BEG airport status
[ANALIZA] Sve o pozitivnim i negativnim stranama PVO Sistema Pancir, njegovim verzijama i budućnosti Iskustva ratova u Siriji i Libiji, ali verovatno i iskustva samih ruskih sistema u njihovima bazama u Siriji, pokazala su da postoje novi izazovi za sistem Pancir S1, koje treba otkloniti da u budućnosti bude dovoljno efikasan, ali i zaštićen / Foto: Ministarstvo odbrane

[ANALIZA] Sve o pozitivnim i negativnim stranama PVO Sistema Pancir, njegovim verzijama i budućnosti

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran će svakog drugog ponedeljka ekskluzivno pisati samo za naš portal o načinima kako obarati vazduhoplove sa ili bez posada, analiziraće aktuelne konflikte i iznositi mišljenja o najadekvatnijoj upotrebi ovog bitnog roda. Zoran je koautor knjige Nebeski štit sa zemlje – Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Samohodni artiljerijsko-raketni sistem PVO 96K6 Pancir S1, nastao je iz potrebe da se modernizuje njegov prethodnik, sistem PVO 2K22 Tunguska.

Tunguska je namenjena za uništavanje ciljeva u vazdušnom prostoru na vrlo malim i malim daljinama i visinama. Sistem je pokretan i smešten na guseničnoj platformi GM-352. Sadrži radarski sistem otkrivanja i praćenja ciljeva, radarski sistem praćenja raketa, optički sistem praćenja ciljeva, kontejnere sa 8 raketa i 2 topa kalibra 30 mm. Daljina i visina gađanja cilja sa raketama za verziju Tunguska iznosi do 8 km po daljini i 3,5 km po visini i za verziju Tunguska M do 10 km po visini i 3,5 km po visini. Pored toga što radari imaju kratak domet otkrivanja (do 18 km) i praćenja ciljeva (do 16 km) što otežava rad u autonomnom režimu, postojali su i drugi izazovi koji su trebali sa novim sistemom PVO biti prevaziđeni.

Kod sistema PVO Tunguska, postoji pet režima gađanja, od kojih su četiri za gađanje topom, a samo jedan za gađanje sa raketama, tako da možemo reći da je akcenat stavljen na dejstvo topova, a ne toliko raketa. Tunguska sa radarom i topom gađa u očekivanu tačku susreta cilja i topovskih zrna, a raketom uz podršku radara i optike metodom “sa tri tačke – preklapanje“.

Prvo pojavljivanje u Srbiji / Foto: Ministarstvo odbrane

Raketa 9M311, koju koristi Tunguska, se ne može voditi bez optike, što znači da nema gađanja raketama noću, a o istovremenom gađanju raketom i topom nema ni govora. To nije moguće. Gađanje iz pokreta takođe nije moguće.

Već se iz ovoga vidi šta su sve bile osnovne smernice razvoja novog sistema, nazvanog 96K6 Pancir S1. Kod njegovog razvoja bilo je prelaznih rešenja sa smanjenom kanalnošću po cilju i sa paraboličnom antenom radara za praćenje ciljeva ali je to sve dorađeno i prva verzija sistema Pancir S1, mogla je da krene u serijsku proizvodnju Ruskih oružanih snaga kao i za izvoz.

Borbeno vatreno oruđe Pancira u svom sastavu ima osmatračko-akvizicijski radarski sistem koji je u mogućnosti da otkriva ciljeve veoma malih odraznih površina, veoma malih, ali i veoma velikih brzina. Prva verzija imala je jednostranu antenu osmatračkog radara, konstrukciono izvedena kao pasivna fazna antenska rešetka (PFAR), kojoj je trebalo više vremena da skenira vazdušni prostor u krugu od 360 stepeni. Neki problemi takvog rešenja primećeni su u Siriji, ali i u Libiji. Naime, tada se pokazalo da osmatrački radar ne može dovoljno brzo da skenira ciljeve i daje ih na praćenje ukoliko ciljeva ima previše i/ili ukoliko dolaze sa različitih strana (uglova). Bilo je primera da su u Siriji i Libiji i pogođena i uništena neka oruđa Pancir S1, i iako je veći deo bio van funkcije u trenutku pogađanja, na maršu ili čak u hangaru, bilo je nekoliko slučajeva da se pogađaju oruđa u radu, čak i oruđa koja već lansiraju rakete na ciljeve, ali jednostavno ne mogu da isprate toliki broj ciljeva koji dolaze iz različitih pravaca. Ovaj problem je rešen sa uvođenjem nove, dvostrane, antene osmatračkog radara, koja dvostruko brže (gotovo neprekidno) osmatra ceo sektor od 360 stepeni po azimutu i ima bolju preglednost situacije u vazdušnom prostoru. Dvostrana antena je takođe konstrukcije PFAR. Takođe, dvostruko skeniranje prostora u istom vremenu omogućava veće mogućnosti otkrivanja ciljeva i bržu predaju parametara radaru za navođenje na zahvat, praćenje i dejstvo.

Srpski S1E / Foto: Ministarstvo odbrane

Danas se sistemi Pancir S1, izvoze od strane Rusije u treće zemlje gotovo isključivo sa dvostranom antenom osmatračko-akvizicijskog radara.

Iako je sve još uvek delimična nepoznanica, pogotovo sa novijim tipom dvostrane antene (koju sistem prodat Srbiji ima) i koja je značajno kvalitetnija od prethodne jednostrane, dostupne informacije govore da daljina akvizicije cilja odrazne površine malog lovca iznosi do 36 km (do 47 km sa dvostranom antenom), za krstareći projektil do 20 km, za lebdeći projektil do 16 km, za helikopter AH-64 Apač do 32 km.
Ono što je posebno zanimljivo je da je sistem u stanju da otkrije i zahvati protivradarsku raketu na daljinama od 12 km i da na nju izvrši dejstvo raketama.

Brzina prelaska sa akvizicije cilja na zahvat i automatsko praćenje od strane radara za navođenje iznosi oko jedne sekunde i onda se prelazi na lansiranje rakete, njen zahvat i praćenje i formiranje i slanje komandi upravljanja. Radar za navođenje je u mogućnosti da vrši praćenje ciljeva koji lete brzinama od svega 10 m/s pa do 1100 m/s, na daljinama od 24 – 28 km.

Sistem poseduje i odličan elektro-optički senzor. Kod optičkog vođenja raketa, postoji termovizijski srednje-talasni senzor koji prati cilj po uglovima i postoji optički IC tragač koji prati raketu po laserskom transponderu (po daljini). Jedno borbeno vatreno oruđe u stanju je da jednovremeno dejstvuje na četiri cilja na daljinama do 20 km i visinama do 15 km, od kojih se na tri cilja može dejstvovati u radarskom, a na još jedan cilj u optičkom kanalu.

Na borbenom vatrenom oruđu smešteno je 12 raketa. Raketa 57E6 je radio-komandno vođena. Sastoji se od bustera koji sagoreva u trajanju od dve sekunde i ubrzava raketu, nakon čega se fizički odvaja od rakete. Raketa nije upravljiva tokom prve dve sekunde leta. Veoma je manevrabilna i sadrži blizinski radio-upaljač sa fragmentnom bojevom glavom kao i radio transponder i laserski transponder za praćenje rakete radarom. Može se upotrebiti za uništavanje aviona, helikoptera, bespilotnih letelica, krstarećih projektila, dronova, krilatih raketa, protivradarskih raketa. Raketama se može dejstvovati na ciljeve u vazduhu i iz pokreta.  Najčešća metoda navođenja raketa je metoda “sa 3 tačke”, a postoje i druge metode poput metode “sa polupreticanjem”.

Sistem Pancir S1E, opremljen je i sa dva dvocevna topa kalibra 30 mm, kojima može dejstvovati na ciljeve u vazdušnom prostoru na daljinama do 4 km, a na visinama do 3 km. Takođe, može dejstvovati i na ciljeve na zemlji u samoodbrani. Borbeni komplet čini 700 granata obično pakovanih u nizu od 4 parčadno-fugasno-zapaljiva zrna, pa jedno parčadno-traserno zrno. Topovima se može dejstvovati i na ciljeve na zemlji, kao i dejstvovati iz pokreta.

Četiri načina upotrebe

Tehničko osoblje prikazuje otklanjanje neispravnost na optoelektronskom sistemu borbenog oruđa / Foto: Ministarstvo odbrane

Prvi način je da oruđe radi autonomno. Po dojavi i komandi sa komandnog mesta, posada u borbenom vatrenom oruđu samostalno traži ciljeve svojim osmatračko-akvizicijskim radarom i/ili elektro-optičkim senzorima.

Drugi način je da su oruđa u bateriji uvezana po principu „master-slave“ (pretpostavljeni-potčinjeni) kada je jedno borbeno vatreno oruđe u ulozi komandnog i ono vrši nadzor vazdušnog prostora i obaveštava posade u ostalim borbenim vatrenim oruđima kada da se aktiviraju i na kojim parametrima. Sve ovo ide polu-automatski, naravno, ne glasovno.

Treći način je da baterija preko Komandne stanica prima podatke o ciljevima sa višeg komandnog mesta bilo sistema VOJIN, bilo neke veće jedinice PVO (S-300/400).

