BEG airport status
LYBE 1816:30 Z 040°05KT CAVOK 13/05 Q1019 NOSIG=
Kucamo na vrata zaboravljenih projekata: Pedeset godina od sletanja na Mesec Nil na Mesecu / Foto: Baz Oldrin, NASA

Kucamo na vrata zaboravljenih projekata: Pedeset godina od sletanja na Mesec

I can’t pay no doctor bill.

(but Whitey’s on the moon)

Ten years from now I’ll be payin’ still.

(while Whitey’s on the moon)

Gil Skot-Heron, “Whitey on the moon”

 

Bože, kako neki mogu gore,

A ja i Žuga ni na more

Zabranjeno Pušenje, “Pišonja i Žuga”

 

Jadna spavam u drveni krevet,

A moj Mile u Apolo 9

(…)

Suve šljive i planete

a na Zemlji plače dete

Mašinka Lukić, “Apolo 9”

I danas će, pedeset godina kasnije, mediji sletanje na mesec 1969. godine formatirati kao vrhunac svih ljudskih dostignuća. Ono to uistinu i jeste jer šta god da uzmete kao kriterijum, to i danas izgleda impresivno – možda najkompleksniji ljudski poduhvat, po mnogim kriterijumima najskuplji i van svake sumnje najambiciozniji; trenutak kada je vrsta po prvi put istupila sa svoje planete.

Stoga i ne treba da čudi da će medijski prilozi – i oni dokumentarni i oni igrani – obilovati intrigantnošću, obilovaće podacima i impresivnim brojkama, novim i do sada neotkrivenim informacijama, pričama o Herojima ali i omažima herojima iz senke (videti, na primer, „Hidden Figures“); neobjavljenim snimcima, memoarima neposrednih učesnika.

Ali jedne stvari gotovo da neće biti. Jer izgleda da vremenska distanca u ovom slučaju nešto lošije odrađuje svoj posao: kvantitet i kvalitet promišljanja političkih i ekonomskih kontradikcija koje su program Apolo pratili obrnuto su srazmerni vremenskoj udaljenosti i sakralnoj patini koju je nanela pedesetogošišnja distanca.

Zapravo, od svih gorepomenutih, samo je se jedan film odvažio da zagazi na opasnu teritoriju: u filmu “Prvi čovek” sasvim je hrabro – kao što to njegovom režiseru i dolikuje – desakralizovan gradivni mit američkog patriotizma: mit o političkoj neupitnosti Apolo programa a sa njim i celog američkog svemirskog programa koji je rezultovao (i) sletanjem na Mesec. Primerice, film je prepun podsećanja ne senatore i kongresmene koji guraju nos u program zbog brige za dolare poreskih obveznika a samo je pripremanje Apolo 11 ispraćeno i isečkom intervjua sa Kurtom Vonegutom i poemom Gil Skot-Herona “Whitey on the moon”. Stoga baš ovaj film predstavlja pravu retkost među kinematografskim ostvarenjima koji nije propustio da podseti na ovu istorijski zanimljivu komponentu – taman koliko se nije libio da odustane i od ostalih formi patriotizovanja.

Protest održan na dan poletanja Apolo 11 / smithsonianmag

Međutim, upustimo li se u potragu za kritikama formatiranim u ovim ili onim oblicima, ne moramo ići do SAD-a i antiratnog/hipi pokreta. Jer kontradikcije istraživanja svemira su veoma lako našle svoj put i do balkanskih gudura: svima poznato Zabranjeno Pušenje ali dosta pre njih i (prava pravcata feministička autorka) Mašinka Lukić primetili su centralni problem svakog tehnološkog razvoja: izuzetno neravnomernu i nepravednu preraspodelu plodova tehnološkog razvoja  te oštar kontrast između slika tehnološkog i tehničkog napretka sa jedne i težine svakodnevne egzistencijalne borbe za one na socijalnom dnu sa druge strane.

 
Jer uistinu, svemirski program SAD-a je dugo bio odveć “beli” projekat (izuzmemo li Roberta Henri-Lorensa – svi su astronauti do osamdesetih bili beli), odveć je bio hrišćanski (i to protestantski (a većina su čak bili i evangelisti, tek uz par izuzetaka), odveć “muški” i svakako odveć srednjeklasni projekat. Ukratko: WASP-ovski (WASP – White Anglo-Saxon Protestants), a sasvim u skladu sa činjenicom da pripadanje WASP-ovskoj eliti u velikoj meri označitelj i klasnog i političkog položaja u SAD, detaljnija politička analiza će pokazati da su astronauti starog kova redovno, nakon što su završili karijere u svemirskim programima, podržavali republikansku stranku.

Ali nije to jedini gorak ukus koji je ostao iza apolo programa. Dvadeset pet godina nakon sletanja na mesec iz usta Toma Henksa u “Apolo 13” čuli smo i “Pitam se, kada ćemo se vratiti”. A još dvadeset pet godina kasnije – nismo se vratili; a eventualno ponovno sletanje na Mesec danas izgleda čak i manje verovatno nego pre pedeset godina. Kao da su tehnološki i tehnički kapaciteti šezdesetih godina bili odvažniji, ambiciozniji i napredniji pre pola veka nego sada.

I jesu, jer se u međuvremenu sama tehnologija promenila. Tehnološki razvoj (a sa njim i nauka) je izgubio filantropske ambicije a dobio one profitne pa se uveliko pretvorio u beskrajno fuzioniranje već postojećih tehnologija i beskonačno rebrendiranje jednog te istog. Sudbina koja je zadesila, na primer, tehnologije civilne eksploatacije nuklearne snage, zadesila je i istraživanje svemira: gadljivost na kompleksne tehnologije, gadljivost na dugotrajne i skupe procese usavršavanja. A u osnovi je bila težnja za ubrzavanjem investicionih ciklusa: spori razvoji tehnologije jednostavno nisu odgovarali na potrebe za ubrzanom akumulacijom kapitala.

