[RECENZIJA] Leteli smo novi Microsoft Flight Simulator 2020

Godinu dana nakon što je na sajmu video igara „E3“ (Electronic Entertainment Expo) najavljen, 18. avgusta je konačno pušten u prodaju novi Microsoftov simulator letenja – MSFS2020. Malo je onih koji su očekivali da će posle katastrofe koju je doživelo prethodno izdanje ovog serijala, „Microsoft Flight (2012)“, Microsoft želeti da ima bilo kakva posla sa simulacijama letenja, pogotovo nakon što su prava na razvoj i distribuciju komercijalne i zabavne varijante ovog programa prodali drugim kompanijama.

Tako je Lockeed Martin koji posluje u oblasti vojne industrije, nastavio da razvija komercijalnu platformu i izdaje je pod nazivom „Prepar3D“. Dovetail, poznat po video igrama simulacija vozova i pecanja, nastavio je da distribuira staru verziju iz serijala, „Flight Simulator X (2006)“, u zabavne svrhe, ali i da na njegovoj osnovi razvija novu video igru – „Flight Sim World“. Ne obazirući se na komercijalna ograničenja u uslovima upotrebe Prepar3Da, zajednica okupljena oko simulatora letenja odabrala ga je kao naslednika Microsoftovog serijala. Prepar3D je nedavno doživeo svoju petu verziju, dok je Flight Sim World pre dve godine ugašen.

Paralelno sa navedenim događajima, kompanija Laminar Research razvijala je “X-Plane“ koji je dugogodišnji konkurent Microsoftovom simulatoru letenja. Poslednjih godina, igra je izuzetno popularna, a trenutno je aktuelna verzija 11.

U ovoj analizi poredićemo novi MSFS2020 direktno pre svih upravo sa Prepar3D i X-Plane programima.

Da se vratimo još malo u prošlost i razlozima, sada već znamo, samo privremenog gašenja serijala. Microsoftov Flight Simulator serijal je praktično od njegovog nastanka bio otvoren za dodavanje novog sadržaja pa je, osim ljubitelje letenja, privlačio i ljude koji stvaraju novi sadržaj. U početku su to bili amaterski pokušaji da se naprave novi avioni, aerodromi, zadaci i podele sa zajednicom. Kako je tehnologija napredovala, i dodaci su postajali sve bolji i realističniji, pa su počeli i da se prodaju. Tako je oko Microsoftovog brenda nastala čitava industrija koja se bavi izradom i prodajom realističnijih aerodroma, aviona i pratećeg sadržaja. Microsoft je želeo deo tog kolača pa je 2012. godine izdao Microsoft Flight, verziju igre sa vrlo siromašnom osnovnom ponudom od svega nekoliko aviona, samo havajskim ostrvima i zatvorenim eko-sistemom. Ideja je bila da osnovna igra bude besplatna a da se dodatni sadržaj kupuje kroz Microsoftovu prodavnicu igara. Kompanije koje se bave izradom i distribucijom dodataka odbile su da sarađuju i prepuste deo novca Microsoftu i nastavile su da rade dodatke za stariju verziju – Microsoft Flight Simulator X. Microsoft je ostao sam da razvija dodatni sadržaj sa vrlo malim studijom. Pokušali su da prodaju dodatke uprošćenih aviona, čak i bez pilotskih kabina, kako bi privukli pažnju ljudi manje zainteresovanih za avijaciju, ali bezuspešno. Projekat je ubrzo ugašen.

Kako se novi MSFS2020 razlikuje od prethodne priče? U potpunosti.

Microsoft je shvatio da mora da sarađuje sa industrijom, pa je već sa prvim najavama, skoro pa stao u odbrambeni stav sa vrlo jasnom porukom: Pravimo simulator otvoren za sve i spremni smo da sarađujemo sa svima. Mapa celog sveta je vraćena, godišnja doba su vraćena, avioni sa pilotskom kabinom su vraćeni, alati za izradu dodataka su vraćeni, a prodaja kroz Microsoftovu prodavnicu igara je sada samo opcija. Pokrenuta je velika promotivna kampanja sa ciljem da se novi proizvod približi korisnicima, ali i da se korisnici približe razvojnom timu. Prihvaćene su mnoge sugestije iz zajednice okupljene oko simulatora letenja i industrije. Ipak, neki kompromisi su morali da se naprave kako bi se zadovoljila Microsoftova strategija promovisanja njihove igračke konzole X-Box. Da li će ova nova platforma zadržati entuzijaste, a u isto vreme privući opuštenije igrače ostaje da se vidi.

