovog tipa aviona) a zatim su Kinezima prenete zamerke i preporuke za nadogradnju. Pakistan je brzo naručio 20 F-7M koji su isporučeni 1986. ali su nakon dve godine intenzivnog ispitivanja kasnije vraćeni Kinezima. 1987. godine nabavljen je F-7P (poznat i kao F-7MP) koji predstavlja verziju F-7M za Pakistan a tokom 1987-88. isporučeno je ukupno 20 F-7P i 4 dvoseda FT-7P. Potom je 1988. i 1989. stiglo još 60 F-7P a 1990-1992. i 15 FT-7P. Isporuka poslednjih 40 F-7P je izvršena 1993 a NR Kina je 2010. u vidu pomoći uputila još 4 dvoseda starije verzije FT-7A.

Pakistanski F-7P, pored ostale kineske opreme imaju pretežno zapadnu elektroniku, počevši od radarskog daljinomera GEC Marconi Sky Ranger 7M, elektrooptički gornji pokazivač (HUD) GEC Marconi Type 956 HUDWAC, sistem svoj tuđ (IFF) AN/APX-101, radio uređaje AN/ARC-164 i 186, izbacivo sedište Martin Baker Mk 10L. Vrlo brzo je zatraženo da se avioni opreme pravim presretačkim radarima a na tenderu je 1993. izabrana italijanska firma FIAR (danas SELEX) koja je tokom 90-tih u saradnji sa Pakistanom razvila radar Grifo-7. Potpisan je ugovor za 100 radara a dogovorena je i njihova zajednička proizvodnja. U Pakistanu je ove radare proizvodila i sklapala firma Kamra Avionics and Radar Factory (KARF) koja se nalazi u sastavu vojne korporacije PAC (Pakistan Aeronautical Complex). Prvi radar Grifo-7 proizveden u Pakistanu isporučen je oktobra 2000. godine. Treba napomenuti da kineski dvosedi FT-7, uključujući i pakistanske FT-7P takođe imaju radar.

Pakistanski F-7PG u letu tokom vazduhoplovne vežbe u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Jula 1997. pakistanski piloti su u NR Kini izvršili testiranje i procenu nove varijante F-7 sa oznakom F-7MG koja pripada trećoj generaciji ovog aviona. Krajem 2000. godine naručeno je 46 primeraka od kojih 40 jednoseda F-7PG i 6 dvoseda FT-7PG. Prvih 10 aviona isporučeno je decembra 2001. a isporuka svih aviona je završena jula 2002. Već sledeće 2003. godine naručeno je još 8 F-7PG i tri FT-7PG. U ovim avionima se umesto radara GEC Marconi Super Skyranger (radar na F-7MG) nalaze unapređeni radari Grifo-7PG. Vremenom, lovci-presretači F-7 su u inventaru RV Pakistana zamenili zastarele lovce Shenyang F-6 (kineski MiG-19).

Danas se u jedinicama RV Pakistana nalazi oko 136 aviona F-7, služe uglavnom za obuku i preobuku i raspoređeni su u 6 eskadrila od kojih se u 4 vrši obuka pilota. U bazi Mianvali stacioniran je 37. puk za borbenu obuku i u njegovom sastavu se nalazi 18. eskadrila za operativnu preobuku “Sharp Shooters“ (avioni F-7P i FT-7P), 20. eskadrila za operativnu preobuku “Cheetah/Eagles“ (F-7PG, FT-7PG) i eskadrila LIFT (Lead in Fighter Training) “Shooters“ (F-7PG, FT-7PG). Avione F-7P koristi i F-7 eskadrila ‘’Sky Bolts’’ Škole za borbene komandante u bazi Mušaf. Noviji F-7PG i FT-7PG lete i u 17. jurišnoj eskadrili “Tigers“, 36. taktičkog jurišnog puka, baza Pešavar kao i u 23. lovačkoj eskadrili “Talons“, 31. lovačkog puka, na vojnom delu međunarodnog aerodroma Kueta.

Kada je reč o naoružanju, pakistanski F-7 od raketa vazduh-vazduh mogu nositi samo IC samonavođene rakete malog dometa. Od NR Kine su kupljene rakete PL-5 i PL-7 dok su kasnije integrisane francuske R.550 Magic i američke AIM-9P i L “Sidewinder“. Za napade na ciljeve na zemlji tu su 11-cevni saćasti lanseri nevođenih raketnih zrna kalibra 57 mm, 7-cevni saćasti lanseri nevođenih raketnih zrna kalibra 90 mm. Može poneti različite vrste bombi kalibra do 500 kg, od klasičnih avio-bombi, kasetnih, probojnih, bombi sa kočećim padobranima američke, francuske i kineske proizvodnje.

U inventaru RV Pakistana nalazi se 71 F-16 / Foto: RV Pakistana

Više od dve decenije perjanica RV Pakistana bio je američki borbeni avion 4. generacije tipa F-16. Još decembra 1981. potpisano je pismo saglasnosti o nabavci 40 aviona u verziji Block 15 i to 28 jednoseda F-16A i 12 dvoseda F-16B za 1,2 milijarde dolara. Isporuka je podeljena u dve tranše, u prvoj pod nazivom “Peace Gate I“ isporučena su dva F-16A i 4 F-16B a prvi avioni sleteli su u Pakistan 15. januara 1983. Preostala 34 primerka isporučena su u programu “Peace Gate II“ a poslednji F-16 stigao je 1987. godine.

