BEG airport status
LYBE 1815:30 Z 050°05KT CAVOK 14/05 Q1018 NOSIG=
Nordica traži 8 milijuna eura od Adrie Nordica nije u stanju poslovati profitabilno radi ogromne konkurencije koju ima u Tallinnu / Foto: Nordica

Nordica traži 8 milijuna eura od Adrie

Estonska nacionalna kompanija Nordica, prema pisanju AviationNeta, a koji se poziva na lokalne novine Ärileht, traži od Adrie Airways hitan povrat pozajmice od 7,8 milijuna EUR.

Za razliku od ove informacije u financijskom izvješću za 2018. Nordica je objavila da povrat 7,8 milijuna EUR Adriji nije vjerojatan i smatra da bi novac trebalo otpisati. Nordica je u ozbiljnim problemima i odlučila je 26.10. zatvoriti  sve linije i to za Kijev (leti Wizz Air), Copenhagen (leti SAS i Air Baltic), Trondheim, Beč (leti Air Baltic), Vilnius (leti Air Baltic) i Varšavu (leti LOT). 1.7. LOT je od Nordice preuzeti Brussels i Stockholm. Na letovima za Varšavu će ostati samo LOT koji je letio paralelno sa Nordicom.

Nordica nije u stanju poslovati profitabilno radi ogromne konkurencije koju ima u Tallinnu. Iz Tallinna leti 25 kompanija među kojima i one najveće, a najviše linija ima Air Baltic (12, dok 13. pokreće u prosincu), Ryanair (9), i SmartLynx (35 linija, 6 pokreće do kraja godine). Niz kompanija zbog stanja u Nordici povećava broj linija, među kojima i easyJet, Wizz Air, Finnair, Lufthansa, Onur Air, SmartLynx i Air Baltic. Air Baltic u Tallinu ima bazirana tri aviona (dva A220-300 i jedan Q400), te je najveći prijevoznik sa 25,9% udjela na aerodromu. Nordica je u 2018. imala 30% veći promet nego 2017. (107,7 milijuna EUR), 33% više putnika (765.000), no ipak je iskazala gubitak od 5,4 milijuna EUR.

Nordica je nastala 2015. godine, nakon bankrota Estoniana, a prve godine linije je operirala Adria pod svojim AOC, nakon čega je operacije za Nordicu preuzeo LOT pod svojim AOC-em. Regional Jet, kompanija u vlasništvu Nordice (51%) i LOT-a (49%) od ožujka 2017. će nastaviti operirati kao ACMI i charter kompanija. U floti trenutno imaju sedam ATR 72-600, dva CRJ-700 i 10 CRJ-900. Od toga dva CRJ-700 i dva CRJ-900 lete za Nordicu, a pet CRJ-900 za LOT. Ostali avioni se iznajmljuju treći kompanijama, među kojima i SAS-u, flybe, Blue Islands, Air Serbiji i Adriji. Avione će i dalje iznajmljivati LOT-u, poglavito za letove iz Tallinna.

Sven Sester, Predsjednik Ekonomskog vijeća Estonskog parlamenta i bivši ministar financija, zahtjeva da se Nordica ili proda ili nađe strateškog partnera, te kritizira prekid operacija 1.7. i preuzimanje istih od LOT-a. Sester je naglasio da je nakon bankrota Estonian Aira 2015. pokrenuta Nordica samo zato što je garantirano da će obavljati linije od strateške važnosti na nacionalnu ekonomiju. Ukidanje svih linija, i prelazak isključivo na ACMI i charter business nikako ne obnaša ovu funkciju i time ne zadovoljava estonske nacionalne interese.

Cijeli posao između Nordica i Adrije bio je vrlo čudan, a završio je u studenom (novembru) 2016. na način da je Nordica dala 4,6 milijuna EUR pozajmice Adriji. Revizijska kompanija Pricewatherhouse Coopers je u reviziji Nordicinog godišnjeg izvještaja pozitivno ocjenila izvješće izuzev te pozajmice Adriji, naglasivši da imaju dvojbe da će ova pozajmica Adriji ikada biti vračena Nordici.

Nordica i Adria imaju više poveznica u prošlih tri godine. Jan Palmer je bio savjetnik 4K Investmenta, CEO zatvorenog Estoniana, a bio je savjetnik i Nordice kao i jedan od direktora Nordicinog Regional Jeta. Upravo je on, požurivao estonsku vladu da potpiše komercijalni sporazum sa Adriom. Nordica je u više navrata iznajmljivala avione Adriji od kada je 4K postao vlasnik kompanije, pa i u posljednjem kratkom najmu tijekom svibnja (maja). Na koncu je i Nordicin bivši direktor razvoja Sven Kuhemelk, nedavno postao CEO Adrije Airways.

