BEG airport status
LYBE 0213:30 Z 350°10KT 7000 -RA BKN040 07/03 Q1016 BECMG 5000 RA=
[EKSKLUZIVNO] Srbija od Kine kupuje naoružanu bespilotnu letelicu CH-92A Uskoro u naoružanju RV i PVO. Kineska borbena bespilotna letelica CH-92A

[EKSKLUZIVNO] Srbija od Kine kupuje naoružanu bespilotnu letelicu CH-92A

Kako je v.d. pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenad Miloradović izjavio na vazduhoplovnom sajmu u Dubaiju ekskluzivno za Tango Six, prva operativna naoružana bespilotna letelica koja će ući u naoružanje srpskog RV i PVO biće CH-92A proizvedena u Kini.

Miloradović je potvrdio da je cilj kupovine CH-92A zapravo komplementarna upotreba sa domaće razvijenom (ali još nezavršenom) bespilotnom letelicom Pegaz i još bitnije, transfer tehnologije koji bi pomogao da Pegaz napreduje od svoje početne uloge izviđača (po prvobitnim TTZ) do borbenih sposobnosti.

CH-92A / Ilustracija: Tango Six

Pomoćnik ministra nije precizirao broj letelica koje će biti nabavljene, upotrebio je termin „set“. CH-92A je, po njegovim rečima, slična Pegazu, ima 20% veću nosivost ubojnih i elektro-optičkih sredstava. Naglasio je da će avionika biti istovetna na oba tipa letelice i da će obuka za njihove operatere takođe biti jedinstvena.

Pegaz će tako dobiti kinesku, poluaktivno laserski vođenu, raketu vazduh-zemlja FT-8D (mase 8 kg, dometa 5 km) koju smo mogli da vidimo na poslednjem Partneru.

Pegaz na poslednjem „Partneru“ sa kineskom raketom FT-8D / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Miloradović je istakao da cilj nabavke borbenih bespilotnih letelica nikad nije bio da se kupi samo sredstvo već je želja ministarstva odbrane bila da se kupovinom izvrši transfer tehnologije ali i uzvrati prodajom naših ubojnih sredstava u klasi pasivno vođenih raketa.

Iz ove izjave možemo zaključiti da je će Pegaz najverovatnije dobiti kineski optoelektronski sistem sa obeleživačem cilja, rakete FT-8D a da će kasnije najverovatnije biti integrisana naša ubojna sredstva koja će koristiti tehnologije sa raketa ALAS i VRVZ.

Miloradović nije imao komentar na informacije o nabavci kineske borbene bespilotne letelice Wing Loong, koja je bila izložena na sajmu u Dubaiju.

CH-92A izložena sa raketama većeg gabarita od kojih je jedna verovatno FT-10

Od Pegaza do Pegaza i CH-92A

Razvoj bespilotne letelice Pegaz je na osnovu Taktičko-tehničkih zahteva Ministarstva odbrane Srbije započeo u Vojnotehničkom institutu marta 2010. godine a letelica je u prvo vreme nosila oznaku Pegaz 011. U izradi prototipa koja je započela oktobra 2010. učestvovala je i firma „BB composite“ iz Batajnice koja se bavi proizvodnjom kompozitnih letelica i komponenata.

Pegaz 011 je svoje prvo javno prikazivanje imao krajem juna 2011. godine na izložbi naoružanja i vojne opreme ‘’Partner-2011’’, prvi let je izveden 4. oktobra iste godine a prvobitno je planirano da uđe u naoružanje već 2014. godine. Na sledećoj izložbi ‘’Partner-2013’’ iz VTI su najavljivali da će razvoj letelice biti okončan 2015. godine a u međuvremenu je 2014. započeo razvoj simulatora letenja koji se nalazi u sklopu zemaljske stanice.

Na ‘’Partneru-2015’’ je prvi put prikazana i zemaljska stanica sistema, tada smo saznali da je projekat i dalje u razvoju i dobili informaciju da je, jednom kada osnovna varijanta dovoljno ‘’sazri’’ u operativnoj upotrebi,u planu i naoružana verzija Pegaza.

Usled špekulacija da se u međuvremenu odustalo od ove letelice, definitivnu potvrdu da projekat nije obustavljen dao nam je juna 2017. godine tadašnji načelnik  Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane general-major prof. dr. Bojan Zrnić koji je rekao da je u tom trenutku Pegaz samo izgubio prioritet jer isti sektor VTI treba konačno da završi razvoj bespilotne letelice Vrabac.

