BEG airport status
Ne, Beograd ne dobija novi aerodrom kod Dobanovaca; Novi Sad takođe verovatno nikada neće dobiti novi aerodrom "Dobanovci International" protiv "Nikole Tesle" / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six

Ne, Beograd ne dobija novi aerodrom kod Dobanovaca; Novi Sad takođe verovatno nikada neće dobiti novi aerodrom

Profesionalno loše obrađeno objavljivanje Prostornog plana Srbije od 2021. do 2035. godine od strane portala eKapija stvorilo je zabunu laičke i stručne javnosti tvrdnjom autora vesti da Beograd i Novi Sad dobijaju nove civilne aerodrome. To, ni u jednom delu sadržaja koju je eKapija objavila, nije tačno.

Neprofesionalnom lančanom reakcijom, uslovljenom pre svega naslovom eKapije („Novi beogradski aerodrom gradiće se kod Dobanovaca! – I Novi sad dobija potpuno novu vazdušnu luku“), velika većina mejnstrim medija prekucava vest, stavlja isti naslov po kojem se „drugi beogradski aerodrom gradi“. Neki mediji koriste i varijacije sa „Beograd i Novi Sad dobijaju nove aerodrome“. Sve i da su novinari eKapije znali šta rade i o čemu pišu, sve i da su bili strukovno mudriji korišćenjem veznika „ali“ ili odrednice „možda u nekom trenutku, ako bude to, to ili to“ u Beogradu i Novom Sadu se ne grade novi aerodromi i najverovatnije se nikada neće izgraditi.

Prostorni plan

Prostorno planiranje predstavlja strateško-administrativnu kategoriju rezervacije ograničenog resursa države (fizičkog prostora) za sve moguće društveno potrebne i nepotrebne apetite. Donosi se na duže vremenske periode, multidisciplinarno je kompleksan i, jednostavnije rečeno, trebalo bi da spreči sve buduće infrastrukturne konflikte kroz projekciju preseka budućih potreba i raspoloživog prostora. Ovaj krovni dokument se kasnije razrađuje kroz Urbanističke planove koji propisuju gde će se šta konkretno graditi (Generalni urbanistički plan, Plan generalne regulacije i Plan detaljne regulacije).

„Nikola Tesla“ u vreme Korone / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Najnoviji PPRS (Prostorni Plan Republike Srbije) objavljen je na sajtu nadležnog Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukutre na javni uvid. Rani javni uvid ovog dokumenta trajao je od 2. do 16. marta prošle godine i dobio je preko 270 sugestija i primedbi (što je i svrha koncepta javne rasprave, ne bi li konačni dokument bio što je moguće kvalitetniji).

Prostorni plan ne predstavlja nikakvu garanciju da će se bilo šta izgraditi. On je tu da temeljnim pristupom predvidi, rezerviše i nameni. Svi vidovi transporta su zastupljeni u ovom dokumentu i među njima onaj najbezbedniji, najbrži i najpraktičniji – vazduhoplovni.

„Bebo, da li si ti aerodrom u Srbiji, jer, ima te…“

Deo PPRS koji je eKapija nekritički (reklo bi se i bez uključivanja osnovnog, nestrukovnog, logičkog modula u mozgu) prenela a tiče se vazdušnog saobraćaja i Beograda glasi:

„2. nova lokacija aerodroma Beograd – usled prostornog ograničenja na postojećoj lokaciji aerodroma, predviđena je nova lokacija na 10 km zapadno od aerodroma „Nikola Tesla”, 24 km od Beograda u neposrednoj blizini auto-puta E70 na potezu Grmovac – Dobanovci – Deč. Polazno definisanje kapaciteta i potreba, na osnovu čega će se pristupiti izradi potrebne dokumentacije, ukazuje na kompleks od oko 1.100 ha, sa tri poletno-sletne staze, dva putnička terminala, dva robna terminala, logističkom i slobodnom carinskom zonom, modernom navigacionom opremom i sistemom svetlosnog obeležavanja i Кodnom oznakom aerodroma 4F;“