Adria je u krajnje ozbiljnim financijskim problemima, a ukoliko Nordica uspije u ovom zahtjevu situacija bi se još više pogoršala.

Komentari

J

са овим је Адрија мртва. а ‘вамо троше паре на тужбу против Ер Србије, коју не могу да добију

Odgovori
A

Bojim se da je i bez toga mrtva.

J

ово је , што би се рекло, последњи ексер

A

I opet se bojim da je taj mrtvac na respiratorima i da se može udarati koliko god hoćete čavala, samo treba odlučiti kad će se respirator isključiti. Logično je nakon „žetve“ u ljetnom redu letenja.

Z

Ne misle svi da Adria ne može dobiti Air Serbia tužbu, Alen je za N1 rekao da „Mislim da Adria ima dosta veliku šansu u ovom slučaju“ i „Mislim da tu postoji dosta velika šansa da Er Srbija dobije velike sankcije ili barem određene direktive Evropske unije“.

Z
J

ја баш мислим напротив, Адриа нема никакве шансе. а Миша Бркић ми је саговорник… стручњак за све

Y

Cifra od 500-700 miliona je budalaština. Za te pare AS bi dosad imala 6-7 A320 NEO. Oni u celu priču verovatno guraju servisiranje dugova JAT-a ali to je rađeno sa svakim propalim preduzećem u državi pa nije EU skakala oko toga već su baš njihove firme kupovale tako „očišćena“ preduzeća a država otpisivala dugove ili konvertovala u vlasništvo. Da prevedemo, mi smo svojim parama povećavali konkurentnost stranih preduzeća. Kupe firmu sa 100 miliona duga za evro a onda država otpiše 85% duga nakon prodaje. Što se tiče Adrie, ovo je sad hvatanje za slamku i skretanje pogleda sa s*anja koje su u Adriji napravili šampioni slobodnog tržišta i super-talentovana slovenačka administracija, ali od toga nema neke vajde. Adria je nauk šta se desi kad slušaš EU direktive i njihova neo-kolonijalna pravila. Sve vodi ka tome da ti njihovi veliki igrači slome ekonomiju i industriju i uzmu samo tržište. Tebi ostaje šrafljenje delova za njihove proizvode za 300€ mesečno i da uzimaš kredite ne bi li preživeo i išao u još veću dubiozu. U ostatku industrije to je već završeno, avio-prevoznici su na redu u sledećih 5-10 godina. Sve će progutati tri najveće firme koje su slučajno iz Nemačke, VB i Francuske (Kako nema neko makar iz Belgije ako ne može iz istočne Evrope?), pustiće još možda LOT da opstane da zamažu oči a ostali će u prošlost. Ima da pršti od konkurencije kad cela Evropa spadne na tri prevoznika nema šta. Klasična glupost koju nam prodaju još od pada berlinskog zida. Gori su od Sovjeta 100 puta, samo to rade u rukavicama.

B

Jan Palmer…
„Al’ ih je savetovao, svaka mu čast!“

A kad su Nordica i Adria u pitanju, pada mi na pamet još jedan citat iz Maratonaca: „Samo je smrt siguran posao… “

Šta misliš da li bi Air Serbia-i leglo ovih 6 komada ATR 72-600?
Pošto razmatraju nabavku novih a ne daju im se pare za nove…

Odgovori
J

наравно да би им легло. само је питање за које паре

A

Upravo tako. Nije problem danas nabaviti rabljene ATR 72-600. No, odakle novac?

B

Pa kontam ako se Nordica davi, onda će to biti jeftinije nego da se kupuje u normalnim okolnostima, a svakako je polovan, a dovoljno dobar, jeftinija opcija od novog.

Zna li iko u kakvom su stanju ti avioni?

n

Adria je odavno propala

Odgovori
A

Upravo tako, sada samo ispadaju leševi iz ormara.

K

AA je bila krava muzara za razne čudne tipove.. jedno vrijeme je sjedijo u nadzornom odboru Adrie Maks Tajnikar kojem ja ne bi dao da čuva ovce kamo ki bilo sta drugo. Znam da su neke pilote placali u gotovini, mislim da su bili da Malte .

M

Ma, da gledamo mi svoja posla, i ove nase jadne i bedne avio-kompanije koje svima nama isisavaju novac iz dzepova.

A Nordica? Pa to je problem onih koji placaju porez u Estoniji!

Adrija je jos gora prica. Pitanje je da li u Sloveniji ima dovoljno budala koje ce se saglasiti da se pare iz njihovih dzepova ponovo bacaju na Adriju.