Nakon pokazne vežbe koja je održana 29. jula 2018. godine na poligonu Tehničko-opitnog centra za naoružanje i vojnu opremu u Nikincima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, između ostalog, da Srbija razgovara sa nekoliko zemalja o nabavci naoružanih bespilotnih letelica, pri tom naglasivši da po tom pitanju ‘’naša pamet nije dovoljno daleko odmakla’’. Ipak on je na na istom događaju rekao da i dalje postoji želja da sami proizvodimo BPL Vrabac i Pegaz.

Da će se borbene bespilotne letelice nabaviti u Kini, predsednik Srbije je nagovestio već 14. avgusta 2018. godine prilikom posete Vojnotehničkom institutu a potvrda da su kineske letelice već kupljene dobijene su za vreme vežbe ‘’Vek pobednika’’ 10. novembra iste godine kada je Vučić izjavio da su u pitanju „letelice težine 750 kilograma, mogu leteti na 5 kilometara visine, u pitanju su 2 baterije po 3 letelice ukupne vrednosti 30 miliona dolara“. On je potom rekao i da će nakon nabavke ovih letelica doći do uzimanja tehnologije sa njih i implementiranje na domaću bespilotnu letelicu Pegaz.

Poslednje informacije o ovoj nabavci takođe smo dobili od predsednika Srbije koji je nakon pokazno-taktičke vežbe ‘’Povratak-2019’’ septembra ove gdoine izjavio da se nabavljaju tri baterije sa 6 ili 9 bespilotnih letelica koje se na različite načine, između ostalog i sa automobila u pokretu, mogu podizati u vazduh, da će letelice biti naoružane i sa značajnom “razornom moći“. One će, kako je tada rekao Vučić u roku od 6 meseci biti na teritoriji Srbije kao i da je to samo početak saradnje sa Kinom.

Ministarstvo odbrane Srbije prenelo je 22. oktobra ove godine vest da se ministar odbrane Aleksandar Vulin sastao u Pekingu sa članovima tima Vojnotehničkog instituta Ministarstva odbrane i Ratnog vazduhoplovstva Vojske Srbije koji borave u Narodnoj Republici Kini gde sa kineskim partnerima zajedno rade na projektu naoružanih bespilotnih letelica. Kako je navedeno, to je prva faza transfera tehnologija za razvoj i proizvodnju bespilotnih letelica koja takođe obuhvata reprojektovanje bespilotne letelice Pegaz kako bi mogla da prihvati dodatnu opremu, avioniku, opto-elektronske sisteme i instalaciju naoružanja radi postizanja zadatih taktičko-tehničkih zahteva za prvu srpsku borbenu bespilotnu letelicu.

 

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Komentari

B

Razočaran sam!

Ništa od Wing Loong 2, CH-5, pa čak da su nabavili CH-4 ili Wing Loong 1 bio bi zadovpljan.

Ovo šta je nabavljeno, sem transfera tehnologije, nema smisla.

Odgovori
A

@Beli
Pa transfer tenhologije je jedina pojenta ove nabavke. Šta ste mislili da će Kinezi dati tehnologiju, a da mi ništa ne kupimo od njih?
Druga je stvar što se ovom nabavkom otvaraju vrata nabavke drugih borbenih sistema iz Kine.

A

Da da, do juce smo imali Predatora, pa je ovo sad s konja na magarca obzirom da nije Wing Long….
Ne budite smesni. VS Srbije nije imala naoruzane BLP, uskoro ce ih imati, a VTI ce zbog istih praviti odlicno sredstvo.

Nekada proradi ta nasa srpska/balkanska zica pa zaboravimo koliko smo zapravo mali i nebitni.

O

AL-41F1, zar nemamo Predatora u Muzeju vazduhoplovstva od 1999. godine?

a

@AL-41F1
Pravo u metu. Ljudi misle da je kupovina naoruzanja pogotovo sofisticiranog i sa transferom tehnologije kao da uzmete ceger i krenete u supermarket…
Mene iskreno ne cude ovakvi komentari razocarenja. Ima ljudi koji smatraju da nam trebaju leteci radari iz one druge teme ili MIG 31. Nista ispod toga…
Sreca da nemamo koji km mora, trebao bi nam nosac aviona…

d

Ok, transfer tehnologije i sve. Meni je neverovatno koliko ovaj covek maze oci vise, od raketa za pasarsa o kojima slusamo godinama na kraju mistrali, od drona naoruzanih nekakvim raketama dodjosmo do kineskih, nasa naravno famozna nevodjena raketna zrna i ono sace koje kacimo svuda, od helikoptera i qviona do evo dronova. Uskoro ce i pesadija da zaduzi po sace i udri, samo da bi Miloradovic opravdao neki svoj nerad i postojanje u sdpru. Skloni se vise covece