Korisnički interfejs i podešavanja

Iako je razvojni tim priznao da se igra delom zasniva na kodu iz prethodnih verzija serijala, pravdajući to činjenicom da bi za izradu potpuno novog programa bile potrebne još godine, to se na prvi pogled ne vidi. Za korisnika programa novo je sve. Korisnički interfejs je potpuno renoviran, iskorišćena je najnovija tehnologija za prikaz terena i meteoroloških uslova, fizički model aviona je znatno unapređen, a 3D modeli aviona izgledaju vernije nego ikad. Dodata je i social media platforma.

Prvi utisak da je Microsoft Flight Simulator 2020 video igra namenjena širokoj populaciji stiče se već u prvim sekundama nakon pokretanja. Posle četiri uvodna videoklipa koja predstavljaju razvojni studio, partnere i samu igru, otvara se glavni meni sa ogromnim poljima za odabir sadržaja i podešavanje igre sa animiranim šarenim pozadinama. Meni je osmišljen da se koristi pomoću gamepada pa će igrači koji koriste miša i tastaturu biti pomalo zbunjeni. Ovakav dizajn je bio očekivan s obzirom da je igra najavljena i za X-Box igračku konzolu, a razvoj dva paralelna korisnička interfejsa nije isplativ.

Iako je meni konzolaški, količina stvari koje je moguće podesiti nije. Skoro svaki aspekt igre je moguće podesiti tako da odgovara afinitetima igrača i mogućnostima njegovog računara.

Podešavanje komandi je dosta zakomplikovano. Konkurentske igre su to dosta bolje rešile, ali funkcionalnost je tu. Svaku komandu je moguće mapirati na bilo koju periferiju, a podržano je i pravljenje profila.

Ovde bih posebno pohvalio limitiranje internet protoka i ukupne količine podataka na mesečnom nivou, pa igrači sa ograničenim internet konekcijama neće morati da brinu o preteranoj potrošnji. Može se ograničiti i količina podataka koja se lokalno skladišti, namenjeno onima koji nemaju puno prostora na lokalnim diskovima.

Meniju za podešavanje moguće je pristuputi i u toku leta pritiskom na taster „Esc“.

Srž menija predstavlja veliki interaktivni globus kojem se pristupa ulaskom u mod slobodnog letenja iz glavnog menija. Globus je moguće vrteti i razgledati, a na njemu se prikazuju aerodromi, navigaciona sredstva, granica vazdušnih prostora, saobraćaj, zone obdanice i noći i meteo podaci. Sadržaj je po potrebi moguće filtrirati i pretraživati.

Iako je sve ovo lepo zamišljeno, ostaje utisak da se sadržajima pristupa dosta sporo i da je sve to moglo svedenije da se napravi po uzoru na ranije verzije.

U toku leta, interakcija sa pomoćnim elementima igre vrši se putem novog doka, po uzoru na Mac operativni sistem, dok se od standardnog menija uz gornju ivicu ekrana odustalo. Ovo je još jedna stvar koja će igračima na X-Box igračkoj konzoli olakšati upotrebu. Na doku je moguće pristupiti brzim menijima za konfiguraciju aviona, kamera, vremena, meteo uslova, interakciju sa kontrolom letenja i drugim.

Svet

Iako je u prošlosti bilo manje ili više uspešnih pokušaja da se u simulatore letenja uvežu satelitske fotografije i nalepe na teren, postojao je ogroman broj prepreka da se to uradi na efikasan način, a da bude i estetski dopadljivo. Veličina datoteka je prevazilazila kapacitet hard-diskova, slike nisu izgledale tako lepo iz svih uglova i sa svih visina, a trebalo je mnogo sati rada da se obradi jedna mikro-površina planete.

MSFS2020 je prvi simulator letenja na kojem je moguće uspešno leteti pomoću vizuelne navigacije na celoj planeti. Tako detaljnu repliku cele planete bilo je moguće napraviti samo automatizovanim procesima koji, uz dobro ljudsko usmeravanje, automatski obrađuju satelitske slike cele planete, prepoznaju objekte i ređaju ih u virtuelnom svetu. Ceo proces rade superkompjuteri, podaci su smešteni na Microsoftovim serverima, a u realnom vremenu, preko internet konekcije, korisniku se šalje samo okruženje oko njegovog aviona. U slučaju gubitka internet konekcije, sistem radi u degradiranom režimu koji koristi lokalno skladišten svet koji izgleda znatno lošije.

