Kako se voće ili burek prevoze avionom?

Avionski prevoz predstavlja najefikasnije rešenje za transport osetljivih proizvoda budući da oni do krajnjeg korisnika stižu za svega par sati. Kada pričamo o prevozu voća avionom u Srbiji čačkamo dva bitna politička narativa koja smo slušali decenijama: „izgradnja kargo centra na tom i tom aerodromu“ i ako osposobimo taj i taj aerodrom (čitaj: Moravu) moći ćemo da izvozimo i voće avionom.

Da li je to zaista toliko jednostavno, jeftino i izvodljivo? Kompanija cargo-partner za Tango Six posle pojašnjenja kako prevoziti čokoladu da se ne istopi i životinje sa svim potrebnim papirima, objašnjava kako se voće ili burek prevoze avionom?

Jer želite mango sa Balija

Usled rasta populacije, porasla je i globalna tražnja za voćem (pa i srpskim u takođe dalekim destinacijama). Danas, na primer mango, ne samo da je dostupan širom sveta, već su potrošači u mogućnosti da prave izbor izmedju najboljih sorti poreklom sa Balija, Tajlanda i drugih lokacija. Avio-transport ima prednost u odnosu na pomorski uvek kada je rok trajanja proizvoda kritičan faktor.

Voće može biti transportovano sveže, smrznuto i sušeno. Usled kvarljivosti i kratkog roka trajanja, transport svežeg i smrnutog voća neophodno je da bude organizovan na temperaturnom režimu. Ovo su  takozvane „PER-PERISHABLE“ pošiljke, i  sam naziv ukazuje na njihovu osetljivost.

Kao poseban, izdvaja se transport smrznutih uzoraka voća. Mnogi proizvođači voća koji svoje proizvode izvoze u Centralnu Evropu ili na Daleki Istok, redovno šalju uzorke svog voća potencijalnim kupcima. U slučaju smrznutog voća ovi uzorci često se transpotuju posredstvom specijalizovanih prevoznika koristeći suvi led. Veće količine smrznute robe obično se otpremaju u specijalizovanim rashladnim kontenjerima (“Envirotainers”), dok se manje pošiljke transportuju u specijalnim kutijama, hlađene suvim ledom.

Medjutim, iako suvi led sam po sebi ne stvara otpad, usled isparavanja u vazdušnom prostoru smatra se opasnom supstancom, pa pošiljke sa suvim ledom podležu ograničenjima. Avio-kompanije ih klasifikuju kao DG (Dangerous Goods), odnosno opasni teret, što automatski iziskuje specifičnu dokumentaciju i dužu manipulaciju, a samim tim i dodatne troškove. Lica autorizovana za rad sa opasnim teretom moraju proći kroz specifičnu obuku i biti upoznati sa svim propisima i ograničenjima aviokompanija, kako bi svaka pošiljka bila transportovana po važećim IATA regulativama.

Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner Srbija, sumira koja se to najznačajnija dobra transportuju na suvom ledu:

– Suvi led koristimo za transport smrznutog voća poput bobičastog, smrznutog povrća, kao i uzoraka hrane poput bureka, pita i drugog peciva. Pored hrane, suvi led koristimo za transport kompleta COVID testova, kao i za neke reagense, lekove i određene hemikalije koje predstavljaju sastavni deo medicinskih uređaja. Drugi metod transporta robe osetljive na promenu temperature jeste pomoću termo-gelova.

Nasuprot suvom ledu, termo gelovi ne tretiraju se kao opasna roba, ali su skuplje rešenje, i pakovani su kao tečno rashladno sredstvo koje absorbuje toplotu i održava konstantnost temperature.

Specijalnim frigo vozilima pošiljka se najpre preuzima, a potom i dostavlja na adresu. Ovaj tip pošiljaka zahteva pravovremeu rezervaciju  „express servisa“. Ovaj servis obuhvata: organizaciju preuzimanja pošiljke, smeštaj u aerodromski magacin (takođe na temperaturnom režimu), proveru prateće dokumentacije, carinjenje, buking i otpremu, pakovanje (termo kutije, suvi led, gelovi), praćenje pošiljke, monitoring hladnog lanca i isporuku na adresu.

Brz, pouzdan servis, kao i efikasna organizacija, ključni su faktor uspešnog transporta voća, koji ne trpi propuste ni u jednoj od ključnih vezivnih tačaka hladnoga lanca. – kazao je Đekić za Tango Six.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.