N

Beli: Ниси једини разочаран брт,очекивао сам много бољу набавку.Али хајде дај шта даш,и овако немамо ништа посебно. Mogli su i neki Wing Long dabar kupe,nama sve treba.

v

E evo je najveci problem sto politicari daju izjave o nabavci nekih sredstava za VS a onda se u praksi ispostavi da su obmanjivali javnost.Wing Long najavljivano 5 sistema od koji 2 sa ukupno 6 naouruzanih letilica i na kraju nesto sasvim drugo.Treba zabraniti da se uopste prica o nabavkama za vojsku.Kad je SFRJ nabavljalsa prve Mig 21 avione ili Kub i Nevu nisu o tome pricali ni Tito ni ostali drugovi,oni su rejting odrzavali na drugi nacin.

A

@Ogorceni
Taj je presao granicu bez papira na crno, pa ga ne mozemo registrovati nikako :D

M

Za 30 mil ocekivali winglong i transfer tehnologije, gde li vi zivite kao da imas 1k e a hoces novi mercedes.

M

Pegaz se razvija od marta 2010.godine i dokle se stiglo? Do prototipa, nulte serije, miljama daleko od operativne upotrebe!
Ovim tempom, cenim da ce Pegaz uci u operativnu upotrebu oko 2030-te, ako ne bude nekih problema…
Ova Kineska bespilotna, nosivosti oko 50kg. bice fantasticna za snimanje svadbi, sahrana, politickih skupova, svecanih otvaranja puteva, mostova…
Bice svedok zlatnog doba koje je doslo!

P

Pegaz je razvijen dokle se moglo, zato se I trazio partner I za transfer nedostajuce tehnologije , a koji nam je dostupan.
U medjuvremenu, dok se budu snimale svadbe, slusao razgovor pilota orla na stajanci, prisluskivao njihov razgovor u letu i na osnovu toga sticala znanja kakav je ko pilot I uopste o sposobnostima te letelice, mi preostali naivci mozemo da kupujemo od kojekakvih ‘bivsih’ podoficirchina I neuspelih oficircica kojekakve ‘dokumentacije’ i da vrednujemo njihove komentare i silno da se smejemo…..

M

Za Pavla…
Sta reci… Jer tebi normalno da se za razvoj bespilotne letelice tih gabarita, te nosivosti potrosi DEVET GODINA i da se, kako kazes, „stigne tu gde se stiglo“???
Dokle se stiglo? Vozaju je na prikolici i pokazuju vama „vernicima“ kao 8. svetsko cudo!
Verujte, nemam nista protiv, a sto se mog zivota tice, moj zivot, moja pravila!
Da li bi ti radio i dalje u vojsci za 50-60.000, kada u civilstvu mozes da radis za 120.000?
Drzava ce da ti kaze „hvala“?
Sigurno! Rekla je svim onim veteranima i vojnim invalidima iz ratova 90- tih sto su sad u parku ispred Skupstine Srbije vec mesec i po!
P.S.: Sa ovim tempom razvoja klipne bespilotne letelice Pegaz, ocekujem da modernizacija Orla bude zavrsena 2040.godine, ako se ne pojavi neki veci problem…

P

Da li je prikazana u letu?
Ne dao bog da gadja nekom raketom?
A ne setaju je kao da pokazuju neki napredak? A zapravo rade i prodaju sasvim druge stvari. Nenamerno, ali tako ispade. To sto neko pljuje, s druge strane se oberucke kupuje. A vasa prica je nekom ubedljiva a nekog bas briga jer ga se ne tice…ovde ili onde

a

Na ovakve stvari treba trositi novce a ne u Orlove iz muzeja…

Odgovori
M

Po tvom komentaru ispade da treba ugasiti jurisnu avijaciju! Videli smo da naoruzane BL su jako ranjive u Libiji se skidaju kao glineni golubovi…

N

alexanto: Мсм један велики минус за тебе. Упоређујеш нешто што се не упоређује.

Meda: Ма брт то су ти стручњаци.

v

Poredis neuporedivo. CH-92A je prvenstveno izvidjacki dron sa max. nosivoscu oko 50 kg, dok je Orao punokrvni jurisnik. Kao sto vidimo CH-92A je naoruzana sa FT-8D (protivoklopni projektil) i iz samog toga joj se moze videti namena kao i cilj ovog aranzmana.

D

MEDO: šta ćeš sa tom jurišnom avijacijom bez podrške lovaca ili PVO-a, kad iznad tebe KOLO VODE npr. 50 F35-ica. A i ti lovci t.j. PVO treba da su na nekom tehnološkom nivou današnjice, za razliku od nas.