Pa ako cemo već sve redom kontekstualizovati, valja podsetiti i na potpuno različite političko-ekonomske kontekste u kojima je jedan let na Mesec bio moguć; i danas, kad on po svemu sudeći – i pardoksalno – izgleda daleko manje moguć uprkos razvoju brojnih tehnologija u međuvremenu.

U izvesnom smislu, Apolo program je bio istorijski specifična forma Fon Klauzevicovske i Šmitovske tehnologije organizovanja društva za rat (Klauzevic: “rat je politika nastavljena drugim sredstvima”; Šmit: (okvirno, doduše) “politika je rat drugim sredstvima” i/ili “nacija je rat nastavljen drugim sredstvima”) u specifičnim uslovima jednog hladnog rata taman onoliko koliko je svemirska trka bila formatirana propagandnim, vojnim i tehnološkim zahtevima tog zamrznutog sukoba. Jer osnovni motiv je bio: „Moon Shoot je nacija nastavljena drugim sredstvima“ (ili, priklonimo li se nihilističkijem Karlu Šmitu: „(američka) nacija se za drugu polovinu dvadesetog vek formira kao Moon Shoot program nastavljen drugim sredstvima“). I sasvim u skladu sa tim pobeda je nad globalnim takamcom dobijena baš onako kako su tokom celog dvadesetog veka dobijani ratovi: transformacijom zajednice na viši nivo apstrakcije putem uspešne mobilizacije te zajednice u projekat nacionalne valence. Naravno: nema sumnje da je “intinma veza nacije i projekta” bila tek projekcija ogromnog propagandnog kompleksa a da je mobilizacija zajednice bila poduprta širokom propagandnom mašinerijom čiji je ključni facilitator tada bila relativno nova tehnologija direktnog televizijskog prenosa – prenosa koji je gledalo gotovo pola milijarde ljudi širom sveta (a Apolo program čak i na pedesetogodišnjicu služi za projektovanje meke moći SAD na trusnijim delovima planete). Ali od međunarodnog dometa direktnog prenosa daleko je važnije bilo to da ga je te 1969. gledao skoro svaki amerikanac. Drugim rečima, Apolo program valja tumačiti i kao jednu, za to vreme, novu tehnologiju nacije.

Što možda čini i jedno od nasleđa koje su najzanimljivije za kompleksnu istorijsku analizu: da li je u pitanju pokazna vežba bez presedana koja demonstrira kapacitet društava i političkih zajednica da se mobilišu ne samo u vojnim programima već i ovim znatno pacifikovanijim a na kraju i filantropskim; ili je, sasvim naprotiv, to bila pokazna vežba koja je demonstrirala da se procesi “formiranja nacija” mogu izvoditi samo u kontekstu agona, takmičenja i kompeticije?

Ali, ako ih i ima, filantropski viškovi su posledica činjenice da je institucionalnu arhitekturu činila država blagostanja. Stoga valja podsetiti: Apolo program, sletanje na Mesec i američki svemirski program (a u izvesnoj meri i sovjetski svemirski program koji je u “svemirskoj trci” vodio sve do Gemini 8 misije) i svi ostali programi istraživanja svemira od pedesetih pa sve do devedesetih zapravo su predstavljali izvestan izuzetak, istorijski uslovljenu i sistemsku, ali ipak na kraju, aberaciju. Ogromna državna izdavanja za (relativno) masovno obrazovanje (koje zatim omogućava regrutovanje najtalentovanijih kadrova), istraživanja, razvoj nauke i tehnologije zapravo su istorijski specifični za državu blagostanja – nateklu, behemotsku i birokratizovanu državu ali i jedinu ljudsku tvorevinu koja je imala – u prvom redu finansijskih – kapaciteta za investiranje u filantropske (makar ta filantropija bila i samo nusproizvod) i neprofitabilne projekte.

A Apolo program je koštao. Četrdeset pet milijardi tadašnjih dolara samo na vrhuncu finansiranja, 1966. godine iliti neverovatnih 4,5% saveznog budžeta; tri izgubljena ljudska života. Ali i jedno dugotrajno nasleđe koje američki svemirski program plaća i danas: preterana fiksacija na Mesec rezultovala je tailor made projektom kojem je hronično nedostajalo fleksibilnosti za dalju i dugotrajniju eksploataciju.

Danas NASA tavori u zapećku i krpi kraj sa krajem usled beskrajnog stezanja budžeta, nema projekata kao sto su Apolo, Pioneer i Voyager. Prednost polako ali sigurno preuzimaju privatne kompanije više prilagođene pružanju usluga diversifikacije rizika za hedž fondove i vičnije marketingu nego dizajniranju ostvarivih naučnonistraživackih projekata. Turistifikacija i komercijalizacija istrazivanja svemira – započeta u Rusiji – danas temeljno formatiraju i njenu budućnost a horizont antropološkog optimizma danas je ograničen perspektivama turističkih kapaciteta ili eventualno veoma tankim fantazijama o rudarenju meteora i/ili kometa.

Uz to, određena doza demokratizacije koja se utakla kao nusproizvod organizacije projekta kao društvenog pokreta, pedesetih i šezdesetih je godina uspevala da diriguje svemirskim programima – makar i veoma posredno, i makar samo onoliko koliko je ćudljivo “javno mnjenje” ahilova peta one gorepomenute organizacije projekta kao proteze političke zajednice. Danas niko ne može da se meša u programe privatnih investitora niti iko ima legitimitet da baci pogled iza propagandne dimne zavese kojom su ti programi obavijeni.

Međutim, država je blagostanja sama po sebi jedna velika i kompleksna tehnologija koja je danas nestala a – uprkos preduzetničkom optimizmu – nema softvera, programa, dosetke, koda niti gedžeta da je zameni, i danas je svemirski program osuđen na haotični razvoj koji diktiraju tržišta.