Četvrti način je da baterija prima podatke preko Komandne stanice o ciljevima sa OAR-a iz sastava sopstvenog diviziona.

Nije sve tako sjajno

Ipak, iskustva ratova u Siriji i Libiji, ali verovatno i iskustva samih ruskih sistema u njihovima bazama u Siriji, pokazala su da postoje novi izazovi za sistem Pancir S1, koje treba otkloniti da u budućnosti bude dovoljno efikasan, ali i zaštićen.

Svakako je određena mana (ako sme tako da se kaže) mali domet osmatračko-akvizicijskog radara što ne uliva veliku sigurnost u situacijama kada oruđe radi samostalno. Bilo je potrebno nešto uraditi po pitanju povećanja dometa. Kada se već radi povećanje dometa osmatračko-akvizicijskog radara, bilo bi zaista neobično da se ne izvrši i povećanje dometa radara za navođenje raketa, a samim tim i raketa. Dakle, vidimo kako jedan problem otvara nekoliko drugih koji se moraju u paketu rešiti da bi sve imalo pravi smisao.

Pored toga, sasvim je jasno da postoje značajni rizici za posadu kojoj se iznad glava nalaze dva radara, 12 raketa, pun borbeni komplet topovskih granata, ako dođe do pogađanja oruđa raketom ili kamikaze dronom ili protivradarskom raketom.

Na kraju, bilo je potrebno naći rešenje i za dronove veoma malih odraznih površina koji mogu u većem broju da napadnu oruđe, ali i protiv minobacačkih granata i raketa iz sistema zemlja-zemlja. Ova iskustva su najviše došla upravo od samih Rusa iz baze Hmeimim u Siriji, kada su zabeleženi (mada o tome nema puno podataka) napadi terorističkih grupa smeštenih severno od ruske baze (sever pokrajine Latakija i južni deo pokrajine Idlib) sa priručnim malim dronovima i napadi minobacačima i priručnim lanserima raketa zemlja-zemlja.

Ovi zahtevi su ipak tražili suštinsku modernizaciju sistema i nije se moglo samo nadograditi postojeće, već se krenulo u izradu novog sistema, baziranog na postojećem.

Pancir SM

Samohodni artiljerijsko-raketni sistem PVO Pancir SM je sistem koji se još uvek razvija i to u više pravaca, ali postoje već neke jasne smernice u kom pravcu će se ići, a prikazana su i prva operativna borbena oruđa.

Pancir SM je značajno unapređeni borbeni sistem. Poseduje novi osmatračko-akvizicijski radar sa aktivnom faznom antenskom rešetkom (AESA/AFAR ) dometa do 75 km i novi radar za navođenje raketa sa pasivnom faznom antenskom rešetkom (PESA/PFAR) koji je drugačije izvedbe od onog na Panciru S1 i radi se o refleksnom PESA radaru, takođe povećanog dometa. Za ovaj sistem, razvijene su i novije rakete, sa oznakom 57E6M, dometa do 40 km po daljini i malo-gabaritne rakete dometa od 3-7 km (zvaničan podatak još nije dostupan).

Vidimo rad  na poboljšanju kvaliteta skeniranja vazdušnog prostora i daleko veću otpornost na smetnje (AESA radara), na povećanju dometa otkrivanja i detekcije ciljeva, kao i zahvata, praćenja i dejstva na ciljeve u vazduhu. Sve ovo će učiniti borbeno oruđe sistema Pancir SM znatno otpornijim, žilavijim i efikasnijim na bojnom polju.

Po pitanju raketa, sistem Pancir SM koristiće rakete sistema Pancir S1, dometa do 20 km, nove rakete dometa do 40 km i malogabaritne rakete dometa od 3-7 km. Malogabaritne rakete su potpuno nov proizvod i namenjene su dejstvu na dronove veoma malih odraznih površina, minobacačke granate i projektile iz višecevnih lansera raketa. Iako postoji više nezvaničnih verzija o rasporedu i količini raketa na oruđu Pancir SM, po dostupnim fotografijama sistema, koje su se mogle videti, radi se o kombinaciji 10 raketa 57E6 (stariji tip) ili 57E6M (noviji tip povećanog dometa) i 8 malogabaritnih raketa. Tu su naravno i dalje 2 dvocevna topa kalibra 30 mm.

Zaštita posluge je takođe poboljšana. Borbeni sistem je smešten na vozilu koji čini šasija KamAZ-53958 „Tornado“, 8×8 sa nosivošću od 25 tona. Kabina posluge je nešto malo više udaljena od samog radarskog i borbenog kompleta (vozilo je duže), a kabina je spojena sa „Tajfunom-K“, u potpunosti je oklopljena i može da izdrži udar oklopno-probijajućeg zapaljivog metka iz snajperske puške „Dragunov“.

S obzirom na ovako kvalitetno poboljšanje sistema, razvijena je i verzija za trupnu PVO. Verzija je nazvana Pancir SM SV. Radi se o artiljerijsko-raketnom sistemu PVO Pancir SM smeštenom na guseničnu platform. Sistem ima osmatračko-akvizicijski radar dometa do 75 km, konstruisan kao aktivna fazna antenska rešetka (AFAR) i radar za navođenje raketa  (PFAR ) – pasivna fazna antenska rešetka (refleksni tip), po ugledu na Pancir SM. Pored toga, tu je modifikovani optoelektronski sistem praćenja ciljeva.

Sistem može koristiti i rakete sistema Pancir S1 i novije rakete sistema Pancir SM, 57E6M, dometa do 40 km. Napominje se da će sistem moći da se opremi i sa najnovijim malogabaritnim raketama, namenjenim za borbu protiv malih dronova, minobacačkih granata, raketa iz VBR-ova. Poseduje i dva dvocevna topa kalibra 30 mm.

Kako se navodi, sistem bi se koristio kao trupna PVO i prvi put u kombinaciji sa raketnim sistemom PVO S-300V4.

Inače, Rusi su razvili jednu, mogli bi je nazvati “međuverziju” sistema Pancir S1, koja predstavlja modifikaciju sistema Pancir S1 i prelazak ka sistemu Pancir SM.

Radi se o verziji sistema Pancir S1M. Ova verzija ima isti dvostrani osmatračko-akvizicijski radar kao i Pancir S1. Sa druge strane, ima novi PFAR radar za navođenje raketa, kao na Panciru SM, koji omogućava efikasno dejstvo raketama 57E6M na daljinama do 30 km, umesto 20 km na Panciru S1, ali nešto manje nego na Panciru SM (40 km). Ovo je takođe urađeno na osnovu Sirijskih iskustava, da bi se na dronove moglo još kvalitetnije dejstvovati, sa novom antenom sa preciznijim navođenjem, ali i na većim daljinama. Borbeni deo sistema, smešten je na istu šasiju sa povećanom zaštitom kabine, kao i Pancir SM.

Pancir SA, verzija za arktičku upotrebu

Arktički medvedi u Moskvi

Rusi su želeli da konstruišu sisteme PVO koji će moći da funkcionišu u arktičkim, polarnim uslovima i u tu svrhu je razvijen sistema Pancir SA (a tu je i Tor A).

Ova verzija se sastoji iz zglobnog guseničnog transportera-platforme DT-30PM. U svom sastavu ima radarski sistem i rakete i to njih 18 komada, bez topova. Upravljačke i operatorske komponente, zajedno sa energetskim komponentama, sistemima za održavanje života u veoma hladnim uslovima i ljudstvo su smešteni u vučnom delu transportera, a u prednjem delu su elektronske komponente raketnog sistema – antenski sistem, primopredajni blokovi, talasovodni sistem. Nema topove 2A38M kalibra 30 mm koje poseduje standardna verzija Pancir-S1 ili SM, ali je zato borbeni komplet raketa povećan sa 12 na 18. Domet raketa po daljini je 20 km, a po visini 15 km dok se u vazduhu istovremeno može gađati 4 cilja. Raketa 57E6 je ista kao kod sistema Pancir S1 i radio-komandno je vođena. Sistem upravljanja vatrom sastoji se, kao i kod sistema Pancir S1 iz radarskog i elektro-optičkog sistema. Radarski sistem sastoji se od osmatračko-akvizicijskog radara i dvo-frekventnog dvostranog radara za navođenje raketa i isti je kao kod verzije Pancir S1. Domet osmatračko- akvizicijskog radara  po daljini iznosi za ciljeve radarskog odraza helikoptera ili lovca do 47 km. Domet radara za navođenje raketa iznosi 24-28 km za ciljeve radarskog odraza lovca.

Treba napomenuti da temperaturni opseg moguće efikasne upotrebe naoružanja kojima je opremljena ruska vojska iznosi -50 do +50°C, a da su arktički Pancir i Tor tako konstruisani i opremljeni da se mogu koristiti i na nižim temperaturama od -50°C. Razvoj ovih sistema završen je krajem prošle godine, a već početkom ove godine je počelo uvođenje u naoružanje. Prve primerke dobiće jedinice VKS i Severne flote i koristiće se kao zaštita od napada iz vazduha jedinica i objekata ruskih baza na Arktiku.

