BEG airport status
Sveobuhvatna lista NATO gubitaka iznad SR Jugoslavije i regiona tokom rata 1999. godine Raketni sistem PVO S-125 Neva-M / Foto: Ministarstvo odbrane

Sveobuhvatna lista NATO gubitaka iznad SR Jugoslavije i regiona tokom rata 1999. godine

Danas je 22. godišnjica od početka NATO agresije na SRJ. Analizirajmo upotrebu sistema RV i PVO koje je Vojska Jugoslavije koristila u odbrani SRJ od NATO agresije, koja je trajala od 24.03.1999 i završila se 24.06. 1999. Prekid bombardovanja dogodio se 10.06.1999 radi sprovođenja Kumanovskog sporazuma i 11-dnevnog povlačenja Vojske Jugoslavije i policijskih jedinica MUP-a Republike Srbije sa prostora Kosova i Metohije, a radi raspoređivanja NATO snaga pod mandatom UN, po rezoluciji 1244.

Ova analiza obuhvata period od 24.03.1999. kada je proglašeno ratno stanje, do dana 24.06.1999. kada je ukinuto ratno stanje. Akcenat će biti stavljen na rad lovačke avijacije, sistema VOJiN i EI i PED, te raketnih jedinica PVO Neva i Kub. O upotrebi lakih artiljerijsko-raketnih jedinica PVO tokom 1999-te godine je već pisano.

Poseban deo, na samom kraju, biće odvojen za listu letelica NATO pakta, koje su oborene od strane naše PVO ili su usled oštećenja od strane PVO ili iz bilo kog drugog razloga, prijavili vanredne događaje i/ili su morali ranije napustiti tok dejstava ili su nakon sletanja morale ići na opravku usled tehničkih ili drugih problema.

Daleko moćnijoj NATO avijaciji, Vojska Jugoslavije suprotstavila se borbenim sredstvima i sistemima koji su više generacija stariji i koji, uzimajući u obzir i količine, nisu mogli efikasno odbraniti pre svega civilnu i vojnu infrastrukturu zemlje, koja je rušena i uništavana iz dana u dan, iz noći u noć. Odbrana kopnenih snaga Vojske, obavljena je uspešnije, jer su sve jedinice VJ uspešno i često manevrisale i vršile sve potrebne aktivnosti na maskiranju i obmanjivanju protivnika. U tom smislu je i sačuvan glavni udarni potencijal snaga Kopnene vojske i uništen mali broj najznačajnijih sredstava Kopnene vojske, poput tenkova, borbenih oklopnih vozila pešadije, artiljerijskih i haubičkih oruđa i višecevnih lansera raketa.

Nesrazmerno veća vojna i svaka druga moć 19 članica NATO u odnosu na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koje su angažovale preko 1000 aviona, imale 72 puta više stanovnika, 529 puta veći bruto nacionalni dohodak i 874 puta veće državne budžete, uticala je i na usvojeni model borbe za koju se opredelilo naše RV i PVO u kome je glavno bilo preživljavanje, sa definisanim ciljevima:

1. minimalni gubici u ljudstvu
2. opravdani gubici u sredstvima ratne tehnike
3. realno mogući efekti borbe protiv agresora

A gubitaka u RV i PVO je nažalost bilo…

Jedinice VOJiN (Vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje)

U toku celog rata jedinice VOJiN (Vazdušno osmatranje javljanje i navođenje) izvršavale su svoj osnovni zadatak, osmatranje vazdušnog prostora SR Jugoslavije i neposrednog okruženja, u skladu sa svojim mogućnostima i emitovanje podataka o situaciji u vazdušnom prostoru drugim delovima RV i PVO. Pritom, koristili su široku lepezu radarskih sistema i zapadnog i istočnog porekla.

Kičmu sistema VOJiN, činili su radarski kompleksi iz porodice S-600, kojih je bilo 9 na brojnom stanju, ali je na dan početka agresije, 6 radarskih kompleta bilo u funkciji. Radi se o britanskom 3D radaru, sasvim dobrih karakteristika, ali stacionarnog tipa. Najsavremeniji radarski sistemi u VJ bili su američki radari AN/TPS-70 i AN/TPS-63. Naša Vojska raspolagala je sa 4 savremena 3D radara AN/TPS-70 od kojih su 2 bila borbeno upotrebljiva na dan početka agresije i 8 radara AN/TPS-63, od kojih su samo 3 bila borbeno upotrebljiva. Problem kod američkih radara AN/TPS-70 i 63, najviše je bio u istrošenosti predajnih cevi, usled čega je jedan broj radara mogao raditi sa značajno smanjenom snagom i dometom otkrivanja, pa su čuvani u rezervi i kao izvor rezervnih delova. Potrebne predajne cevi je bilo veoma teško nabaviti usled sankcija na naoružanje prema tadašnjoj SRJ i porekla radara (SAD). U naoružanju VJ, tada se nalazio i osmatrački radar, sovjetske proizvodnje, sa najvećim dometom po daljini i visini, radar P-14, koji je radio u paru sa radarom za merenje visine PRV-11, pa su tako sačinjavali 3D radarsku stanicu. Problem i kod ovog radara je bio stacionarnost i vreme koje potrebno da se radar premesti na novi položaj. U rezervi ili kao pomoćna sredstva, jedinice VOJiN koristile su i sovjetske osmatračke radare P-12 i niskovisinske P-15.

Radar P-12 / Foto: Ministarstvo odbrane

Tokom rata, najveću pouzdanost u radu i otpornost na ometanja ispoljili su američki radari AN/TPS-70 i AN/TPS-63 i sovjetski radari tipa P-12, metarskog područja rada. Daleko manju otpornost i pouzdanost u radu ispoljili su radari iz porodice S-600 (S-605 i S-654 i S-613), kao i sovjetski P-15. Osim ovih, korišteni su i radari SUKL-a. Početna taktička zamisao bila je da se neposredno pre početka i u početnom periodu agresije neprekidno kontroliše vazdušni prostor na prilazima i iznad teritorije SRJ sa kompaktnim radarskim poljem za visine preko 1000 m iznad panonskog, 2500 m iznad brdsko-planinskog i 500 m iznad jadranskog reljefnog regiona i da se u najvećoj meri sačuvaju ljudstvo i sredstva od gubitaka.

U tom smislu, zvuči zaista impozantno da je 126. brigada VOJiN, ostvarila je 2984,57 časova rada u toku rata. Formirana je i mreža vizuelnih osmatračkih stanica VOSt, koja je bila razvijena u centralnoj Srbiji u saradnji sa Hidrometeorološkim zavodom Srbije, dok je na području Vojvodine i u Crnoj Gori razvijena samostalno. Na području Kosova i Metohije nije bilo uslova za njeno uspostavljanje.

U toku rata radarski je otkriveno 28859 formacija (iznad SRJ 6657 od kojih 6658 „X“ – neprijateljske), a mreža VOSt je otkrila 6726 formacija i predala podatke centru VOJIN. Ova mreža davala je i podatke o dejstvu naše PVO prema snagama NATO.