Pored toga Microsoft je metodom fotogrametrije kreirao 400 3D gradova koji su prikazani ekstremno verno. Očekuje se da će takvih lokacija u budućnosti biti više. Generalno, kako Bing mape, koje Microsoft koristi za kreiranje sveta u MSFS2020, budu napredovale, napredovaće i ova igra zajedno sa njima.

Ovako napravljen svet izgleda impresivno.

Površina za razgledanje i istraživanje je ogromna, praktično nesavladiva. Ipak, sistem ima svoja ograničenja i ne izgleda tako dobro u svim situаcijama.

Satelitske fotografije koje su zalepljene za zemlju u teoriji zvuče kao dobra ideja, ali Microsoft nije uspeo da reši baš sve probleme. Problemi koji se javljaju praktično su isti kao i u programima za pregled satelitskih fotografija (Google Earth, Bing maps). Povremeno ćete naletati na oblake zalepljene na zemlju, senke oblaka na zemlji, loše spojene fotografije sa izraženo vidljivim spojevima, loše balansirane boje na spojevima. U zavisnosti od doba dana kada su fotografije napravljene, na njima će postojati statične senke, dok će igra dinamički praviti svoje senke, pa će objekti imati duple senke što ne izgleda dobro. Pored toga, ni rezolucija fotografija nije baš najbolja, varira od lokacije do lokacije i u jako niskom letu ne deluje preterano realistično.

Daljina iscrtavanja 3D objekata zavisi od grafičkih podešavanja pa na nižim podešavanjima svet deluje potpuno ogoljeno već na nekoliko kilometara od aviona. U vezi s tim, uočljivo je i „uskakanje objekata“ u scenu, gde se, kako avion prilazi objektima, oni učitavaju i naglo pojavljuju u sceni što znatno kvari doživljaj. Objekti kreirani metodom fotogrametrije izgledaju dosta deformisano dok im se avion ne približi i tek onda poprimaju svoj najdetaljniji oblik.

U igri je modelovan i živi svet, pa je tako moguće juriti žirafe, slonove, ptice i još po neku životinjsku vrstu na tačno zadatim lokacijama. Ptice van tih zadatih zona nisu modelovane.

Aerodromi su, nažalost, najslabija tačka ovog simulatora.

Po prvi put u Flight simulator serijalu, aerodromi više ne moraju da budu potpuno ravni. Postoji dobar razlog zašto je to ograničenje postojalo i sada su se pojavile sve mane koje sa sobom donose aerodromi koji slobodno prate konture reljefa. Većina poletno sletnih staza je grbava, neke čak i do te mere da su neupotrebljive, stajanke su često strmo nagnute, a na svim aerodromima su izražene mikro neravnine.

Generalno, aerodromi izgledaju dosta ogoljeno, bez realističnih objekata, često potpuno neprepoznatljivo. Microsoft se pohvalio da igra sadrži 37000 aerodroma. To je možda tačno, nisam ih brojao, ali kako svi liče jedan na drugi nema mnogo smisla posebno ih istraživati. Uz igru, u zavisnosti od paketa koji je kupljen, dolazi i dvadesetak ručno rađenih aerodroma koji izgledaju dosta bolje.

Poslednja stvar koju vredi pomenuti je i 3D saobraćaj na aerodromu ali i van njega.

Na aerodromu, pored vas će povremeno prolaziti cisterne, servisna vozila i slično, ali bez nekog smisla i destinacije. Nisam primetio da postoje funkcionalna vozila za opslugu aviona, osim vozila za izguravanje aviona sa parking pozicije koje se može dozvati kroz meni za komunikaciju sa vrituelnom kontrolom letenja. Van aerodroma, 3D automobili su programirani da prate konture puteva, ali sve to izgleda vrlo nedorađeno i haotično.

Meteo uslovi i osvetljenje

Novi sistem stvaranja meteoroloških uslova i 3D prikaza izgleda sjajno.

