Video izveštaj koji je 15. oktobra objavio Informativni centar Ministarstva odbrane Bugarske otkrio je da Komanda Združenih snaga za specijalne operacije bugarske vojske koristi male bespilotne letelice (SUAS – Small Unmanned Aircraft System) tipa Textron Aerosonde Fixed Wing Mark (Mk) 4.7. U izveštaju sačinjenom na poligonu za obuku Koren koji se nalazi u provinciji Haskovo u južnoj Bugarskoj, videla se bespilotna letelica Mk 4.7 taktičkog identifikacionog broja 4055 koju su pripadnici 4. artiljerijskog puka po prvi put upotrebili za podršku artiljerijskim vatrenim dejstvima.
Komentarišući sistem, oficir u Informativnom centru Ministarstva odbrane je rekao da se bugarska vojska obučila za sistem pre dve i po godine što je zaista vreme koje se poklapa sa izveštajem magazina ‘’Nacionalna odbrana’’ iz decembra 2017. godine o tome da je kompanija Textron Systems dobila ugovor vredan 9,4 miliona dolara da u okviru programa Foreign Military Sales (FMS) isporuči Bugarskoj, kako je navedeno ‘’više letelica Aerosonde, sistema za upravljanje i paket obuke’’.
Dejvid Filips, potpredsednik kompanije Textron za male i srednje bespilotne sisteme izjavio je oktobra 2017. magazinu ‘’Nacionalna odbrana’’ da je Bugarska prvi FMS kupac sistema koji će ‘’u roku od jedne kalendarske godine’’ biti operativan u Bugarskoj. On je takođe otkrio da je Bugarska bila zainteresovana za koristan teret letelice kao što su optoelektronske/infracrvene kamere i komunikacijski relej kao i da je 17 oklopnih vozila ASV (Armored Security Vehicle) M1117 Guardian konfiguracije 4×4 već opremljeno sistemom koji omogućuje interoperabilnost sa SUAS-om kada ovaj sistem u zadacima obezbeđenja granice pruža obaveštajne podatke i podatke dobijene osmatranjem i izviđanjem.
Izveštaj Informativnog centra Ministarstva odbrane Bugarske da Bugarska koristi sistem Mk 4.7 objavljen je nakon informacija lokalnih bugarskih medija da je ovaj SUAS u službi bugarskih oružanih snaga još od početka 2019. godine i da je korišćen na zajedničkoj vojnoj vežbi bugarskih i grčkih snaga za specijalne operacije „Iron Fist – 2019“ održanoj u Bugarskoj u periodu od 13. do 23. maja 2019. godine.
Sa masom od 36,4 kg (uključujući maksimalnu količinu goriva) Mk 4.7 može poleteti sa 9,1 kg korisnog tereta i ostati u vazduhu preko 14 sati dostižući vrhunac leta od 4.572 metra i dolet od 140 km. Pogonjen motorom Lycoming EL-005 koji je optimizovan za mlazna goriva, bugarski Mk 4.7 je opremljen kombinovanim optoelektronskim/infracrvenim korisnim teretom (dnevna TV kamera, dalekometna spotter kamera sa zumom od 32x, noćna kamera) i komunikacijski relej za višenamenskim, dnevnonoćnim karakteristikama, a sve to omogućuje upotrebu u osmatranju i praćenju ciljeva. Sistem koji služi u bugarskoj vojsci koristi hidro-pneumatski lanser letelice a tu je i mreža za njeno prizemljenje.
Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.