Decembra 1988. godine kroz program “Peace Gate III“ naručeno je još 11 aviona od kojih 6 F-16A i 5 F-16B u verziji Block 15OCU koji, iako su plaćeni, nisu isporučeni jer su SAD, zbog pakistanskog nuklearnog programa, početkom oktobra 1990. uvele embargo na isporuke naoružanja. Prethodno je Pakistan 1989. godine potpisao ugovor vredan 1,4 milijarde dolara za još 60 aviona takođe Block 15OCU koji su trebali biti isporučeni kroz program “Peace Gate IV“.

Proizvodnju ovih aviona usporio je embargo američke vlade i do kraja 1994. proizvedeno je 17 aviona i to 7 F-16A i 10 F-16B koji su zajedno sa 11 aviona iz “Peace Gate III“ uskladišteni u centru AMARC (Aircraft Maintenance and Regeneration Center) u bazi Davis-Monthan, Arizona. Pakistan je prethodno platio 685 miliona dolara i to za svih 11 aviona “Peace Gate III“ i 17 iz “Peace Gate IV“. Uskladišteni avioni imali su 85 procenata pun rezervoare za gorivo a pokretanje motora vršeno je na svakih 45 dana što je bilo predviđeno da se radi u narednih 5 godina.

Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja da tokom 90-tih godina ove avione prodaju drugim državama, SAD su 2002. godine odlučile da polovinu ovih aviona predaju RV i RM SAD za upotrebu u ulogama tzv. “agresora“. Deo novca SAD su vratile Pakistanu a deo je nadoknađen isporukama robe. Nakon terorističkih napada u SAD 2001. godine Pakistan je postao jedan od glavnih američkih saveznika u borbi protiv terorizma. Zbog toga su SAD odlučile da Pakistanu predaju 14 F-16 koji su bili predmet embarga a avioni su isporučeni u periodu od 2005. do 2008. godine.

Jedan od 12 jednoseda F-16C Block 52 koji su naručeni 2006. godine.

Ugovor za novu partiju aviona potpisan je 30. septembra 2006., za 1,4 milijardu dolara nabavljeno je 18 F-16 Block 52 i to 12 jednoseda F-16C i 6 dvoseda F-16D u programu koji je nazvan “Peace Drive“. Istovremeno dogovorena je i modernizacija 35 F-16A i B na nivo MLU (Mid Life Update) koja je obavljena u Turskoj. Svi avioni F-16C i D isporučeni su tokom 2010. godine. Pakistan je kupovao i polovne F-16, 2013. odlučeno je da se iz Jordana nabavi 13 aviona F-16A i B Block 15ADF za 75 miliona dolara. Isporuke su započele maja 2014., a svi avioni, 9 jednoseda i 4 dvoseda su stigli tokom iste godine. Gotovo istovremeno, odlučeno je da još 10 F-16 prođe kroz MLU modernizaciju prilikom koje su ugrađivani novi radari AN/APG-68(V)9.

U inventaru RV Pakistana danas se nalazi 24 F-16A MLU, 9 F-16A, 12 F-16C, 21 F-16B MLU, 4 F-16B i 6 F-16D koji popunjavaju 5 eskadrila, u 39. taktičkom puku, baza Šahbaz u Džakobabadu nalaze se dve višenamenske eskadrile, 5. eskadrila “Falcons“ (avioni Block 52) i 11. eskadrila “Arrows“ (A i B MLU). Još jedna višenamenska eskadrila, 9. eskadrila “Griffins“ (A i B MLU) je u sastavu 38. puka u bazi Mušaf a na istom aerodromu bazirana je i 29. eskadrila “Agressors“ (A MLU) iz sastava Škole za borbene komandante. Preobuka na tip vrši se u 19. eskadrili “Warhawks/Sherdils“ (A i B ADF), 41. taktičkog puka u bazi Bholari.

Prvobitno su, tokom 80-tih pakistanski avioni bili naoružani IC samonavođenim raketama vazduh-vazduh AIM-9P i L “Sidewinder“, u periodu 1985. do 1987. kupleno je 500 AIM-9L a 1996. još 360. Na njih su tada integrisane i francuske R.550 Magic a od ubojnih sredstava vazduh-zemlja nabavljene su klasične avio-bombe Mk 82, 83 i 84, potom 1986. i 1987. godine 100 TV vođenih raketa vazduh-zemlja AGM-65B “Maverick“. Istovremeno je integrisan francuski laserski/elektrooptički nišanski kontejner Thompson-CSF ATLIS kao i laserski vođene rakete vazduh-zemlja AS-30L. Potom su 2002. godine kupljene laserski vođene bombe Paveway-2. Pakistanski F-16 mogu da nose i kontejner sa opremom za protivelektronska dejstva AN/ALQ-131.

Dalje nabavke raketa vazduh-vazduh usledile su 2007. kada je za 29 miliona dolara kupljeno 300 AIM-9M1 i M2, dok je 2010. kupljeno još 200 AIM-9M8 i M9. Zatim su za avione F-16 naručene prve rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa, u periodu 2010-2014. isporučeno je 500 AIM-120C-5 AMRAAM koje su plaćene 265 miliona dolara. Od novijeg naoružanja vazduh-zemlja je 2010. kupljeno 1600 laserski vođenih bombi od kojih 700 GBU-12 i 300 GBU-10 a tokom 2010-2011. i 500 GPS vođenih JDAM. Kupljeni su i novi nišansko-navigacijski kontejneri, 18 AN/AAQ-33 Sniper 2010. godine, 4 2011. i 15 kontejnera 2015-2016. Avioni su dobili i mogućnost izviđanja, 2009. su kupljena dva kontejnera sa izviđačkom opremom DB-110 a 2013. još 5 kontejnera za 72 miliona dolara.