Novi Sad se pominje u sledećoj sekciji:

„5. izgradnja novog aerodroma Novi Sad – na lokaciji koja se nalazi na oko 15 km jugoistočno od Novog Sada, u neposrednoj blizini auto-puta A1, na potezu Кovilj – Šajkaš – Budisava, sa obuhvatom od oko 300 ha i kodnom oznakom aerodroma 4E. Neposredna blizina pruge predstavlja perspektivu za razvoj robnog, multimodalnog transporta; 6. aerodrom u Prištini – planirane su aktivnosti unapređenja usluga izgradnjom nove i rekonstrukcijom postojeće infrastrukture. Planirano je i unapređenje regionalnih veza uspostavljanjem potrebnog obima saobraćaja na relaciji Beograd – Priština.“

Analizirajmo šta sve ovo zapravo znači počevši od kraja i možda najnebitnije informacije. PPRS planira da je aerodromu „Adem Jašari“ u Prištini potrebno unapređenje a bilo bi i super, navodi se u dokumentu, kad bi bilo još vazdušnog saobraćaja sa Beogradom. Sva uopštenost ovog dokumenta i državno-administravni formalizam vidi se na primeru pominjanja Prištine. Teritorija Kosova i Metohije nije i najverovatnije nikada više neće biti pod kontrolom Srbije ali je u isto vreme prirodno i logično da država Srbija i njene institucije ne žele da same priznaju tu realnost što PPRS kao državni projekat prati.

Dovoljne mesta za još jednu pistu u njivama prema Surčinu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

„Neće se desiti“ ekvivalent unapređenja „Adema Jašarija“ su „Dobanovci International“. Ovde je sasvim razumljivo i logično (opet: novinarima koji nekad i uključe mozak) da država želi da rezerviše lokaciju za veći aerodrom koji bi gradila od nule. Da li će se to ikada dogoditi, ko će to graditi, zbog čega i od kojih para nikako nije tema za PPRS. On je tu da omogući prostor i formalnu osnovu jer najgore je da se dokumenta prepravljaju i retroaktivno oblikuju ako nekada u budućnosti zaista i bude (ko zna iz kog razloga) potrebno graditi novi beogradski aerodrom.

Međutim, to se skoro sigurno nikada neće dogoditi.

Najveća zarada u istoriji srpske vazduhoplovne industrije, koncesija aerodroma „Nikola Tesla“ trajaće 25 godina, dakle završava se 2044. godine. Nakon logičnog ograničavanja rasta (dozvoljenog obima saobraćaja) vazdušnih luka koje mogu biti konkurencija Vansijevoj „Tesli“, jasno je da d0 2044. godine neće biti dozvoljeno (koncesionim ugovorom koji javnost i dalje nije videla) građenje konkurentnog, pa i većeg po broju pista, aerodroma na samo 10 kilometara razdaljine. Sve priče o analizama PPRS-a i interpretaciji mejnstrim medija kroz „Dobanovci International“ padaju ovde u vodu budući da pomenuti PPRS važi do 2035. godine.

Kako je Tango Six već izveštavao, Vansijevo proširenje infrastrukture „Nikole Tesle“ ide po planu, uprkos najkataklizmičnijem mogućem periodu za vazdušni saobraćaj. Budući da postoji dosta zvaničnih projekcija i analiza, jedno je sigurno – beogradski aerodrom potrebu za trećom pistom neće imati pre 2043. godine. Ako i tada. Tek u tom periodu došlo bi do rasta saobraćaja (koji verovatno treba smanjiti za 4 Korona godine) koji na „Nikoli Tesli“ pravda izgradnju treće ili druge prave piste. Kao što je to decenijama već rezervisano nekim prethodnim planovima u delovima obojenim plavom bojom.