U Srbiji i Hrvatsko (a i u Crnoj Gori) vec postoji precutni konsenzus:
Bitnije je da avioni lete nego da se grade skole, obdanista, stimulisu mladi da ostanu i zapocnu svoj biznis u svojoj zemlji.
Rezultat je jasan i katastrofalan.

Ali, kao sto vec rekoh: bitno je da lete avioni, da se vijori zastava, politicari slikaju i usput uhlebljuju svoje na racun onih koji glasaju…

Odgovori
Y

Nisu stvari baš tako crno-bele. Pa baš je Slovenija „skinula sa vrata“ Adriju i šta je dobila? Uspešnu kompaniju, nove škole i bolnice, povratak mladih? Odgovor je, ni jedno od navedenog, dobili su bankrotiranog prevoznika, ogroman udar na profitabilnost aerodroma, smanjenje konektiranosti sa svetom (čitaj: teže poslovanje, manje investicija i sve što ide uz to) i veliki udar na turizam. E sad će ekonomija da trpi, pa će biti manje poreza a samim tim i manje škola, bolnica i svega zašta se narod uhvati kad god kratkovido „vodi“ ekonomsku politiku. Nije problem u državnom vlasništvu nad strateškim kompanijama (to je slučaj u svakoj ozbiljnoj državi) već u korumpiranosti napeg državnog aparata. Umesto da reformišemo sistem mi damo strateške kompanije ili još većim mešetarima i hohštaplerima poput 4K da ih do kraja iskasape ili velikim igračima da uzmu tržište i odnesu profit kući. Te priče o slobodnom tržištu, ne mešanju države u ekonomiju, zdravoj konkurenciji, to su sve bajke za tupave bivše komunističke države. Pogledati primer Huawei, tursku kupovinu S-400, Makronovu posetu Srbiji baš kad je „privatna“ kompanija, sa kojom francuska država nema ama baš ništa, dobila aerodrom Beograd a druga, isto tako „privatna“ i „nezavisna“, prodala vojne opreme za 100 miliona Evra. Sve pršti od slobodnog tržišta, konkurencije i privatnih inicijativa. Kako da ne.
Recept za uspeh je jasan i prost, eliminiši uzrok (korupciju) a ne posledice (neprofitabilne kompanije). Imaj u državnom vlasništvu sve što je strateški važno za državu i osnuj nezavisna ekspertska tela da kontrolišu poslovanje profesionalnog menadžmenta koji se angažuje od strane vlasnika kao u slučaju bilo koje privatne kompanije. Podrži politički svaku kompaniju (državnu ili privatnu) koja treba da izvozi i donese profit državi. Zaobilazi EU propise kad možeš i kad treba da povećaš veštački konkurentnost svoje kompanije (to rade svi, tako su i postali veliki i bogati). O slobodnom tržištu možeš da trubiš kao što se isprazno trubi o „evropskim vrednostima“ i ostalim bajkama koje su samo isprazne političke fraze da mažeš oči drugima dok se boriš u prljavom ringu globalne ekonomije.

B

Yrraf,

👏👏👏👏👏👏👏
Bravo

D

Yrraf – svaka cast !!! Ovaj deo u udzbenike — Te priče o slobodnom tržištu, ne mešanju države u ekonomiju, zdravoj konkurenciji, to su sve bajke za tupave bivše komunističke države.— Mozak su mi ispriali na fakultetu sa ne mesanjem drzave u ekonomiju, trzistu koje se samo-regulise, nema subvencija, nema protekcionizma … (iskreno nikad nisam verovao da je to recept za uspeh) I onda me zivot odvede ni manje ni vise nego u Kanadu gde ti drzava dahce za vratom svake godine moram da podnosim detaljan izvestaj imovinskog stanja a direkcija firme za koju radim(nije u drzavnom vlasnistvu) kuka kako je 2-4% subvencija koje prima godisnje od drzave jako malo dok nasi poslovni partneri uzivaju daleko vece subvenicije i poreske olaksice … o apsolutnom monopolu u igrama na srecu, alkoholu, cigarama, proizvodnji struje ili mleka … itd ne bih ni da govorim …

D

@Yrraf
Zaboravili ste da dodate da su upravo po vama opisanom modelu dugo vremena radila „originalna“ dvanaestorica – osnivači unije i razvili se do maksimuma, e kad je ponestalo tržišta onda se krenulo u „proširenje“ unije i uvedena su navedena „pravila“ poslovanja. Toliko o evropskim „vrednostima“ i „ravnopravnosti“ država u uniji.