Prvu borbenu upotrebu JF-17 imao je 2010. godine u antiterorističkoj operaciji Rah-e-Nijat u južnom Vaziristanu / Foto: RV Pakistana

Najnoviji tip borbenog aviona u RV Pakistana jeste višenamenski kinesko-pakistanski avion čija je pakistanska oznaka JF-17 “Thunder“ a kineska FC-1 “Xiaolong“. Program razvoja ovog aviona započeo je juna 1999. godine kada su NR Kina i Pakistan potpisali ugovor o razvoju i proizvodnji aviona sa učešćem u odnosu 50:50, u kome se kineska kompanija Čengdu (CAC) obavezala da konstruiše i ispita avion, a pakistanska PAC Kamra je bila zadužena za proizvodnju, održavanje i dorade. Pakistanske vazduhoplovne snage su tada iskazale potrebu za 200-250 aviona za zamenu flote aviona F-6, F-7, A-5 i Miraž-III i 5.

Konstrukcija prvog prototipa započeta je septembra 2002. godine, a maketa u razmeri 1 :1 prikazana je na izložbi Airshow China novembra iste godine. Prvi prototip sa oznakom PT-01 prikazan je maja 2003. godine, a prvi let izvršen je 25. avgusta 2003. Usled nemogućnosti nabavke zapadne opreme, a i da bi se smanjili troškovi razvoja odlučeno je da se na FC-1 izvrši transfer tehnologije sa kineskog borbenog aviona Čengdu J-10, pa se smatra da je na razvoj aviona FC-1/JF-17 potrošeno svega oko 500 miliona dolara. Do 2006. godine napravljeno je 6 prototipova, a prva dva serijska aviona čija je proizvodnja započeta u Kini juna 2006. godine isporučena su Pakistanu 12 marta 2007. Dodatnih 6 aviona isporučeno je 2008. godine.

Marta 2009. potpisan je ugovor vredan 800 miliona dolara za nabavku 42 aviona za RV Pakistana koji će se proizvesti u domaćoj fabrici Pakistan Aeronautical Complex – Kamra. Izrada prvog aviona započeta je 30. juna 2009. godine, a prvi primerci isporučeni su novembra iste godine. Prva eskadrila pakistanskog RV naoružana sa JF-17 u operativnu upotrebu zvanično je uvedena 18. februara 2010. godine. Do 2013. godine isporučeni su svi avioni Block 1, a 18. decembra 2013. započeta je izrada prvog aviona JF-17 Block 2 (prethodno je za RV Pakistana naručeno 50 aviona u ovoj varijanti).

Dalja proizvodnja tekla je sporo, ispitivanja aviona verzije Block 2 započeta su tek 9. februara 2015. da bi do kraja iste godine bilo proizvedeno 16 primeraka. Poslednje informacije govore o tome da je do marta ove godine isporučeno oko 35 aviona Blok 2 a tokom ove godine bi trebalo da bude isporučeno još 13. U udesima su izgubljena dva JF-17, jedan 2011. a drugi 2016. godine. Proizvodnja prototipa dvoseda JF-17B pokrenuta je aprila 2016. godine a prvi let izvršen je 28. aprila 2017. Drugi prototip primećen je u letu početkom decembra 2017. Smatra se da je dvosed konstruisan na osnovu zahteva stranog naručioca.

U toku je razvoj znatno savremenije verzije Block 3 koji bi, između ostalog, mogao imati AESA radar KLJ-7A, novi sistem za protivelektronska dejstva, troosne digitalne električne komande leta, sistem za prikaz informacija i nišanjenje na kacigi pilota, novo naoružanje. Do danas je obično bila prenošena informacija da je RV Pakistana zainteresovano za 50 Blok 3, prema poslednjim izveštajima u toku je proizvodnja prvog primerka a Pakistan očekuje prvu isporuku sledeće godine dok planovi predviđaju uvođenje 28 aviona do kraja 2022. godine.

Višenamenski borbeni avion JF-17 sa krstarećim raketama CM-400AKG dometa 300 km.

Od 2010. godine do danas je sa 85 aviona JF-17 popunjeno 6 eskadrila. U bazi Masrur nalazi se 3. višenamenska eskadrila “Proud Minhasians“ iz sastava 32. taktičkog jurišnog puka, 33. taktički puk u bazi Minhas ima u svom sastavu dve eskadrile sa JF-17, 14. lovačka “Tail Choppers“ i 16. višenamenska “Black panthers“. Pešavar je dom 26. višenamenske eskadrile “Black spiders“ koja je deo 36. taktičkog jurišnog puka a prošle godine je u okviru 31. lovačkog puka, baza Kveta, formirana 28. višenamenska eskadrila “Phoenix“. U Školi za borbene komandante, baza Mušaf avioni JF-17 lete u eskadrili JF-17 “Fierce dragon“.

Uz avione JF-17 nabavljena je i relativno velika količina naoružanja, od raketa vazduh-vazduh u periodu od 2009-2017. 760 IC samonavođenih PL-15E-II malog dometa, od 2010-2017. 375 aktivno radarski samonavođenih SD-10A (izvozna PL-12) dometa do 70 km, ove godine 100 najnovijih aktivno radarski samonavođenih PL-15 dometa do 150 km. Od vođenih bombi kupljeno je 575 inercijalno+GPS vođenih LS-3, 625 inercijalno+GPS vođenih planirajućih LS-6-500, 550 laserski vođenih LT-2. Za borbu protiv brodova kupljeno je od 2012. do 2017. 60 inercijalno i aktivno radarski samonavođenih raketa C-802 dometa 120 km. U periodu od 2012-2016. kupljeno je i 50 protivbrodskih inercijalno+IC/TV i radarski samonavođenih raketa CM-400AKG dometa 300 km. Za ove avione kupjeno je 85 nišansko-navigacijskih kontejnera WMD-7 koji su isporučeni između 2009. i 2017. Nabavljeni su i turski  nišansko-navigacijski kontejneri ASELPOD i to osam 2016. godine za 25 miliona dolara a 2017. godine još 16.