Vansiju najverovatnije ne pada na pamet da gradi još jednu pistu jer, zašto bi? Aerodrom je njihov samo na 25 godina i nemaju nikakav interes ulaganja u dodatni deo saobraćajne infrastrukture. Njihova (predkoronarna) projekcija broja putnika za „Nikolu Teslu“ je, po nekima, teško ostvarljiva fantastična brojka od 15 miliona putnika godišnje. Beogradski aerodrom dočekao je svog šestmilionitog putnika 20. decembra 2019. godine.

Pre izgradnje novih pista svakako se uvek pre pristupa menadžmentu operacija i opciji da jedna pista na aerodromu opslužuje veći broj operacija. Jedna od najvećih Vansijevih akvizicija, Getvik u Velikoj Britaniji, primer je kako aerodrom sa samo jednom pistom može opsluživati oko 45+ miliona putnika godišnje.

„Nikola Tesla“ nikada neće opsluživati četiri širokotrupca u isto vreme / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six

Jasno je da bi paralelna pista na surčinskoj strani za koju je prostor već alociran obezbedila sasvim dovoljan kapacitet „glavnom aerodromu“, odnosno aerodromu koji se nalazi pored najvećeg i poslovno-politički najznačajnijeg grada u zemlji. Svakako da postoje problemi sa okolnom divljom gradnjom u pojedinim segmentima ali je sve to lako rešivo. Prostor plave boje jedan je od primera prostornog planiranja i zbog čega je PPRS važan ili u ovom konkretnom slučaju PDR (Plan Detaljne Regulacije). Prostor za širenje „Tesle“ predviđen je još 1962. po njegovom otvaranju. PDR je ažuriran prošle godine i on predviđa, ako bude potrebno, paralelnu pistu i terminal.

Jedini validni argumenti za izgradnju novog aerodorma na novoj lokaciji su, veoma uslovno govoreći, mogućnost projektovanja od nule (bez ograničenja rasporeda iz šezdesetih godina), eliminisanje buke iznad dela Novog Beograda i rešavanje problema poslovne i druge avijacije, što nikome osim tim kompanijama nije hitan problem. Tu je takođe i problematika kodifikacije aerodroma odnosno mogućnost prihvata određenih veličina vazduhoplova. To praktično znači da bi tek potpuno novi aerodrom mogao da obezbedi dovoljno bezbedna taksiranja i integritet poletno-sletne staze za najveće putničke avione (4F kategorija) dok „Nikola Tesla“ trenutno može da prihvata samo E kategoriju (veličina A330/Boing 747). Kako je za Tango Six rečeno iz Vansija, trenutno proširenje infrastrukture će omogućiti istovremeni prihvat četiri letelice E kategorije. Vansi smatra da više od četiri letelice ovog tipa nikada neće biti na „Nikoli Tesli“ u isto vreme.

PPRS pominje Novi Sad sa, u isto vreme, modernizacijom postojećeg Čeneja i izgradnjom potpuno novog aerodroma. Novi Sad zbog blizine Beograda nema nikakvu opravdanost izgradnje većeg aerodroma od aerodorma generalne avijacije, sa eventualno betonskom pistom ako se nakon 200 godina poklope zvezde za njenu izgradnju.

Opseg planiranog investiranja u aerodrome kada se pažljivije analizira PPRS, predviđa dakle i novi aerodrom za Novi Sad i „proširenje i modernizaciju“ aktuelnog kod Čeneja. Izgradnju potpuno novog kod Dobanovaca, „Nikolu Teslu“ ali ne pominje zaboravljenu Batajnicu na kojoj je najjednostavnije napraviti low-cost revoluciju izgradnjom terminala veličine Moravinog na severo-zapadnoj strani aerodroma. Aerodroma koji ima dve dugačke betonske piste i koji bi uz dokazanu mogućnost izvedbe mešovitog aerodroma (primer Morave) bio interesantan poremećaj u tržištu opsluživanja avio-kompanija, ako neko ikad to poželi da uradi. Interesantno je da Batajnica nije uopšte pomenuta u PPRS u ovom kontekstu, dakle, samo formalno, bezbedna je od civila do 2035. godine.