Iako tek treba istražiti koliko je zapravo napredan, sistem uglavnom pravi vrlo dopadljive vizuelne scene. Oblaci se generišu skupljanjem malih grudvica oblaka u veliku celinu što pogoduje velikim oblacima, pa je verovatno prvi put u simulacijama letenja moguće je videti solidno realističan Kumulonimbus. Sa druge strane, ovo je dovelo do toga da trakaste strukture poput fraktusa i cirusa potpuno nestanu iz igre. Realističnost i impresivnost izgleda dosta zavisi i od osvetljenja. Oblaci osvetljeni sa zadnje strane izgledaju vrlo naglašeno, sa velikim kontrastima koji kreiraju uzbudljivu sliku. Kad se osvetljenje pomeri sa prednje strane, isti ti oblaci se pretvaraju u gomilu sivih masa koje više liče na vulkanski pepeo. Problem leži u sistemu osvetljenja i nepotpunoj interakciji oblaka sa njim. Zašto je to tako, ne znam, ali je moguće da bi dodatni efekti prelamanja i odbijanja svetlosti bili previše zahtevni za kućne računare, a pogotovo za X-Box.

Osim vizelnih efekata, tu je i efekat meteo uslova na samo letenje. Avioni se ponašaju u skladu sa očekivanim, ali donekle preterano reaguju na spoljašnje sile koje prave vremenski uslovi. Razlog prenaglašavanja možda je pokušaj da se kompenzuje nedostatak osećaja ubrzanja koje igrač u fotelji oseća. Uglavnom, avion će se blago ljuljuškati pod naletma vetra, deluje da postoji i efekat termike, a ulazak u Kumulonimbus garantuje dobro drmusanje ali deluje da nije moguće uništiti avion prolaskom kroz njega.

Igra nudi i kontinuirano učitavanje trenutnih meteo uslova u realnom vremenu, a za rad sistema je neophodna internet konekcija. Generalno, sistem radi dobro, meteo slika koja se učitava je solidna, ali može se desiti da kasni i po više sati za stvarnom meteo situacijom.

Efekat kiše izgleda solidno, kapi dobro saradjuju sa osvetljenjem, lepe se po staklu aviona, ali se ne zadržavaju predugo da bi smetali. Osim kiše, tu je i efekat zaleđivanja: Avion bi trebao da gubi performanse u zavisnosti od nivoa zaleđenosti, a prvi put u serijalu, ubačeni su i grafički efekti mraza i leda na krilima. Pored kiše, postoji i efekat snega koji izgleda i radi slično kao kiša.

Osvetljenje aerodroma je standardno, izgleda dobro i prati standarde koji su propisani u stvarnosti. Povremeno, aerodromsko osvetljenje može predaleko probijati kroz maglu što nije vizuelno dopadljivo i kvari doživljaj. Osvetljenje ostalog dela sveta je proceduralno generisano, varira u intenzitetu i boji i izgleda realistično.

Avioni

Osnovna igra dolazi sa 20-30 aviona u zavisnosti od paketa koji je kupljen.

Svi 3D modeli aviona su urađeni upotrebom modernih tehnologija sa materijalima koji verno kopiraju one u stvarnosti, pa tako recimo metal ima fizička svojstva metala u smislu odsjaja, teksture, ogrebotina, ulubljenja, dok koža na sedištima ima potpuno drugačija svojstva – bez odsjaja, sa naborima, prošivenim koncem. Sve to izgleda vrlo uverljivo i u rangu je sa modernim video igrama. Svi avioni dolaze sa 3D pilotskim kabinama, dok se od 2D instrumentalne table u potpunosti odustalo. Avioni dolaze ofarbani u po jedu šemu, a zajednica se već postarala da prefarba i ubaci u igru stotine novih šema.

Izbor je veliki.

Od malih STOL aviona za sletanje na neuređene terene, školskih jednomotoraca i dvomotoraca, privatnih aviona visokih performansi pa do putničkih aviona. U igri nedostaju jedrilice i helikopteri.

Kao civilni simulator, MSFS2020 ne podržava upotrebu naoružanja, niti bilo kakve destrukcije sveta ili aviona. Svako prevazilaženje ograničenja aviona ili grub udarac u zemlju biće ispraćen samo crnim ekranom i sugestijom da se „proba ponovo“, dok su spektakularni audio-vizuelni efekti izostali.