Školsko-borbeni K-8P Karakorum sa vežbovnim raketama AIM-9P “Sidewinder“.

Budući piloti RV Pakistana nakon početnih 50 sati naleta na klipnom školskom avionu Mushshak, sledećih 120 sati lete na avionima za obuku T-37 “Tweety Bird“ i K-8 “Karakorum“. Mogućnost nošenja ubojnih sredstava ima samo kinesko-pakistanski školsko-borbeni K-8 (kineska oznaka JL-8) ali se do pre par godina nije znalo da li su pakistanski avioni naoružani. U obuci pakistanskih pilota K-8 je zamenio kineski FT-5 (kineska oznaka JJ-5, dvoseda verzija lovca J-5 (F-5) koji predstavlja licencni MiG-17). Prvobitni plan da se zamene i američki T-37 za sada nije ostvaren zbog toga što nije nabavljen dovoljan broj K-8, potrebe su bile procenjene na 80 ovih aviona ali je u jedinice stiglo samo 39 K-8.

Razvoj aviona započet je još 1987. godine, prototip je prikazan 1989., prvi let obavljen 1990. a proizvedena su 4 prototipa. Letna ispitivanja su završena 1993. a od 1992. do 1996. napravljeno je 15 predserijskih primeraka od kojih je prvih 6 aviona predato Pakistanu 21. septembra 1994. Prelet aviona izvršen je 7. novembra iste godine da bi zvanično ovaj tip aviona bio uveden u upotrebu 25. januara 1995. Razvoj i proizvodnja tekli su usporeno pa je Pakistan drugu seriju od takođe 6 aviona dobio tek jula 2003. godine. Potom je 2005. usledila narudžbina za još 27 aviona u unapređenoj verziji K-8P koji su pored američkog motora dobili i integrisani HUD, MFD displeje, sistem za sletanje ILS i sisteme za navigaciju GPS i TACAN.

Prvih 8 K-8P isporučeno je septembra 2007, još 8 stiglo je 16. januara 2009. a poslednjih 11 primeraka 13. oktobra 2010. Avioni K-8 koji su uvedeni u upotrebu 1994. i 2003., su prilikom generalnog remonta dovedeni na nivo K-8P. Nakon 37 godina korišćenja aviona T-37, akro-grupa RV Pakistana “Sherdils“, počela je da leti na avionima K-8 2009. godine da bi svoj prvi javni nastup imali 18. novembra iste godine na ceremoniji promocije novih oficira Vazduhoplovne akademije. U bazi Mianvali oko 18 K-8 leti u 1. eskadrili za preobuku na borbene avione “Rahbers“, 37. puka za borbenu obuku. Oko 20 aviona nalazi se u sastavu 1. eskadrile za naprednu obuku, Puka za naprednu obuku na mlaznim avionima, Vazduhoplovne akademije “Asghar Khan“ u bazi Risalpur. Na istom aerodromu bazirana je i akro-grupa “Sherdils“.

Pakistanci su što se tiče naoružanja na avione K-8 integrisali ono što su već imali u arsenalu ubojnih sredstava drugih borbenih aviona. Do sada su primećene uglavnom vežbovne verzije IC samonavođenih raketa vazduh-vazduh malog dometa, američke AIM-9P “Sidewinder“, francuske R.550 Magic i kineske PL-7 (kopija R.550). Za napade na ciljeve na zemlji tu su različite vrste bombi kalibra do 250 kg, 12-cevni saćasti lanseri HF-20 nevođenih raketnih zrna Norinco Type 57-1 kalibra 57 mm dok se na podtrupni nosač može postaviti kontejner sa jednocevnim topom Norinco 23-2K Type 2K kalibra 23 mm.

Leteći radarski sistem SAAB-2000AEW&CO
Četiri kineska leteća radarska sistema KE-03 plaćena su 278 miliona dolara.

Ono što RV Pakistana čini veoma savremenim jeste to što u svom sastavu ima avione za rano otkrivanje, javljanje i navođenja borbenih aviona. Prvo su iz Švedske tokom 2009. i 2020. stigla 4 leteća radarska sistema SAAB 2000AEW&CO a potom između 2011. i 2014. godine i 4 kineska KE-03 (kineska oznaka ZDK-03, na bazi transportnog Y-8F-600) koji su plaćeni 278 miliona dolara. Avione SAAB 2000AEW&CO koristi 3. eskadrila za rano upozorenje, 33. taktičkog puka u bazi Minhas, 2012. godine u napadu Talibana na ovaj aerodrom teško su oštećena tri aviona a svi su kasnije uspešno obnovljeni. 9. aprila ove godine isporučena su još tri radara Erieye. Kineski leteći radarski sistemi KE-03 uvedeni su u 4. eskadrilu za rano upozorenje “Karakoram Eagles“, 32. taktičkog puka u bazi Masrur.

Za prikupljanje obaveštajnih podataka putem signala (SIGINT – Signals Intelligence) iz SAD je 2010. nabavljen avion Hawker 850XP, označen kao RH-800RA koji je dodeljen Mornaričkoj avijaciji odnosno njenoj 29. eskadrili “Sea Eagles“, mornaričke baze Mehran. Potom su za potrebe prikupljanja obaveštajnih podataka, osmatranje i izviđanje (ISR – Intelligence, Surveillance, Reconnaissance) takođe od SAD 2011. kupljena dva aviona King Air 350 da bi potom 2013. kao pomoć stigla još dva primerka. Od 4 King Air 350 dva se nalaze u sastavu Armijske avijacije. Od ranije se za protivelektronska dejstva koriste dva francuska aviona Falcon 20EW koji lete u sastavu 24. eskadrile za PED “Blinders“, 38. puka u bazi Mušaf.