Pored nepostojećih, poslednji PPRS je interesantan po zvaničnom pobrojavanju aerodroma i letelišta u Srbiji. Navodi se da u našoj zemlji trenutno ima 18 aerodroma sa dozvolom za javni avio-prevoz i 14 aerodroma (zapravo letelišta) sa dozvolom za korišćenje na kojima nije moguće obavljati javni avio-prevoz ili školovanje pilota. Dakle ukupno 32 lokacije na koje je, nekako, moguće sleteti.

…ili kako bi eKapija napisala: „Srbija ima 32 aerodroma!“.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Komentari

V

Osnovno pitanje je zasto prethodno doneseni prostorni planovi nisu onemogucili da lokacija na kojoj se nalazi ad Nikola Tesla postane premala za njegovo sirenje i dalji razvoj?
Da se prostorni planovi ne koriste kao instrumenti politike ,vec iskljucivo kao akti osmisljene strategije planiranja prostora u svrhu daljeg ekonomskog i privrednog razvoja izbjegli bi se i senzacionalisticki naslovi u medijima.

Odgovori
S

Koliko se „postuju“ stari ili vazeci prostorni planovi najbolje pokazuje i dokazuje prostor oko aerodroma N. Tesla u Surcinu.
Korupcija na svim nivoima vlasti je dovela do toga da se zidaju kuce, stanovi i poslovni objekti tamo gde nikako ne bi smeli da budu… (Plavom bojom oznaceno na postojecem PPRS oko aerodroma u Surcinu)

Odgovori
P

A da ne govorimo o uzasnom ruglu divljih naselja, suta i prljavstine koje su prva slika koju neko vidi kada dolece u Srbiju….

Evo za T6 predlog, neka kamerom snime prilaz i sletanje na LYBE i kako to sve izgleda sa pogledom „kroz prozor aviona“ preko Ledina i divljeg naselja….

First Impression – Serbia!

Z

Najbolja lokacija za aerodrom u Vojvodini je Cenej iz vise razloga.

Odgovori
S

Ja bih voleo brzi voz iz NS direkt do aerodroma i posle NBG i dalje, jer nekad ti auto nije dostupan(dakle dzabe autoput), a bus je katastrofa naravno.

Odgovori

Ili makar do Tošinog Bunara, pa odatle metro do aerodroma.

m

Mislim da je koncesija isusetno stetna za Srbiju, jer Vansi se ne bavi projekcijama I nije vizionar, vec ogranicava rast vazdusnog saobracaja I to vrlo jednostavno. Na primer, ako rast putnika zapreti da predje 15 miliona godisnje, sto je realno, po mom misljenju. Oni ce samo da povecavaju aerodromske takse u nedogled, poskupljujuci karte I terajuci operatere, jer nemaju infrastrukturu za vise putnika. Tako ce da gube gradjani Srbije. Pa pogledajte ZG, nemaju skoro ni jednog low cost.

Odgovori
L

U Zagreb ce vrlo brzo doci veliki broj LCC linija.

V

Raynarair recimo otvara liniju Podgorica-Zagreb za ovo ljeto,tako da ce sigurno biti i drugih linija za/iz Zagreba.

M

Ma ljudi, ne zavaravajte se. Kakvih 15 miliona putnika. Nema šanse, budite realni.

S

Ja mislim da treba napraviti po jedan aerodrom pored svakog grada u Srbiji. Ali da to radi kumova firma.