I

Kako postkomunisticke a danas duboko populisticko-nacionalizsticke zemlje vide „uniju“ sa zapadom?
Kad su trebali da dobiju bespovratne novce za „razvoj“ i pridruzivanje iz EU fondova – hvalospevi su se pevali za EU.
Pa zar zaista mislite da ce Airbus i Air France i Lufthansa placati poreze Francuskoj i EU kako biste vi dobijali beskonacno bespovratna sredstva?
Vi biste da se zaduzujete sa Zapada, nikada im ne vratite novac – i usput parama koje pozajmljujete sa Zapada razvijate svoje „vazduhoplovstvo“. Koje ludilo !

Y

@ Istvan

Nepovratna sredstva su vrlo, vrlo ograničena. Politički i administrativni kapaciteti novih članica i kandidata su nažalost toliko ograničeni da isti nisu sposobni da povuku značajne sume novca a i kad ih povuku to se potroši za rešavanje nekih malih lokalnih problema, ne ide sigurno u jačanje privrede i povećanje konkurentnosti. Naravno krivica za to nije na EU nego na javašluku u novim članicama ali to je neka druga tema. Uz to i nove članice itekako pune budžet. Nije članstvo besplatno. Što se tiče kredita oni nisu nikakva pomoć ni milostinja. Ako uzimam kredit i spreman sam da plaćam poveriocu kamatu imam pravo da novac uložim onako kako želim, jer je isti moj, nije mi poklonjen. Ako EBRD i sl. institucije nisu voljne da pozajme ima ko jeste. Tržište kao i svako drugo. Kredit nije nikakva pomoć i podrška već klasičan biznis. A primera podrške, čak i direktne, strateškim firmama po Evropi ne manjka. Da ne pominjemo političke pritiske, sankcije, opstrukcije sertifikacije konkurentskih proizvoda i ostale van-tržišne prakse kojima se mnoge razvijene zemlje služe. Ako smo već u temi avio-kompanija samo pogledajmo Alitaliju. Pozajmice, šatro-krediti i još na kraju se spašava tako što je kupuju državne železnice. Daleko je to od slobodnog tržišta, otvorenog neba i sličnih fliskula. Zapadnu li Lufthansa, IAG ili Air France KLM u krizu njihove vlade sigurno neće tek tako pustiti da bankrotiraju i u duhu slobodnog tržišta i konkurencije pozvati Air Serbiu, Croatiu, RyanAir, LOT i sl. da preuzmu tržište. Učiniće sve da ih održe. Ako oni tako razmišljaju i rade zašto bismo mi bili drugačiji? Ovde je sve samo stvar proste ekonomske računice. Treba sagledati koji su benefiti i strateški interesi imanja nacionalne kompanije a koliki su troškovi. Ono što je dugoročno bolje za zemlju to treba uraditi. Ne tvrdim da je a priori uvek bolje vući neprofitnog avio prevoznika, samo mislim da je kratkovido i naivno verovati da je izlazak države iz kompletne industrije i puko prepuštanje tržištu (naročito ovako mešetarskom kakvo je danas) rešenje za sve probleme. Suština je u balansu. Komunizam i samo-upravljanje su utopističke nefunkcionalne zablude ali i puko prepuštanje tržištu nije neka alternativa. Treba gledati šta rade pametne i uspešne države, šta to neka Francuska ima u državnom vlasništvu i zašto, kako su sindikati deo upravnog odbora nemačkih preduzeća, na koji način država ulaže u Telenor i razvija ga i sl. Nije rešenje u libertarijanstvu, naročito ne u Evropi koja ima daleko viši stepen radnih i socijalnih prava i mnogo veću stepen kontrole od strane države nego što je slučaj preko Atlantika.

M

Yrraf,

I vi ste bas sigurni da ce kad se „refornise“ drzavna uprava po vasem modelu – Croatija Airlines postati visoko profitabilna i konkurentna njoj najvecim rivalima – RYANY, WIZZU i LUFTHANSI?

A ja sam nesto siguran da ce svaka nova „refornisana“ uprava da samo povecava bulu i isisava novac iz budzeta!

Ma koliko vama to iz vase perspektive delovalo neverovatno – Predsednik Francuske lobirace za Francuske privatne kompanije! Zasto? Pa zato sto Francuske kompanije (bile privatne ili drzavne) – zaposljavaju Francuze i placaju porez Francuskoj!
Dovoljan moriv za normalnu drzavnu upravu da se zauzme za privatnu kompaniju! A jos ako ta kompanija zaposljava desetine hiljada Franzuza i placa milijarde poreza – e onda ce se predsednici i drzave i vlade svake normalne zemlje i tek kako zauzeti za takvu kompaniju – bila ona Airbus ili Vinci!
Ili mozda mislite da se predsednik drzave treba da zauzima samo za ono sto je u vlasnistvu drzave (odnosno njegove partije)?