Jedini tankeri / Foto: RV Pakistana

Još jedna od veoma važnih sposobnosti vazduhoplovnih snaga Pakistana jeste dopunjavanje aviona gorivom u vazduhu. U tu svrhu su iz Ukrajine između 2009. i 2011. godine stigle 4 polovne leteće cisterne Il-78MP koji su uvršteni u 10. višenamensku transportnu eskadrilu tankera “Buffaloes“, 35. mešovitog puka na Međunarodnom aerodromu “Nur Han“ Islamabad.

Mornarička avijacija poseduje još jednu podjednako važnu mogućnost a to je dejstvo protivbrodskim raketama iz vazduha. Iz SAD je 1996. i 1997. stigla prva tri mornarička patrolna aviona P-3C “Orion“ zajedno sa 28 protivbordskih raketa AGM-84A “Harpoon“. Potom su SAD između 2007. i 2012. isporučile još 7 P-3CUP kao pomoć a od 2006. do 2009. kupljeno je još 50 raketa AGM-84L. U napadu Talibana na bazu Mehran gde se avioni nalaze u sastavu 28. eskadrile, 2011. godine uništena su dva P-3 a danas Pakistan koristi samo 6 aviona ovog tipa.

Pakistan ima veliko iskustvo u upotrebi borbenih helikoptera, njegova Armijska avijacija već 35 godina leti na američkim Bell AH-1 “Cobra“. Prvih 10 AH-1S sa protivoklopnim raketama TOW isporučeni su 1984-1985 da bi 1986. stiglo još 10 primeraka. 2007. godine iz SAD je nabavljeno 40 polovnih AH-1F a 2013. iz Jordana još 8 polovnih helikoptera iste verzije. Smatra se da je danas u upotrebi 44-48 Kobri koji su raspoređeni u tri eskadrile, 31. borbenoj eskadrili “Panzer“, 33. borbenoj eskadrili “Air Wolves“ i 35. borbenoj eskadrili “Air Mustangs“ koje ulaze u sastav 404. borbene grupe u bazi Multan. Za protivoklopnu borbu pakistanski AH-1 su naoružani američkim raketama BGM-71 TOW-2A i domaćim raketama Baktar-Šikan (licencna kineska HJ-8).

Aprila 2015. godine SAD su odobrile isporuku 15 borbenih helikoptera AH-1Z “Viper“ zajedno sa 1000 protivoklopnih raketa AGM-114R Hellfire II u ukupnoj vrednosti od 952 miliona dolara. 2017. je međutim saopšteno da će Pakistanu prvo biti predata tri AH-1Z, da je ukupno naručeno 12 primeraka a da će još 9 helikoptera koji će koštati 170 miliona dolara, biti isporučeno 2018. godine. Međutim usled pogoršanja političkih odnosa SAD i Pakistana već proizvedeni Vajperi do danas nisu usporučeni. Pakistan je istovremeno nastojao da nabavi borbene helikoptere i na drugoj strani, iz NR KIne su 2015. godine iznajmljena tri WZ-10 “Fierce Thunderbolt“, kasnije su se pojavile informacije da će biti naručeno 14-17 helikoptera ali se po svemu sudeći za sada odustalo od toga i helikopteri su najverovatnije vraćeni Kini.

Do sada je iz Rusije naručeno 9 Mi-35M od kojih su 4 isporučena prošle godine.

Sa Turskom se još od 2014. pregovaralo o nabavci borbenih helikoptera T129 ATAK (turska licencna verzija italijanskog A129 “Mangusta“), helikopter je poslat u Pakistan na ispitivanja a ugovor za nabavku 30 T129 vrednih 1,5 milijardi dolara potpisan je jula prošle godine. Međutim zbog pogoršanja političkih odnosa Turske sa zapadnim saveznicima moguće je da će i ova nabavka propasti ili biti značajno odložena jer je T129 opremljen američko-britanskim motorima.

Sigurnu kupovinu borbenih helikoptera, Pakistan je uspeo da ostvari u Rusiji od koje su 2017. godine naručeni desantno-jurišni Mi-35M. Četiri helikoptera predata su već krajem avgusta iste godine ali su nakon obuke pilota i mehaničara stigli u Pakistan tek početkom aprila 2018. Zvanično su uvedeni u naoružanje decembra 2018. i to u 4. eskadrilu, 202. grupe armijske vazduhoplovne baze Kueta, Severni Halid. Početkom februara ove godine u medijima se pojavila informacija da je naručeno još 5 helikoptera a smatra se da bi konačan broj Mi-35M u pakistanskoj armijskoj avijaciji mogao da dostigne 20 primeraka.

Prva pakistanska borbena bespilotna letelica Burraq lansira takođe domaću vođenu raketu vazduh-zemlja Barq.

Prve borbene bespilotne letelice (UCAV) Pakistan je kupio 2013. kada je od NR Kine naručeno 20 BPL tipa CH-3. Prethodno je Pakistan bezuspešno pokušao da od SAD nabavi BPL MQ-1 “Predator“. Kineska UCAV CH-3 može poneti od 60 do 80 kg korisnog terea, unapređena CH-3A preko 100 kg a naoružana je malogabaritnim ubojnim sredstvima poput vođene bombe YC-200 i laserski vođene rakete vazduh-zemlja AR-1.