Letni modeli aviona su korektno urađeni i predstavljaju napredak u odnosu na starije verzije. Za razliku od starog sistema, gde je svaka aerodinamička površina imala jedinstveno svojstvo, sada su one izdeljene na male segmente gde svaki segment ima svoje svojstvo, što generalno smanjuje stabilnost aviona i doprinosi realističnijem osećaju letenja. Ipak, ovo i dalje nije ni blizu nivou simulacije koji pružaju X-Plane i DCS borbeni simulator letenja. Deluje da sistem ima vrlo striktna ograničenja, pa su recimo letni modeli dvokrilnih aviona fizički svedeni na jednokrilne, a helikopteri u igri ne postoje.

Od aviona iz igre, stvarnog iskustva imam jedino sa Cessnom 172, pa je pošteno da samo nju ocenim. Iako se avion ugrubo ponaša kao pravi, čini se da su performanse blago smanjene (iako testiram u letnjim mesecima kada visoka temperatura vazduha negativno utiče na performanse), mada to može dosta varirati od aviona do aviona. Upravljanje deluje previše osetljivo, gde mali otkloni na džojstiku prave vrlo velike efekte. Tome doprinosi i nedostatak sile na džojstiku koja je u pravom avionu prisutna. Letni model je solidan, avion deluje manje stabilan nego u stvarnosti, a efekti momenata koje pravi propeler su prenaglašeni. Najmanje poklapanja nalazim u uslovima sporog leta gde simulirana Cessna 172 zahteva dosta delikatnije upravljanje, dok ona prava dozvoljava i prašta aljkavo letenje. Simulacija prevučenog leta se ne poklapa ni malo, pa virtuelni avion želi da se svali na krilo i nastavi u kovit koliko god precizno upravljali.

Od ostalih aviona, karakteristični su Icon A5, avion svedenog korisničkog interfejsa, sa mogućnošću sletanja na vodu i A320 sa FlyByWire tehnologijom upravljanja. Sletanje i poletanje sa vode neću komentarisati jer nemam iskustva. A5 je karakterističan i po tome što mu je instrument tabla koncipirana za letenje po napadnim uglovima i ovaj avion u simulatoru vrlo lepo demonstrira taj koncept uglavnom zapostavljen kod civilnih pilota.

FlyByWire sistem na A320 radi korektno, uredno drži zadate uglove, ali je i vrlo uprošćen po pitanju zaštita koje su na pravom avionu prisutne.

Mesto gde ova igra potpuno podbacuje je interakcija aviona sa podlogama prilikom sletanja. Za neke možda i najbitnije svojstvo simulatora letenja, iskustvo u novom MSFS2020 je potpuno je bezlično, bez bilo kakvih naprednijih efekata, uticaja podloge, dizajna oslanjanja aviona. Konkurentske simulacije poput „X-Plane“, a pogotovo „DCS“ borbeni simulator letenja, nude vrlo verne simulacije kontakta čak i u rangu ozbiljnih simulacija trkačkih vožnji.

Još jedan problematičan detalj je i neadekvatan sistem trimovanja koji kvari utisak. Jedan klik na taster za trimovanje milimetarski pomera trim, ali držanje tastera proizvodi zastoj u radu pa onda nelinearno povećanje stepena trimovanja što je potpuno neprirodno. Nadam se da je ovo ipak samo „bag“, a ne greška u dizajnu i da će biti ispravljen.

Sistemi aviona i avionika potpuno su uprošćeni.

Avioni se koriste po principu uključi-isključi sa tek nekoliko međukoraka. Od avionike, Microsoft se potrudio da napravi nekoliko varijanti: klasični instrumenti rade dobro što je i očekivano jer tu nema šta da ne radi, dok su sistemi sa displejima, Garmin G1000, G3X i slični, znatno uprošćeni i imaju samo osnovne funkcije paralelne sa klasičnim instrumentima. Ipak, treba pohvaliti uvođenje sintetičkog displeja na ovim uređajima. Još jedna stvar za pohvalu je i uvođenje sistema za planiranje i vođenje leta – FMGC u saobraćajnim avionima. Iako skromnih mogućnosti, ovo je prvi put da je Microsoft ponudio takvu funkcionalnost u osnovnoj igri, pa je zato vredna pomena.

Autopilot sadrži standardne funkcije i modove automatizacije, od prostog držanja kursa, visine i vertikalne brzine do „coupled“ modova koji automatski prate horizontalni i vertikalni plan leta.