Jedno od načina da se ovi PVO sistemi prilagode surovim klimatskim uslovima jeste i izbor adekvatnog vozila na kome su postavljeni njihovi elementi. U ovom slučaju primenjen je zglobni transporter guseničar DT-30PM koga proizvodi zavod IMZ ’’Vitjaz’’ iz grada Išimbaj. Ovo vozilo obezbeđuje visoku prohodnost u bilo kojim terenskim uslovima, a poseduje i amfibijska svojstva, može savlađivati i vodene prepreke.

Nosivost transportera DT-30PM je 30 tona što u potpunosti zadovoljava zahteve instalacije sistema Pancir i Tor kao i njihovo borbeno dejstvo iz zastoja, u pokretu pa čak i plivanju u vodi. Mali specifični pritisak na tlo od samo 0,27 kg/cm² omogućuje ne samo velike mogućnost kretanja po teškom terenu već i obavljanje zadataka koji mogu zahtevati vožnju po miniranim površinama. Autonomija kretanja transportera je 700 km, maksimalna brzina na putu je 45 km/h a u vožnji pod vodom do 6 km/h.

Rusija se kao značajan proizvođač borbenih sistema, zaista trudi da prati razvoj ofanzivnog oružja iz vazdušnog prostora i da vrši pravovremene modernizacije sistema PVO. Svedoci smo da se razvoj novih napadnih sredstava iz vazduha, pogotovo tehnologija upotrebe bespilotnih letelica, kamikaza dronova i sličnih, odvija velikom brzinom i zaista nije lako pratiti a pogotovo nije lako tom brzinom početi serijsku proizvodnju i prodavati zainteresovanim stranama koji za to imaju, čak i hitnu potrebu.

Ostaće ipak, da ima nešto i u onoj „boj ne bije svjetlo oružje, već srce u junaka“, što bi moglo značiti da u slučaju nemogućnosti pravovremene nabavke novijih modernizovanih verzija sistema PVO, posade moraju zaista koristiti maksimalno sredstva kojima raspolažu, u skladu sa mogućnostima koje sistem pruža, kako u tehničkom, tako i u taktičkom smislu. Naravno, uvek je moguće analizom dejstava neprijatelja, unaprediti sopstveni rad novim kreativnim načinima i metodama rada i upotrebe borbenih sredstava kojima raspolažete.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.

Komentari

R

Odlican tekst, zanima me, a ne stoji u tekstu, mozda i nema zvanicnih informacija o novijim raketama 57E6M koliki je domet po visini? Zapanjujucu je da su je povecali za 100% po daljini (sa 20 na 40km)

Odgovori
Z

Domet po visini, prema dostupnim podacima, ostaje isti. Zato nisam ništa posebno navodio po tom pitanju.

m

Kao najveća mana se pokazala upotreba pojedinačnog sistema zasebno i neuvezano sa drugim sistemima. Takav postane lak plen po otkrivanju njegovog položaja. Najčešće bude napadnut iz više orudja i pravaca istovremeno, pa uništen kad potroši borbeni komplet. To smo vidjali u Siriji i Libiji. Očugledno se mora razviti posebna taktika upotrebe, naročito protiv dronova samoubica.

Odgovori
V

Kao bivsi pripadnik V i PVO VRS sistema KUB, zanima me situacija u vezi pogodjenog Pancir S1 u Siriji od strane Izraela. Onaj aktivni sistem koji ispaljuje rakete koje nekontrolisano lete i biva pogodjen. S obzirom da se radi o Izraelu, pretpostavljam da je sistem aktivno ometan!?

R

Ne mora da znaci da su ispaljene rakete bile ometane… Mozda je to bio zasiceni napad sa vise dronova, a ovaj je prosao. Ostale rakete su zapravo pogodile cilj, ali ih nije bilo dovoljno. Da li je ovo realan scenario?

Pancir S1 je PVO sistem i logično nebi trebalo nikada da bude bez podrške. Jer samo njegovo postojanje je da nešto brani, a ne da stoji na livadi kao glineni golub.
Libiju ne bih analizirao, ali u Siriji smo videli jedan (potvrđen) Pancir koji je “pogođen“ nekom izraelskom raketom. Čak i oku neukog posmatrača ne može da promakne činjenica da je u pitanju bila maketa. Jer Sirija, kao i Srbija 1999 koristi makete i virtuelne piste i objekte u cilju zaštite realnih objekata i obmane neprijatelja.
Moramo znati, da je Pancir S1 osmišljen kao jedna karika u lancu ešalonirane odbrane S300/S400/S500 sa bežičnim uvezivanjem na veće radarske sisteme i komandna mesta. I posebna odlika mu je automatski način rada u kojem radar sam zahvata cilj i šalje signal za otvaranje vatre topovima/raketama.

Б

Odličan tekst,verzija pancira koji mi imamo s1 je starija verzija,odnosno sa mnogo manje mogućnosti jeli tako?E sad 1 baterija pvo za 21 godinu od bombardovanja je premalo,znači naša udarna pesnica su zastareli kub i neva s125.Opet se vraćam na rumune i mađare koji su baš opremili svoj PVO.

Odgovori
Z

Naš sistem Pancir S1 ima noviju antenu osmatračkog radara (dvostranu), tako da nije „starija“ verzija Pancir S1. Imamo recimo noviju verziju od Sirije, UAE i Libije – LNA „struja“ (UAE im isporučili) i nekih drugih zemalja koje takođe koriste ovaj sistem.
Prema raspoloživim podacima, ova novija verzija sa dvostranom antenom osmatračkog radara još nije korištena u ratnim sukobima.

a

Pozdrav i postovanje cenjenom autoru. Pitanje: U odbrani ruske baze u Siriji, da li su angazovani noviji ili stari Pantsiri? Na konto onoga sto ste napisali da Pantsir sa dvostranom antenom nije koriscen u ratnim sukobima… Nije mi logicno da Rusi rizikuju zastitu S-300 (ili S-400) koji stiti bazu sa starijim verzijama Pantsira? Ako moze pojasnjenje jer znamo da su ti Pantsiri dejstvovali prilikom napada na bazu. Hvala.

Z

@alexanto

U pravu ste. Sistem Pancir S1 sa dvostranom antenom jeste korišten i koristi se u zaštiti ruskih baza u Siriji.
Ja sam imao na umu upotrebu kod Sirijaca i Libijaca (LNA), ovo kod Rusa sam malo „smetnuo sa uma“….

S

Malo pausalna ocena sa moje strane,
prednosti: zaista novo i savremeno.
mane: samo jedna baterija bez baterijskog radara.

Ako bi Zoran mogao da kaze, da li bi imalo prednosti da se koristi nisansko-osmatracki radar u nekom TWS modu isto kao kod lovackih aviona? Jer ovako kako stoji, radar za navodjenje raketa moda da se fiziki „okrene“ upravcu dejstva, sto moze drasticno smanjiti vreme reakcije.

Znam da se smanjuje broj meta na koje se moze dejstvovati istovremeno kada se koristi polu-aktivno radarsko navodjenje, ali mimo toga jel ima jos neka mana, osima cena takvih radara i kompleksnost?

Odgovori
Z

@srbofil

Kanalnost po cilju bi još bila smanjena. Takav radar morao bi istovremeno da skenira vazdušni prostor, da zahvata i automatski prati ciljeve i da šalje komande radio-korekcije. Teško bi dejstvovao na više od 2 cilja u radarskom kanalu.
A Pancir ne koristi poluaktivno radarsko samonavođenje, već radio-komandno navođenje.

Što se tiče baterijskog radara, koliko se moglo videti na snimcima Ministarstva odbrane, koristi se modernizovani (digitalizovani) P-12.

S

@Zoran Vukosavljevic
Radio-komandno….to objasnjava neke stvari po pitanju elektronskog ometanja.

Zaslon dejstvuje istovremeno na 4 do 6 ciljeva sa polu-aktivnim radarskim raketama u zavisnosti od varijante. Naravno sve ima svoje prednosti i mane, ovakav vid navodjenja i tip radara bi drasticno podigao cenu, pa bi se malo izgubila i poenta ovakvog sistema koji treba da dejstvuje na veliki broj(cesto i „jeftinih“) ciljeva.

Da P-12 sto je pozitivno, konkretno sam mislio da nije nabavljen namenski radar za Pancir 1RL-123E.

Z

@Srbofil
Citat:
„Naravno sve ima svoje prednosti i mane, ovakav vid navodjenja i tip radara bi drasticno podigao cenu, pa bi se malo izgubila i poenta ovakvog sistema koji treba da dejstvuje na veliki broj(cesto i „jeftinih“) ciljeva.“ Kraj citata

Poskupela bi raketa, jer bi se sada u raketu morala ugraditi polu-aktivna radarska glava za samonavođenje (GSN) i računar da računa brzinu zbližavanja. Znači i metode navođenja bi se promenile iz „3 tačke“ u „2 tačke“.

Dakle, ocenjeno je kao neisplativo, jer se verovatno ne dobija dovoljno da bi se takva intervencija na raketama izvela.

Z

@Srbofil

Citat:
„Zaslon dejstvuje istovremeno na 4 do 6 ciljeva sa polu-aktivnim radarskim raketama u zavisnosti od varijante. “ Kraj citata

Tako je, ali osmatranje se kod aviona vrši u relativnom uskom sektoru od recimo 60-90 stepeni po azimutu i recimo 30 stepeni po elevaciji. I u tom uskom sektoru mogu voditi toliko raketa (nategnuto).