Jedinice VOJiN su vršile stalna manevrisanja. U toku rata posednuto je 165 radarskih položaja od kojih mnogi nisu bili inžinjerijski uređeni zbog brzine posedanja. Demontiranje se odvijalo odmah posle borbenog rada, a montiranje odmah posle marševanja i odmah se prelazilo u naređeni stepen pripravnosti (broj 1, najčešće). Stečena su značajna iskustva iz posedanja neuređenih položaja i njihovog odabira, inžinjerijskih priprema, maskiranja, izrade i oživljavanja lažnih položaja, kao i posedanja u teško pristupačnim zonama. Iako su neuređeni položaji bili teži za posedanje i funkcionisanje, pokazalo se da je po njima bilo manje dejstava nego po uređenim. Na inžinjerijski uređenim položajima sredstva i iskopana zemlja su lakše uočavani iz vazduha nego na položaju koji nije uređivan.

U kabini radara AN TPS-70 / Foto: Ministarstvo odbrane

Radarska slika dopunjavana je podacima dobijenim od VOSt-ova koji su takođe uvođeni u sistem automatizacije AS-84. Komunikacija sa VOSt-ovima je ostvarivana preko 2 različite radio mreže i preko žične PTT veze, što je pokazalo otpornost na ometanje. Određena pomoć u otkrivanju dolaska neprijateljske avijacije, dolazila je i od radio-amatera širom tadašnje SRJ, ali i Republike Srpske.

Polovinom rata, narušen je sistem VOJ i delimično je uspostavljen preuzimanjem 7 radara tipa P-15 iz Kopnene vojske. Činjenica da su skoro svi radari P-15 ili uništeni ili oštećeni u toku borbenog rada, predstavlja potvrdu njihovog angažovanja. Komandovanje jedinicama VOJiN u toku rata bilo je centralizovano sa Komandnog mesta brigade, podzemnog objekta „909“ u brdu Straževica i vršeno je neprekidno i pored povremenih narušavanja sistema veza usled dejstava NATO avijacije po stacionarnim čvorištima veze.

Nakon ljudskih gubitaka u početnoj fazi rata, na radaru AN/TPS-63, u radu su korišteni izdvojeni radarski pokazivači i kabine, tako da su izdvojene kabine sa pokazivačima bile udaljene od 100-500 metara dalje od položaja radara. Druge mere zaštite bile su maskiranje, održavanje više ratnih radarskih položaja, rastresiti razmeštaj, marševanje u etapama, korišćenje pasivnih ugaonih reflektora sa odbranu od protivradarskih raketa ili za imitaciju, izrada izdvojenih pokazivača-kabina, dežuranje ljudstva sa zaštitnim prslucima, minimalan broj ljudi u borbenim smenama, daljinsko uključivanje napona na sredstvima i ojačavanje oklopa pojedinih radara. Na svim radnim mestima u smenama, nalazile su se isključivo starešine, a ne vojnici. Naravno, rat je pokazao i otkrio i neke objektivne, ali i subjektivne propuste prilikom rada, ali su dopunskim rešenjima, naporom i većim zalaganjem ljudstva i ti problemi u određenoj meri, koliko je to bilo moguće, prevaziđeni.

Tokom rata, veći broj radarskih uređaja i sistema je pogođeno, trajno ili privremeno onesposobljeno, ali se velikim zalaganjem i željom, stručni kadar sistema VOJiN trudio da se što veći broj radarskih sistema osposobi za rad i vrati u jedinice čim je pre bilo moguće. Iako je šteta na kraju rata na sredstvima radarske tehnike bila značajna i velika, potrebno je reći da su jedinice VOJiN,  samostalno svojim kadrom i tehničkim mogućnostima ali i uz pomoć drugih tehničkih službi, stručnih ustanova, snalažljivih i kreativnih pojedinaca, firmi i preduzeća, već nekoliko godina nakon rata, sistem VOJiN ponovo osposobili tako da je po nekim karakteristikama (iako nešto manje brojnosti u tehnici) imao čak i već borbene mogućnosti nego neposredno pre rata 1999-te.

Ono što posebno treba podvući, jeste da su tokom celog rata iz sistema VOJiN, iz sastava 126. Brigade VOJiN poginula samo 2 oficira i to nažalost mlada potporučnika. Potporučnici su stradali u 06.04.1999. godine u  kabini radara AN/TPS-63 na planini Maljen, kada je protivradarska raketa pogodila njihov radar. Na mestu pogibije mladih oficira, podignut je spomenik. Pored njih, ranjena su još 4 pripadnika jedinice, a 1 je povređen.

Jedinice EI i PED (Elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva)

Kada se govori o otkrivanju ciljeva, treba obavezno pomenuti i jedinice EI i PED (Elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva). Tokom rata 1999. godine, ove jedinice bile su organizovane kroz 280. cEiO (Centar elektronskog izviđanja i ometanja). Elektronski izviđači pratili su poletanje, grupisanje i ulazak snaga NATO u vazdušni prostor SRJ i o tome izveštavali jedinice koje su bile na pravcu udara. Uspevali su da identifikuju i nalete „nevidljivih“ bombardera, poput F-117A i B-2A. Rad jedinica Centra, vršio se kroz radio-tehničko izviđanje svih vrsta radara i drugih aktivnih predajnika i elektronsko izviđanje radio-veza vazduhoplovnih snaga NATO. Radio-tehničko izviđanje je vršeno sa 3 automatizovane radio-tehničke izviđačke stanice sistema ARTIS (Automatizovani radio-tehnički izviđački sistem). Registrovani su skoro svi poznati avionski signali. Izviđačke stanice su bile raspoređene tako da je bilo moguće ostvariti goniometrijsku osnovicu, ali je zbog pravovremenih i tačnih podataka određivan samo azimut registrovanih signala i približna udaljenost na osnovu izmerene snage radarskog signala.

Elektronsko izviđanje radio-veza vazduhoplovnih snaga NATO u neposrednom okruženju i u vazdušnom prostoru tadašnje SRJ, vršeno je neprekidno sa isturenih elemenata 280. cEIO. Tako je bilo moguće praćenje aktivnosti borbenih letelica NATO u vazdušnom prostoru Mađarske, Hrvatske, BiH, Makedonije, Albanije, kao i aktivnosti iznad Jadranskog mora i juga Italije i naravno u vazdušnom prostoru same tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Centar EIO je u 64 slučaja poslao upozorenja preko komandnog mesta Korpusa PVO o naletu avijacije i očekivanom dejstvu po jedinicama i objektima Korpusa PVO. Koliko je to bilo opravdano i pravovremeno, pokazuje podatak da je u 22 slučaja izvršeno dejstvo po ciljevima Korpusa PVO, za koje je prethodno Centar poslao upozorenja. Koristeći se informacijama 280. cEIO, kao i 126. Brigade VOJIN, Komanda RV i PVO je upozorila sastave Vojske Jugoslavije 937 puta o mogućim i očekivanim dejstvima, a 269 puta snage Vojske Jugoslavije i civilne strukture na vazdušnu opasnost. Korišćenje 280. cEIO, u saradnji sa sistemom VOJiN, posebno bih za ovu temu izdvojio rad VOSt-ova (vizuelnih osmatračkih stanica) i radio-amatera, radi upozoravanja o naletu avijacije NATO ocenjuje se kao veoma uspešno u skladu sa tehničkim mogućnostima.