Dejl Garner / Foto: Wikipedija

Svemirski programi danas neizlečivo pate od nerealnih ambicija, manjka investicija, fiskalnih stezanja i manjka zainteresovanosti javnosti za njih; dubinski su obeleženi imperativima profitabilnosti i upliva privatnog kapitala u nj, plnirani projekti su odveć ambiciozni da bi bili ostvarivi (kolonizacija Marsa! Do 2030!), obično su iza njih sakriveni “alternativni” interesi (po svemu sudeći: vojska i težnja za diversifikacijom nateklog kapitala – ali i određena doza fetišizacije figure preduzetnika) a njihov razvoj je relativno spor u poređenju sa brzinom razvoja raketnih i svemirskih tehnologija iz šezdesetih. Tako je prošlo već nekoliko decenija od prvih privatnih kompanija – a za daleko kraće vreme se šezdesetih pomaklo od prve stidljive orbite jedne lagane kugle koja je govorila “bip-bip” do neverovatno kompleksne misije sletanja na Mesec.

Jer rešenja se relativno retko razvijaju u obliku potpuno nepredvidive ekspanzije rizoma, već pre sasvim predvidivim vektorima. Jer „čistog“ tržišta nema a u kontekstu u kojem interesi kapitala primarno određuju prioritete pa time i strategije i pravce razvoja, ovi će pratiti interese političke i – još radije – ekonomske moći. Drugim rečima, pustite privatnike da slobodno razvijaju tehnologije, oni će ubrzo razviti tehnologije za održavanje političkog i ekonomskog statusa kvo i u krajnju ruku – oružje. Stoga sve optimističke najave o privatnom kapitalu koji otvara prostore za realizaciju ljudskih potencijala valja uzimati sa zrnom soli.

Pritom: nije baš da su privatni projekti ipak odustali od zlokobnih Šmitovih i Von Klauzevicevih ideja: propagandna je komponenta – zamotana u veoma kvalitetne promotivne video sadržaje a od skoro i novonastalu mim i tviter formu propagande – i dalje ključna a cilj privatnih preduzetnika je mobilizacija (sada već globalne) zajednice, mobilizacija koja je ovog puta facilitirana internetom kao tehnologijom te jezikom i formama komunikacije specifičnim za globanu mrežu. Ali i širokom propagandnom mašinerijom čiji je zadatak anesteziranje i pacifikacija javnog mnjenja.

Za to vreme, polako ali sigurno, onih dvanaestorica koji su hodali po mesecu odlaze – ostalo ih je samo četvorica (Baz Oldrin – koji sasvim opravdano i dan danas teoretičarima zavera raznih valenci deli šljage, Čarls Djuk, Dejvid Skot i Harison Šmit). Ali ozbiljniji programi se vide s kilometra: tačno je na pedesetogodišnjicu Apolo 11 lansirana misija Čandrajan 2 indijske nacionalne svemirske agencije, a ranije ove godine i medijski odlično ispraćeno sletanje kineske Čang’e 4. Budimo realni: sve to jesu mali koraci za čovečanstvo ali su veliki za dve tehnološke sile budućnosti.

    Komentari

    i

    Sjajan clanak, sjajno zapazanje o danasnjoj „gadljivosti prema kompleksnim tehnologijama“ .
    Svemirki program moze samo da spasi ako neko tamo gore nadje brdo para. Tada nece biti problem nista.
    Pomno pratim sve nove programe i vidim koliko su rokovi rastegljivi i neretko zavrsavaju sa otkazivanjem svega.
    Nazalost pored svih interesantnih i naprednih resenja privatne kompanije zvacu 50 godina stare tehnologije jer im je to najeftinije i tesko da produkovati nesto zaista senzacionalno. (mada ono sletanje Elonovih bustera u paru jeste bilo fascinantno)

    Odgovori
    V

    Jako lep i kvalitetan tekst.

    Ja bih samo podsetio na onu staru od starih Rimljana koji je izgovoriše kad su još uvek bili mladi Rimljani.

    „Hleba i igara“

    Odgovori
    d

    Ne znam zašto ali nikad neću povjerovati da su ameri bili na mjesecu prije 50 godina, a da sad ne mogu ni u orbitu.
    Stoji da je sad sve više štednje, i da je sve slabije ulaganje u pravu, bazičnu nauku koja neće odmah dati profit, ali…

    Odgovori
    P

    @dembelan Ocigledno je da nemate informacija.Amerika je najjaca svemirska sila.Nije da „danas ne mogu ni u orbitu“ vec su 2011 zaustavili let na motorima starog tipa, kako bi razvili nove, jos bolje i efikasnije motore i sredstva dostave covela u Kosmos.
    To je iskljucivo ekonomska racunica.Vec se pojavljuju rezultati tog novog pristupa, i kroz par godina ce leteti u svemir neuporedivo jeftinije i sigurnije i dalje nego ikada.
    Na primer, postoje kompanije Virgin,Space X, Blue horizon, kao i NASA.Svi oni rade na novim projektima (SLS,Falcon i td).
    Zajednicko im je sto se prvi stepen rakete VRACA na zemlju ,okrene se i polako sleti.To je vec vise puta uradila raketa Falcon,pogledajte na YouTube.
    Jasno je da je to ogromna usteda,jer se motor sacuva kao i raketa.
    Za to vreme dok razvijaju programe, su platili Rusiji da koriste njihov Sojuz sistem stare tehnologije – jer je to jeftinije.
    Rusi nista novo ne razvijaju, i kad Amerika izadje sa novim sistemom-Rusi ce morati da stave katanac na svoj program, jer ce njihov sistem biti skup. Rusi lete samo na Americkim parama od 2010!
    .

    i

    Dembelan a ja sto posto verujem da ti isto tako verujes da je zemlja ravna i da ako imas dece nisi ih vakcinisao.
    Svako ima pravo u nesto da veruje.

    d

    @ivan1
    Ne, ne vjerujem da je zemlja okrugla. Ne vjerujem u teorije zavjere, ne vjerujem dam tamo neko sve ovo radi. Samo sam rekao da mi nije jasno da je moglo prije 50 godina, a da sad ne može. Zbog toga sumnja.