Kod zemaljski sistema PVO, kad se „otvori“ sektor od 90-180 stepeni po azimutu i 45-60 stepeni po elevaciji (mesnom uglu), to je jednostavno previše.
A dalje sužavati sektore bi, čak i u centralizovanog radu, ugrožavalo samoodbranu vatrenog oruđa.

S

@Zoran Vukosavljevic
Zanimljivost jedna sto se same rakete tice. Razvili su novi metod proizvodnje kompozitnog tela, gde istovremeno motaju kompozit i vrse termicku obradu smole, cini mi se laserski. Nema posebne proizvodnje vlakna, pa redjanje rucno, secenje, smola, pecenje itd. Sto je smanjilo cenu drasticno.

P

Da kontriram Draganu (Werewolf ) S-400+FK-3+ NEVA+PANCIR S1+modernizovani KUB (kog najavi ministar Stefanović)+PASARS sa Mistral 3= Odlična PVO

Iz iskustva 1999.pitam se da li treba „gasiti/paliti “ radar da Pancir ne bi bio otkriven ili u formaciji kada se poseduje jaka i složena odbrana to uopšte nije potrebno?

Odgovori
Z

@Pakleni vuk

Kada postoji „sistem“ rada, mislim da to nije potrebno.
Najbolje je kada Pancir radi u sklopu baterije, podacima sa baterijskog osmatračkog radara ( a preko Komandne stanice ) ili kada rade 4 oruđa, od kojih samo jedno oruđe koristi svoj osmatrački radar (režim „master“, a ostala su u režimu „slave“ ).
Kod ovog načina bi to oruđe koje je u režimu „master“ eventualno trebalo da „obrati pažnju“ da dužinu zračenja osmatračkog radara.
Ostala oruđa se uključuju „po komandi“, zahvataju ciljeve i dejstvuju. Zatim ide manevar na novi VP.
Tako ja to zamišljam, bazirano na iskustvima iz 99-te….

S

@Zoran Vukosavljević

Da, osim ako „gašenjem/paljenjem“ radara imaš nameru „navlačenja“ letelice ili grupe letelica u povoljnu poziciju za dejstvovanje. Takoreći – zasedu.

i

@ Zoran Vukosavljević

Ne bih se baš složio sa Vama da je raketa sistema pancir visoko pokretljiva. 18G koliko sam ja našao i nije bog zna šta naročito ako se uzme u obzir da po odvajanju bustera više nema pogona. Sad, ako Vi imate podatak o većem G koji raketa može da nategne molim Vas da podelite.

Odgovori
N

Nama je potrebno 10 baterija (60 jedinica x 12 raketa). Sve ostalo je cist marketing i mazanje ociju ovom narodu. Takodje, da ne pominjem onu smejuriju sa 50 raketa Mistral i PASARS. Makar 500 raketa Mistral pa da kazes da si nesto uradio. Tek tada mozes da zamisljas neku kvalitetnu odbranu do 20km.

S

@igor®
Potreban G-limit zavisi mnogo od brzine same rakete kojom se dejstvuje i tipu cilja. Obizrom na maksimalnu brzinu od svega 1800m/s pri seperaciji sa busterom(sto je posle 2 sekunde) dakle nekih 3.5km, 18G je vise nego dovoljno i avion da pogodi na nekoj razumnoj udaljenosti, kamoli jedrecu bombu, protiv-radarsku raketu, krstarecu i sl. ciljeve koji nemaju bas veliki ili nikakav manverski potencijal(ako ne racunamo ometanje).

Vece g opterecenje vam ne znaci nuzno veci napadni ugao ili „ostriji“ manevar, u ostalom, znate to i sami. VV rakete kratkog dometa imaju manje maksimalno G opterecenje od raketa srednjeg dometa, iako su po prirodi stvari „pokretljivije“ daleko na manjim udaljenostima.

i

@ Srbofil

Po pravilu raketa max g postiže na max brzini, kako opada brzina tako i opada i mogućnost manevra. Sam g često može biti zavodljiv, bolje je preračunati u brzinu ugaonog zaokreta, tako na pr. AMRAAM pri mah4 izvlači 40g ali kad se preračuna to je 19.5°/sec. Moderni avioni postižu preko 30°/sec…..
Ne bih se složio da rakete sistema manjeg dometa imaju manji g potencijal, često je upravo obratno, raketa sistema STRELA-10 poteže 40g, TOR ako se ne varam isto dok na primer 48n6 sa S-300 25g. Veći g znači veću ugaonu brzinu zaokreta tj veću šansu da isprati cilj. Problem kod Pancira, kako ja vidim, je odsustvo marševskog motora tj. problem za gađanje aviona na daljinama preko 10km jer terminalni deo rakete nema pogon a pošto je optimiziran za mali gubitak brzine manevarske sposobnosti mu i nisu neke. U prilog ovoj tvrdnji idu podaci koje je T6 svojevremeno objavio o učinku ruskih Pancira u Siriji. Dok je za male i brze ciljeve tipa raketa sistema grad učinak bio 1/1 za spore dronove koji su leteli na većim visinama utrošak je bio po 2 do 3 rakete. Obzirom da je dron već zahvaćen teško da njegov mali RCS tu ima udela naročito ako se uzme u obzir i postojanje sasvim solidnog optoelektronskog uređaja na Panciru. Takođe, isključio bih i ometanje, teško da takvi dronovi mogu nositi opremu za ometanje dovoljne snage tako da ostaje samo zaključak da raketa sistema Pancir, kada je primorana da se okomito penje brzo gubi energiju a samim tim i pokretljivost te mogućnost da isprati i tako trom cilj poput drona. Mislim da je Pancir od starta projektovan da primarno gađa protivradarske rakete i slične ciljeve gde velika brzina rakete omogućava brzo presretanje i daje šansu za ponovno gađanje po potrebi. Uvek postoji neki ustupak, terminalni deo projektovan da sačuva brzinu teško da može imati i neke stelarne manevarske mogućnosti a mislim da se namerno išlo na takav koncept jer bi dodavanje marševskog motora poskupelo samu raketu. Ukratko Pancir protiv raketa tj kao zaštita za veći sitem ili postrojenje, TOR za avione jer njegova raketa ima marševski motor koji 12 sec održava brzinu a i poteže 2x više g od Pancira.

m

Odličan komentar. Objašnjava suštinu pancira, a to je odbrana većih sistema od protivradarskih i krstarećih raketa. Nepodesan za avione i dronove uglavnom. Znači, naši panciri mogu da reše harm, ili jassm i to je to.

i

@mr

Pancir je smrt za A-10 ili helikoptere, može da gađa i bilo koji drugi avion ali samo na dometima gde pilot ne bi imao dovoljno vremena za manevar i na manjiim visinama. Svakako će svako dejstvo po avionu uzrokovati tzv. „mission kill“ jer će morati da odbaci teret kako bi bio pokretljiviji za izbegavanje. Ipak mislim da za kolce na krilu TOR obezbeđuje dosta veću verovatnoću.

Z

@Igor

Raketa 57E6 ima maksimalno preopterećenje od 32G.

N

Zaista se nadam da je razlog malog broja pancira za Srbiju taj sto se ceka uvodjenje pancira sm u proizvodnju da bi se narucile te verzije.
Da modifikujemo onu narodnu, pa da kazemo nadanje ludom radovanje.
Nasa vojska je toliko zaostala da se ne zna gde prvo treba uloziti stotine miliona da bi se povratilne neke mogucnosti vojske, od nedostatka i zaostalosti PO vodjenih sredstava,do nedostatka najobicnijih vozila, preko BVP, neispravnosti tenkova, manjka vertikalnog transporta, nepostojanje avionskog transporta, manjka jurisne i PO helikopterske avijacije i njihove efikasnosti na moderne ciljeve i u modernom ratovanju, sistema elektronske borbe, sistema VOJIN, svih slojeva PVO od lakih prenosivih do strateskih, koje nikad nismo ni imali, trupnih i srednjeg dometa , u vojsku se nije posteno ulagalo od ’89 godine i sada su potrebni radikalni potezi a bojim se da se u nasoj vojsci i vojnoj industriji rasipa novac na neperspektivne i davno dotrajale sisteme,koji i ako uspeju da jedva zadovolje zahteve, nece trajati mnogo, vreme ih je vec pregazilo a nisu ni usli u proizvodnju. Cela vojska nam je zastarila od obuke do sredstva.
Kadar, pre svega inzenjerski i majstorski da tako kazem, ne postoji ili je veoma slab, mali broj vojnika, oficira, infrastruktura u rasulu, nesto se popravlja ali sporo.
Nemamo mi ni vremena ni novca za beskrajne razvoje, kupiti licence i znanje i kupiti sredstva sve staro reciklirati, ulagati samo u perspektivne projekte.