Jedinice EI i PED tokom rata 1999-te godine, u nekoliko slučajeva, uspele su da otkriju i identifikuju lovačko-bombarderske avione NATO kako komuniciraju oko prinudnih sletanja usled kvarova motora, elektronike ili drugih nepoznatih razloga i uzroka na aerodrome Sarajevo i Tuzla.
Ovo je važno znati kada se bude gledao spisak letelica NATO, na kraju teksta.

Lovačka avijacija

Naša lovačka vazduhoplovna komponenta, sastojala se iz najbrojnijeg tipa aviona MiG-21bis i najsavremenijeg MiG-29B. Vojska Jugoslavije je na početku rata 1999. godine, raspolagala sa 3 eskadrile lovaca MiG-21bis, raspoređenih u 2 eskadrile 83. Lovačkog puka iz Prištine (aerodrom Slatina) i jednom eskadrilom u sastavu 204. Lovačkog puka iz Beograda (aerodrom Batajnica) i sa 1 eskadrilom lovaca MiG-29B iz sastava 204. Lovačkog puka. Eskadrile su načelno brojale 14 jednosedih lovaca i 2-4 dvoseda nastavna lovca MiG-21UM i MiG-29UB.

Odlukom Komandanta RV i PVO, pred sam početak vazdušnih napada NATO, naređeno je da se zabranjuje poletanje lovcima MiG-21bis, usled ocene da su ti avioni previše zastareli i inferiorni da se suprotstave avijaciji NATO pakta i da bi to predstavljalo nepotrebno žrtvovanje pilota. Lovci MiG-21bis, nisu izvodili borbene letove tokom trajanja vazdušnog rata, ali su izvršili nekoliko letova u cilju prebaziranja sa aerodroma na aerodrom. Tako je lovačka komponenta odmah spala samo na 10-tak lovaca jednoseda MiG-29B, od ukupno 14, koji su tada ocenjeni kao borbeno spremni za izvršenje lovačko-presretačkih zadataka. Ipak, pred početak rata, problem je postojao sa najsavremenijim lovcima tipa MiG-29, kojima je isticao vremenski rok rada, pa je u skladu sa usvojenim “Programom za produženje roka rada” na letelicama nakon izvršenog prvog produžetka po programu za 15%, izvršeno i drugo produženje vremenskog roka rada na još 15%. Tokom borbenih dejstava, borbene letove vršilo je 9 aviona MiG-29B, a na svima je izvršeno drugo produženje roka rada.

MiG-29 RV i PVO / Foto: Igor Salinger, Aermedia.com

Lovački avioni MiG-29B, prvi su se suprotstavili NATO agresorima, već posle 20 časova tog 24.03.1999. godine. Na žalost, zbog velike premoći NATO aviona u vazdušnom prostoru, stalnog nadgledanja letećim komandnim centrima AWACS i snažnih elektronskih ometanja, naši lovci nisu mogli imati veći učinak u smislu obaranja neprijateljskih aviona, pa je svako poletanje pilota, bio njegova lična velika hrabrost ali i borba za goli život, a svako remećenje borbenog poretka letećih formacija NATO i barem privremeno odvraćanje od dejstva na ciljeve za zemlji, ocenjeno kao delimičan uspeh.

Prve noći, oborena su 3 aviona MiG-29, a još jedan je sleteo uz oštećenja. Ipak, lovci su nastavili sa poletanjima i već nekoliko dana kasnije, par lovačkih aviona MiG-29 poleteo je u susret neprijateljskoj avijaciji. Na žalost oba aviona su oborena u graničnom području prema Bosni i Hercegovini. U ovom letu, lovačka avijacija je nažalost zabeležila i prvog poginulog pilota. Prvih dana maja 1999. godine, oboren je još jedan avion MiG-29 iznad Valjeva, a tada je poginuo još jedan pilot, tadašnji komandant 204. Lovačkog puka. Bilo je još nekoliko poletanja prvih dana aprila, kada naši piloti nisu uspeli da zahvate protivničke avione i ispale svoje rakete, ali su se i sami uspeli vratiti na aerodrome.
Jedinice VOJiN izvršile su i 3 klasična navođenja 4 naša lovca MiG-29B na neprijateljske avione.

Ukupno je od strane NATO avijacije oboreno 6 naših pilota, od kojih su 2 nažalost poginula. Jedan avion MiG-29 je izgubljen padom letelice u fazi sletanja, prilikom manevra sa aerodroma Golubovci na aerodrom Ponikve, a još 3 aviona su uništena na zemlji. Na zemlji je uništen i jedan nastavni lovac-dvosed. Za upotrebu je, nakon rata, preostalo 4 lovca jednoseda MiG-29B i 1 dvosedi nastavni lovac MiG-29UB.

Lovac MiG-21bis nije korišćen tokom rata 1999-te godine, ali su jedinice naoružane ovim letelicama pretrpele značajne gubitke na zemlji. Na zemlji je uništeno ili teško oštećeno bez mogućnosti opravke 33 aviona MiG-21, od čega 25 lovaca jednoseda MiG-21bis, 5 nastavnih lovaca MiG-21UM i 3 lovca-izviđača MiG-21M. Za upotrebu je nakon rata preostalo  35 aviona MiG-21, od kojih su 3 bila lovci-izviđači MiG-21R i MiG-21M (prilagođen za izviđačka dejstva). Ostatak se odnosi na lovce MiG-21bis i manji broj na nastavne lovce-dvosede MiG-21UM.

Raketne jedinice PVO

Vojska Jugoslavije raspolagala je sa 2 osnovna raketna sistema za zadatke PVO teritorije i kapitalnih objekata. To su bili raketni sistemi PVO S-125 Neva-M i 2K12 Kub-M. Ovi sistemi PVO su svoj vrhunac imali u drugoj polovini 60-tih i tokom 70-tih godina prošlog veka i u ratu 1999-te su već bili zastareli sistemi, ali i sistemi koji su i dalje mogli u rukama stručnih posada, neprijatno iznenaditi napadače, pa makar i iz NATO pakta.

Raketne jedinice PVO naoružane sistemom Neva, bile su organizovane kroz 250. Raketnu brigadu PVO, zaduženu za PVO Grada Beograda i okoline i 450. Raketni puk PVO koji je bazirao u Kraljevu i bio zadužen za PVO jugozapadnog dela Srbije. Raketna tehnika je pred rat dovedena u stanje visoke tehničke ispravnosti i pouzdanosti, ali je veći problem predstavljala nedovoljna popunjenost ljudstvom, pogotovo izraženo kod 450. Raketnog puka iz Kraljeva koji je ceo bio u “NA” formaciji, što je značilo da je funkcionisao sa smanjenom kadrovskom popunom i da je za postizanje pune borbene gotovosti bilo neophodno popuniti sva 4 raketna diviziona (osnovne vatrene jedinice) ljudstvom iz rezerve i zatim provesti neko vreme na obuci. Kod beogradske 250. Brigade, 5 od ukupno 8 raketnih diviziona bilo je “A” formacije (kadrovski popunjeni), a 3 diviziona “NA” formacije. Ukupno na brojnom stanju, bilo je 12 raketnih diviziona PVO Neva i još 3 rezervna nišanska radara sa Stanicama za vođenje raketa.