    @Petrović dušan
    Brate pretjero si ga za sve pare.
    USA je odustala od upotrebe F16, F18, F22… jer će za desetak godina proizvesti avione koji će biti vjerovatno najbolji… j.g

    B

    @Dembelan,
    treba da pitaš prave ljude za informacije iz prve ruke. Vidiš da je naš Dušan bio na mjesecu pa je informisan mada meni izgleda kao da je s Marsa pao…

    Al’ Mašinka je sve pokidala svojim rafalima od stihova…

    P

    @dembelan Amerika radi od 2000-ih na novim motorima i novom principu lansiranja coveka u kosmos.To su i privatne firme (Virgin,blue horizon, Falcon) i drzavna Nasa sa projektom SLS .
    Oko toga nema nista sporno prvi rezultati (Falcon) su vec dostavili letelicu dragon na medjunarodnu kosmicku stanicu,a raketa se sama vratila na zemlju.
    Uskoro ce prestati neophodnost za starim tipom ruskih motora, i NASA im nece placati vec slati ovim letelicama koje sam naveo.

    A

    @dembelan
    Odgovor je jednostavan, novac ili ti nedostatak istog. Tokom APOLO misija, NASA je raspolagala sa skoro 5% američkog budžeta, a danas raspolaže sa manje od 0,5-1% budžeta, ako me sećanje dobro služi. Ako na to dodaš da svi NASA projekti za putovanje na druge planete po nepisanom pravilu budu preambiciozni i finansiski nerealni, dobijaš odgovor zašto Ameri trenutno neće otići daleko. Normalno, možda dođe do nekih promena u celoj priči na bolje, ali svemirska putovanja nemaju previše podrške od strane političara, koji jedini mogu da daju taj novac.

    V

    Petrović Dušan,
    Činjenično je stanje da Amerika trenutno nema (ili nije sposobna napraviti) kvalitetni raketni motor pa je prinuđena da ih kupuje od Rusa…
    Nego, ko je lansirao prvi satelit?
    Ko je lansirao prvo živo biće u svemir?
    Ko je Lansirao prvog čoveka u svemir?
    Ko je napravio prvu orbitalnu stanicu predviđenu za duži boravak ljudi u svemiru?
    Amerika nije sigurno…

    P

    Mislim da autor uopste nije upoznat sa danasnjim projektima NASA kad moze da kaze da NASA „je u zapecku“.Ne,nije,vode se veliki programi,i radi se o putu na Mars, sto je jos daleko slozenije nego put na Mesec.
    I mislim da je tekst maliciozan, i nipodastava ovaj veliki uspeh Amerike.
    Kakve veze ima sta je neki muzikant na dalekom Balkanu u svojem potpunom nerazumevanju mehanike i tehnologija ispevao o Mesecu?
    Danas svi zivimo na osnovu tih tehnologija koje su osvojene putme na Mesec – to su pre svega mobilni telefoni i kompjuteri da ne ulazim u strucne termine.Bez toga ne bi postojao ni internet u svakoj kuci danas.
    Da li moze da se izracuna koliko nam ovaj pronalazak u novcu donosi?Ako se oduzme od cene Apolo programa, videcete da je bilo jeftino.
    Dakle tekst je potpuni promasaj i nije lep za ovako vaznu godisnjicu.

    Odgovori
    B

    Ispada da je gospodin Petrović Dušan „vodeći stručnjak“ za sve vrste letelica i letenja u zemlji nam Srba… Svaka čast njemu, a nama dika što s mo uspeli da odškolujemo i stvorimo takvog znala… Bravo…

    B

    Ja bih zamolio da ako neko od neupućenih čitaoca ovog portala koji se nesrećno mlati svakodnevno po laboratorijama Instituta za fiziku, Vinče, ETF-a, a ima vezu ili poznanstvo u Nasa da da izvrsnu preporuku (sredi) posao recimo na mestu izvršnog direktora za ovog mladog znalaca, šteta je zaista da trune u Evropi a tek u zemlji čuda mislim Srba…

    B

    Pera Kojot – Super genije…

    B

    Mada nešto razmišljam. Kako Rusi zadnjih 6-7 decenija imaju strahovite probleme u svojoj svemirskoj nauci i industriji, potpuna bezidejnost eto njima spasa (a i nama) u vidu gospodina Petrovića…

    M

    >> Mislim da autor uopste nije upoznat sa danasnjim projektima NASA kad moze da kaze da NASA „je u zapecku“.

    Totalni nonsens, autor tvrdi da je „NASA u zapecku“ pa onda hvali indijske i kineske meseceve sonde kao da NASA vec dve decenije rutinski ne salje robote na Mars, koji tamo bleje po 5-10 godina. Sta se desilo sa ruskim Fobos-Grunt-om? Ali poenta celog teksta je naglasiti kako je USA propala, jos samo malo pa ce Amerika i Engleska biti zamlja proleterska…

    D

    @Petrović Dušan
    Poštovani imenjače, nadam se da niste ozbiljni kada ste rekli kako je mobilni telefon, internet i šta još ne razvijeno zbog miwije Apolo 13? Hoćete reći da se ne bi desio internet i mobilni? Molim Vas, to je smešno, da ne kažem neozbiljno. Nesumnjivo veliki uspeh za čitavo čovečanstvo, baš kao i prvi čovek u svemiru, i kao i prvo vozilo na mesecu.
    Nesumnjivo da je Amerika lider u oblasti kosmonautike, baš kao i Rusija, baš kao i Kina, verovatno baš tim redosledom.
    Inače sjajan tekst i osvrt na istorijski iskorak čovečanstva

    @Petrovic Dusan
    Hajde molim te „udji“ u strucne termine i objasni nam kako je Apolo program uticao na razvoj kompjutera, mobilnih telefona i interneta.