Odgovori
Y

Croatia ne mora da se takmiči sa pomenutim džinovima niti mora da bude super-profitabilna kompanija. Dovoljno je da posluje racionalno, da obezbeđuje dobru konektiranost Hrvatskim građanima, da generiše rast turizma i olakšava poslovanje i kontakt sa njima inostranstvom. Ako svi ovi pomenuti benefiti za državu premašuju eventualne dotacije, i ako kompaniju vode stručni ljudi i ne-korumpirana vlada ne vidim zašto ne bi bila državna čak iako nije drastično profitabilna. Proverite malo ko je vlasnik aerodroma CDG u Parizu pa se zapitajte ko je tu glup i ko je veći kapitalista, siromašna Hrvatska i Srbija ili velika Francuska? „Zauzimanje“ za neku kompaniju, u smislu dođeš u stranu državu i kažeš koju lepu reč je jedno (i nemam ništa protiv toga) a uslovljavanje drugih država, vršenje političkog ili ekonomskog pritiska na druge države da bi se pomogla sopstvena kompanija (vidi primer Huawei i S-400 u Turskoj) je čist kriminal i težak zločin prema slobodnom tržištu za koje se taj isti zapad zalaže. Ako to rade veliki, a evidentno rade i najuspešniji su, nije li logično da je to pravi put? Nije Kina postala čudo zato što je pustila da tržište i strane kompanije vode njenu ekonomiju. Niti je ukinula carine kao mi. Radili su sve suprotno od EU i MMF preporuka i vidi gde su sad a gde smo mi. Mi je možemo da dostignemo nominalni BDP po glavi iz 1989.-e a onaj nam sistem bio truo a ovaj sad je super. Evo kidamo od rasta u liberalnoj ekonomiji. Strani investitori se razbiše dižući nam plate i razvijajući zemlju.

M

Ako je rast turizma cilj – onda su Ryan, wizz, Easy Jet pa I Lufthansa daleko pametnija opcija. Oni ce dovesti sto puta vise turista nego nekakva Croatija.
Slabo poznajete Kinu. Kina se najpre otvorila, privukla Toyotu, Volkswagen, Siemens, Apple… Privukla najvece investitore na svetu. Kad sve to uradis, krenu da rastu standard I budzetski prihodi. Tek posle toga mozes da nekome nesto uslovljavas

S

Moram da priznam da je ovo što je yrraf napisao protiv EU i slobodnog tržišta možda i najjsmisleniji pokušaj toga što sam ja u životu pročitao.
Ono istina bazirano je na pogrešnoj ideji i netačnim aksiomima kao i na veri da postoji čarobni štapići u životui politici. Žao mi je ako sam prvi koji će Vam reći da to nepostoji.

A šta bi po vama trebalo da radi predsednik Francuske? Da štiti ekonomske interese Srbije na uštrb Francuske,zar ne?
Ko sprečava institucije Rep Srbije da štite svoje ekonomske interese? Zar stvarno mislite da bilo ko misli o Srbiji u Briselu, pogotovo ne na način da je zezne?? Briselska administracija ne misli ni o čemu sem o sebi i onima koji su ih imenovali i postavili na ta mesta.
Š
I šta će da reši korupciju ( koja je po vama glavni uzrok) ? Odsustvo EU pravila? Zatvoreno umesto otvorenog tržišta?Nepostojanje ikakve kontrole nad izvršnom vlašću, pogotovo ne sudske vlasti?
Bogu hvala, postoji Sud u Strazburu, gde postoji puno veća nada u pravdu nego u opštinskom sudu u Surdulici,npr.

Vi stvarno mislite da evropski narodi koji su nesposobni da ispune „uslove iz Kopenhagena“ “ šengen i Mastriht“ uslove sposobni da izgrade pošteno, stabilno i napredno društvo u kome nema korupcije i u kome državni aparat štiti interese svojih poreskih obveznika????
I onda oni takvi da naprave Air Serbiu/ CTN stabilnim ,profitabilnim i da drže linije od interesa za lokalne zajednice???
I šta su linije od lokalnog značaja?
Brisel- sedište EU- šta će vam oni kad ste rekli da to ne valja,
Ajd dobro nije Brisel, da nije Frankfurt( sedište ECB) ili Pariz, ili nedaj Bože Amsterdam??? :)
….