A

Saradnja na ovakvim projektima ce dati sansu strucnim timovima da „uhvate korak“ s vremenom i tehnologijom koja u ovom trenutku rapidno napreduje, s tim da jos uvek ima sansi da se nesto nauci i da se „nadje mesto“ na trzistu, dok bi ulaganje iste kolicine sredstava u, kako bih se izrazio „konvencionalne“ borbene vazduhoplove u domacoj izvedi bilo jedno ogromno bacanje novca! LA/LBA je za nas nemoguc posao, a da isti opet bude na nekom prihvatiljivom kvalitativnom nivou. Jedino sta mozemo je specijalizovati se za za neku niche-u u domenu naoruzanja/podsistema, najbolje u okviru ponude neke strane korporacije.

Letelica ovog tipa je vise nego dovoljna za VS, posto „mission profile“ WL i sl. nije ono sto se namece kao goruci problem i nedostatak trenutno. Rekao bih cak i da je ova klasa manjih i jeftinijih BPL upotrebljivija. Setite se da je dron, ipak potrosna roba koja podrazumeva gubitke pri upotrebi. Znate koliko i(ne)mamo novca, odgovor se sam namece.

Pominju se „jurisnici“, Orlovi, kao i Migovi su obicno kupovanje vremena, koje sada vec jako brzo istice i to svi valjda znamo? Videcemo sta posle, Ja licno navijam za FA-50 ili JF-17 jer kvalitetna eksploatacija i sve to ona podrazumeva, dvomotornih srednjih/teskih borbenih aviona, bilo oni ruski ili „zapadni“ je za nas finanijski neizdrziva za predvidjen vremensi rok(10-15 godina), cak i da nam se rast uveca duplo(sto je malo verovatno).
Podseticu da mi ipak imamo „grubo“ oko 40 borbenih/skolsko borbenih aviona kojima zaista treba zamena, a ne moze ih, kako mnogi ovde pricaju, jedna „eskadrila“ bilo kog lovca zameniti jer je jedna eskadrila premalo, cak i kad bi imali S-400.

a

@Meda:
Shvati da je jurisna avijacija predvodjena Orlom projektovana za prostor i doktrinu ratovanja SFRJ gde se imalo mesta za formirati front sa nekom dubinom i zaledjinom gde bi se ta jurisna avijacija upotrebljavala. O ranjivosti jurisnih aviona izlisno je pricati. Sve sto leti je ranjivo ali ovde pilot ne gine.

@ Niddza95:
Sinko, ti kad si se rodio, ja sam svoje „odratovao“, tako da sam nesto prosao i licno se uverio a ne samo preko video igrica… Nikakav strucnjak nisam, daleko od toga. Uporedjujem gde je pametnije trositi vreme i novac vezano za RV i PVO. Za Orlove iz muzeja to sigurno nije. BPL-ovi su buducnost (za nas – za velike su odavno sadasnjost)

Budite svesni da je ovo low cost varijanta naoruzane BPL. Za nas nesto novo i orudje da se na njemu uci i sa njega skida tehnologija za dalji razvoj nasih BPL-ova. Ko kaze da se u buducnosti nece ici na nabavku „tezih“ BPL-ova?
Sto se tice nosivosti… U slucaju vazdusne premoci neprijatelja uvek je lakse poslati u misiju 10-20 BPL-ova nego par Orlova. Da ne govorim o mogucnosti blizine prilaska zaristu sukoba i poletanja na par km od istog a ne sa udaljenih aerodroma. O eventualnoj pogibiji pilota da ne govorim. To je jako tesko nadoknadivo.
Opet kazem, kao laiku, meni je mnogo bliza varijanta upotreba jurisnih helija + naoruzani BPL-ovi nego jurisna avijacija kakvu je mi imamo. Sa nasim vazd. prostorom koji je 160 km vazd. linije od Race do Kaludjerova i sa 3 vojna aerodroma, necemo se mi ‘leba najesti sa avionima. Helije i BPL-ove mozes sakrivati i aktivirati gde pozelis u odnosu na avione. Da bi bilo drugacije treba na Izraelska PVO.

Opet podvlacim – totalno laicki i licni osvrt…

D

Al-41F1: FA-50 to je prava stvar za nas kada bi smo kupovali nove, a do tada će i oni dobro da zarđaju. Mada i da ima keša teško da će oni proći, nisu ISKLJUČIVO RUSKI proizvod.

m

FA 50 je valjda korejsko američki proizvod

M

Pre neki dan je iznad Tripolija oborena Americka visokosofisticirana BL. Letela na visini vecoj od 5.000metara. Ameri kazu, Pancir generala Haftara…
Poznavaoci, Iran razvija celu gamu bespilotnih letelica baziranih na Americkim koje su softverski prizemljili ( preuzeli upravljanje BL) u Iranu. Nadjite na netu.
BL se dosta koriste u Novorusiji i na strani Ukrajine i Donbasa. Dosta ih je oboreno.
Oprecna su misljenja koliko bi one mogle da se borbeno koriste u uslovima Evropskog ratista, zasicenih telekomunikacija i velikog elektronskog ometanja. Za izvidjanje, verovatno, za napad na iole PVO branjen cilj, neverujem.

p

Koji je domet te rakete?