Pakistan je tada već duže vreme već radio na razvoju svojih BPL, ali one u početku nisu bile naoružane. Prva koja je mogla da koristi ubojna sredstva jeste BPL tipa Burraq koju je razvila kompanija NESCOM a za nju je razvijena i domaća malogabaritna laserski vođena raketa vazduh-zemlja “Barq“ koja je prvi put borbeno upotrebljena protiv islamskih militanata početkom septembra 2015. godine. U proteklih nekoliko godina u medijima su se pojavljivale tvrdnje da se na ispitivanjima u Pakistanu nalaze kineske borbene letelice tipa Wing Loong I i CH-4 ali zvaničnih informacija o tome da je neka od njih uvedena u naoružanje još uvek nema.

Protivavionski top GDF-007 kalibra 35 mm.

Do pre desetak godina jedinice za protivvazduhoplovnu odbranu oslanjale su se pretežno na protivavionske topove i lake prenosive raketne sisteme (LPRS), sa simboličnim brojem lakih mobilnih raketnih sistema kao i raketnih sistema srednjeg dometa. Tokom 80-tih godina uglavnom je sve to nabavljano sa zapada, iz Švajcarske je u periodu 1983-1988. kupljeno 200 topova GDF-002 kalibra 35 mm. Naknadno je od 2007. do 2009. kupljeno još 48 GDF-005 i 007 a 2016-2017. još 12. Iz SAD je kupljeno nekoliko stotina LPRS FIM-92 “Stinger“ a iz NR Kine je 1987. kupljeno 100 lansera LPRS HN-5B na čijoj osovi je razvijen pakistanski Anza-1. Od 1989. do 1998. je za Anza-1 proizvedeno oko 1000 raketa.

Deo švedskih PVO sistema RBS-70 sklapan je u Pakistanu.

Od Francuske je 1985. kupljen laki mobilni raketni sistem PVO Crotale a 1994-1995. i 100 raketa za LPRS Mistral. Tokom 1986-1987. u Švedskoj je nabavlejno 144 lansera sistema RBS-70 sa 680 raketa, za ovaj sistem je potom između 1988 i 2017. kupljeno još 1450 raketa uključujući i najnovije Mk 3 a deo RBS-70 je sklapan u Pakistanu. U NR Kini je nabavljen veliki broj LPRS, od 1994-2017. 2150 raketa LPRS QW-1 Vanguard na čijoj osnovi je napravljen pakistanski sistem Anza-2 kojih je od 1994. do danas proizvedeno preko 1700. Zatim je 2010. kupljeno i 50 kineskih LPRS FN-6 a na osnovu kineskog QW-2 Vanguard 2 konstrisaon je pakistanski sistem Anza 3. Od 2012. kupovani su i kineski PA topovi Type 90 i PG-99 kalibra 35 mm. Pakistanska armija raspolaže i sa oko 700 starih PA topova Type 55 i 65 kalibra 37 mm a tu su i topovi Type 59 kalibra 57 mm.

Kineski laki mobilni raketni PVO sistem FM-90.
Najmoćniji raketni sistem u naoružanju PVO Pakustana, kineski LY-80.

Iz NR Kine su u prethodnih nekoliko godina nabavljani i laki mobilni raketni sistemi malog dometa, u periodu od 2014-2016. isporučeno je 10 FM-90 (izvozna verzija sistema HQ-7) sa 400 raketa. Raketne sisteme PVO srednjeg dometa Pakistan je počeo da nabavlja tokom 70-tih godina 20. veka kada je nabavljeno, prema dostupnim podacima preko 12 diviziona sistema HQ-2B (kineska unapređena verzija sovjetskog S-75 ‘’Dvina’’). 2010. godine počelo je da stiže 10 baterija italijanskog sistema srednjeg dometa Spada-2000+ koje su zajedno sa 200 raketa Aspide 2000 plaćene 415 miliona evra a isporuke su završene 2013. godine. Najmoćniji raketni sistem PVO Pakistana jeste kineski LY-80 (izvozni HQ-16A), za 600 miliona dolara nabavljena su tri diviziona sa po tri baterije sa 300 raketa koji su isporučeni 2015-2016.

Radarski sistemi nabavljani su od SAD, NR Kine, Švajcarske i Švedske. Najveći broj radara za kontrolu vatre protivavionskih topova su švajcarske i kineske proizvodnje. Od Švajcarske je uz topove GDF-002 1983-1984. nabavljeno 10 radara Skyguard, zatim je 100 radara ovog tipa u periodu od 1989. do 1996. sklopljeno u Pakistanu, 24 radara su kupljena 2007-2009. i poslednjih 6 2016-17. Uz kineske PA topove Type 90 koji predstavljaju kinesku verziju topa GDF-002 nabavljena je i kineska verzija radara Skyguard sa oznakom Type 902 a sa topovima PG-99 kupljeni su radari za kontrolu vatre Type 825. Uz švedske raketne sisteme RBS 1987-1988. nabavljeno je 8 radara Giraffe-40 a 1993. godine još dva. Od SAD su kupovani radari za otkrivanje niskoletećih ciljeva LAADS.