Odgovori
Y

Očigledno se nismo razumeli. Ja ne mislim da je problem što Makron štiti i podržava svoju industriju, ja mislim da je problem što naši političari ne čine isto za svoju nego mojim porezom subvencionišu tuđu industriju da ovde otvara firme u kojima daju plate na nivou socijalnih primanja a EU sve to zdušno podržava. I da, najveći je problem što mi ne reformišemo sopstveni sistem, nemamo pre svega nezavisno sudstvo, a bez toga nema države i izlišno je i pričati o bilo čemu dalje. I slažem se, za to smo sami krivi i to nam niko ne brani. Nije EU najveći problem svakako, ali je deo problema. Cela ideja o stvaranju jedinstvenog tržišta bogatih, razvijenih zemalja i siromašnih država u sred tranzicije je recept za propast ovih potonjih. Na zajedničkom tržištu bez zaštite, industrija istočne Evrope nije imala nikakve šanse da se reformiše i preživi. Pored toga imali smo 50 godina komunizma, nismo imali klasu bogatih privrednika koji bi preuzeli industriju i nastavili razvoj u kratkom periodu. Dakle brza tranzicija bila je katastrofa u najavi a upravo nam je taj model svima nametnut. Čuvena šok-terapija, mantre o malim i srednjim preduzećima, nerentabilnost velikih sistema i sl. Ostalo nam je da sve podelimo navrat-nanos lopovima ili da prodamo stranim kompanijama. U oba slučaja ishod je katastrofalan. Pogledajte statistiku ekonomskog razvoja istočne Evrope. Od 91.-e sve bivše komunističke države imaju drastičan ekonomski pad koji je trajao minimum 10 godina (toliko je trebalo samo da se vrate na nivo 91.-e) a kod nas evo već i 30. Manje-više, sve što su stranci kupili ili je zatvoreno ili je re-brendirano, razvoj je iseljen napolje a ovde je ostala puka proizvodnja. Pod izgovorom tranzicije napravljena je ogromna pljačka i devastacija. U prevodu, uništena je bilo kakva šansa za ozbiljan ekonomski napredak i razvoj a kompletan istočni blok vraćen u proseku 15 godina unazad. Da je ona stara EU zaista htela jaku, bogatu ujedinjenu Evropu, ceo proces bi bio drastično drugačiji. Ceo carinski sistem bio bi postavljen tako da da šansu istoku da se reformiše, pređe na kapitalističku privredu i privatno vlasništvo postepeno, razvije dalje sopstvenu industriju, razvije korporativnu kulturu pa onda ide ravnopravno na zajedničko tržište gde bi svi imali iste šanse. Politički su trebali mnogo više da pritiskaju na kandidate da naprave suštinske reforme sistema a ne da zatvaraju oči i primaju preko reda samo da se širi tržište i da se širi uticaj na istok. Kako taj narod živi, ima li sudstvo, školstvo, zdravstvenu zaštitu, istinsku demokratiju i slobodno informisanje to nije bilo, a i dalje nije važno, važno da se bud-zašto raskanta državna imovina što pre, jer to je u duhu kapitalizma, i to je najveći problem koji imamo, ostalo ćemo rešiti kasnije. Ovako su pod mantrom tranzicije razbucali pola evropskih ekonomija i samo proširili tržište za svoju industriju.
I kakva crna nepovratna sredstva i krediti, sve što je došlo uglavnom se vratilo nazad u iste džepove. Uzmeš kredit za auto-put a uslovi EBRD-a takvi da domaći izvođači ne mogu ni da izađu na tender. Onda dođe firma iz Evrope, nema jednu jedinu mašinu u Srbiji, dobije na tenderu, uzme domaće firme za podizvođače i odnese profit nazad a na sve to mi još platimo i kamatu. Baš velika pomoć. Daju ti nepovratna sredstva za studiju izvodljivosti, onda moraš da angažuješ njihovu firmu da je uradi (odoše pare odma nazad) a na kraju, po pravilu, njihova firma i izvodi projekat. I tako za poklon studiju koja je 1% vrednosti investicije oni dobiju prednost na tenderu pokupe profit a ti im još plaćaš kamatu na kredit. Zamisli kakva pomoć i filantropija.

Ono što ja kritikujem su pod jedan: ne-regularne van-tržišne prakse političkih pritisaka, sankcija i sl. koje zapadne zemlje koriste često zarad veštačkog povećanja konkurentnosti njihovih preduzeća a ovamo svima nameću mantru o slobodnom tržištu koje prvi ne poštuju. Dakle smatram sasvim legitimnim da zbog toga svako ima pravo da zaobiđe pravila ako ima priliku i ako može da se provuče sa tim, pa i Air Serbia. U smislu da tu nema nikakve „moralne“ dileme i sl. kako se to često predstavlja u javnosti jer eto, možeš misliti, svi u EU su baš čvrsto posvećeni slobodnom tržištu i očuvanju zdrave konkurencije i ekonomskog fair play-a. Ako te uhvate i kazne, šta ćeš, trpi posledice. Sam proceni rizik. Samo tvrdim da nema moralne dileme jer je sve farsa i prljava borba.