Očekivano je da će sa novim nadogradnjama igre funkcionalnost sistema postepeno rasti.

Sadržaj

Osnovni režim rada igre je slobodno istraživanje sveta. Sav sadržaj odmah je dostupan, bez potrebe za igačkim aktivnostima koje bi postepeno otključavale lokacije, avione ili funkcionalnosti kako to rade moderne video igre. Dok je za entuzijaste to uglavnom dovoljno, igračka populacija se požalila da jednostavno letenje virtuelnim svetom bez nekog posebnog cilja ili zadatka nije dovoljno i vrlo brzo dosadi. Microsoft je odlučio da nastavi stopama neuspešne Microsoft Flight (2012) verzije igre i ponudi razne izazove i zadatke.

U početnoj ponudi, organizovano je takmičenje u preciznom sletanju na zahtevne staze širom sveta. Sletanja se boduju i stavljaju na rang listu, a prvi nedeljni zadatak je sletanje na čuveni aerodrom Kušavel (Courchavel) u francuskim Alpima. Pored toga organizovane su i mini-ture koje za cilj imaju da usmere igrače na interesantne predele planete koje mogu da istraže. Među prvim turama, našla se i „Balkanska tura“ koja od Rijeke prati jadransku obalu, obilazi hrvatske, BiH, crnogorske, albanske i grčke aerodrome do Santorinija. Nesumnjivo je da će broj aktivnosti rasti s vremenom kako bi se baza igrača održala na visokom nivou, ali i dostigla recimo verzija Flight Simulator X (2006), koja je nudila daleko više aktivnosti.

U igri se nalazi i školica letenja koja je vrlo tanko urađena.

Starije verzije iz Microsoft Flight Simulator serijala dolazile su sa vrlo bogatim sadržajem obuke. Bilo je moguće proći kompletnu školu, od početne obuke, preko napredne obuke za višemotorne avione, instrumentalno letenje i saobraćajno letenje, uz izuzetan propratni video i tekstualni sadržaj. Čini se da je ovaj segment svoj vrhunac doživeo sa verzijom 2002, dok je posle toga primetno postepeno smanjenje sadržaja, tako da u novoj verziji postoji samo najosnovnija interaktivna obuka. Obuka se vrši na Cessni 152, a pokriveno je poletanje, sletanje, školski krug i let po VFR ruti.

Virtuelna kontrola letenja je standardna, skromna po mogućnostima i ne razlikuje se previše od starih verzija igre.

Dostupna je i virtuelna lista provera, koja automatski pokazuje koje dugme treba pritisnuti, ili se, po želji, automatski izvršava.

Relativno nov aspekt igre je i mini socijalna mreža koja je trenutno vrlo osnovna; podržava dodavanje drugih igrača u listu prijatelja i organizovanje grupnih letova. Funkcije će verovatno rasti s vremenom.

U igru je ugrađena prodavnica u kojoj je moguća kupovina dodataka koje Microsoft distribuira.

Uz sve navedeno, igra sadrži virtuelnu letačku knjižicu koja će beležiti letove koje je igrač ostvario u sličnom maniru kao u stvarnosti. Provođenjem sati u igri i raznim aktivnostima, igrači dobijaju medalje za određene zasluge što će se svideti mlađoj populaciji.

Upotrebna vrednost

Jasno je da će opušteno razgledanje biti glavna aktivnost većine igrača, ali u bazi korisnika ovakvog programa postoji dosta podgrupa koje se bave različitim aktivnostima.

Simulacije letenja na kućnim računarima se već dugo vremena koriste kao nezvaničan dodatak obuci pilota u stvarnosti. Šta Microsoft Flight Simulator 2020 može da ponudi u tom segmentu?

Trenutno, ne mnogo.

U oblasti instrumentalnog letenja, sva potrebna infrastruktura je već ugrađena: radionavigaciona sredstva postoje, navigaciona baza podataka koja dolazi uz simulator je sveža i uglavnom svi avioni imaju ugrađenu potrebnu opremu, osim ADF uređaja koji je ugrađen tek u po neki avion. Vidljivost, koja je najbitniji faktor u ovoj vrsti vežbanja, vrlo se lako postavlja kroz brzi meni na doku. Ono što fali je neka vrsta instruktorske stanice za brzo podešavanje scenarija vežbe, kao i analiza vežbe sa ostvarenim putanjama nacrtanim po mapi. Brz odabir scenarija za vežbu je ključan jer štedi vreme. Simulator nije pogodan ni za vežbanje prostorne navigacije jer uređaji koji su ugrađeni u avione jednostavno nisu simulirani dovoljno verno. Ove nedostatke verovatno će otkloniti dodaci koji će moći da se kupe, ali pošto ovde ocenjujem osnovni program, neću ih uzeti u obzir. U starijim verzijama Microsoft Flight Simulatora sve navedeno je bilo lako dostupno.