Odgovori
A

Laknulo mi je

Odgovori
Đ

Izradi osnovnog planskog dokumenta države treba da prethode sektorske studije na osnovu čijih nalaza se u zavisnosti od namene planira tj. rezerviše potreban prostorni resurs. Prostorni plan republike Srbije je najviši planski dokument sa obaveznom implementacijom u planove nižeg reda. Znači, ako u Planu ostane lokacija budućeg aerodroma u Dobanovcima, onda svi planovi nižeg reda moraju da to uvaže i rezervišu prostor za tu namenu. Ozbiljne države planiraju na osnovu prethodnih analiza i studija izvodljivosti, tako da nije održiva konstacija iz članka da nije bino šta se ugrađuje u plan jer nije realno da se izvede. Pa svrha planiranja je da se planira ono što je realno i izvodljivo. Šta više, ugradnjom ovakvih ideja u Plan postoji realna opasnost daljeg donošenja pogrešnih odluka pozivajući se na navode iz Prostornog plana republike Srbije. U ovom slučaju klasičan primer: Kada je prva odluka pogrešna onda jedino možemo očekivati da sve dalje odluke budu pogrešne, ali sa sve više materijalnih posledica.

Odgovori
P

U pravu ste. To je nivo dubinske kritike države za koji više nemam živaca…

S

Petar je potpuno u pravu…
Da li neko stvarno misli da je neko u drzavnom aparatu uradio bilo kakvu analizu ili studiju?!
Hajdete samo prilazne i odlazne ravni za stari i novi aerodrom, smerovi PSS u odnosu na ruze vetrova… A i sadasnja koncesija prevazilazi plan za skoro celu dekadu (setimo se limita koji su isekli Nis).
Plus sto se prave 2 aerodroma na 30min autom ili vozom, uz postojeci aerodrom, sto je nonsens vec sada sa ovim saobracajem (pre se dodje iz Novog Sada nego sa Vozdovca) koji ce da opsluze do 2 miliona stanovnika, dok 1.5 milion stanovnika severno od Novog Sada i dalje ce pre stici biciklom do Budimpeste ili Zagreba nego do aerodroma oko Beograda i dalje do Budimpeste ili Zagreba, pri tome ce za dalje letove i dalje da idu u Temisvar, Osijek…

С

Непостојање студија које претходе изради Просторног плана је чист дилетантизам власти који занемарује чињеницу да са постојећом пистом аеродром има капацитет 20-30 милиона путника. Градњом друге писте и додатних терминала, капацитет се дуплира. Овај Просторни план једино има смисла ако сачува простор од градње насеља за наредних 50-100 година. У овом времену, не знам којим плановима су се урбанисти водили када су измештали железничку и аутобуску станицу у Београду и размишљали о везама те две станице са аеродромом. Очигледно је да су потпуно занемарили основно правило у савременом саобраћају: интеграција тј увезаност свих видова саобраћаја (железничке, и аутобуске станице са аеродромом). Од око 6 милиона путника који ових година користе НТ аеродром, добар део наставља пут у унутрашњост земље или у иностранство аутобусима или возовима. На постојећем аеродрому треба планирати и пројектовати путнички терминал са железничком и аутобуском станицом, где путници и у доласку и у одласку са аеродрома могу бирати друге видове саобраћаја и имати више могућности за преседања у случају кашњења. Тај путнички терминал на аеродрому мора бити повезан редовним линијама са главних градских аутобуских и железничких станица. Сличан принцип се мора поставити и за робни терминал на аеродрому. Садашње решење је изузетно неефикасно и скупо.

Z

Upravo kao sto sami rekoste, ovo je strateska rezervacija zemljista za region za neke daleke dane i da se zemlja ne iskoristi , kao sto je slucaj sa Surcinom, u druge namene.
Kao sto i sam clanak rece, surcin ima mesta za jos jednu, ako ne i par pista.
Uzecu vam primer Toronta. Glavni aerodrom (Pearson) je jednostavno zaokruzen naseljima sa svih strana. Planom je predvidjena jos jedna pista (broj 24R) odmah do 24L, slicno kao sto se u Beogradu gradi.
Kada je prostornim planom gradic pored postojeceg aerodroma pretvorio deo iz industrijske zone u zonu za stanovalnje, aerodrom se bunio jer im to limitira nocne operacije i potencionalno stvara druge probleme. Rezultat je da kada ulazite u ta naselje na ulazu stoji ogromna tabla „ovo naselje ima pojacanu buku zbog aviona“. Receno mi je da to onemogucava stanovnistvo koje kupe nekretnine da se bune, a i agentima za nekretnine da ne uvale kucu vlasniku dok saobracaj koristi druge piste.