I pod dva: gore-pomenutu politiku razvoja nerazvijenih zemalja tako što se potpuno otvore da bi dobile šansu da izađu na slobodno tržište. To je kao da meni neko da priliku da izađem u ring sa svetskim šampionom u boksu. Super prilika, ako pobedim život mi se menja iz korena ali 99,99% da neću pobediti. Ako hoću da pobedim moram prvo godinama da treniram, provedem hiljade sati u teretani, da vežbam sa slabijim protivnicima pa tek onda da izađem u taj šampionski ring.

Kina je drastično drugačiji primer od istočne Evrope 90-ih. To je država sa milijardu duša. Oni su 80-ih bili gladni, goli i bosi bez industrije. Njima je dolazak izrabljivačkih proizvodnih fabrika bio blagoslov da nahrane ljude i uposle ih. Mi smo imali daleko viši standard i imali svoju industriju. Imamo malo stanovništva koje jako brzo stari a ne milijarde mladih nezaposlenih. Nama fabrike sa niskim platama donose samo pad standarda i iseljavanje a ne poboljšanje ekonomije. Mi nismo na ledinama otvorili nova radna mesta sa malim platama pa kao eto ipak je bolje nego da ne radimo ništa, nego smo kroz tranziciju raskantali komplet industriju koja je postojala (kakva-takva) i zamenili je (i to samo delimično) šrafciger industrijom kojom upravljaju stranci. Nemamo kontrolu, nemamo razvoj i inovacije, samo smo jeftina radna snaga i to dok se ne pojavi jeftinija na drugom mestu. U isto vreme ne zaboravite da Kina nije otvorila tržište. Proverite carine na uvoz automobila čak i danas u Kini. Nije isto kad dozvoliš Folksvagenu da proizvodi automobil kod tebe i kad mu dozvoliš da ga uveze bez carine. Dok smo imali carine Golf je proizvodila domaća namenska fabrika iz Sarajeva, sad se uvozi iz Nemačke. To je ogromna razlika. Uz to Kinezi su dobar deo tih investitora uslovili prenosom tehnologije i partnerstvom sa domaćim firmama. Da ne govorimo koliko su intelektualne svojine ukrali, koliko su uložili u razvoj određenih tehnologija i domaćih firmi koje i dalje itekako štite od konkurencije. Ni dan danas to nije ni približno otvorena ekonomija a eto raste neviđeno brzo. Ko tu greši, oni ili mi?

Odgovori
S

@yrraf,
Hvala na lepom i detaljnom odgovoru. Kao što sam Vam već rekao Vaš komentar protiv otvorenog tržišta i EU je nešto najsmislenije što sam dosad o tome pročitao ( protivnici EU najčešće navode razloge protiv EU: vidi Grčku koliko je dužna, znaš li ti pošto je hleb u Nemačkoj,kao i niska penetracija reality show u Danskoj – ovo mi je omiljeni anti EU razlog) .
Kina može da vodi politiku kakvu god hoće. Argentina, Čile takođe. Ali mi ne živimo tamo i u njihovim klimatološkim, geografskim, društvenim, socijalnim, ekonomskim uslovima….
Vratimo li se na temu, korupciju neće rešiti zatvaranje tržišta i društva. Čakštaviše, otvaranje društva bolje rešava taj problem.
Slovenci su nešto smislili, čim su odlučili da puste Adriju niz vodu.
Hrvati i Srbi su nesposobni da imaju bolje od CTN i AS- kako ih sada poznajemo. To je to. Te firme su direktan produkt razmišljanja političkih elita tih društava, a oni imaju potpuni legitimitet još 07.07.1943. Ne postoji niko ko to može promeniti. Govorimo o milionima ljudi kojih svakih nekoliko meseci iznova daju podršku sistemu. Oni to žele to i imaju. Onaj ko misli drugačije već odavno nije tu. Stvar je u ekvilibrijumu . E sad kome to odgovara, to je druga stvar.
I da, znam da to nisu ovi koji sada spomenuo. Ali možda su oni samo mazohisti? Imaju pravo na to. Vole da svojim parama, drugima omogućavaju bolji život.
U stvari ne mazohisti, altruisti.
:)
Puno pozdrava