Odgovori
P

NN,Vaše nade su opravdane.Dakle,malo više strpljenja je potrebno.Ni raniji sistemi nisu tamo nekad davno nabavljeni odjednom,nabavka je bila usklađena sa školovanjem kadrova za te sisteme.I to je trajalo,dosta vremena i truda je bilo uloženo.Verujem da je u toku i pridobivanje kadrova za sisteme PVO.O kvaliteti istih ne bih,jer nisam kompetentan..To je proces za koji je potrebno vreme,novac je samo jedan od faktora.Ovo što je do sada isporučeno je tek početna baza za blisku budućnost.Sve i kad bi bilo moguće da sve dođe odjednom na „gomilu“,trenutno ne bi imalo smisla,jer bi samo nepotrebno prdelo u hangarima koje,btw,nisam siguran da imamo uopšte.Puno tehnike je još uvek na livadi.Pozdrav…

Л

Питање за аутора текста, може ли се управљати системом С1 ван возила, да посада није изложена дејству протврадарских ракета или камиказа дронова?

Odgovori
Z

@Lošmi

Može, imaš primer kod Pancir SA! :)
Ipak, to je samo za arktičku verziju, jer se u kabini sa posadom nalaze sistemi grejanja i ventilacije da omoguće život i rad poslugama u uslovima ekstremnih vremenskih prilika i zbog toga je to tako izvedeno.
Ali treba znati da tu nema fizičkog razdvajanja dva vozila, vučnog i vučenog. Oni su spojeni složenim kardanskim sklopom i nije moguće „otkačiti“ vučno vozilo sa posadom i udaljiti ga 20-50 metara (na primer) od vučenog vozila (na kome se nalaze radari i rakete) i odatle njima upravljati.
Sve je tu. Ali su posade ipak malo odvojene u drugom vozilu.

Što se tiče Pancira S1 i SM, verovatno bi se ovako nešto moglo izvesti i čak sam negde pisao o tome da bi se moglo razmišljati u tom pravcu, čisto radi zaštite posada.
Naravno, neke druge osobine bi se gubile, pre svega brzina razvijanja i manevra.

Umesto toga, razvijena je ojačana kabina na SM i S1M verzijama i malo je udaljena od „borbenog dela“….

S

Ne znam zasto nismo razmisljali o Tor 2E (18km domet i 12km visina) koji ima 16 raketa po vozilu i kazu Rusi da moze da radi u „link mode“ sa NATO sistemima sto nam ostavlja mogucnost za kupovinu Spyder MR ili LR ili mozda cak Aster 30 ?

Odgovori
B

@Slobodan

verovatno zato sto je gusenicar i zato sto vise kosta. A i mi smo izgleda u fazi razvoja rakete sa dometom 12km po daljini i 8km visini. Mislim na RLN-IC/170.

Nasi Raketni-PVO-slojevi bi trebali ovako da izgledaju u narednih nekoliko godina:

1. Strela/IGLA/Mistral do 3,5km po visini
2. ??? verovatno RLN-IC do 8km po visini ???
3. Pancir S1 do 15km po visini
4. ??? Buk M2 ili nesto drugo do 20km po visini ???
5. ??? FK3 do 27km po visini ???

Gde tu jos da stavimo i TOR. I ovo je vec dosta sareno. :-)

Z

@Slobodane

Pa Slobo, ako već kupimo Tor-M2, onda brate lepo kupimo S-300VM i završimo posao! :)
Kakav onda Spyder ili Aster? Ideš da praviš sistem sa raketnim kompleksima koji imaju kompatibilne komandno-informacione sisteme.

N

Зоран,

не разумем идеју о С-300ВМ зашто влада одушев-љење тим системом, можда он и јесте нешто нај али га ставити иза леђа Аспену, и није најодговор-није, нити је нешто што би нам толерисали

Слободан,

да САМП-Т дође у нашу војску дај боже, али су шансе премале иако Астер 30 блок 1 гађа и ТБР попут Точке или израелске Лоре, а ракета је слична и ракети еринт 3 са Патриота, или 9м96 са С-350/С-400, ми се тешко одвајамо од руске технике, за нас је Спајдер

Z

@Narednik

Zato što ja smatram sistem S-300VM i sada V-4 najubotijim sistemom PVO/PRO današnjice. Ispred S-400.
To je moje mišljenje, možda se neko ne slaže, prihvatam.

A država neka nabavlja šta može i u skladu sa svim aspektima, pa i političkim, ali ja govorim o kvalitetu sistema PVO, i nešto mi ne da da preferiram „slabiji“ sistem zato što je to „politički prihvatljivije“.
Ima ko o tome razmišlja i doneće odluku šta je najbolje za državu i njene interese…. :)

i

@ Narednik I klase

„не разумем идеју о С-300ВМ зашто влада одушев-љење тим системом,…“

Zato što ima 3 radara u bateriji, zato što jedan od radara ima grešku po daljini od samo 0.04%, zato što svaki lanser ima poseban ozračivač cilja pored glavnog radara, zato što glava za navođenje cilj odrazne površine 0.05m² zahvata na 30km daljine, zato što mu rakete od prve verzije idu visoko i „padaju“ na cilj (kod ostalih S300 ovo je uvedeno kasnije) brzinom od oko 3.5maha i zato što je sve navedeno za sistem iz 80ih a koji je od tada 3 puta modernizovan.

S

@igor®
@Zoran Vukosavljević
Sve je to sjajno, a da li mi mozemo drzati taj sistem tehnicki ispravnim obzirom na toliku kompleksnost kao i koliko stavku u budzetu bi predstavljao?

S tim da je narednik u pravu, stvorilo bi mozda neki politicki pritisak koji nam u ovom trenutku ne treba.

Mislim da je onaj potez prolaska obuke za S-400, a ne kupovanje bio najbolja moguca politicka „rezerva“. Ne pravimo problem gde nam ne treba, ali u slucaju da nama naprave problem, imamo bar neki minimalan odgovor.

i

@ Srbofil

Kompleksan jeste ali je i dizajniran za armijsku PVO i kao takav pravljen da se održava u poljskim uslovima. Čisto sumnjam da je teži za održavanje od sistema BUK. Priče o držanju ovog sistema „iza leđa“ NATO-u su pomalo smešne, ako se misli na presretanje ABM sistema u Rumuniji to tehnički nije moguće. Sama nabavka rezervnih delova za održavanje je podjednako upitna kao i za bilo koji zapadni sistem koji bi kupili. Ako bismo opet bili u jačoj nemilosti suludo je verovati da bi nam neka Francuska isporučila delove. Setite se samo pakistanskih F-16, kada je amerima trebalo sve je moglo pa posle malo manje…ista priča i sa Mistralima za Rusiju…Što se tiče stavke u budžetu koštao bi isto ili manje od modernih evropskih sistema poput SAMP/T i sl…

Što se Francuza konkretno tiče mi sa njima imamo lepu istoriju ispala. Pravili smo po njihovoj licenci radar Fruška Gora koji se loše pokazao, PO sistem M79 osa je praktično licenca za LRAC F-1 ali nam nikada nisu dali tehnologiju izlivanja kumulativne glave pa je sistem od starta bio lošiji no što bi mogao, naš čuveni BUMBAR neodoljivo podseća na ERYX, evo više od decenije nikako da ga razvijemo-još jedna ispala ??? Da ne idemo u dalju i opšte poznatu istoriju….Jel moguće da nam je 100+ godina malo da naučimo neke stvari ?

S

@igor®
To sto je dizajniran za rad u trupnoj PVO ne govori vam nista o izdacima. Meni sama konfiguracija radara, sistema osvetljvanja rakete itd. govori o jako kompleksnom sistemu sa mnogo uvezanih podsistema, zato i jeste dobar, ali bi me brinula operativnost u Srbiji obzirom da nam je vojni budzet veoma promenjima stavka i nemamo neki kontinuitet ulaganja na zalost.

Za SAMP/T ja najiksrenije mislim da nemamo novca i da to ne treba ni razmatrati.

U vezi ovih „ispala“. Bukvalno su nas svi u nekom trenutku „ispalili“ i to vise puta.

Mislim da bi neki polovan sistem iz S-300PM familije bio „optimalno“ resenje, ali i to ima svoje poteskoce pre svega politicke. Nisam optimistican u svakom slucaju ni za RV ni za PVO.

@ Narednik I klase

Meni recimo nije jasna fascinacija inferiornijim zapadnim sistemima.
S300 se do sada pokazao kao odlično oružje sve ubojitije sa novim modifikacijama.
Šta mislimo? Kupimo američki sistem i oni nas sutra opet napadnu. Da li stvarno mislite da bi mogli da pucamo na njih?
Ako Neva S-125 može da obara steltove, šta onda sve može naprednija tehnika?

J

Pitanje za autora, ukoliko bi se nasa PVO oslanjala u buducnosti iskljucivo na Pancir koji bi bio optimalan broj za celu teritoriju Srbije (predpostavljam minimum minimuma 24 kom. tj 4 baterije) i da li ovaj nas Pancir S1 moze da koristi nove rakete sa Pancira SM dometa 40 km, hvala.

Odgovori
Z

@Japod

Previše druže, možda i celih 50! ;)

Ne treba koristiti Pancir za to. Treba nabaviti nešto „duže ruke“, tipa S-400 ili S-300PMU-2 ili FK-3 o kome se „šuškalo“.

Eventualno se može u NS/KG/Niš kao zamena ili dodatak uz modernizovane Kubove, uključiti po jedna baterija Pancir SM ili još bolje SM SV (gusenična verzija)….