![[ANALIZA] Da li će Srbiji borbeni avioni Rafal biti isporučeni preko reda, ili je dobijen realan rok isporuke?](https://media.tangosix.rs/2024/10/DGA-262x130.jpg)
![[ANALIZA] Najnoviji iranski raketni napad na Izrael: Problemi sa kojima se suočava savremena protivraketna odbrana](https://media.tangosix.rs/2024/10/Arrow_3-262x130.webp){kind=icon}
Ljubitelj aviona
Sila 450 u formi UAV – koliko je poznato plan je bio konverzija aviona u bespilotnu koja bi imala visoku nosivost kor.tereta, upitan flight endurance,lok.proizvodnju . Ne promovišemo nikoga ali ako vojska Kine i Azerb.može konvertovati An-2 , zašto mi to ne bi za daleko manje novca uradili kod kuće? Svako dobro.
mile
Ljubitelj aviona kod nas Sila je pod nekim embargom izgleda
PakleniVuk
I Turci imaju jedan Diamond Da 42 koji je prerađen od strane Izraela u takozvani „Aeronautics Defense Dominator“. „Flight endurance “ ili vreme provedeno u letu mu je slično kao i kod osnovne verzije ,a i performanse (zavise samo od količine tereta koji nose). Sama letilica ,bez „kineskog transfera znanja“ košta između 60 i 80 hiljada evra,što je skoro sto puta jeftinije od kupovine nečeg sličnog iz uvoza. I na ovaj predlog ja bih dodao još jedan . Da se UTVA osposobi za izradu jedrilica. To je njihovo „osnovno zanimanje“ po kom su poznati već 7 decenija ,a ne proizvodnja „podvesnih gondola sa mitraljezima“ . Jer šta je dron ako nije motorna jedrilica na daljinsko upravljanje? Imamo mlazne motore koje koristi raketa Alas ili jače koje koristi raketa Košava ,takođe mlazne, izradi dron jedrilicu ,ugradi opremu i eto HALE drona. Velika nauka .
Andrija
Zašto ne razmisliti o tome. Proizvođač SILA aviona (AEE) je bar pokazao da može u razumnom roku da razvije i proizvede avion, za razliku od naše namenske avioindustrije koja svaki projekat mrcvari i razvlači godinama.
Mislim da sada postaje jasno da naoružane bespilotne letelice za male zemlje poput nas, Bugarske, Jermenije, Azerbejdžana, itd., u kombinaciji sa dobro opremljen jurišnim helikopterima, obesmišljavaju podzvučne školsko-borbene avione i mlazne jurišnike (G4, M-346, Jak-130, Orao, pa i Su-25, itd.). Jedino možda dobro naoružani turbopropovi (Tucano i sl.) mogu da se takmiče sa BPL jer su jeftini za održavanje i letenje – mada mislim da borbeni turbopropovi najpre imaju smisla za zemlje sa velikom površinom (zemlje Južne Amerike, Afrike, centralne Azije itd.) jer tu imaju prednost doleta u odnosu na helikoptere i BPL, što kod nas ili Bugarske recimo nije neki faktor.
Andrija
@mile
Verovatno jer nije deo srpskog vojno-industrijskog establišmenta, ali verovatno jer se nije ušemila politički s kim bi morala za saradnju sa vojskom i državom.
@PakleniVuk
Mislite da Utva prestane da radi na 67. verziji Utve-75!? Kako to!? Pa to ne može! Šta ćemo onda? Plus Irak ima opciju za još 16 Lasti, to taman može sledećih 20 godina da se proizvodi. Samo da nam jave.