Odgovori
Ž

Пет километара.

D

Malo veći od Diana Magnum 350.

M

Pa dobro, to verovatno znači 5km maksimalno po dijagonali. Dakle ako je recimo na 3.5km visine i 3.5km daleko od cilja po horizontali. U zavisnosti od sposibnosti sensora, ta visina je verovatno i manja. To su jako opasne distancee za bilo kakvu laku mobilnu raketnu PVO.
Zbog toga mi je jedino žao što nismo kupili veći Wing Loong dron. Sa tom se weć može lepše oatrolirati. Al aj…strpljenje, što kažu.

Oo-jes predsedniče,
Mislim da se naš predsednik načitao previše zapadnih članaka uz gugl prevodioca kad je odlučio da koristi frazu “ ‘’naša pamet nije dovoljno daleko odmakla’’
Možda bi vaša pamet mogla malo da stupi u kontakt sa realnošću pre nego što odvalite tako nešto.

V

Pametno, gradi se kompletna situacija.
Transferom tehnologije i budućim stečenim iskustvom na Pegazu se dalje može ići i na veće stvari. Ovo je grana vojne industrije gdje bi se Srbija mogla dobro pozicionirati.

Odgovori
I

Činjenica je da se uvodi nešto što nije uopšte postojalo i samim tim je za pohvalu. Da li je moglo bolje, da ali pitanje je cene i da li Kinezi hoće da daju tranfer tehnologije. Ni za ovo nisam 100% siguran.
Da li će se završiti Pegaz, skeptičan sam. Ispade da je bolje bilo raditi po kineskoj licenci nego razvijati nešto decenijama.
Samo da se uvedu u značajnijem broju, da ne bude za prikazivanje i biće super. Obzirom da se ne govori broj, sigurno je smešna cifra.

Odgovori
D

RAZOČARENJE !!!! Nije Wing Long 2, kupuju igračke. A dok doguraju kupljenom tehnologijom do W.L.2 ostali će da voze UFO-e. Isto kao sa kvazimodernizovanim 29-kama, a u njima radar N019. Umesto da ih NABUDŽE sa Zhuk-AME(h) do M/M2 oni TRUBA!!!! Ali dobro, navikli smo da nabavljaju najjadnije moguće što postoji.

Odgovori

To ti je kad na sva zvona pricas za WL-ove i na kraju te ucene sa sankcijama !!! Strasno.

Odgovori
s

A kad je to receno da ce biti Wing Long???NIKAD…to su bile spekulacije medija, you tube „strucnjaka“ i portala koji se bave vojskom i naoruzanjem..

e

Samo polako.Doci ce valjda i nesto vece…Do skoro smo imali samo ruke u dzepovima…

D

Šta je srbija neki faktor ko severna koreja da bi je ucenjivali sankcijama? Sankcije su vučićeve floskule, da ne kažem plod mašte i zabava za narod i naivce.

M

Koji transfer tehnologije? To je vec potpuno zrela i komercijalno dostupna „tehnologija“ – o cemu se tu radi moze da provali bilo koji mladi inzinjer sa ETF-a koji je zavrsio telekomunikacije i specijalizirao se za daljinsko upravljanje, podatkovne linkove i sl. Cenim da se pod transferom tehnologije ovde podrazumeva da ce Kinezi da nam pokazu gde na Alibabi mogu da se naruce prijemnik, predajnik, servo uredjaji i kamerice. Gde su sad Sloboda iz Cacka i Teleoptik? Dok oni „transferiraju“ tehnologiju za UAE mi cekamo na transfer iz Kine???

Odgovori
A

Tehnoloski najveci izazov je minijaturizacija i ovladavanje proizvodnjom kljucnih komponenti za naoruzanje, a ne sama letelica. Mi to znanje prosto nemamo na akademskom nivou, tako da nema ko to da predaje i uci na ETF ili FTN.
Sve sto ste naveli „sa Alibabe“ je naravno vec primenjeno i radi na prototipovima bez problema jer potrebnom znanja apsolutno da ima.