Y

@ SINGAPURCANAC

Od zatvaranja tržišta sad posle svega nema ništa, to bi nas sve satrlo još gore to ste u pravu. Šteta je već napravljena nema nazad. Moja priča o zatvorenom tržištu i postepenom otvaranju i stabilan razvoj je više žal za propuštenom šansom da istočna Evropa cela danas bude daleko jača, funkcionalnija a sa njom i cela EU. Ali pohlepa, kratkovidost i verovatno strah od povratka komunizma kao ideologije pogurao je divljačku tranziciju i obogaljio pola Evrope. Nije bilo lako ostati hladne glave kad je pao zid pa planirati dugoročno benefite celog kontinenta. Cenu sad plaćaju svi. EU je ekonomski džin koji ne funkcioniše i koji je na strateškom i političkom planu patuljak. Polovina država su polu-funkcionalna društva koja žive u prošlosti i demografski i ekonomski umiru. Nema kohezije, nema jednakosti, tenzija je sveprisutna. U sito vreme na dalekom istoku konkurencija raste i grabi sve pred sobom a baja preko bare u toj novoj priči gleda sebe a dovoljno je daleko i dovoljno jak da još dugo ne mora da se plaši novih igrača.
Posle svega za nas vraćanja na staro sigurno nema. Već smo ušli u ring i popili nokaut, sad ostaje da ustanemo, odemo kući i već od sutra da počnemo da vežbamo, promenimo ishranu i trpimo udarce od onog šampiona svake nedelje i vratimo po koji kad se ukaže prilika. Da gledamo gde pravi greške, udarimo koji put ispod pojasa kad sudija ne vidi i čekamo svoju priliku. Naš je problem što mi i dalje tučemo tri piva za doručak i imamo 20 kila viška a nešto nas baš mrzi da to promenimo a ne bismo ni u penziju. Odoh mnogo u metaforu ali verujem da razumete poentu.
Pozdrav.

S

@yrraf,
mi se generalno slažemo, samo smo možda različiti kraj istog političkog spektra. Da odgovorno društvo, jeste rešenje, uvek bilo i biće.
Ali to se ne odnosi na društveno politički okvir u kome rade ADR,CTN, AS,MGX. Niti će ikad i biti.
Pogotovo ih neće promeniti piskaranje na t6.
puno pozdrava,

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

AL-41F1 na: Belorusija dobila prva dva višenamenska borbena aviona Su-30SM

Zato sto Belorusiji ne sedi NATO u generalstabu, ni britanski "savetnici" u vladi. Da je srece, sami bi zaradili i kupili sve sto nam treba, samo ne mozes od korupcije i kriminala.

18. Nov 2019.Pogledaj

AL-41F1 na: Vulin obišao vojni aerodrom u Batajnici: plate pilota značajno “unapređene“, obnavlja se infrastruktura

@SP Naravno da su negativni komentari kada ti lik koji je pocinio krivicno delo i ogresio se o instituciju kojoj sada predvodi dodje i kaze "mi ulazemo", a da pride jednog jedinog dinara u svome zivotu nije uplatio u poreski sistem koji to finansira i sve to treba da oprostimo jer se grade 2 hangara…

18. Nov 2019.Pogledaj

peruni na: Ministarstvo odbrane odgovara Aleksandru Radiću i pojašnjava šta će raditi sa Orlovima iz Muzeja vazduhoplovstva

FTC-2000G moze uspesno zameniti istovremeno Orla i Galeba u ulozi trenera i dobiti borbenu platformu sposobnu za dejstva krstarecim raketama i raketama V-V izmedju ostaloga cime time se dobiti jedna unificirana platforma za letenje i pojeftinuje odrzavanje. FTC -2000G je upravljiv na malim brzinama, treba mu kratka PSS a ima maksimalnu brzinu preko 1 mach…

18. Nov 2019.Pogledaj

Markus 1463 na: Belorusija dobila prva dva višenamenska borbena aviona Su-30SM

@ Ikar - Da je ostala bivša zajednička nam država, teško da bi leteli na mnogo više aviona/zrakoplova nego što se danas leti, imajući u vidu tendencije nabavki naoružanja u celoj Evropi. Lepo je Dead 1 primetio da vazduhoplovstva koja su nekada imala po nekoliko stotina aviona danas imaju svega po jednu- dve možda i…

18. Nov 2019.Pogledaj

Zoran Vu na: Vulin obišao vojni aerodrom u Batajnici: plate pilota značajno “unapređene“, obnavlja se infrastruktura

Jasno mi je da se na nabavu novih letelica, PVO sistema mozda i moralo cekati 30ak godina... kazem opet mozda. Ali za nadstresnice za dva aviona koji su ti u 24satnoj dezuri... moji bivsi ministri... uz nesimpatije koje imam prema ovom trenutnom ali da nam je neko pricao da ce u njegovom mandatu biti napravljeno…

18. Nov 2019.Pogledaj

Send this to a friend