T

Kao i nekoliko prethodnih ponedeljaka i danas odličan tekst. Zahvaljujem na trudu i angažmanu autora, kao i sajta, da nam približe nove stvari. Ono što bih generalno dodao, laički recimo, jeste da je preduslov uspješnog dejstva sredstava PVO, nebitno kog dometa, sistem ranog upozoravanja, koji treba biti kombinacija aktivnog i pasivnog osmatranja, kako bi se sredstvo što duže držalo neaktivno i maskirano.

Odgovori
Z

@Tihomir

Hvala Tihomire.
Naravno da ste u pravu. Mi smo veoma dobro osetili tokom 99-te, a i vi tokom 95-te na Kubu, sve probleme kada ti je osmatračko-akvizicijski radar ometan ili pogođen ili ga i nemaš. Najteži i najnepovoljniji je autonomni baterijski rad.

Y

Hvala na još jednom vrlo informativnom textu, ali bih imao par pitanja.
Može li se na Pancirima integrisati i neki drugi tip rakete od exportne verzije koju isporučuje proizvođač?
Ako ne može – šta bi trebalo uraditi da to postane izvodljivo?
Srdačan pozdrav.

Odgovori
A

Nisam znao da Tunguska ne može da dejstvuje raketama bez optičkog praćenja, baš čudno kad već ima radar.

Zašto postoji ovo ograničenje?

Odgovori
Z

@Andrej

Nišanski radar kod sistema 2K22 „Tunguska“, ima 2 funkcije ili 2 kanala: jednim meri daljinu do cilja, a drugim šalje komande za korekciju leta rakete. Elektro-optički nišan služi da „drži“ raketu u liniji optika-raketa-cilj i preračunava odstupanje rakete od te linije i te podatke prosleđuje u računar za upravljanje vatrom, koji formira komande za korekciju leta rakete i preko nišanskog radara ih šalje raketi.
Znači kod gađanja raketama, nišanski radar prati cilj, meri daljinu do cilja i šalje radio korekciju.
Elektro optički nišan prati cilj i preračunava odstupanje putanje rakete od linije (ravnosignalne linije).
Računar za upravljanje vatrom na osnovu daljine do cilja dobijene od radara i podataka o odstupanju rakete po uglovima (azimut i visina) od putanje ka cilju dobijenih od elektro optičkog nišana, formira komande za radio korekciju…

B

Pancir je po meni odlicno oruzje, i dokupiti jos jednu ili dve baterije, naravno uz jos neki sistem veceg dometa. Naravno nikada ne ostavljati samo jedno vozilo, vec ceo sistem u slojevitoj odbrani, i umrezen na sistem Vojin.

Odgovori
B

Nije bilo reci o verziji S2. Verovatno je negde izmedju S1 i SM. Da li je moguca modernizacija S1, na novije varijante? Koliko sam uspeo da procitam, pored Rusije, S2 poseduje jos samo Alzir, a navodno imaju i SM verziju? Mada Alzir ima sve sto postoji od oruzja, narocito PVO, tako da nije previse ni cudno. Pored Ose, Pancira (preko 100kom.), Tor M2 i BUK M2, poseduju i S350 Vytaz, HQ-9, S-300PMU2 (96 lansera) i S-400. Prosto neverovatno.

Odgovori
Z

@Branko

Nema verzije „S2“ Branko. Postojala je zabuna jedno vreme pojavom dvostrane antene osmatračkog radara na Panciru S1, pa se smatralo da je to verzija „S2“, a u stvari je to verzija koja nosi istu oznaku.
I meni bi bilo logično da ta verzija sa dvostranom antenom dobije neku drugu oznaku u odnosu na verziju sa jednostranom antenom osmatračkog radara ili barem ono „M“ (modifikovano) pored naziva, ali se to u ovom slučaju nije dogodilo.

T

Odavno nisam mislio da se aktivnije uključujem u komentarisanje, ali gospodin Vukosavljević ima odlične tekstove a i pitanja pojedinih komentatora su zaista ok. Nebitno da li je riječ o Panciru ili drugom sredstvu autonomnog dejstva, ili bateriji sredstava artiljerijsko raketnih jedinica PVO, ono što ne može nadoknaditi tt karakteristika sredstva jeste osposobljenost posade i prije svega komandira jedinice i njegov intelekt i zdravorazumna prosudba. Oklevanje, dugo razmišljanje, opšte nepoznavanje sredstava protivnika, nepoštovanje namjene sredstva i njegove sposobnosti brzine zauzimanja položaja i prevođenja u borbeni rad, nepoštovanje vremena i faktora iznenađenja, sporo napuštanje položaja i ne maskiranje u šumi …dovode do neminovne prednosti onoga ko ima vazdušnu premoć. Slušaj talas obavještavanja, 5 minuta pripreme i dejstva i šuma, majka. A ovima po pustinjama i kamenu i na pijesku, još bez talasa obavještavanja, nek je majka u pomoći.

Odgovori
J

@Zoran Vukosavljevic
Znam da nije tema ali sta mislite o tome da uzmemo od NR Kine J-31 avion ? Oni ga reklamiraju kao 5 generaciju ali ga Zapad svrstava u 4.5.
Kako bi se on po Vama pokazao u nekom eventualnom sukobu sa Rafalom ili F16v ?
Naravno, pod pretpodtavkom da novac za nabavku nije problem.
S postovanjem

Odgovori
Z

@Jovane

Na žalost, nisam toliko upoznat sa avijacijom, da bih ti mogao dati pravi odgovor. Naravno da sam čitao i o tome i da znam neke elemente, opet pre svega vezano za radarske sisteme u letelicama i mogućnosti tih radara. A same sposobnosti borbe lovca protiv lovca nisam nikada detaljno analizirao, tako da vam sada ne mogu dati adekvatan odgovor, odnosno odgovor kakav verovatno od mene očekujete! :)

S

@Jovan
Kako stvari od skoro stoje, narucis li J-31, Yugoimport dobija automatski CAATSA. Slobodno mozes odma svima sto rade u namenskoj dati otkaz.

Na zalost, ne vredi razmisljati u tom pravcu dok smo tu gde jesmo. Mozda nekad u buducnosti.

J

@Srbofil
@Zoran Vukosavljevic
Pa ne znam onda od koga da kupimo naoruzanje. Sta god pipnemo dobijemo pretnje. Mislim da imamo i mi sami dosta kvalitetnih sistema – recimo za pesadiju mozemo sve da proizvedemo, imamo komplet artiljeriju. Sve sto treba da kupimo jesu oklopne snage (opet moramo da oslanjamo na modernizaciju M84 sto ne vidim gde bi mogli da uradimo osim u Izraelu), a postavlja se pitanje od koga kupiiti BVP (Lazar je oklopni kamion) – video sam da je Kina izbacila VN-17 koji bi nama bio dobar. Protiv-oklopne rakete mozemo opet od Izraela. Generalno smatram da postoji neki minimalan prostor kroz koji bi mogli da se provucemo a da ne popijemo CAATSA. Sto se tice PVO sistema tu bismo mogli da probamo da uzmemo Barak 8 (voleo bih da gospodin Zoran u skorije vreme napise nesto o Izraelskim sistemima :) ) .
Ne znam sta Vi mislite o tome, od koga bismo najbezbolnije mogli da kupimo ono sto nam treba (naravno, ovo je sve u dometu maste buduci da kod „nasih“ nema interesa za jacanjem vojske) cak i kada bi imali novac.
S postovanjem

S

@jovan
Skoro sve sto nam treba mozemo bez sankcija kupiti i to od JK. Za nase potrebe je ova tehinka fenomenalna:

FA50 – krpi temu (Orao i Galeb). To je laki, skolsko jurisni Avion prve klase. Oko 25mio po komadu.

K21 NIFV – je za nas fantastican. Odlican oklop a laksi od drugih u svojoj klasi. Top Bofors 40mm. Elektronika i senzori za Balkana kao u svemirskom brodu. I jos jeftiniji od konkurencije.

K2 Black Panther – jedan od najboljih tenkova na svetu a mozda i najbolji.

S-350 je JK financirala. Njihova Varianta KM-SAM ima kraci domet. Znanje i tehnologiju za bolji domet poseduje JK.

Balisticke raketa kratkog ili veceg dometa isto imaju.

Ekonomski Offset koji bi se mogao sklapati bi bio izuzetan. Plus unifikacija i produkcija tehnike uz transfer tehnologije…

Malo mastanja (izvinite offtopic)

J

@Sol
1. Zastava M19 – za pešadiju (nas prozvod)
2. M84 – tenkovi (modernizovati u Izraelu)
3. VN-17 – bvp
4. Oklopni transpoteri – imaju Rusi razne varijante Tajfuna (4×4, 6×6… koji rade posao, imaju istu zaštitu kao Lazar 3 a koštaju duplo manje, a i nece nas smarati za najobičnije oklopne kamione)
5. POVR – razne verzije Sike (Izrael)
6. Artiljerija (Aleksandar MSG & Orkan II – prvi je gotov a modernizovani Orkan uradi Edepro)
Ne verujem da bismo imali većih problema da ovo nabavimo…
PVO nabaviti od Francuza (VL Mica & Aster 30) ili od Izraela (Spyder SR & Barak 8) jer su oni realno jedini sa „Zapada“ koji bi i hteli da nam prodaju nesto kvalitetno.
Za Ratno vazduhoplovstvo pokusati da platimo reket Amerima za neki F16 ako žele, a ako ne žele zakrpiti one Mig-29ke i kako nam bude.
*pretpostavka da pare nisu problem.