    Odgovori
    P

    Da ste bili na predavanju Srbina koji je ucestvovao kao Project manager (upravljanje projektima) u programu Apolo prekjuce u American corner,bilo bi Vam jasnije.
    Ali svako zna da je Apple napravio prvi kompjuter za letelicu Apolo.Jeste bio smesno slabiji od danasnjih,ali je to PRVI i 1969g.
    Drugo integralna kola.Sovjeti ih jednostavno nisu ni imali.Na osnovu te jedinice je bilo moguce da covek ode na mesec, i savrseno su odradili posao i to ne jednom.
    Dakle, danas ovo sve imamo u telefonu i kompjuteru bez kojih ni internet ne bi imao smisla.
    Svako ko racina trosak programa Apolo, mora da izracuna i dobit od koriscenka kompjutera i mobilnih telefona od 1990-ih pa tek onda da oduzme i sabere…

    m

    Sad si ga pretjerao, apple-a 50tih i 60tih nije bilo ni u povojima (provjeri kada su rodjena dva Steve-a). Možda da si spomenuo IBM. Drugo nije bas bilo bez problema jer je procesor bio preopterecen i počeo je brisati procese pri samom slijetanju na mjesec. Možemo se složiti da je jako puno tehnologije tada stvoreno (tipa teflon, velcro itd), ali bas da je financijski opravdala silne milijarde ne bih rekao. Bilo je to najviše hladnoratovsko pokazivanje snage sovjetima.

    D

    @Petrović Dušan
    Moram Vas razocarati, ali prvi računar je napravljen u 17 veku, dakle daleko pre nego što je USA i postojala, ovo se odnosi na mehanički računar, a prvi računar sa učitanim programom sa upravljanje je tzv Fon Nojmanov računar iz 1949te godine, to je prvi računar koji je izvršavao doduše jednostavne računske operacije, imao memoriju i centralnu procesorsku jedinicu, doduše bio je veličine kuće, i sa elektronskim cevima, ali je bio prvi klasični računar u tom smislu.
    Dalje nije istina da Sovjeti nisu imali kako ih vi nazivate integralna kola, a pravilno se kaže integrisana kola, imali su doduše koju godinu pisle Amerikanaca.
    Ali poenta priče je da bi se razvoj racunarske tehnike nastavio sa ili bez Apolo svemirskog programa, pa samim tim i internet i mobilni a i pametni mobilni telefoni bi se pojavili, nezavisno od toga da li je postojao Apollo 13 projekat, koji je svakako što bi Ameri rekli „milestone“ u razvoju čovečanstva.

    V

    Petrović Dušan,
    tačno je da je Internet nastao na tekovinama američkih vojnih mreža razvijenih radi brzog raketnog odgovora. Međutim internet kakav danas poznajemo ne bi nikada postojao da nije bilo velikih ljudi koji su želeli da taj koncept otmu iz ruku Američke vojske i predstave ga naučnim krugovima. Sama mreža je na početku bila zamišljena od strane tih fantastičnih ljudi kao veza između Akademskih ustanova unutar jednog regiona a kasnije i u svetu.
    Osamdesetih godina Matematički falkutet u Beogradu je bio povezan internetom sa vodećim svetskim univerzitetima.
    Jugoslavija je bila jedna od par zemalja u svetu koje su bile sposobne da proizvode mikro čipove i procesore. Osamdesetih smo i proizvodili izuzetne računare. Koliko je zemalja tada u svetu imalo svoju proizvodnju računara? Nije baš Amerika sve dala IT svetu…

    v

    @Petrovic Dusan – ja bi jos dodao ovo. Amerikanci bi poslali coveka na mesec malo sutra da im nije bilo Vernera Fon Brauna i kamarile nacistickih inzenjera koje su posle pada III rajha preveli u USA.

    B

    Mada nešto razmišljam. Kako Rusi zadnjih 6-7 decenija imaju strahovite probleme u svojoj svemirskoj nauci i industriji, potpuna bezidejnost eto njima spasa (a i nama) u vidu gospodina Petrovića…

    Odgovori
    P

    @Bratislav Radovanović Vi svasta pricate Rusija je izgubila svemirsku trku.I dan danas lansiraju sovjetskz letelice projektovane 1960-ih a Roskosmos je leglo korupcije.
    Svaka druga raketa im padne, i imali su strahovitih nesreca od 2010 naovamo.
    Najveci broj motora rade za Amerikance ker za sebe nemaju para.A uskoro Amerika nece trebati njihove motore…i?Gotovi su.

    B

    I još jedno pitanje za gospodina Petrovića.
    Ko je napravio prve slike sa površine Meseca i poslao direktno nazad?
    I to sve bez integralni kola ilo možda sa njima…

    P

    Za neverne Tome: evo teksta iz Ruske stampe o sadasnjem razvoju Americke kosmonautike.
    Za razliku od komentatora iz Srbije,Rusi jako cene dostignuca Amerike i jasno pisu da su odavno izgubili korak i samo Kina jos moze da se donekle takmici sa Amerikom.
    https://m.lenta.ru/articles/2019/07/26/artemis

    Rec je o Artemis programu i letelici Orion, koja je vec ispitana i spremna.
    Takodje,radi se na svemirskoj stanici koja ce kruziti oko Meseca .Ko zeli-ima googletranslate

    Odgovori
    B

    Pa ja ri ekoh da Vas uputimo u Rosokosmos da vašim talentima i znanjima rešite situaciju…

    B

    A kada rešite probleme njihovog svemirskog programa, sigurno će Vas angažovati da im rešite i nedostaostatke u njihovih lovačkih aparata, pogotovu probleme manjkavosti elektronike kojom se opremaju. Onda kao ostavite ključ na izvolte, pa da Vas Kinezi kao hakujumalo i onda rešite i njihove probleme. E na kraju ugovorite transfer tehnologije Francuzima, naravno od nečega treba da se živi-normalno pa da i oni mogu da se makljaju na nebu kao ljudi…