B

@AL

Tehnološki najveći izazov je rješiti bezbjedno i borbeno primjenjivo daljinsko upravljanje platforme na daljini 250 km od tačke poletanja, te pouzdan „feed-back“ u realnom vremenu za operacije koje se tiču borbene primjene i optoelektronskog sklopa, a u uslovima elektronskog ometanja.

Osim ovoga zahtjevi kažu da platforma mora imati mogućnost autonomnog vraćanja u reon baze u slučaju gubitka konekcije, mogućnost daljinskih procedura za samouništenje, autopilot, te rješenu autonomnu proceduru sletanja, autonomiju od najmanje 8 časova leta (10 u ovom slučaju), te mogućnost rada sa visina od 5000 metara (6 u ovom slučaju).

Osim ovoga- letjelica ispunjava i mnoge druge uslove. „Pegaz“ leti. Možemo da napravimo ubojna sredstva koja ulaze u projektovanu nosivost. Možemo da nabavimo optoelektronski sklop posebno i integrišemo ih sa našim sredstvima. Ostatak priče se izgleda pokazao kao nepremostiva prepreka. Kao što znate u Republici Srbiji imamo i „Composite Technology Team“, preduzeće koje se bavi rješenjima iz domena bespilotnih letjelica predviđenih komercijalnoj primjeni.

Sjećate li se priče o NT161? Nema veze što mu je plafon leta na 3500 m, i što je spor- ovo je dobar BPL, a ljudi imaju u ponudi i veću letjelicu. Ipak, koliki mu je maksimalni domet za RT primjenu u borbenim uslovima? Znate li? Niko ne zna. Taj podatak ćete teško naći u tehničkim karakteristikama komercijalnih proizvoda. Da li mogu sa komandnog modula koji se nalazi u Nišu da upravljam borbenom misijom ove letjelice iznad Tirane, Sarajeva, Plovdiva, ili bilo kojeg drugog mjesta u predviđenom radijusu? Mogu li da bezbjedno sletim ovo čudo u Beograd ili Novi Sad kontrolišući ga iz Niša?

I kada je već to tema, koji komercijalni proizvod sa „Alibabe“ odgovara predviđenim taktičko-tehničkim zahtijevima koji su navedeni, a da je u domenu „komercijalnog“, pa barem „povoljnog“? Korištena rješenja samo, molim, ništa prototipovi, lijepe želje. Interesuje me nešto o ovome. Danas je zaista mnogo toga u ponudi, vjerovatno mi je promaklo dosta toga.

Pozdrav svima!

N

@Mayer
Отиђи до ВТИ или МО и понуди им своје услуге у гуглању и филтерима на Алибаби. Наравно, искуство са Википедије је добродошло.

Још нешто: „трансферирају“ звучи мало неугодно, мислим да се тај ријеч не користи на ЕТФ у БГ.

M

>> ovladavanje proizvodnjom kljucnih komponenti za naoruzanje

Realno mi necemo nista hardversko proizvoditi (ako se ovde govori o elektronici a neo npr. barutnim punjenjima) nego nabaviti komponente iz inostranstva (eventualno odraditi neki softver) i integrisati ih.

M

Odredjen broj komentatora ovde veruje da se vojna oprema (prvenstveno elektronske komponente) proizvode u strogoj tajnosti i da je to odlucujuce za kvalitet, otpornost na ometanje itd. Znaci nesto kao za vreme druga Staljina, u tajnom gradu K56 negde u Sibiru, grupa naucnika stice nove tehnologije… To je naravno zabluda. Na primer, Jedan data link ne stiti od prisluskivanja i ometanja cinjenica da niko ne zna kako on „radi“ nego njegove tehnicke karakteristike koje ga cine otpornim na ometanje, dakle on je „siguran po dizajnu“. Takva resenja su apsolutno dostupna na komercijalnom trzistu i mogu da se apliciraju u vojne svrhe.

M

>> Отиђи до ВТИ или МО и понуди им своје услуге

Ja nisam zavrsio telekomunikacije, te i ako sam sa ETF-a proveo sam (kao vecina kolega) ceo zivot u klasicnom IT-u (sa par izleta). Ja ne posedujem ekspertizu koja njima treba ali posedujem radoznalost, kriticku svest i zdrav razum pa stoga komentarisem! Takodje ne radim za kikiriki. Ako bi zaista cilj bio da se ta domaca bespilotna proizvede (a pod pretpostavkom postojanja budzeta), dovoljno bi bilo umesto upumpavanja para u neke nepostojece socijalisticke „gigante“ raspisati tendere i angarzovati kompanije iz privatne srpske IT industrije (verovatno medju njima ima i onih koji se bave elektronikom i telekomunikacijama). Tako bi se naime realno usvojile odredjene tehnologije (bolje reci steklo iskustvo) a i zadrzali ljudi jer doticne firme dobro placaju. Uzgred, izjaviti da „nasa pamet tome nije dorasla“ je jezicki/stilski na nivou Selo gori a baba se ceslja…