Raketni sistem PVO 2K12 Kub-M / Foto: Ministarstvo odbrane

Jedinice PVO Neva, obzirom da su stacionarnog tipa, bile su izložene velikim fizičkim naporima zbog čestog menjanja položaja i manevrisanja, isto kao i kod maskiranja tehnike i postavljanja balvanske zaštite na Stanicama za vođenje raketa, kao i zaštite od vreća sa peskom, guma, starih železničkih pragova i slično. Način borbe je bio gotovo gerilski, uz stalan manevar, maskiranje i obmanjivanje protivnika.  Raketni divizioni sistema PVO Neva izvršili su 142 manevra tokom rata, koristili fizičku zaštitu za ljudstvo i tehniku prilikom borbenog rada, imitatore radarskog zračenja i pasivne reflektore, a koristili su i taktičke šeme tzv. Lažnog lansiranja raketa, uz zračenje elektromagnetne energije nišanskog radara u prostor do najviše 18-20 sekundi, kao i formiranje i “oživljavanje” lažnih raketnih položaja.

Ovakvim nadljudskim naporima, raketni divizioni Neva izvršili su tokom rata ukupno 50 dejstava i tom prilikom su lansirali 93 vođene protivavionske rakete. Sa materijalnim dokazima uništile su 2 NATO aviona i to 27.03.1999. F-117A i 02.05.1999. F-16CG. Pored toga, uz priznanje sa američke strane, pogodili su i oštetili još jedan F-117A i to dana 30.04.1999. Po zvaničnim podacima Komande RV i PVO „prema procenjenim i analiziranim parametrima gađanja i materijalnim dokazima pogodile su još 17 aviona“.

Tokom rata iz upotrebe je izbačeno 7 raketnih diviziona Neva, tako da je po završetku rata, u funkciji bilo 5 raketnih diviziona, od početnih 12 diviziona (i 3 rezervne Stanice za vođenje raketa). Naknadnim popravkama i remontima nakon završetka rata, u sistem PVO ponovo su uključena još 3 raketna diviziona.

Svoje živote na oltar otadžbini, položilo je 6 pripadnika tadašnje beogradske 250. Raketne brigade PVO, dok je ranjeno ukupno 28 pripadnika jedinica naoružanih raketnim sistemom PVO Neva, od čega 15 iz sastava tadašnjeg 450. Raketnog puka PVO i 13 iz sastava tadašnje beogradske 250. Raketne brigade PVO.

Raketne jedinice PVO naoružane sistemom Kub-M, bile su organizovane kroz 5 samohodnih raketnih pukova (srp) I to: 240. Srp PVO iz Novog Sada, 310. Srp PVO iz Kragujevca, 230. Srp PVO iz Niša, 311. Srp PVO iz Prištine i 60. Srp PVO iz Danilovgrada. Svaki raketni puk bio je sastava 4 samohodne raketne baterije, tako da je ukupan broj raspoloživih raketnih baterija bio 20, uz 2 rezervne Radarske stanice osmatranja i navođenja (RStON). Raketni sistem PVO Kub-M je mobilni sistem, sposoban da u vremenu od 5-10 minuta izvrši pripremu za marš iz borbenog poretka i obratno.

Slično kao i kod sistema PVO Neva, jedinice su vodile rat gotovo na gerilski način. Trebalo je posednuti položaj, otkriti cilj i na njega izvršiti dejstvo raketama, uz zračenje radarom od najduže 18-20 sekundi, a zatim u roku od 5-10 minuta izvršiti manevar i skloniti se sa položaja. Samohodne raketne baterije su konstantno bile u manevru i ukupno su izvršile 378 manevara. Koristeći svoju mobilnost i samohodnost, baterije Kub su manevrisale i na znatno većim distancama, formirajući zasede za NATO avione i zatvarajući pravce i sektore koji su se usled narušavanja sistema PVO otvarali za dejstvo NATO avijacije. Takođe su koristile sva raspoloživa sredstva za obmanjivanje protivnika, rad sa imitatorima radarskog zračenja, pasivnim reflektorima i dipolima, postavljanjem maketa i slično.

Jedinice naoružane raketnim sistemom PVO Kub-M, su tokom 1999-te godine dejstvovale 47 puta i lansirale 70 samonavođenih protivavionskih raketa. Nema materijalnih dokaza za obaranje NATO aviona i helikoptera, a jedinice naoružane sistemima Kub-M su po zvaničnim podacima Komande RV i PVO, „prema procenjenim i analiziranim parametrima gađanja i materijalnim dokazima pogodile 13 aviona, 2 helikoptera i 2 bespilotne letelice“.

Tokom rata iz upotrebe je izbačeno 7 samohodnih raketnih baterija Kub-M, tako da je po završetku rata, u funkciji bilo 13 raketnih baterija, od početnih 20 baterija (i 2 rezervna RStON-a). Naknadnim popravkama i remontima nakon završetka rata, u sistem PVO ponovo su uključene još 2 raketne baterije.

Svoje živote položilo je ukupno 19 pripadnika jedinica naoružanih sistemom PVO Kub-M, a ranjeno je 29 pripadnika.

Ukupno u sklopu jedinica strategijske grupacije RV i PVO, u koju ulaze Komanda RV i PVO sa neposredno potčinjenim taktičkim jedinicama, Vazduhoplovni korpus i Korpus PVO, poginulo je 39 pripadnika, ranjeno je 110, a povređeno 7 pripadnika.

Sva obaranja, oštećenja, otkazi i drugi incidenti

Što se tiče učinka borbenih dejstava jedinica PVO, treba pomenuti i zvanične podatke Vojske Jugoslavije i Komande RV i PVO. Prema zvaničnim podacima, procenama i analizama Vojske Jugoslavije, iz druge polovine 1999-te godine, navodi se da su snage RV i PVO, sa snagama KoV i RM, „uništile 61 avion, 7 helikoptera, 30 bespilotnih letelica i 4 vođena projektila“.

Kada govorimo o gubicima NATO pakta za koje postoje materijalni dokazi ili priznanje NATO pakta, podaci su sledeći:
– oborena su 2 aviona (F-117A i F-16CG)
– udes aviona AV-8B prilikom trenažne vežbe kod Brindizija – neborbeni gubitak
– udes 2 helikoptera AH-64 Apač, od kojih je jedan 27.04.1999. na 2 milje od aerodrome Rinas, udario u drveće, a drugi je 05.05.1999. godine srušen udarivši u dalekovod nekih 75 km severozapadno od Tirane. Neborbeni gubici. Stradala su 2 podoficira, što su jedini priznati gubici u ljudstvu, tokom ovog rata, za NATO pakt.

Materijalni dokazi / Foto: Muzej vazduhoplovstva

I sada dolazimo do liste na kojoj se nalaze avioni i helikopteri NATO saveza koji su u periodu od 24.03.1999. pa do 24.06.1999. godine (za vreme trajanja ratnog stanja u SRJ) bili oboreni od strane jugoslovenske PVO ili su zbog dejstva PVO ili iz bilo kog drugog razloga imali oštećenja, kvarove, prinudna sletanja ili su morali ranije napustiti tok misije.