    B

    Poenta je da je autor članka suštinski opisao situaciju na svim mestima gde se ozbiljno bave ovim problemima.
    Glorifikovanje jednih, drugih trećih je više nego neumesno pogotovo od ljudi koji praktično nemaju pojma o tome.
    U biti problemi su svuda isti a to su novac i volja onih koji odlučuju. Diferencijalne jednačine kretanja, problemi konvergencije potiska… Rešavaju se na isti način i u Americi, Rusiji, Kini, Francuskoj… Rešavaju ih ljudi istih znanja i sposobnosti, u sličnim ili istim laboratorijama.
    Srećom po ovaj svet matematika i fizika se svuda isto pišu, a rešavanje problema uvek počinje belim listom papira i dobro zašiljenom 2B olovkom…

    N

    @Petrović Dušan

    Pročitah članak i uporedih ga sa tvojim promašenim komentarom. Nema ruskih hvalospeva o dostignućima Amerike, izjava da su odavno izgubili korak, pa ni da samo jos Kina može da se takmiči sa Amerikom.

    Ono što zaista stoji u članku – trenutno stanje je takvo da Amerika uopšte nema konkurenciju svom programu Artemis, a to im predstavlja problem. EU i Japan ne žele na Mesec, Kina još uvek nema pouzdanu tešku raketu(jedno od dva lansiranja Dugog Marša 5 je bilo neuspešno), Indija još nije ni samostalno poslala čoveka u kosmos, a Rusija zasad ima samo planove koji se ne realizuju. Doduše, ovo je manji problem, jer veći tek sledi – ekonomija i politika. Budžet NASA je tri puta manji nego pre 50 godina, na Orion i SLS godišnje ode 5 milijardi dolara, a da bi ostvarili sve planove treba im još 4-6 milijardi godišnje. Dodaj još i predsedničke izbore sledeće godine u SAD i puf – nema više američkog svemirskog programa u postojećoj formi. Jedino će ih kvalitativni napredak kineskog lunarnog programa podstaći na ostvarenje navedenih ciljeva…

    G

    Sta ti znas, Bratislave, kad nisi bio u americkom korneru! 😉

    B

    A Možda sam još tamo :-;

    P

    @Bratislav Radovanović jedno su tehnicki detalji,a drugo – ko ima mozga da od toga napravi nesto.
    I u Srbiji ljudi umeju da racunaju,a nikad nismo ni jedan jedini automobil mogli da konstruisemo.
    U clanku je veoma jasna izneseni trenutno stanje stvari-Amerika je i dalje u prednosti nad svima ostalima i svi njihovi novi projekti su ili vec prosli realne testove ili ce proci uskoro.
    Upravo to je sustina mog komentara u odgovor na tvrdnju „NASA je u zapecku“.
    Ne, nije u zapecku vec je prva u svetu.
    Sto se tice predavanje Davida Vuica u Americkom kulturnol centru, bilo je zaista vrhunsko, sa odlicnom prezentacijom sa kompjutera koju je sam uradio covek od 80 godina.Svaka cast njemu.
    Saznali smo i da je bio jedan Srbin pilot SR-71!
    Ocigledno je da na ovom sajtu rusofili preovladavaju-a oni i jesu samo to, jer Rusiju i ne znaju niti su tamo bili.
    Naprotiv ja odlicno znam mnoge gradove u Rusiji i dugo sam tamo ziveo i radio,pa mi je smesno kako Srbi zamisljaju „kraljevica Marka“Rusiju..

    M

    @Petrović Dušan
    I bez google translate ovde jasno piše da za potrebe ovog programa treba 4-6 milijardi godišnje a da je budžet 1,6 milijardi, što vam u prevodu znači „puste želje“. Još jedno interesantno pitanje ako su imali tehnologije prije 50 godina da aluniraju šta se desilo pa sad ne mogu ili je to bila vrhunska prevara!? A danas bez Rusa ne mogu ni na MKS, nadmoćmost na djelu!

    B

    Da ste gospodine Petroviću polagali nekada neki ispit kod mene… mislim… da bi ste aterirali u blatnjavu oranicu bez izvučenog stajnog trapa direktno na nos. I to samo zbog zadnjeg posta, Sve drugo što ste napisali bih Vam možda i oprostio… Pozz

    D

    @Petrovic Dusan

    Svidja mi se kako u svojim komentarima se ne spustate na nivo ignorantskih pojedinaca nedoraslih raspravi. Umjesto toga ne obaziruci se na njihove uvrede jer drugu argumentaciju ne posjeduju brisete pod s njima koristeci cinjenice. Samo nastavite tako! Vjerujte da ima onih koji se smiju njihovoj nemoci u diskusiji.

    B

    SEDI 1- !!!

    Žao mi je što se i na Tango six dovukla politička korektnost. Kakve veze ima što su beli hrišćanski muškarci bili glavni u Apolo programu. Pa, oni su i stvorili najuspešniju državu u istoriji sveta. Evo sad imamo da veća prava imaju crnci, žene, LGBT+ pa čak imaju i više poena kad upisuju fakultete i imaju prednost u zapošljavanju, pa opet većinu hard science guraju napred beli muškarci (i istočni Azijati sve više). A SAD su od najbolje zemlje za život na planeti došli do toga da su im mlađe generacije sve teže žive, onom brzinom kojom su napuštali originalne američke vrednosti (klasični liberalizam, porodične vrednosti, zlatni standard za dolar itd). Danas ne mogu ni 5g mrežu da naprave.