A

@Banja Luka
Hteo sam skrenuti paznju da u zemlji postoji dobar broj ljudi sa velikim znanjem iz raznih oblasti i tehnologija koje su komercijalno dostupne, ali da nam za minijaturizaciju stvarno treba „transfer tehnologije“ jer to zaista nikad nismo radili, niti imamo iskustva. Bojim se da u uslovima ozbiljnog elektronskog ometanja, cak i americke BPL nemaju mnogo sansi. Pitajte samo Ukrajince.

@Mayer
Nije to bas „neki softver“. Znate i sami da su vazduhoplovni softveri vrlo slozeni za sertifikaciju i ta stvar je ovde krenula bukvalno nedavno. Bice tu brdo posla.
Koliko sam ja shvatio, cilj jeste da se proizvodi naoruzanje za BPL u Srbiji, sto je u granicama moguceg, ako bi nadogradili znanje, a to i jeste neka zamisao iza cele ove price . Dokle ce stici? ja stvarno ne znam, ali iskreno jesam optimistican.
Znate i sami da ne nastupam navijacki kad je VS i generalno Srbija u pitanju, no ovde vidim realnu sansu da se nesto nauci, odradi i bude isplativo pre svega.

M

Mayer

Malo manje nagadjanja je potrebno za ozbiljan vojni dron, jedna od vaznijih stavki je softver – njegove sposobnosti u uslovima elektronskog ometanja, navigacije bez asistencije operatera na istom.

Do juce nismo bili svesni istorije upotrebe UAV, a sad hocemo na Balkanu uskociti u visoko tehnolosku buducnost.

https://www.youtube.com/watch?v=E9tk6bKah1o

Ne moze to preko noci, cak i kad se kupi neki napredni vojni dron za to treba uskladjena TT vizija u odnosu na potencijalnog neprijatelja.

D

Transfer tehnologije. Koje tehnologije? Ne zna se broj porucenih primeraka? Kao i obicno svi se ovde primimo kao, uuu idemo napred a onda vidimo da je sve suplja prica. Izgeda da ce ovde da bude kao pod Carnojevicem, kolektivna seoba😔

Odgovori
t

ovo se moze naci u komerciajali…totalni promasaj..lako za ometanje..Ne bih dalje.

P

Jedan Mianmar može da priušti 12 ch4, eskadrilu aviona Fc1 itd,…,a Srbija,…

Odgovori
Ž

Погледајте колико је БДП Мјанмара и колики им је војни буџет и све ће Вам бити јасно.

И какву војно-техничку сарадњу имају са Русијом и НР Кином.

П

Просечна месечна плата у Мјанмару је испод 200 евра, да ли би пристали да радите за ту плату да би купили ескадрилу Су-35 и С-400? По цену те жртве то би било изводљиво. И са овим просеком од 400-500 евра људи одлазе. Мора се правити баланс између жеља и могућности. Мјанмар има много већи војни буџет због сталних сукоба, али то мора да се плати стандардом грађана. БДП им је већи од нашег али 40% извоза им чини гас, ту паре узима директно држава, троши на војску а народ не види ништа од тога.

Z

Kolika je realna prosecna plata u Srbiji? A po nabavkama se Mjanmar i Srbija ne mogu porediti vec 20 godina

A

Devizni priliv ili eventualni neki politicki odnosi drzave diktiraju koliko ce ista imati raspolozivih sredstava za uvoz vojne opreme, a zatim spremost da ista sredstva alocira u odbranu.
Srbija ima svasta sto Mjanmar nema i obrnuto.
Da li mozemo malo ozbiljnije shvatiti svoju odbranu? Mozemo, slozio bih se. Da li mozemo npr. utrostruciti izdvajanja? Tesko.
Jedino ako bi polovina javnog sektora, presla u privatni, a na to jos uvek nismo spremni.

A

vidim nezadovljstvom kupljenim, a sta je ko ocekivao, kada od zapada kupujete tehniku, oni kazu toliko kosta ili vama ne prodajemo, kada kupujete na istoku nikad nije kako se cini, zasto – ne bih da prejudiciram.

Odgovori
E

Po mom misljenju, ovo je odlicna kupovina. Realno smo mali i beznacajni u svakom smislu. Ovu kupovinu treba usmeriti na to da „poskidamo“ njihovu tehnologiju i da u buducnosti budemo u stanju da nesto slicno i sami napravimo i da prodamo… U svakom slucaju je ovo skok u svakom smislu, ma kakva da je ova letelica..