Lista je sačinjena po podacima iz domaćih štampanih publikacija, pisanih od strane eminentnih i priznatih autora, vojnih istoričara i bivših visokih oficira RV i PVO. Takođe, lista sadrži i podatke koji su izašli u štampanim publikacijama i analizama koje su vršene od strane NATO saveza ili Američke vojske (vazduhoplovnih snaga), a korišteni su i podaci iz štampane literature zapadnih autora koji su pisali o istorijatu upotrebe nekog borbenog aviona kao i memoari bivših komandanata američkih vazduhoplovnih snaga i bivših pilota borbenih aviona koji su učestvovali u NATO agresiji.

Ova lista nam donosi te podatke, ali u njoj se ne mogu pronaći razlozi zašto je neki borbeni avion NATO imao, na primer, „problem sa hidraulikom ili elektronikom“ ili zašto je tražio prinudno sletanje. Ova lista može da posluži kao neka vrsta radnog materijala za sve amatere-istraživače poput autora ove kolumne ili pak za istraživače koji su iskusniji i imaju veće mogućnosti pristupa određenim informacijama, literaturi i na kraju i ljudima-učesnicima događaja sa “suprotne strane” i možda može doprineti da se u nekoj doglednoj budućnosti sazna više detalja.

– 25.03. F-15, sleteo na A. Sarajevo; Flame-out jednog motora.
– 26.03. F-15E, sleteo na A. Istrana; Prinudno sletanje, prilikom prinudnog sletanja teže oštećen.
– 27.03. F-117A, oboren od strane 3. rd PVO iz sastava 250. rbr PVO, raketom iz sistema S-125M Neva. Avion pao u reonu sela Buđanovci. Pronađeni ostaci aviona.
02.04. B-1B, gađan sa dva radarski vođena projektila sistema Kub-M koja su se aktivirala u blizini aviona; nije mu se zatvorio bomboluk nakon bombardovanja ciljeva; manevrisao i ostao bez goriva za povratak u matičnu bazu Fairford. Morao biti dodatno tankovan u vazduhu. Takođe, tokom sletanja udario ga je grom. Avion sleteo u Fairford sa odvaljenim delom horizontalnog stabilizatora veličine pesnice; morao nazad u SAD na opravku zbog mehaničkih problema, pa je nekoliko dana kasnije u zamenu stigla druga letelica.
– 04.04. F-16C, iz 31.AEW, sleteo na aerodrom Sarajevo; Prinudno sletanje.
– 05.04. F-16, sleteo na aerodrom Sarajevo u 02:50 časova; Kvar na motoru (Identifikacija 280.cEIO).
tačan datum nije poznat – F-117A; “Oštećenje instalacije dovoda goriva”.
– 10.04. F-15C, sleteo na A. Tuzla u 13:30 časova, Problemi sa elektronikom (Identifikacija 280. cEIO).
– 16.04. A-10A (81-0984 kodna slova SP), iz 81. EFS, sleteo na A. Skopje, Pad pritiska goriva.
– tačan datum nije poznat – 2 x A-10A, Pogođeni dejstvom protivavionske artiljerije. Priznato od strane NATO pakta u zvaničnoj publikaciji publikaciji: “NATO Air War for Kosovo: A strategic and operational assessment”.
– 18.04. F-16A Dansko RV, sleteo na aerodrom Sarajevo; Problemi sa motorom, bio u CAP misiji.
– 19.04. 2 komada F-16 Tursko RV, sleteli na aerodrom Sarajevo u 12:40 časova iz nepoznatih razloga, (Identifikacija 280.cEIO).
– 25.04. F-15 sleteo na aerodrom Sarajevo; Problemi na hidraulici.
– 27.04. Helikopter AH-64 Apache, oko 22:20 srušio se na 2 milje od aerodroma Rinas; Udario u drveće.
– 30.04. F-117A, sleteo u Spandahlem; Oštećenje repa od bliske eksplozije rakete zemlja-vazduh sistema SA-3 (zapadna oznaka za raketni sistem PVO S-125M Neva).
– 01.05. AV-8B Harrier, srušio se u more pored Brindizija, neuspešno sletanje na USS „Kearsage“ tokom trenažnog leta.
– 02.05. A-10, pogođen sa IC raketom sistema PVO Strela-2M u motor, iznad Gnjilana, oplata motora pronađena, oštećen sleteo na aerodrom Skopje, objavljene fotografije, NATO priznao pogađanje.
– 02.05. F-16CG, oboren od strane 3. rd PVO iz sastava 250. rbr PVO, raketom iz sistema S-125M Neva. Avion se srušio u reonu sela Nakučani kod Šapca. Pronađeni ostaci aviona.
– 02.05. Helikopter MH-60G poslat da pokupi oborenog pilota F-16CG, pretrpeo značajna oštećenja od automatskog oružja; intervju pilota helikoptera koji su bili akteri ove misije.
– 03.05. F-14, sleteo na aerodrom Skopje između 18-50 i 21-45; Problemi sa motorom.
– 05.05. Helikopter AH-64 Apache, srušio se oko 01:30 na oko 75 kilometara severno od Tirane; Udario u dalekovod.
– 11.05. A-10 – pilot Kapetan Short, 81. EFS, 40. EOG, pogođen raketom od strane mobilnog raketnog sistema zemlja-vazduh, avion lakše oštećen i vratio se u Đoju del Kole. Bio u AFAC misiji. NATO priznao pogađanje aviona.
– 26.05. Helikopter OH-58 – srušio se iz nepoznatih razloga, nekoliko kilometara istočno od Brčkog.
– 03.06. Mirage-2000 , sleteo na aerodrom Split; Nedostatak goriva.
– 10.06. F-16CJ sleteo na aerodrom Skopje; Iz nepoznatih razloga.
– 12.06. C-130 Hercules, srušio se iz nepoznatih razloga na severu Albanije nekoliko kilometara od granice sa Srbijom (Kosovom i Metohijom), avion rashodovan.

Ovaj spisak, verujem, može biti dopunjen i drugim letelicama i drugim događajima. Ovo je samo deo onoga što sam ja kao amater-istraživač uspeo da pronađem u domaćim i stranim izvorima, a koji se mogu smatrati pouzdanim.

Ipak, postoji još kontroverzi koje prate taj rat, i tu bi pre svega skrenuo pažnju na “slučaj B-2A”. Sigurno je da većina ljudi koje interesuje vojna tematika i dešavanja u ratu 1999-te godine, zna za potencijalno pogađanje i obaranje aviona B-2A, dana 20.05.1999. godine, od strane 3. Rd PVO tadašnje beogradske 250. Raketne brigade PVO. O tome je pisalo (i pišu i dalje) više naših visokih oficira raketnih jedinica PVO od kojih neki upravo iz jedinice koja je vršila gađanje, kao i brojni vojni istoričari, novinari-istraživači koji se bave vojnom tematikom i vojni analitičari.
U tim publikacijama, kako vreme prolazi, stalno se pojavljuju novi delići slagalice, koji će nadamo se u nekoj skorijoj budućnosti otkriti ono što se stvarno desilo te noći. Potencijalno pogađanje i obaranje aviona B-2A, bio bi stvarno kapitalni uspeh naše PVO i još ubedljivi dokaz tvrdnje koja u ovom ratu 1999-te godine svakako stoji, da „boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka“.