Toronto je prostornim planom iz 60ih rezervisao ogromnu povrsinu zemlje istocno od grada. Tu su trenutno farme i golf igralista. Svi znaju da ce jednoga dana tu biti aerodrom. Sa vremena na vreme se pojavi bombasticni clanak sa ciljem da bi npr vlasnicima skocila vrednost nekretnina, i kada procitate izmedju redova postane ocigledno.

Н

Свака част за одличан чланак!

Odgovori
С

Непостојање студија које претходе изради Просторног плана је чист дилетантизам власти који занемарује чињеницу да са постојећом пистом аеродром има капацитет 20-30 милиона путника. Градњом друге писте и додатних терминала, капацитет се дуплира. Овај Просторни план једино има смисла ако сачува простор од градње насеља за наредних 50-100 година. У овом времену, не знам којим плановима су се урбанисти водили када су измештали железничку и аутобуску станицу у Београду и размишљали о везама те две станице са аеродромом. Очигледно је да су потпуно занемарили основно правило у савременом саобраћају: интеграција тј увезаност свих видова саобраћаја (железничке, и аутобуске станице са аеродромом). Од око 6 милиона путника који ових година користе НТ аеродром, добар део наставља пут у унутрашњост земље или у иностранство аутобусима или возовима. На постојећем аеродрому треба планирати и пројектовати путнички терминал са железничком и аутобуском станицом, где путници и у доласку и у одласку са аеродрома могу бирати друге видове саобраћаја и имати више могућности за преседања у случају кашњења. Тај путнички терминал на аеродрому мора бити повезан редовним линијама са главних градских аутобуских и железничких станица. Сличан принцип се мора поставити и за робни терминал на аеродрому. Садашње решење је изузетно неефикасно и скупо.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

mm na: Kod Ostružničkog mosta se prevrnulo borbeno oruđe artiljerijsko-raketnog sistema Pancir Vojske Srbije

Mozda ima i nesto dobro u tome, da nasi nauce i kako da poprave ozbiljnije kvarove i ostecenja na ovako sofisticiranim sistemima a ne samo da vozaju i da se hvale kako su dobili bateriju pancira. Ovo verovatno moze da se popravi, ili nam rusi daju novi umesto ovog, ali tu se u stvari vidi…

10. Apr 2021.Pogledaj

Rex na: Muzej vazduhoplovstva u novom sjaju: Zbog čega morate pogledati izložbu „April ’41“ u Domu Vojske

Tačno je da je mala grupa Nemaca "osvojila" Beograd, ali vojska se raspala i grad nije ni branjen (osim odluke da se sruši most kralja Aleksandra, pa su Nemci prešli čamcem). I tačno je da su za vreme okupacije u Beogradu ubijena dva Nemca (ne računajući Aprilski rat i oktobar 1944). Koga zanima više o…

10. Apr 2021.Pogledaj

mm na: Kod Ostružničkog mosta se prevrnulo borbeno oruđe artiljerijsko-raketnog sistema Pancir Vojske Srbije

Ma pitanje je i da li moze da se nabavi pojedinacno vozilo, ili samo u kompletu

10. Apr 2021.Pogledaj

mm na: Kod Ostružničkog mosta se prevrnulo borbeno oruđe artiljerijsko-raketnog sistema Pancir Vojske Srbije

Ako uopste i moze da se popravi. A sumnjam da to moze da se zameni novim vozilom, jer se ista isporucuju samo u kompletu

10. Apr 2021.Pogledaj

Sasha na: Kod Ostružničkog mosta se prevrnulo borbeno oruđe artiljerijsko-raketnog sistema Pancir Vojske Srbije

Nije isto kad se Amerikancima sruši jedan od 1000 F16 i nama kojima leži 20% Pancira izvrnuto na autoputu.

10. Apr 2021.Pogledaj

Send this to a friend