Yoda
@PakleniVuk
Poprilično se slažem…
Neprijatno mi da laički zvocam, ali kada su mogli motor od kosačice da stave na nešto što je koncept letelice iz 2. sv. rata i prave milione na tome – nisu li modifikovane jedrilice mnogo bolja osnova za bpl…
Ako mogu satima da lete sa ljudskim teretom – verovatno mogu i sa akumulatorima sa elektromotorom za pogon – koji ne bi ni morao stalno da radi – pa da provodi i dane u vazduhu ako treba…
Ima tu dosta mogućnosti – ako ima volje…
Uvek može neko da kaže i da cepelinu ni pogon ne treba, ali…
Wolfgang
>> Sila 450 u formi UAV
Pa to vam nudi Yugoimport na svojoj stranici:
https://www.yugoimport.com/en/proizvodi/sila-750c-uavucav
Isti avion proizvodjac medjutim uopste ne navodi kao opciju u UAV verziji:
http://aeroeast.net/sila-750.html
Dakle doslo se na takvu ideju ali nema nikoga zainteresovanog. Kada bi vojska htela da investira u razvoj i kupi par komada verovatno bi proizvodjac i krenuo sa razvojem a ovako… Nisu oni Utva, to je privatna firma, proizvode konfiguracije koje smatraju da mogu uspesno plasirati na trziste…
lordsirgiga
Eto prilike da isprobamo Pancire kako i da li vide ove male letelice isto tako mozemo probati i ove nase da vidimo kako reaguje pancir na njih neka vrsta vezbe bi se mogla probati kad se desura sto da ne
Enigma
Zar ti stvarno mislis da to nasi oficiri nisu vec isprobali, pogotovo nakon ovih desavanja u Karabahu ?
Stojko
@Enigma
Mislis da se Vulin ne bi hvalio da smo uspesno isprobali?
Deki
Utva-pančevo je totalno „uspavana“,firma,sa namerom vlasti ili ne,nećemo da zalazimo? Utva,kakva god da je danas,moramo priznati da poseduje iskustvo u proizvodnji letelica. Čudno je da se poslovi oko bespilotnih letelica daju,“novoosnovanim“,firmama,bliskim pojedincima u vrhu države,a ne proverenoj firmi,kao što je Utva? Umesto da se Utva,samo nadogradi odeljenjem za razvoj elektronike,naši novopečeni stručnjaci,šetaju makete bespilotnih letelica,koje nikad poleteti neće,ako nam „braća“ iz Kine ne daju tehnologiju. Kada bi vlast,htela i smela da objavi koliko je novca „bačeno“,na razvoj maketa besp. letelica,koje poleteti neće nikada bez strane pomoći,stranih komponenti,uvidelo bi se lako,da je bilo bolje taj i toliki novac,bio uložen u „up-grade“,same Utve i time zaojružili jednu celinu,koja bi se,veverovatno,korisnije pokazala na kraju balade. Sličnu priču obesmišljavanje postojećih kapaciteta Vam je u fabrici FAP iz Priboja. Hale zvrje prazne,sa tek po nekim oklopnim vozilom i po kojim proizvedenim kamionom,dok se sav posao daje Remontnom zavodu-Čačak,koji ni približno nema kapacitet kao FAP. Znači,slična priča,Utva-Pančevo i FAP-Priboj? Tužna priča naše namenake industrije koja se,očigledno koristi,većinom,za izvlačenje para iz budžeta,bez moguće kontrole da li se sav novac koristi,upravo za namene za koje je u uzet?
Rex
Druže, Utva je mrtva firma. Danas je 2020ta godina. FAP je mrtva firma. Može FAP da ima kapacitet za milion kamiona i čega hoćeš, kad para ima za desetak komada. FAP je davno bankrot i u stečaju, samo ga provlače po TVu kao naprave desetak kamiona za vojsku (po nacrtu iz osamdeset i neke). Za slikanje. Jel ti treba fabrika za 10 kamiona? Utva ne proizvodi ništa i ništa više neće proizvoditi, isto služi za TV promocije političara. Shvatite ljudi, to su lešine, šta je vama više. Vi bi u Srbiji pravili i Novi Avion, i najbolji tenk, i bombarder, i rakete od 300 km dometa, i Barjaktara, ma i nuklearne bombe, i šta vam padne na pamet…
123
@all