Vežbanje VFR letenja i navigacije sada je postalo moguće. Tačkasti 3D orjentiri i dalje nedostaju, ali linijski i prostorni orjentiri su prisutni i vrlo precizni. Ipak, nedostatak bilo kakve karte u igri sprečava kvalitetno vežbanje ovog vida letenja. Dodatno, GPS uređaji koji su ugrađeni u avione nemaju ubačene elektronske karte, pa je na njima moguće videti samo reke i jezera.

Simuliranje letenja u saobraćaju je još jedan popularan segment. Igrači uglavnom koriste virtuelne mreže koje obezbeđuju usluge kontrole letenja. Entuzijasti koji se bave virtuelnom kontrolom letenja drže prilično visoke standarde za jednu video igru, pa se i od virtuelnih pilota očekuje isto. Međutim, u novom simulatoru, zbog vrlo siromašne integracije sistema za vođenje i praćenje leta u saobraćajnim avionima, jako je teško držati se zadatih procedura. Let je moguće izvoditi po radionavigaciji i po prostornoj navigaciji uz praktično nepostojeće upravljanje vertikalnim profilom. Iskusniji piloti koji su upoznati sa tipom vazduhoplova će se snaći, ali oni neiskusni će vrlo brzo ući u probleme.

Grupno letenje je moguće izvoditi. Unapređenjem mrežne infrastrukture simulatora, avioni drugih ljudi koje vidite preko mreže lete glatko i bez cimanja pa je praćenje u formaciji vrlo lako. Avioni se ne mogu sudariti, jednostavno prolaze jedni kroz druge, a nedostaje i aerodinamički uticaj jednog aviona na drugi, pa je moguće leteti i položaje u formaciji koje u stvarnosti ne bi bile moguće. Sve ovo je još mnogo daleko od simulacija koje su specijalizovane za ovakve vrste letova poput DCS digitalnog borbenog simulatora, ali napredak je veliki.

Borbeno letenje nije moguće. Oštećenja aviona, nošenje naoružanja i sistemi upravljanja vatrom nisu podržani.

Virtuelni fotografi dobili su dosta novog alata. Podešavanje kamera u novom simulatoru je vrlo fleksibilno, a novina je i „dron-kamera“ kojom možete upravljati oko aviona i praviti fotke. Ipak, igra ne poseduje sistem za automatsko pravljenje i čuvanje fotografija, pa ćete morati da koristite neko eksterno rešenje. Drugi moderni simulatori imaju ovu mogućnost.

Kako početi

MSFS2020 je moguće kupiti u Microsoftovoj prodavnici ili na Steam platformi koja se bavi prodajom i digitalnom distribucijom video igara. Igra je dostupna u tri paketa opreme: Regular, Deluxe i Premium Deluxe. Sve tri verzije su u osnovi iste, a razlikuju se po broju aviona i detaljnih aerodroma. Za kolekcionare, izdata je i fizička verzija igre koja dolazi na 10 DVD diskova. Na regular verziju moguće je pretplatiti se putem usluge „Xbox game pass for PC“ u Microsoftovoj prodavnici. Pretplata se obnavlja na mesečnom nivou i osim novog simulatora nudi stotinak drugih igara.

Igra je za sada dostupna samo na PC Windows 10 platformi, a uskoro bi trebalo da se pojavi i verzija za X-Box, Microsoftovu konzolu za igranje video igara.

Tradicionalno, Microsoft je sa svakom verzijom Flight Simulatora gurao hardverske zahteve do krajnjih granica, sa namerom da tek hardverske komponente predviđene da se nađu na tržištu za nekoliko godina mogu komotno da podrže igru na najvišim grafičkim podešavanjima. MSFS2020 ne odstupa od tog pristupa, zahteva vrlo jak PC da bi radio tečno. Osim toga, za optimalno uživanje u sadržajima igre, potrebna je i relativno brza internet konekcija.