Prema tome pred nama je, sa stanovišta istraživačke delatnosti, zanimljivo vreme. Verujem da će, kako ono prolazi, sve više validnih podataka, informacija, svedočanstava i priznanja izlaziti na svetlo dana i to će biti najbolje priznanje svima koji su se makar kao istraživači-amateri trudili da odškrinu vrata i zagolicaju znatiželju, kao i ozbiljnijim istraživačima, vojnim istoričarima i analitičarima i bivšim visokim oficirima RV i PVO koji su izdvojili veliki deo svog vremena skupljajući i analizirajući  dostupne dokumente i na osnovu toga pisali i izdavali stručne analize i veoma zanimljive vojno-istorijske publikacije.

Ali, to će pre svega biti dodatno priznanje svim bivšim i sadašnjim pripadnicima RV i PVO i ostalim pripadnicima ARJ PVO Kopnene vojske i Ratne Mornarice, koji su te 1999-te godine, za odbranu zemlje protiv neuporedivo nadmoćnijeg protivnika, kao zalog stavili ono najvrednije što su imali – svoj život.

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista. Zoran je koautor knjige Nebeski štit sa zemlje – Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.

Komentari

D

Na Skopskom aerodromu Petrovec do nedavno su drzana 4 aviona A-10 , eksponati iz navedenog bombardovanja. Svi avioni su pretrpeli ozbiljna ostecena I vise nisu poleleteli.

Odgovori
G

To je trebalo fotografirati. Ovako je to rekla-kazala.

F

Kladim se da se radi o rashodovanim makedonskim jurišnicima Su-25. ;-)

S

Najznacaniji gubitak(pored ljudi) je da smo izgubili najvaznijeg i najmocnijeg saveznika iz 20. veka, a SAD su izgubile, mozda ne velikog, ali svakako vaznog saveznika u ovom delu Evrope, da bi dobili jedno veliko nista.

Odgovori
S

Potpuna istina. Lep tekst, procitao sam ga rado i sa gorcinom, ali da je samo ova vasa recenica umesto celog teksta, bilo bi dovoljno.

Samo kao fusnotu bih dodao i gubitak „mentalitata“, u nedostatku boljeg izraza. Time je zacementiran „tri karte za Holivud“ nacin razmisljanja, jednom za svagda.

T

Very sad this war of yours happened. I remember those times and nobody was happy about it. On the contrary…

B

Srbofile, slazem se sa tobom, jedino sto bih dodao je „nepouzdan“ uz „saveznik“.

S

@Bole
Pa „mi“ svakako jesmo bili nepuzdan saveznik od kad nas je preuzela komunisticka internacionala, pre toga smo imali vrlo jasan cilj i pripadanje, mada se tu narod nista nije pitao, nije se zivelo u nekoj demokratiji.

Velike sile su najcesce ovaj prostor pogresno razumele i nisu imale strpljena, Amerika nije izuzetak toga.

B

Srbofil
Odavno nisam procitao bolji rezime. U jednoj recenici receno sve.

j

Bravo…kratak i jasan komentar!

J

Mislio sam na ovaj post..
Najznacaniji gubitak(pored ljudi) je da smo izgubili najvaznijeg i najmocnijeg saveznika iz 20. veka, a SAD su izgubile, mozda ne velikog, ali svakako vaznog saveznika u ovom delu Evrope, da bi dobili jedno veliko nista.
Odlican komentar!

A

Mi smo tog saveznika izgubili još 1990 godine, kad je bilo jasno da SFRJ više nema budućnost i kad je nama ponuđeno da promenimo društveno uređenje i napustimo socijalizam. Ali to se nije desilo jel bi potomci partizana morali da vrate sve što su im očevi oteli. Da smo tada prihvatili ponudu sad bi postojala samo Srbija i velika uz ono naj bitnije a to je sa sačuvanim srpskim glavama. A što se tiče B 2 jedan se opružio u Hrvatskoj ko zec posle lova a jedan je sav deformisan sleteo u Rumuniji. I još nešto da dodam zašto niko ne stupi u kontakt sa našim ljudima u Italiji _ Avijano, pa da vam oni predoče šta je sve polupano pokušalo da sleti. I koliko njih se spustili na aerodrum koji se zove Jadransko more. Koliko vremena još treba da prođe da se dođe do barem trećine istine. A još da dodam i ovo broj poginulih u SRJ kreće se blizu 10000. Kako je tužno kad sve svake pomenu baš te naše žrtve i uvek se izađe sa odgovorom jako preciznim i to ovako…… Poginulo oko ili između 2000 i 2500 ljudi. Koliko godina sad nama treba da pobrojimo svoje žrtve. Pozdrav mojoj braći Srbima.

I

Bravo,fenomenalan članak!!!

Odgovori
T

Nista novo od MO sve to je BojanD. vec objavio

D

Ne moze se reci lovacka avijacija je spala na desetak ispravnih aviona MiG 29. Cemu relativnost. Avijacija je nedvosmislena u komad i procenat. Kako se iznose precizni podaci za VOJIN i druge sastave to se moze nedvosmisleno uciniti i za avijaciju. Stanje ispravnosti vodi se na dnevnom nivou tako da postoji tacan podatak za prvi i svaki naredni dan rata.

R

Slava herojima odbrane Otadžbine i stradalom narodu u agresiji na SR Jugoslaviju!

U drugoj polovini maja 1999. godine, ne mogu precizirati datum (znam da je prošla koja sedmica od Đurđevdana), bio sam kao mladi student kod kuće u Republici Srpskoj. Kuća mi je na nekoliko desetina kilometara vazdušne linije od Županje i pretpostavljenog mjesta pada B2 bombardera. Pratio sam vjesti o agresiji čitav dan i pripremao ispite i kad sam legao spavati, znam da je bila prošla ponoć, nešto je u daljini potmulo udarilo i čitava kuća se zatresla na sekund-dva. Znao sam da su naši oborili nešto veliko i mislio sam da je neki F117 ili F16 i da je pao par kolimetara od mene. Sutradan kad sam ustao pratio sam sve vjesti i apsolutno ništa nije bilo objavljeno. Jednostavno niko ništa.
Tek poslije koju sedmicu sam čuo priče da su se sforovci strkali nekuda tih dana, pa da je Radio Županja javio o padu aviona i sl. (to je ono što sam čuo iz druge ruke ono što ja znam i što sam doživio je taj stravičan udar u daljini). Tek godinama poslije su se počeli pojavljivati detalji o padu B2, pa o ograđivanju ogromnog prostora u okolini Županje, iseljavanju kuća u blizini itd.
Uvjeren sam da je naša PVO oborila ponos agresorske avijacije B2!

Odgovori
I

Ako se ne varam 20.5.1999. je navodno nešto palo u Spačvanskoj šumi i HV je blokirao taj prostor. Navodno su poslije došli Amerikanci. E sad da li je to baš bio B2, mislim da je to ipak malo vjerojatno.
Ta priča je krenula jer je navodno nedugo nakon tog incidenta B2 imena Spirit of Missouri izbrisan sa spiska letjelica USAF, ali par mjeseci kasnije je vraćen na taj spisak, tako da je moguće da je bio samo oštećen.