Namenska industrija posmatrana kao globalan sistem pokazuje upotrebu modela iz farmaceustke industrije gde se generički proizvod preko licenci i komponenti koristi za manipulaciju dostupnosti i podizanje cene. To kao jedno. Kao drugo tu je i potreba ne samo da se definišu i ispune pojedini zahtevi, nego i sami zahtevi moraju da budu i opravdani i verifikovani pri čemu se okruženje i mogućnosti, a samim tim i sistemski zahtevi stalno menjaju, a nemaš beskrajne resurse. Dalje, to što neko nešto može, ili je mogao, ili je nešto bio ne znači da je to još uvek (ovo nikada nije provereno ko je šta bio, a šta je u medjuvremenu postao, ni na univerzitetima, ni po fabričkim halama). Ne znači da ono što možda i može, ujedno i potrebno i opravdano i merljivo kao takvo, a još manje da će odvesti tamo gde se želi biti, posebno u jednom ovakvom manipulativnom okruženju. Oporavak inženjerskog kadra tek je počeo (svojevremeno je rečeno na samim tehničkim univerzitetima od samog ministra obrazovanja da se tu proizvode odlični konobari). A nabavka mašina (koje se vode kao strateške) je teža nego kupovina komponenti (primer, i SFRJ trebalo decenije da uvede ono što je uništeno u kruševačkom Oktobru u agresiji NATO i to baš ono što je potrebno i što vredi – ništa drugo tamo nisu ni gadjali) . Poverenje da razviješ sopstveno može da dodje tek kada te zaključaju intelektualnom svojinom ili komponentama ili proizvodnim kapacitetima, jer to što napraviš, nećeš prodatati i biti konkurencija nego faktor u matrici podizanja cena kroz podizanje potreba (pitanje rizika suvereniteta, moraš da se naoružaš ko što moraš da imaš lekove). A ako i uspeš nešto sam, bićeš otkupljen (zbog te prakse EU nema ni jednog jednoroga) ili smrvljen (silom, zakonima, sanckijama, medijima, jer si razvio ili pretiš da postaneš kadar za nešto što nemaš silu da poseduješ). Zemlje sa ljudstvom (čitaj više od 20 miliona stanovnika) mogu da pokušaju da naprave i razviju ponešto kao same (prvo nije ih lako okupirati i nisu toliko osetljive na sankcije), ali nikako kao oni koji imaju na stotine miliona i milijarde stanovnika da iz njih regrutuju čitave armije inžinjera i to za svaki posao, a ne samo grupe poslova što je redovna pojava u manjim sistemima, i time kadre da poslove koji traju godinama svedu na nedelje. U najboljem slučaju ako si mali uspećeš da sačuvaš bar na nivou talenta nešto od inžinjerske mašinerije i možda uspeš da stvoriš priliku koja će proizvesti nešto što će moći da se računa kao nešto više od one da i ćorava kokoška pogodi zrno. Možda stratup kultura pomogne (kao Izraelcima), a možda pokrenete sopstveni crowdfunding za dron koji želite i svi dobiju priliku da se slikaju sa njim. Nema garancija (oj državo). U svakom slučaju država ne bi trebalo da troši više nego što mora na ovo, nije ni blizu njenog zadatka, ali je eto primorana da rešava i takva pitanja. Voleo bih da mora da se bavi jedino promenom definicije osnovnih veličina koja sledi, ali eto, mora da projektuje i dronove i prototipove (dok se marko ne najede i napije vina da suvu drenovinu cedi), a i koliko nas bi zavuklo ruku u svoj džep i uložilo u pomenuti projekat i takmičilo se za priliku da ga prodaje.
PakleniVuk
Neko je pre neki dan na TV rekao za Tursku „Ako hoće da napreduje mora da se sudari sa Francuskom,pa ako ne izgubi napredovaće“.
‘Ajde i ja da odgovorim @All ovde ,a ne gore gde sam započeo i to sa tekstom koji može da ima naslov „Sve mane marketinga i menadžment UTVe“.
-BAE system prikuplja sredstva na YT za realizaciju svojih projekata. Objave video i postave link gde da uplaćuju novac oni koji žele i napišu „startujemo kad sakupimo 300 000$“(a znamo ko je i šta je BAE ).