Odgovori
S

Pegaz je promasaj kao i svaki projekat domace vojne industrije u zadnjih 60 godina.

S

Raketa težine 8kg je beskorisna i ne služi ničemu, žao mi je što ovi stručnjaci troše naš novac na nešto tako malo.

Odgovori
B

@Sevdić

Ima jedna priča i ide ovako: Jednog dana je SAA u Siriji obezbjedio stadion i odlučio da po obodu tribina (jer je stadion bio duboko unutar njihovih linija) uskladišti oružije i municiju za tu borbenu grupu (4-ta oklopno-mehanizovana).

Koristeći DJI-jev Phantom 2 dron- koji je nosio bobletu od 180 grama ISIS je napravio ovo:

https://www.youtube.com/watch?v=cz2jrmnm7ds

https://www.youtube.com/watch?v=Q3XQJlYxvJ4

E sad, FT-8D ima bi trebalo da ima bojevu glavu od 2400 grama (neznatno manje od Maljutke) u osnovnoj verziji i domet od 5000m. To je, praktično, derivat S-8 raketnog zrna sa navođenjem i plastičnim tijelom kako bi se smanjila težina. Mi bi ovo vrlo lako mogli da usvojimo i pravimo jeftino. Upravo je i traže i razvijaju jer je lagana, sa sve mehanizmom za navođenje i raktenim motorom. Uglavnom, iz istog razloga nabavljamo telefone iz Kine, iako sasvim lako možemo da napravimo i sami RUP-ovku tešku 20 kila.

Evo je fotka te linije za dronove:

https://pbs.twimg.com/media/DJ0SSfoUEAAvZic.jpg

Pozdrav!

S

Raketa od 8kg verovatno ima tandem kumulativnu glavu od 2.5 do 3 kg. To je dovoljno da se iz gornje polusfere rasturi svaki tenk sa ERA i sličnim oklopom osim ako nema aktivnu zaštitu kinetičkim projektilima kao Armata. Sa Rusima valjda skorije nećemo ratovati.

N

I ta raketa od 8kg moze da ubije maltene bilo koje oklopno vozilo ako ga pogodi odozgo zar ne ?

z

Odlicnmo resenje, najbojje sto je moglo biti, vojska dobija crte ozbiljnog sredstva odvracanja agresije.

Odgovori
D

Ipak,bolje ista nego nista.
Valjda ce se nabaviti ili razviti jos bolje bpl.
Ako nista drugo bar da ih ima sto vise,ako nema kvaliteta onda kvantitet.

Odgovori
Y

Laički – sviđa mi se ovo – praktično unapređujemo postojeću domaću platformu već ispitanu i spremnu za masovniju proizvodnju.
Neki moj lični pristup prema bpl je – specijalizovana, jeftina i što masovnija – i cenim da takav pristup ima smisla i na međunarodnom tržištu.
Naravno da Pegaz i sl. ne može odgovoriti svim potrebama, ali je odličan za početak.
Očigledno da nam je najneophodnija „nabavka“ inženjera skoro svih profila…

Odgovori
I

Vučić je izjavio da je ova kupljen BPL može da se lansira sa svakog vozila Verovatno uz pomoć JATO raketama i lansirne rampe.Wing Loong dal ima te mogućnosti?(nisam pročitao ni video fotografiju ili snimak da ima te mogućnosti).Onaj podatak 250 km radijusa se odnosi verovatno na daljinu na koju može da se navodi isti podaci su i za verzije Wing Loong.Nosivost jeste manja ali je i jeftinija.Možda i nisu loše izabrali

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

BB na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Hoće li FlyBosnia preživjeti zimu?

https://www.akta.ba/investicije/pogledajte-radove-na-probnoj-dionici-poletno-sletne-staze-aerodroma-bihac/109815 evo videa od probne piste, nek se FlyBosnia srtpi još koju godinu da ovi završe 7/8 piste (i ostale handrmolje potrebne za aerodrom) pa mogu i tamo da slete.

02. Dec 2019.Pogledaj

BB na: Izviđačko-borbena bespilotna letelica CH-92A, nove sposobnosti Vojske Srbije, tehnologija za domaći Pegaz

Mayer, šta znači znatno efikasniji? Da će manje goriva potrošiti (za vojsku nebitno par litara) ili da će duže ostati u vazduhu (i ova "moja" SILA može bar 6 sati- više goriva, žanje gasa može i 10). Dakle nije ni to... Ako može Kukuruznik, mogu i manji avioni...

02. Dec 2019.Pogledaj

Send this to a friend