Radari IBIS-150 nabavljeni su uz raketne sisteme PVO LY-80 / Foto: NORINCO

Danas su još uvek u upotrebi nemački osmatrački radari malog dometa Siemens MPDR-45, 60 i 90, u periodu 1979-1980 kupljeno ih je 45. Radari srednjeg i velikog dometa su tokom 80-tih nabavljani od SAD a zatim tokom 2000-tih kao i u poslednje vreme od NR Kine. 1980-81. nabavljeno je 6 američkih radara 6 AN/TPS-43G a potom su stigla i 4 AN/TPS-63. Pomoć SAD tokom 2000-tih sadržala je i 6 modernih radara AN/TPS-77 koji su isporučeni 2008-2009. Značajnija količina kineskih radara počela je da stiže 2003. kada je kupljen radar YLC-2V, zatim je tokom 2005. i 2006. isporučeno 10 radara YLC-6. Uz raketne sisteme LY-80 kupljeno je i 8 radara IBIS 150 za 40 miliona dolara. Poslednje isporuke sadrže radare JY-27A kao i radare HGR-106 srednjeg dometa koji su pre svega namenjeni za otkivanje niskoletećih ciljeva.

Komentari

i

Onako citajuci clanke po netu i casopisima JF-17 bi mogao puno vise da odgovara Srbiji nego MiG-29. Sa navodnom cenom od 25mil$ jedan je od jeftinijih, letne karakteristike slicne F-16, (po AFM zaostaje jedino znacajno u doletu sto za Srbiju nije preveliki nedostatak) otvorena struktura softvera, moze da koristi naoruzanje sa istoka i sa zapada, elektronika zavisi od zelje kupca, motor moze takodje da se bira, u slucaju ruskog vec postoji domaceg iskustva sa istim. Nekada je pakistanska strana bila zainteresovana za neke nase sisteme, predpostavljam da bi se neka kooperacija mogla uspostaviti izmedju dve privrede.

Odgovori
A

@ivan1
Lično ja bih radije video J-10 u našem RV, ali ni JF-17 nije loš za nas.

Т

МиГ-29 је за њега по летним карактеристикама а и свим осталим (сем по типу компјутера који је лошији) 10 година развоја испред е сад ако хоћемо да се поиграмо…

M

Mig-29 i nema “kompjuter” nego gomilu analognih senzora i pokazivača, ovaj avion je tu svakako znatno naprednij da ne govorimo o block 3 koji treba da ima AESA radar. Kokpit poseduje tri velika LCD displeya i neuporedivo je moderniji od Mig-29

Т

Argon TS-101

M

Argon je 20-30 kg tezak digitalni modul za procesiranje radarskih signala. Osim toga uredjaj ima 30+ godina (verzija 101 dok je verzija 100 iz sedamdesetih). Cisto sumnjam da moze da se meri sa 32 bitnim weapon and mission management kompjuterom iz JF-17

B

Ja licno imam utisak, mozda gresim, da je razvoj, proizvodnja i isporuka jako spora. Nema veze koja drzava jeproizvodjac letelica. Ako se kupovina obavi momentalno tj. pare prebace na racun jako su mi dugi ti periodi od npr. 8-10 godina cekanja na isporuku npr 50 aparata. Kada se jedinica popuni i prodje 10 godina, prozvodjac izbaci drugi blok opreme pa onda u etapama idu na upgrade i tako narednih 10 godina a onda se pojavi sledeci blok i tako u krug. Apsolutno sam svestan cinjenice da to nije automobil koji ide na fordovoj pokretnoj traci za sklapanje ali po meni jako dugi vremenski periodi. Remonti aviona takodje. Kada odu na remont zaboravi se kada su poslati. 30-40 godina jedan te isti aparat je u funkciji 1/3 vremena zbog redovnog remota, nadogradnje ispitivanja i prijem u sluzbu. pritom su cene astronomske ma ko god da pravi borbene letelelice. Imam utisak da u 21. veku velike sile znaju sta znaci premoc u vazduhu i da svesno vremenskim rokovima i cenama vrse destimulaciju drzava da imaju ratno vazduhoplovstvo. prosto su mi nezamislivi brojevi iz ’60 i ’70 godina proslog veka, kada neka zemlja kupi 200 MIG21 ili 100 miraza. Mislim da bi u danasnje vreme da neko kupi 200 F16 isporuka trajala do 2035 minimum.

Odgovori
M

uvek mozes da ulozis pare i dobijes mocne J21 avione. mogu celu kolonu biciklista da smlave.

A

Kako koji proizvodjac i kako koja isporuka. Kina je 2015 narucila 24 SU-35, 2016 su vec dobili prve primerke, 2018 je zavrsena isporuka. Ako se iskesira brzo to ide, narocito kada zemlja narucilac vec ima avione iz iste „familije“ pa preobuka ide glatko, a dosta potrosnih delova je vec tu.

A

„Iako je RV Indije znatno brojnije, Pakistan nastoji da indijsku kvantitativnu prednost donekle, ako ne i u potpunosti nadoknadi kvalitetom, pre svega kada je u pitanju obuka, taktika i operativnost“
Mislim da je ova izjava u klasi „nasi Migovi 29 bice najmocniji u regionu“, narocito sa poslednjim nabavkama Indije tipa S-400, Rafali itd. ali imaju veliku prednost u tome sto im je JF-17 vec operativan i spreman za zadatke, dok Tejas nije.
Buni me malo izbor motora. Za JF-17 su izabrali motor Miga 29 kojeg pakistan ne poseduje, a Indija koja ima Migove 29UPG i 29K u velikom broju se odlucila za motor F/A-18 kojeg nema niti ima iskustva sa istim…..cudno u najmanju ruku.
No to po strani, Srbiji bi bas odgovarao JF-17 da zameni J-22, G-4 i Mig-21, narocito gledajuci zbog opcije integracije raznog naoruzanja i pogonske grupe koju bi nakon sertifikacije remontni zavod Orao mogao da odrzava u tandemu sa RD-33 za 29ke. Reseno ne znam koliko muva jednim udarcem. Em nema vise prestarih vajpera, em bi se resili dotrajalog G-4, em bi se obuka digla za nekoliko nivoa, em bi air-police bio znatno jeftiniji da ne idemo dalje, a ima dalje

Odgovori
Ž

Al-41F1

Треба мало читати анализе и мишљења људи који се баве овом проблематиком, није оно што је написано урађено напамет.