Od periferija, MSFS2020 podržava praktično sve. Može se leteti pomoću miša i tastature, gamepada ili džojstika.

Entuzijasti će svakako koristiti kompletan set za letenje sa džojstikom ili volanom, ručicama gasa i pedalama. Od dodatne opreme, podržan je i TrackIR, uređaj za praćenje položaja glave pilota. Naočare za virtuelnu realnost nisu podržane još uvek, ali je podrška za njih najavljena u skorijoj budućnosti.

Nakon kupovine, potrebno je preuzeti oko 90GB podataka. Igra zahteva oko 150GB slobodnog prostora na računaru, a preporučena je upotreba SSD-a.

Prilikom prvog pokretanja igrač prolazi kroz generalna podešavanja programa, a program automatski prepoznaje PC konfiguraciju i preporučuje optimalna grafička podešavanja i podešava periferne uređaje. Sva podešavanja mogu se kasnije po želji promeniti, a mapiranje komandi na uređajima dodatno urediti.

Za brz početak, dovoljno je odabrati mod slobodnog leta, izabrati avion, lokaciju i vreme i kliknuti „FLY“. Dodatno, moguće je podesiti meteorološke uslove ili jednostavno izabrati meteo uslove koji trenutno vladaju i automatski se osvežavaju.

Dok se ne snađete sa kontrolama, sve bitne stvari dostupne su na brzom doku koji se automatski otvara prevlačenjem kursora na gornji deo ekrana. Dostupno je brzo podešavanje meteo uslova, liste provere, kamere, mapa, masa i balansiranje avina, gorivo i usluge kontrole letenja.

Za prvi let uz korišćenje samo tastature i miša, dovoljno je otpustiti parkirnu kočnicu klikom na ručicu u kabini ili pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl + NumDel (između entera i nule na numeričkom delu tastature). Snagom se upravlja tasterima F1 – F4, a flapsovima tasterima F5 – F8. Upravljanje aviona vrši se na numeričkom delu tastature uz uključen NumLock: Pitch na 8 i 2, Roll na 4 i 6, Yaw na 0 i enter, Pitch trim na 7 i 1, centriranje komandi na 5.  Glava se rotira pomerenjem miša uz držanje desnog klika, a pomera strelicama. Zumiranje se vrši točkićem na mišu. Interakcija sa prekidačima u kabini vrši se mišem, a za bolju preglednost moguće je sakriti volane klikom na njih. Prebacivanje unutrašnje i spoljašnje kamere vrši se pritiskom na End dugme na tastaturi.

Za one koji su neodlučni odakle početi istraživanje MSFS2020 sveta, preporčujem istraživanje regiona: Jadranska obala i veliki vodotokovi poput Dunava, Drine, Uvca i Zapadne Morave predstavljaju najimpresivnije predele.

Kupovina dodatnog sadržaja moguća je u samoj igri i u drugim prodavnicama na internetu. Glavni dodaci igri su avioni i detaljniji aerodromi. Dodatni aerodromi su uglavnom dobrog kvaliteta i ne može se pogrešiti, dok dodatni avioni variraju po kvalitetu i potrebno je malo istraživanja pre kupovine.

Moguće je i ubacivanja besplatnog sadržaja napravljenog od strane zajednice virtuelnih pilota. To se za sada uglavnom svodi na nove farbe za avione i potrebno je malo petljanja po folderima, otpakivanje i kopiranje datoteka da bi sve to proradilo.

Vredi li?

Microsoft je novim simulatorom letenja nastavio tradiciju dugu preko 30 godina, a upotrebom savremenih tehnologija u izradi obezbedio njegovu dugotrajnost. Naravno, nisu svi elementi programa savršeni i zahtevaju dodatno poliranje, ali to je u skladu sa modernim izdavaštvom softvera gde se u prodaju pušta nedovršen proizvod a zatim krpi, popravlja i unapređuje dugi niz godina.

Iako je prepun mana, simulator ostavlja dobar prvi utisak i idealan je za panoramsko razgledanje. Entuzijasti i piloti koji bi da održavaju trenažu će se verovatno zadržati na starijim verzijama simulatora ili na nekim od konkurentskih programa još neko vreme, dok se u ovoj igri ne pojave rešenja koja će im pružiti potrebne alate za željene aktivnosti.