-Utva luta. To je naj prihvatljivija reč da se to stanje opiše. Razvijaju avione koji su svi u istoj klasi -Utility -i sami sebi prave konkurenciju. Umesto da diverzifikuju proizvodnju. Proizvodi za civilni sektor : jedrilice („obične“,motorne,elektro-motorne,mlazne),motorni zmajevi ,mali avioni (Sova -ali barem ugraditi padobran koji spušta ceo avion ).
Proizvodi za vojsku (miltary sertifikovani) -redizajnirane jedrilice (to jest dronovi), Lasta avion i/ili Kobac (koji tek treba da dobije svoj pravi izgled i dizajn jer ono što je predstavljeno 2012.je šala i sprdnja) .
Oni su novac koji je uložen u njih potrošili na osposobljavanje ljudi i pribavljanje sertifikata da bi mogli sami da sertifikuju svoje avione (a imaju jedan avion koji treba sertifikovati-Sovu ) i za razvoj aviona Sova za koji je „jedna firma“ iz Dubajija koja ima 10 zaposlenih i bavi se softverskim rešenjima platila 1 milion dolara (to je bajka za javnost),a nisu prihodovali zapravo ništa?
Za to vreme radnici u pogonima sklapaju „gondole sa mitraljezom“ (koji se takođe sertifikuju i slabo prodaju) ,a inžinjeri se ubijaju sa „sertifikovanjem Sove“.
Utva je bila sinonim za Jugoslovensku avijaciju posle Drugog Svetskog rata. Film „Ljubav i moda“ je oličenje onog što je UTVA bila (tu smo kod onog što 123 napisa …bila,budem,biće),a sada kad se UTVA bavi razvojem „Novog aviona“(zato što to fascinira javnost ) sportski avio klubovi čuče na praznim livadama jer nemaju ni letilice,ni ljude koji se interesuju (uopšte čak ni ne znaju da to postoji iako žive odmah pored aerodroma ) da lete (a imamo hiper produkciju Aerodroma-Niš,Beograd,Kraljevo,Kruševac, Vršac,Trebinje,Čenej,Ponikve,pa oni mali da ih i ne nabrajam).
Imao sam skoro prepisku sa menadžerom u Češkoj firmi HpH koji rade restauraciju UTVA Čavke iz Slovenije(http://www.ak-ptuj.com/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?3380.last) . Jedne od PET (5) jedino sačuvanih trenutno NA SVETU. Van Srbije važimo za apsolutnu LEGENDU u avijaciji ,a u našoj zemlji nas satiru ljudi koji nemaju veze ni s mozgom,ni s avijacijom.
To nije stvar ni novca ,ni nekog superspecijalnog znanja, to je stvar časti.
Aero East ima prodatih skoro 400 (bliže se tom broju) aviona Sila (u svim tipovima) . A od Srbije kao države su dobili samo račun za poreze i doprinose da plate. Mi iz Niša za Beograd prevozimo vojnim helikopterom bolesnike ,gde sat naleta košta 100 puta više nego kad bi ih prevozili Silom 650 Ambulace? Bacamo pare na sve strane ,a od onog što imamo ne znamo da iskoristimo.
To je suština moje kritike.
P.s. Nato je gađao halu sa Škodinom presom (naj većom na Balkanu) na kojoj je jedino moguće proizvesti točkove za tenkove i još dve hale,ostalo nisu dirali ;-)
Laik
Ovdje ima nekih nelogicnosti, ima dolet 140 km i ostaje u vazduhu 14 sati su podaci koji se tesko uklapaju.
Wolfgang
Dolet je verovatno pogresan termin, 140 km je pretpostavljam domet zemaljske stanice i data linka. Dakle letelica moze da pokrije recimo granicnu zonu od nekih 140 km duzine i moze 14 sati ostati u vazduhu i vrsiti izvidjanja u toj zoni…
Padobranac
Verovatno se misli da je 140km maksimalna udaljenost od kontrolne stanice. Moze da se vrti po nebu 14h ali pod uslovom da se ne udalji vise od 140km.