Што се тиче ЈФ-17 нису Пакистанци имали много избора, нуђен је РД-93 а кинески мотор WS-13 није био спреман.

Тешко да би Србија набавила ЈФ-17 да замени Г-4 и Ј-22, пре би то био авион у класи Јак-130.

МиГ-21 је већ замењен МиГ-овима 29.

A

Svakako, samo gledajuci najnovije tendencije da skolsko-borbeni avioni ipak imaju nadzvucnu karakteristiku i ozbiljniji spektar naoruzanja za sve zadatke(T-50A, T-X, pa i kinesku verziju Jak-130 sa motorima sa forsazom i planiranim radarom), bilo bi jako dobro kad bi Srbija razmisljala u tom pravcu. Obuku za svo VV naoruzanje bi piloti mnogo ranije prosli(sto je i bio naglasak advanced trainer aircraft programa), kao i upotrebu radara sto je jako bitno, Zatim mogao bi uz air-police i BVR dejsto sa istim da vrsi i time bi se kapacitet neke hipoteticke flote digao visestruko, jer ovako kako stvari stoje, od recimo 30ak borbenih aviona koje poseduje RV(Migovi, Orlovi, Glebovi), njih 11 ce imati radar i radarske rakete, sto je priznacete nedovoljno i totalno neefikasno. Dobile bi se potpuno nove sposobnosti bez da bi se izgubilo ista sto je prethodna generacija skolsko-borbenih aviona imala. Da JF-17 jos uvek nema trenaznu varijantu spremnu, ali ni Srbija novca da zameni G-4 i J-22, hipoteticki pricamo. Ne mora to ni biti JF-17, ali avion u klasi T-50A/JF-17 bi bilo najoptimalnije resenje. Obziron na to da bi avioni imali digitalni fly-by-wire, moderne sisteme i modernu instrumentaciju, verovatno bi i letacka obuka mnogo lakse isla nego na G-4, a borbena sposobnost bi bila desetostruko veca. Samo, ako cemo biti iskreni, na kraju ce verovatno ipak biti neki Jak-130 bez radara samim tim i radarskih raketa i sa vrlo ogranicenim sposobnostima narocito za VV…sto je opet mnogo bolje nego da se sa turbo-elisnog prelazi na cistokrvnog lovca klase 2 maha(kao u Hrvatskoj).

Ž

Нереално је очекивати да ће Србија у будућности имати два типа борбених авиона.

Пре ће бити један школско-борбени који ће заменити Г-4 и Орао и један вишенаменски борбени.

A

Jesu li negde koriscene ove V-V rakete PL, zna li se kakve su u odnosu na Ruske/Americke?

Odgovori
A

@Andrej
U osnovi su solidne. Ako je tvrdnja PaAF tačna, JF-17 je uz pomoć PL oborio MiG-21. Ipak, velika pogodnost JF-17 je mogućnost integracija bilo čijeg naoružanja.

D

Al su ga usarenili od svakog po nesto , fantazija za odrzavanje.

Odgovori
A

Indija jos gora. Miraze 2000, Rafal, Jaguar, Mig-21, Mig-27, Mig-29UPG(modernizovani B), Mig-29K(mornaricki M), SU-30MKI, Tejas, Mi-17 i Mi-35, a sad su na to kupili i Apacije….Jos dodatno raspisali su tender za nove visenamenske avione, tako da mozda uvedu jos jedan tip pri povlacenju Miga 21(ako ne pobedi Rafal ili Mig-35)….logisticari osedeli

r

Pa vidi se iz analize da su Pakistanci kroz povijest mijenjali odnose sa velesilama, tako da su nabavljali ono što su u danom trenutku mogli. To je najvjerojatniji razlog. Vidiš da su išli prvo sa francuzima, pa ameri, pa zahladili sa amerima, pa kinezi, pa opet ameri, sad opet zahladili sa amerima, u međuvremenu ulaze i rusi….

D

Hvala na odlicnoj reportazi.

Odgovori
Ž

Хвала и Вама што нас пратите.

T

Great amount of info. Highly informative.

Odgovori
W

Čestitam Vam ,kako ste lepo prezentovali strane armije.

Odgovori
B

Da li se Indijci slažu sa iznijetim brojem komada F-16? 😎

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Živojin Banković na: Srbiji isporučeni vojni helikopteri Mi-17V-5, stigao i još jedan H145M

У тексту је је јасно пренесено шта је је наведено у другим медијима а шта су наша сазнања,

17. Oct 2019.Pogledaj

Paqe na: Srbiji isporučeni vojni helikopteri Mi-17V-5, stigao i još jedan H145M

U tekstu ima par gresaka. Dva nova helikoptera ce imati klasicna utovarna vrata a ne rampu. Mi-17 za koji se ceka remont nikada nije imao naoruzanje. Onaj drugi koji je pao je imao.

17. Oct 2019.Pogledaj

Paqe na: Srbiji isporučeni vojni helikopteri Mi-17V-5, stigao i još jedan H145M

Sta znaci da je helikopter analogni i gde je granica izmedju "analognog" i "digitalnog"? Postojeca dva kao i nova tri imaju digitalni pokazivac meteo radara. Takodje imaju i multifunkcionalni pokazivac za navigaciju itd. Jeli to analogno ili digitalno?

17. Oct 2019.Pogledaj

Send this to a friend