M

Radio i televizija su srušili oko 40 Nato aviona, a gradjani još oko 80. Ceo VMA je bio ispražnjen i tamo su čuvani piloti oborenih Nato aviona, da ih narod ne linčuje.
Bar se tako pričalo u narodu.
Karakteristično je da je broj žrtava izmedju 1300 i 3000. Državi je toliko stalo do svojih gradjana da nije ni izbrojala žrtve.

Odgovori
N

@Milan
Najbolji komentar, Srbiji je toliko stalo do svojih građana da ne zna ni koliko ih ima, a koliko su pobegli.

W

Pohvale za članak i trud.Pa oni će pre da priznaju da je Džo trudan,
nego da im je neka beda srušila avio imperiju B2.

Odgovori
K

„boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka“

Zbog takvog načina razmišljanja su izginule stotine i stotine tisuća vojnika u brojnim ratovima kroz povijest. Kao što je razvidno i iz samog bombardiranja Srbije, junačko srce nije ni blizu dovoljno za postizanje ikakvih relevantnih uspjeha.

Znam da je autor i više nego svjestan svega što je potrebno da bi se bitka uspješno izvojevala (svakako više od mene), ali ovakvi ispadi romantizma me iritiraju. Romantizacija povijesti je pogubna u oružanim snagama bilo koje države.

Odgovori
Ž

K

То је можда Ваше схватање те крилатице.

Верујем да је аутор мислио на морал и држање припадника Војске Србије 1999. Они у том тренутку нису баш имали избора а својим деловањем нису ни могли да постигну некакав како кажете “релевантан успех“.

То каква је била политика државе и шта је све потребно да би се нека битка успешно извојевала је неко сасвим друго питање и тема је за неку дубљу анализу којој није место на овом порталу.

B

@K
Niti asimetricnijeg odnosa snaga, niti pretpostavljenog ucinka u odnosu na angazovane snage u istoriji. Da li ste registrovali broj zemalja i broj aviona angazovanih u agresiji, da ne pricamo o krstarecim raketama itd. Jasno je da 20 aviona ne bi dejstvovali ni par dana. Inace bilo je 50000 vojnika stacioniranih u Makedoniji, koji su trebali biti angazovani nakon uspesnih vazdusnih operacija (eliminacije PVO i kopnenih snaga), a nije izvrseno nijedno od ta dva. Postoji jedno svedocenje da je dostavljena pretnja da ce Beograd biti ravna ploca!? ako se ne potpise Kumanovski sporazum (za pretostaviti je upotreba taktickog nuklearnog naoruzanja)

G

U moderno nacinu rwtovanja da.Ali koliko primera imas kroz istoriju gde su malobrojni pobedjivali mnogo jaceg neprijatelj.Primer kako smo mi austrougare rastavljali pa su zvali Velikog brata i potkupili Bugare da nas sa ledja napadnu

S

Pohvala za tekst,
Kolegijalne cestitke RV i PVO ekipi
Ali,
Kriminal je bio tjerati ( ili pustati) u borbu sa poluispravnom opremom
Vecina letova je bila riskantnija od ruskog ruleta
“ boj ne bije ljuto oruzje…“ su generali predoslovno shvatili tj. Boli ih briga za ljudske zrtve, u njihovoj doktrini covjek je potrosna roba

M

@B
„da ce Beograd biti ravna ploca!“ – da, to je onaj ruski predstavnik prorekao.
Ma koje crno nuklearno oružje?

I

Ono što autor hoće da kaže je da nije bitno kolika sila je protiv tebe već koliku svetinju braniš. Nadam se da shvataš taj koncept, koji je malo iznad brojčano-tehničkog bilansa.

A sama činjenica da mi Srbi, 20 godina posle poraza, i dalje hiperventiliramo na ovu temu ti govori da i u buduće generacije usadjujemo isto ono osećanje koje su u nas usadjivali očevi a to je da nema predaje i da se kad tad vraćamo.

Jer da nismo takvi nikad ne bi bili to što jesmo.

S

@B @Medo s Mora
Nije se nikad pominjalo u kontekstu nukleranog napada, nego da ce se intezivirati bombardovanje, pretpostavlja se na civilne objekte posto je u tom smeru teklo.

Neka me ispravi neko, ali koliko ja znam njima se zurilo jer operacija nije bila pod mandatom kongresa nego izvrsne naredbe predsenika koja je ogranicenog karaktera(verovatno misleci da ce za nedelju dana sve biti gotovo). Nama se zurilo jer civilna infrastruktura snabdevanja energijom i vodom ne bi mogla jos dugo da izdrzi. Rez. SBUNa je smatrana povoljnom u odnosu na sta je trazeno pre rata, racunalo se verovatno na vece angazovnje stalnih clanica SBUNa sa kojima smo imali povoljnije uslove…. sa njhovee strane je rasla podela misljenja(bar se tako kaze) i trebalo je okoncati.

Sve u svemu, ceo taj rat je bila jedna velika greska koju su najskuplje platili neduzni ljudi.

M

Iz analize se vidi da bombardovanje Srbije ili Yugoslavije nije teklo kao po loju, izbačen je veliki broj letelica iz stroja, u svakom slučaju sa štapom i kanapom naša vojska je postigla fenomenalan rezultat.Bolje da nismo imali neki savremeniji sistem PVo iz revolta i osvete gadjali bi civile sa mnogo žrtava, ovako smo kao narod prikazali nevidjenu sposobnost i spretnost u ne mogućim uslovima.

Odgovori
I

U svakom dosadašnjem bombardiranju (Irak, Afganistan, Srbija, opet Irak, Sirija itd.) je bilo više gubitaka van bojišta nego od neprijateljske vatre, što nije ni čudno s obzirom na količinu tehnike na relativno malom prostoru.

M

Ajmo izračunat, po podacima iz članka:
gubitci NATOa:
2 poginula i nekoliko ranjenih, (tehniku ne računamo)
gubitci V SRJ:
43 poginula, 117 ranjenih i povrijeđenih, (tehniku ne računamo)
Nedostaje podatak preleta/djelovanja na cilj.
VSRJ se povukla s Kosova (strateški gubitak).
Zaista fenomenalan rezultat.

S

Sa svom tehnikom, resursima i dodatnim saveznicima koje je nato imao, zemlju poput Srbije bi trebali da pregaze za 24 časa, a na kraju je ispalo da ni nakon skoro 3 meseca nisu uspeli da urade ono sto su prilikom promocije svoje kampanje pričali. Pritom neka minijaturna zemlja (za koju većina amerikanaca ni ne zna gde je) je svojom zastarelom tehnikom pogađala i obarala njihove high-tech avione koji su, slušajući njih, najbolji na svetu. S obzirom na sve to, da rezultati jesu fenomenalni.

m

@Medo s mora

Pa ne znam šta ste drugo očekivali? Da oborimo 300 aviona? Uništimo Pentagon?

S obzirom na udare na civilne objekte i privredna postrojenja (i strateška i ona koja to svakako nisu bila), rezultat je dobar. Dva poginula na strani agresora su svakako malo, ali prilike da ih ubijamo, ako baš tako mroam da se izrazim, skoro da u opšte nije ni bilo, jer su bili svakako van domašaja. Da se VJ nije povukla, svakako bi nastavili sa uništavanjem civilnih ciljeva, jer su rezultati dejstva na vojne ciljeve bili mršavi u poređenju sa angažovanom tehnikom.