Y

@Sol

Da, J. Koreja ima dosta toga u samom svetskom vrhu, pa makar bi zbog ovolikog motanja kablova trebali da odškrinu vrata za transfer u Srbiju…
Međutim, nije to tako zvučno kada su parade u pitanju…

V

Zorane da li bi mogli da napisete jedab ckanak o sistemima Sosna i Tor M2 sa osvrtom na to koliko i kako bi ovi sistemu mogli da se uklope u neki buduci PVO sistem Srbije?

Odgovori
Z

@Vesko

Mogao bih, što da ne…
Evo, kandidovaću temu kod Gl. urednika portala i on će doneti odluku kada kolumna „ide“! :)

M

Zorane, Vaši tekstovi su pravo osveženje, hvala na trudu i zainteresovanosti.

Šta se dešava sa Strelom 1m? Bilo je nekih priča o modernizaciji, pa su vozila gotovo nestala čak i sa parada a zvanično se vode u inventaru,99 ih svi dobro pamtimo…Verujem da ćete uskoro pisati o našoj trupnoj PVO ali ako može mali „hint“?

Odgovori
m

Ne znam dokle ce pojedini da nam naturaju nesto sto ne mozemo upotrebiti u ratnim uslovima. Ako misle da kupuju naoruzanje iz Izraela, Francuza, USA… da bi sluzilo za politicku promociju i paradiranje ili da ga nedaj Boze okrenu sutradan prema Rusiji onda je to nesto sasvim drugo. A za sakacenje budzeta tako skupim sredstvima u ovoj krizi da i ne govorim. Protiv koga bi mogli okrenuti i upotrebiti u ratnim uslovima izraelski ili francuski PVO sistem?
Ne znam sta je vise potrebno da se neki dozovu pameti da mi takvo oruzje ne mozemo upotrebiti pritiv njih samih ili njihovih miljenika. Rusija nas nikada nece vojno napasti da bi kupovali nesto protiv njih. Izrael tesno saradjuje u vojnoj industriji sa USA i njihovi odbrambeni sistemi takodje zavise od delova iz USA. I da rese da nam prodaju sisteme PVO veliko je pitanje da li ce nam obezbediti sve sto je potrebno pri prvoj ozbiljnijoj krizi vecih razmera na ovom prostoru. Rizik je tu veliki da bi se time igrali.
Ako zelimo ozbiljnu i efikasnu odbranu treba kupovati ono najbolje i sa vecom verovatnocom isporucivanja u slucaju potrebe. Sve drugo je diskutabilno i problematicno nabavljati takve sisteme sa zapada ili iz Izraela. Sa zapada bi mogli kupovati neka sitnija sredstva koja nisu od strateske vaznosti za nas a PVO sistemi jesu kljucni sistemi za odbranu nase zemlje. Ako se plasimo pretnje sankcijama onda od efikasne odbrane nase zemlje nema nista.
Mozemo u tom slucaju kupiti Barake, Spydere, Astere… ali samo za kozmeticku upotrebu.

Odgovori
Y

Ništa nama ne bi adekvatno koristilo u realnoj potrebi – pa ni rusko i kinesko – ako sami ne pravimo…
Možda treba da nas još milion da pogine ili utekne – da bi to shvatili…
Evo kod Pancira uvališe rakete umanjenih sposobnosti (što je izgleda slučaj i sa drugim PVO raketama u našem posedu) – da bi posle prodavali skuplje rakete poboljšanih performansi – koje će tada verovatno biti zastarele za tada aktuelnu generaciju dronova i sl…
Nama je jedina optimalna varijanta sopstvena ili licencirana proizvodnja – ostalo uglavnom nije vredno ni razmatranja…

J

@Yoda
Uz duzno postovanje, ne mislim da mi posedujemo potrebna znanja cak sa sistem „malog dometa“, mozda nesto na foru Mistrala (ali da to lici na nesto i da se ozbiljno radi a ne ovo sto rade sa PASARS). Sto se tice PVO odbrane slazem se sa @mateus da nam je Rusija bolja alternativa, stavise kupovina PVO odbrane je cisto defanzivna politika koja se moze sa mnogo argumenata pravdati. Naravno, moramo da vodimo racuna da ne ugrozimo NATO interese koji nam svakog trenutna mogu tako zakuvati (Republika Srpska, Crna Gora, Raska, Kosovo, Vojvodina, migranti…) da nismo ni svesni. Mislim da bi posao bio zavrsen ako bismo nabavili – 10 baterija Pancira i oko 6 diviziona Buk M2. Mislim da je to neka „dozvoljena granica“ do koje smemo da idemo a predstavlja svemir u odnosu na ovo sto sada imamo. Mada, iznenadjuje me to sto nam niko nije prigovorio za FK3 koji ima domet 100km sto mi nekako ostavlja prostor da razmisljam o Buk M3 ili S350. Sve u svemu, ovo je cisto nagadjanje buduci da kod nas nema ama bas nikakve namere da se poboljsa stanje u vojsci (od plata do moderne opreme), sve se svodi na marketing i sepurenje bez realnog pomaka. Pozdrav

Y

@ Jovan

Neke domaće rakete već testiramo – i to navodno vrlo naprednih karakteristika… Neko znanje već postoji, a ono što se ne zna – kupe se licence, mašine, stimulišu stručnjaci da ne beže odavde glavom bez obzira…
Međutim – totalno laički – ali mi se čini da vreme radi za avijaciju protiv raketnog PVO-a bilo čijeg…
Mislim da će u budućnosti avioni mnogo lakše neutralisati rakete koje se ispale na njih – na ovaj ili onaj način (možda i sopstvenim raketnim arsenalom) – nego što će to njima činiti raketna PVO – bila ona i ruska…

S

@Jovan
1. M19 je dobra ideja. Investicija ostaje u drzavi
2. M84 je bio dobar ali vise nije. Modernizacija je skupa a ima i tehnickih granica. M84 se nemoze uporediti modernim tenkovima sadasnjice ni po cemu.
Informacije o K2 black Panther: http://www.military-today.com/tanks/k2_black_panther_mbt.htm
Ima i drugih dobrih tenkova, naravno.

3. VN-17 BVP mozda nije los ali se do sada u exportu nije prodao.
4. Navedeni ruski transporteri nisu losi. Lazar3 ima dosta mana, kao prvo oklop nema zastite od 12,7mm, kao drugo puskarnice su mozda za MUP dobre ali ne za VS u 2020u godinu.
5. SPIKE LR je odlican izbor
6. Aleksandar MSG i Oganj vredi producirati
7. PVO od francuza ili bilo koje zapadne proizvodnje je jako skup. I pratece rakete su isto preskupe. Rusi imaju sve sto nam treba. Pantsir, BukM3 ili S350, Antey 4000. Ako ne moze ruski onda kineski PVO.
8. Ratno vazduhoplovstvo ja skup sport pogotovo za balkansku sirotinju. NOVI Mig29/35, SU-30 ili navedeni F16 nemaju smisla za VS zato sto su preskupi. Sta ce nam eskadrila necega sta je toliko skupo da piloti mogu samo po 100 sati godisnje da lete(?). Ako nesto americko onda Boenig’ov T7. I to onda dve ili tri eskadrile (25mio × 24 ili 36) bilo bi jos uvek ispod miliarde i imalo bi vise smisla od kupovina u susedstvu. To je moje laicko misljenje. Pozdrav