    Odgovori

    @Petrovic Dusan
    Ako ovo nazivate strucnim terminima svaka Vam cast. Mozda za Vas to i jesu neki strani termini. Racunar koji je Apple sklopio za Apolo NIJE prvi racunar. Postojali su racunari dosta pre njega. Od ENIAC-a, preko masina sa tranzistorima pa se doslo do integralnih kola. Integralna kola nisu projektovana SAMO i BAS za Apolo. Ako bi nastavili Vasom analogijom ispalo bi da ne bi bilo nicega bez Apolo programa sto je totalni nonsens. Da je program bio zamajac naucnog i tehnoloskog razvoja to je tacno. Da Rusi nisu imali integralna kola kada i Ameri takodje tacno. Ostatak je kao i vecina Vaseg pisanja na ovom forumu totalno laicko i tendeciozno velicanje jedne drzave i njenih „dostignuca“.

    Odgovori
    M

    Tačno je da je jedan od prvih u praksi upotrebljenih računara sa integrisanim kolima bio na Apolu, ali nije baš tačno da su integralna kola i celokupna kibernetika i informatika tada postojali i nastali zbog Apola. I da ih bez Apola ne bi bilo. NASA je uzela najbolje što je tada postojalo. Imala je sreću da kada se krenulo u program, kretao je i masovni razvoj onoga što danas znamo kao informatika. NASA je to iskoristila. Možda možemo reći da je ubrzano uvela u praksu, ali teško da je i pokrenula. Postojali su računari i pre Apola, ali su bili više naučne ezoterije nego nešto upotrebljivo.

    Ali jeste velika prednost USA sistema uopšte što su sve razvijale komercijalne kompanije, koje ništa nije sprečavalo da bilo šta što razviju za NASA, posle upotrebe za bilo šta drugo što im padne na pamet.

    Odgovori
    B

    Znam da sam dosadan u insisistiranju ali…
    Ja opet da pitam, znate li Vi gospodine Petroviću ko je i kada i kako napravio prvi fotografije sa površine Meseca?

    Odgovori
    T

    Dusan kao po obicaju lupeta kao Maksim po Diviziji. Njegove komentare nije potrebno ni citati, unapred znate da su Ameri naj naj u svemu, svi ostali su neznalice, nesposobnjakovici…
    Radio co’ek i u Rusiji i u Kini i u Americi, ma nema gde nije radio i bio. Licno nadgledao sletanje Amerikanaca na Mesec, a suska se da je nadgledao sletanje Amerikanaca na Mars ali je to za sada strogo cuvana vojna tajna.

    Odgovori
    l

    Pre neki dan David Vuiich je imao predavanje u SANU o programu apollo.Fascinantna cinjenica je da je na tom programu radilo 400000 ljudi,a od tog broja 20000 inzinjera.Razmislite malo.

    Odgovori
    A

    Moram biti kritican na tekst, bas kao sto je autor kritican na trenutno stanje razvoja svemirskog programa i kapitalizma, jer toboze drzava je imala neku „humanisticku viziju“, a preduzetnici su zli i akumuliraju kapital, kakva budalastina epskih razmera!
    Da citiram jednog starog profesora telekomunukacionih sistema „da li su sleteli na mesec ili ne nije bitno, jer citava poenta razvoja sovjetskog i americkog svemirskog programa tada je bio razvoj raketne tehnologije, a znanje iz toga ce posluziti da na kraju na raketu nataknu nuklearnu bojevu glavu velike preciznosti i globalnog dometa“(u to dodajte citavu mrezu satelita koji su decenijama sluzili samo vojsci, cije usluge gle cuda dobijemo besplatno od kapitalisticke, a ne „socijalisticke“ supersile).
    Prvo sta autor mora da shvati je: Koja je poneta slanja ljudi na mesec u 2019. godini? To je imalo smisla pre 50 godina, a danas?
    Rizikujes zivote, ulazes dodatni novac, da bi obavio nesto sto robot ili popularno rover moze da obavi(i mnogo vise), a to se jos uvek radi.
    Zaboravlja se pronalazak vode na marsku, kinesko sletanje na tamnu stranu meseca, otkrivanje raznih delova nase galaksije itd. Za sve to su zahvaljujuci bas tehnoloskom napretku, ljudi na licu mesta apsolutno nepotrebni, tako i treba da ostane.

    Za nasu autorku, ima jedan vic kad se sretnu Tito i americki predsednik. Kaze amer mi zivimo u demokratiji, kod nas moze covek na kaze „dole predsednik Amerike!“, a njemu ce Tito: i mi, kod nas isto moze covek da kaze „dole predsednik Amerike“. Kad bi samo znali koliko je nasa drzava stukla u svoju ambiciju posedovanja nuklearnog naoruzanja na godisnjem nivou, zaprepastili bi se(cak i za vreme gladi, recesija, stednje, nestasica i sl).

    Kompanije apsolutno imaju strpljenja za dugogodisnji razvoj, samo to neko ocigledno ne zeli da vidi(ako cemo u domenu avijacije u duhu potala jelte, mlazni motori sa varijalibnom brzinom kompresora i ventilatora, inace 25 godina u razvoju, fianansirala jedna privatna kompanija). Toliko banalno je da pisemo sa svojih kompjutera, na internetu, a to je eto tako palo s neba u ovoj formi danasnjoj i nisu microsoft, intel, google, apple i sl. ulozili godine i milijarde! Samo kad svake godine dobijes nov proizvod, cesto i besplatno(update) ti pomislis da je to lako i normalno, a nije. Kad bude bilo nekih ociglednijih benefita istrazivanja svemira, bice i ubrzanog razvoja sto samo privatne kompanije i trzisna ekonomija mogu da garantuju. Prosto smo kao drustvo, trenutno nezainteresovani, jer od tolikih instrazivanja, meni licno jako dragih, prosecan covek nije video neku direktnu korist, pa im se tesko pravda toliko izdvajanje(treba neko i da glasa)

    Odgovori
    P

    Ovom raspevanom je neko oteo placenu kolumnu pa se sad izivljava ovde.
    A kucka jos ponegde, iste gluposti bez blama na svim frekvencijama.
    Pa nije blam na njemu, ko mu dade?
    On do sutra moze bez uzdaha, jos pljuje kad prica. I nije jedini.