Odgovori
m

Sol
Sami rekoste da je to vase laicko misljenje.
Pa prema tome ne bi takvo misljenje trebalo uzimati za ozbiljno i koje nema nikakvu svrhu u ozbiljnoj odbrani zemlje.
Po vama, sta ce nama lovacka avijacija jer je preskupa zato cemo braniti nebo letecim lukovima i strelama. A susedima dolaze vrlo ozbiljne vazdusne borbene masine bilo da se radi o F16v, Jas39, Rafalu…
Natura se ovde i dalje JK kao neki pouzdani partner u isporucivanju naoruzanja sto nikako ne pije vodu. Japan jedna najveca ekonomsko industrijska sila ne samo da nije mogla da ima svoju ozbiljnu vojsku vec bez dozvole jednog tutora ne sme nista prodati od vojne tehnologije kojom poseduje trecim drzavama.
Yoda
Sve je to lepo i bajkovito sto navedoste o domacim proizvodima opet upitnog kvaliteta. I ja bih voleo da mozemo sve sami da proizvodimo i tenkove, rakete razlicitih vrsta i kalibara, helikoptere, borbene avione ali na zalost to je nemoguce. I ovo sto se sada opituje ili proizvodi koliko zavisi od stranih dobavljaca? Da li je sve komplet domaci proizvod ili opet ima nekih delova iz inostramstva? Mi nikada necemo moci da napravimo bilo sta ozbiljnije u namenskoj industriji sa potpuno domacim delovima a da to bude na svetskom nivou. To su bajke.
Lep je to marketing za usi radi se ovo radi se ono. Koliko je potrebno jos vremena da takvi proizvodi udju u operativnu upotrebu pa jos upitnog kvaliteta koje zahteva savremeno bojiste?
Da li mi i dalje imamo vremena i taj luksuz da se nesto opituje, istrazuje godinama cesto bez adekvatnih rezultata a vreme prolazi? A sa druge strane kao ne smemo da nabavljamo kljucne sisteme od strateskog znacaja za nasu odbranu od onih koji su voljni da nam pomognu u ovoj situaciji. Zaduzismo se do guse za sve i svasta a kada su nam nudili kredit da se ozbiljno naoruzamo i na vreme izmisljani su razni izgovori da se to nije moglo. Tada nam se nije pretilo nikakvim sankcijama ali dzaba ode voz jer su neki genijalci politikanti tako hteli. Draze im je bilo zaduzivati se od MMF i ostalih prevaranata sa vecim kamatama. I ti genijalci su nas doveli sada u ovakvu situaciju da ne mozemo da kupujemo ono sto nam je preko potrebno za odbranu. Njima nije bilo dovoljno ni crtanje tadasnjeg ministra odbrane RF. I opet ponavljam po ko zna koji put da takve greske ne pravimo prvi put vec se to ponavlja konstantno kroz istoriju i to placamo sa takvim neoprostivim greskama velikim brojem ljudskih zivota. Ja i danas ne vidim da je neko nesto naucio iz tih katastrofalnih gresaka.
Kazes da je nasa optimalna varijanta sopstvena ili licencirana proizvodnja?
Pa kada cemo mi sve to proizvesti i to na kasicicu. 3000te godine. Kamo srece da je sve to ostvarivo, ali bojim se da necemo imati toliko vremena da razvijamo odbrambenu industriju brzinom puza. Niti ona moze da zadovolji ni 50% onim sto je nama potrebno ubuduce i kada bi zaista procvetala. A vojsci treba od igle do lokomotive sto kaze nas narod.
Na kraju ili cemo mi kupiti PVO sisteme velikih mogucnosti bez obzira na sve ili cemo i dalje sebe obmanjivati i ciniti iste greske iz proslosti.

Odgovori
Y

@mateus

Mi imamo gotovo celovekovnu tradiciju presipanja iz šupljeg u prazno i razumljivo je da zvuči više fantastično nego naučno kada se stavi akcenat na neophodnost domaće proizvodnje.
To je stanje svesti – koje je takvo kakvo je – ali nije nepromenljivo, dok sa druge strane gotovo da u svetu nema negog značajnijeg naučnog instituta, agencije ili sl. – bez naših ljudi.
Problem je u tome što ovde ne postoji volja da se očuvaju ljudski resursi – naprotiv – prisutna je bar poluvekovna strategija da se oni odstranjuju, pa ne treba da čudi što na mnogim važnim funkcijama obilujemo očigledno limitiranim pojavama…
Možemo mi kupiti bilo koje sisteme, za bilo koje pare i od bilo koga – nakon što izgradimo stadione – ali će njihova najubojitija sredstva vrlo brzo avionima postati (ako već i nisu) samo mete koje se približavaju u predvidivoj putanji, koje davi gravitacija, a sobom nose sve što je neophodno da bi se uništile…
Mi ne možemo dugo ovako – ili ćemo opstati ili nećemo – a jedno i drugo ne možemo, pa ni u stilu kao orkestar na Titaniku..

S

@mateus: hvala na komentaru :)
na vas post: „Po vama, sta ce nama lovacka avijacija jer je preskupa zato cemo braniti nebo letecim lukovima i strelama.“
zbog cega smatrate da dve ili tri eskadrile FA-50 Fighting Eagle ili T-7 Red Hawk su samo „leteci luk i strela“?

Odgovori
m

Sol
Zato sto je sve to nerealno ni tehnoloski ni politicki ni finansijski niti tu ima ozbiljne odbrane drzave. Kojim to carobnim stapicem imacemo dve tri eskadrile necega sto ce stalno visiti o koncu za dodatnu nabavku naoruzanja ili delova. To naravno nije sve ima tu jos rizika takve nabavke. Daj sledeci put da potrazimo kupovinu oruzja sa Marsa mozda ce nam vanzemaljci 🛸 prodati neki leteci tanjir. Potpuno neozbiljno. Zelim vam lepe snove.
A druga je prica ako se zeli da se cela drzava da na tacni (sto je nekim delom i uradjeno) da bi se neki zadovoljili i privoleli da nam nesto prodaju a mi da se zadovoljimo time sto cemo imati jednu, dve, tri esksdrile FA-50 ili nekakav T7. I kako bi nekima pokazali da imamo 3 eskadrile FA-50 ili T7 da bi njima jurili vrane.
Onda moze takva vasa racunica u kojoj ja ne zelim da ucestvujem. Mozda vam je sada jasnije ili treba likovno.

Odgovori
S

@Jovan
1. M19 je dobra ideja. Investicija ostaje u drzavi
2. M84 je bio dobar ali vise nije. Modernizacija je skupa a ima i tehnickih granica. M84 se nemoze uporediti modernim tenkovima sadasnjice ni po cemu.
Informacije o K2 black Panther: http://www.military-today.com/tanks/k2_black_panther_mbt.htm
Ima i drugih dobrih tenkova, naravno.

3. VN-17 BVP mozda nije los ali se do sada u exportu nije prodao.
4. Navedeni ruski transporteri nisu losi. Lazar3 ima dosta mana, kao prvo oklop nema zastite od 12,7mm, kao drugo puskarnice su mozda za MUP dobre ali ne za VS u 2020u godinu.
5. SPIKE LR je odlican izbor
6. Aleksandar MSG i Oganj vredi producirati
7. PVO od francuza ili bilo koje zapadne proizvodnje je jako skup. I pratece rakete su isto preskupe. Rusi imaju sve sto nam treba. Pantsir, BukM3 ili S350, Antey 4000. Ako ne moze ruski onda kineski PVO.
8. Ratno vazduhoplovstvo ja skup sport pogotovo za balkansku sirotinju. NOVI Mig29/35, SU-30 ili navedeni F16 nemaju smisla za VS zato sto su preskupi. Sta ce nam eskadrila necega sta je toliko skupo da piloti mogu samo po 100 sati godisnje da lete(?). Ako nesto americko onda Boenig’ov T7. I to onda dve ili tri eskadrile (25mio × 24 ili 36) bilo bi jos uvek ispod miliarde i imalo bi vise smisla od kupovina u susedstvu. To je moje laicko misljenje. Pozdrav

S

Mateus, neznam koje teskoce imate ali vam zelim sve najbolje

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Steppenwolf na: [PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Ministarstvo odbrane i dalje analizira kiparske jurišne helikoptere Mi-35P, ovaj tip helikoptera će sigurno dodatno biti nabavljen do nivoa eskadrile

Naravno bolje i pametnije 4 nova i ista (kao prethodna) nego gomila krsa za ciju samo reaktivaciju (ne modernizaciju) treba 100 miliona...tj kao 4 nova. Ako vec hoce da se kupuje polovna oprema, bolje da su to tenkovi i slicno.

17. Oct 2021.Pogledaj

Fishbed na: [PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Srbija nabavlja još Erbasovih H145M helikoptera, svi se dižu na HForce 3 nivo, potvrđena nabavka transportnih aviona, ulazi se u viši nivo industrijske saradnje

@ Drina Po običaju pišeš nešto što nije istina. Ne mogu se izjednačavati kojekakvi youtuberi i dokoličari koji komentiraju na facebooku s medjima koji izravno utječu na kreiranje javnog mnijenja. Evo recimo ovako nešto na ovoj razini ne možeš vidjet nigdje izvan Srbije: https://www.kurir.rs/vesti/politika/3786655/region-prokljucao-zbog-mocnog-lazanskog Na žalost ovo nije incident kod njih, nego pravilo. I na…

16. Oct 2021.Pogledaj

Živojin Banković na: [PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Ministarstvo odbrane i dalje analizira kiparske jurišne helikoptere Mi-35P, ovaj tip helikoptera će sigurno dodatno biti nabavljen do nivoa eskadrile

VS S4 Како знате да наши хеликоптери Ми-35М неће добити бољу електронску заштиту? Или да то неће имати евентуално додатни примерци? На кипарским хеликоптерима су ти системи застарели. Кипар на својим Ми-35П нема ПОВР Вихр, већ Штурм-В и Атаке.

16. Oct 2021.Pogledaj

VS S4 na: [PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Ministarstvo odbrane i dalje analizira kiparske jurišne helikoptere Mi-35P, ovaj tip helikoptera će sigurno dodatno biti nabavljen do nivoa eskadrile

Naravno da je bolje uzeti nove MI-35 helikoptere ,to uopste nije sporno .Kada je rec o kipariskim MI-24P ne vidim da je neko primetio da imaju bolju elektronsku zastitu helikoptera ,od nasih MI-35M,generalno gledano ukupno bolju zastitu . Takodje pored svojih limita top 30mm ima mnogo bolji ucinak na cilju od topa 23mm na MI-35M.Takodje…

16. Oct 2021.Pogledaj

Send this to a friend