    Odgovori
    П

    Интересантно, када Русија касни са авионом 5. генерације то је зато што је неспособна да га направи, а када САД немају ракету носач него морају да плаћају Русе да би нешто испоручили у орбиту то је зато што развијају нешто ново што кад буду направили има да одува све остале. Некако су ми то што би рекли двоструки стандарди. Аполо је политички пројекат и производ хладног рата, исто би било и да је СССР први стигао на Месец, а није да није било шансе. Совјетско руководство је стопирало програм истог момента када су Амери стигли горе, није их интресовао јер не би имао пропагандни ефекат. Сви сада кубуре са парама, највише напредују Кинези зато што њихова политика улажа паре у свемирски програм. Аполо програм у данашњим парама је тежак пар стотина милијарди долара, те пара данас нико НЕЋЕ да уложи у истраживање свемира. Ако се политичка ситуација опет скоцка као у то време можда и видимо спуштање човека на Марс, сигуран сам да би уз ту количину пара то било могуће. Удавих а ништа ново не рекох….

    Odgovori
    P

    @Падобранац Niste informisani.Amerika ima,i oduvek je imala bolje rakete od Ruza.Saturn V je najjaca ikada napravljena raketa i nije imala nijedno neuspesno lansiranje,a to je bilo jos pre pola veka.
    Samo trenutno je Amerika povukla svoje Spaceshuttle dok ne razviju nove.
    Sad se taj period zavrsava a uskoro ce leteti na svojim letelicama,a Rusi ostaju na istom sto su imali 1970.
    Evo danasnjeg (25.08.2019) teksta o tome, iz pro-vladinog ruskog izvora:
    https://www.mk.ru/science/2019/08/26/evropeycy-otkazalis-ot-poletov-v-kosmos-na-soyuzakh-izza-nasa.html

    Z

    U gornju polemiku ne bi ulazio jer je bezpredmetna.

    To sto su Japanci su spustili sondu na asteroid, Voyager je izisao iz solarnog sistema, Huble jos i dalje radi i postaje bezpredmetan jer sada stavljaju teleskope u cluster, orbita je puna smeca od raznih satelita koje smo izbacili do faze da cemo poslati ljude da skupljaju sekundarne sirovine po njoj, sto se svet udruzio da zajedno istrazuje svemir godinama, to sve nije bitno.

    Sledeca planeta koja treba da se osvoji je Mars, a za to i dalje treba tehnoloski da napredujemo.

    Kada smo kod pesama, preskocili ste Sinatrinu „Fly me to the moon“ i album Pink Floyd-a.

    P.S.
    Brega je takodje obsednut istim. Potrazite „Kako Brega bira pevace“

    Odgovori
    P

    Ukupno 4 americke kompanije su napravile letelice i naticu se za dobijanje ugovora od budzeta Americke vlade.Detaljno:

    https://tcrn.ch/2yT8G3h

    Odgovori
    P

    Evropa je otkazala Rusiji dalje koriscenje letelice „Sojuz“ i dalje ce leteti iskljucivo novim letelicama NASA:
    https://www.mk.ru/science/2019/08/26/evropeycy-otkazalis-ot-poletov-v-kosmos-na-soyuzakh-izza-nasa.html

    Odgovori

    Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

    Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

    Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

    Ostavite odgovor

    Najnoviji komentari

    AL-41F1 na: Belorusija dobila prva dva višenamenska borbena aviona Su-30SM

    Zato sto Belorusiji ne sedi NATO u generalstabu, ni britanski "savetnici" u vladi. Da je srece, sami bi zaradili i kupili sve sto nam treba, samo ne mozes od korupcije i kriminala.

    18. Nov 2019.Pogledaj

    AL-41F1 na: Vulin obišao vojni aerodrom u Batajnici: plate pilota značajno “unapređene“, obnavlja se infrastruktura

    @SP Naravno da su negativni komentari kada ti lik koji je pocinio krivicno delo i ogresio se o instituciju kojoj sada predvodi dodje i kaze "mi ulazemo", a da pride jednog jedinog dinara u svome zivotu nije uplatio u poreski sistem koji to finansira i sve to treba da oprostimo jer se grade 2 hangara…

    18. Nov 2019.Pogledaj

    peruni na: Ministarstvo odbrane odgovara Aleksandru Radiću i pojašnjava šta će raditi sa Orlovima iz Muzeja vazduhoplovstva

    FTC-2000G moze uspesno zameniti istovremeno Orla i Galeba u ulozi trenera i dobiti borbenu platformu sposobnu za dejstva krstarecim raketama i raketama V-V izmedju ostaloga cime time se dobiti jedna unificirana platforma za letenje i pojeftinuje odrzavanje. FTC -2000G je upravljiv na malim brzinama, treba mu kratka PSS a ima maksimalnu brzinu preko 1 mach…

    18. Nov 2019.Pogledaj

    Markus 1463 na: Belorusija dobila prva dva višenamenska borbena aviona Su-30SM

    @ Ikar - Da je ostala bivša zajednička nam država, teško da bi leteli na mnogo više aviona/zrakoplova nego što se danas leti, imajući u vidu tendencije nabavki naoružanja u celoj Evropi. Lepo je Dead 1 primetio da vazduhoplovstva koja su nekada imala po nekoliko stotina aviona danas imaju svega po jednu- dve možda i…

    18. Nov 2019.Pogledaj

    Zoran Vu na: Vulin obišao vojni aerodrom u Batajnici: plate pilota značajno “unapređene“, obnavlja se infrastruktura

    Jasno mi je da se na nabavu novih letelica, PVO sistema mozda i moralo cekati 30ak godina... kazem opet mozda. Ali za nadstresnice za dva aviona koji su ti u 24satnoj dezuri... moji bivsi ministri... uz nesimpatije koje imam prema ovom trenutnom ali da nam je neko pricao da ce u njegovom mandatu biti napravljeno…

    18. Nov 2019.Pogledaj

    Send this to a friend