A može se postaviti i pitanje, šta je konačni rezultat agresije na SRJ?

M

@SantaFe
Operacija je trajala tako dugo, jer se išlo na precizna i ograničena djelovanja. Da se htjelo, NATO je mogao napraviti puno veću štetu. Ali nije se htjelo.
Cilj nije bio uništenje Srbije već ostvarenje političkih ciljeva uz minimum štete i poginulih.

@maxy
1. cilj: rješenje situacije na Kosovu,
2. cilj: samostalnost CG

B

Medo smora
Operacija je trajala dugo, jer nije islo kako su planirali. Da na kraju nisu namerno poceli da gadjaju civilne objekta, trajalo bi do ko zna kad. jer nisu imali drugacije resenje. I to sto kazes uz minimalne stete, nema veze sa realnoscu.

D

@Medo s mora
O nekom preciznom i ograničenom delovanju nema reči. Da ne navodim sad ponaosob slučajeve gađanja civila i civilnih objekata koji nemaju nikakve veze sa vojskom ili strateškom važnošću istih. Ima sasvim dovoljno dokaza i filmskih zapisa o delovanju istih. Jednostavno bahatilo im se da pokažu silu, mogli su i uradili su, a vi ste jedva dočekali da im se nađete pri ruci u tom njihovom bespomučnom uništavanju.

M

Dodajem F-15 pored cijih ostataka je stajala reporterka u Bosni i njeno izlaganje je prekinuto nasim snimkom iz Budjanovaca. 27.III 1999. Gledao reportazu uzivo, ne mogu da se setim kija stanica, mozda MSNBC.

Odgovori
M

Da vidimo snimak. Zao mi je sto drugo ne mogu da komentarisem na taj F-15.

J

Lično gledao preko tv, mislim da je bio bbc ili skynews kad su uživo se javljali iz BiH da je oboren još jedan Mig29 ( nakon Perića i Radosavljevića) i u vatri vertikalac od f15 i sa oznakama usaf, to je bilo uživo oko 9 uveče, posle toga taj snimak se više nije emitovao, a 7nformacija o oborenom migu je pokrovena drugim breaking newsom

s

ово је тачно. била је нека локална босанска телевизија, отишли су да сниме оборени миг, а онда је репортер у бунилу изјавио „па ово је нешто америчко“ и ту се снимак прекинуо. оно што је виђено, и вртела се слика, било је да се на олупини видео натпис ANN INSP (annual inspection). то је било другог или трећег дана рата.

P

Koliko se ja sjecam tog snimka, nije bio vertikalac nego nesto sto je meni tada licilo na drop tank.
Ali je cinjenica i da tog snimka nigdje nema za naci, tako da nesto ima sumnjivo oko njega. Takodje, cinjenica je da nijedan od nasih Migova nije bio ni blizu da ispali raketu, tako da bi to tesko moglo da se pripise u gubitke iz 1999 – prije mozda dejstvu VRS 1992-1995.
A opet, ako je drop tank, to bas nista ne mora da znaci…
Puno puta „ako“…

M

@PeleBC
Bila je i fotka nekog starca sa štapom pored toga. Kao „dio oborenog aviona“, a radilo se baš u vanjskom rezervoaru za gorivu.

V

A šta ćemo sa snimkom poletanja Apača iz Italije za Albaniju i najavom prikaza njihovog sletanja ? Ja lično gledao na Sky televiziji samo poletanje, sletanja nigde…
Posle svega toga muk, svi se prave ludi, ni da beknu za te Apače…
A onda, nakon 15 dana opet isto. Snimak poletanja, samo ovoga puta su pustili i snimak sletanja u Albaniji…
I da, pustili su tada i snimak transpota PVO sistema za Albaniju…

I

Drop tank od F15 je stojao na postolju kraj jedne kuće uz sami put Šabac Loznica godinama, na mestu gde se skreće za selo Skrađani.
Postolje ima i danas, šta je bilo sa rezervoarom ne znam.

W

Najhrabrija i najsrčanija vojska koja je izašla na crtu mega sili.
Svi ostali nas mrze i dive nam se u sebi.

Odgovori
G

U moderno nacinu rwtovanja da.Ali koliko primera imas kroz istoriju gde su malobrojni pobedjivali mnogo jaceg neprijatelj.Primer kako smo mi austrougare rastavljali pa su zvali Velikog brata i potkupili Bugare da nas sa ledja napadnu

Odgovori
I

Austrougare smo rastavili iz nekoliko razloga.
-Ratno iskustvo i uvežbanost vojske iz Balkanskih ratova
-Postojanje jasnog cilja u odnosu na neprijatelja koji je ubijao civile po obroncima Cera i Šapcu i okolini
-Opremljenost jedinica prvog poziva je bila skoro na nivou nepirjatelja(puške, topovi). Prvi u svetu smo imali smb uniforme što je značajno smanjilo uočljivost jedinica
-Reorganizacija vojske koju je par godina ranije izvršio vojvoda Putnik.
-Dosta iskusnog i školovanog oficirskog kadra od nivoa komandira čete do kamdanta armije. Značajno bolje u odnosu na neprijatelja
-NAJVAŽNIJE imanje saveznika. Ulaskom Rusije u rat glavnina Austro-Ugarskih snaga je bila na frontu sa Rusijom
-Neprijatelj nas je strašno potcenio

Da NATO nije imao prijateljske aerodrome u blizini granice gubici bi bili znatno veći. Kada bi napadali Iran ili neku drugu veliku zemlju, sama veličina zemlje bi bila problem za napadačku avijaciju iz raznih razloga.

Oštećen avion koji treba da preleti 50 km ili sa istim oštećenjem 500 km. U ovom drugom slučaju je rušenje verovatnije.

Takođe, spsavanje pilota je daleko složenija i opasnija misija.

Da ne govorimo o logističkim problemima i slabijem intenzitetu napada na većeg protivnika zbog same veličine.

Moguće je i da bi letelice padale zbog tehničkih kvarova daleko češće.

NATO se lepo obrukao protiv malene Srbije i CG, šta bi tek bilo protiv ozbiljnog protivnika.

Odgovori
Z

Oboreni avion F-16CG je leteo 42 km pre nego što je konačno pao u reonu sela Nakučani kod Šapca, dana 02/05/1999. Čisto da na konkretnom primeru pokažem ovo o čemu @Boža M piše….

B

Boza M
Da dodam, ni nas nisu odmah napali, vec su nas prvo izmorili sankcijama. Oni tako godinama pokusavaju, sa Iranom, Severnom Korejom, ali im ne uspeva. Da smo mi na bar jednoj nasoj granici imali pravog prijatelja, ili cak saveznika, sigurno bi bilo i drugacije. Ovako, braniti se 360 stepeni, pun krug, je nemoguca misija. Ali nasi i pored toga nisu odustali. Vecno im Hvala.

G

Zato ne smeju iran da napadnu 80 miliona imaju samostalno sve

P

@Gladius
Prije bih rekao da je u pitanju raketni program koji drzi dobar dio Azije i strateskih partnera SAD u dometu.
SAD/NATO napada iskljucivo neprijatelje koji nemaju ofanzivni kapacitet. Sigurno je npr. Sjeverna Koreja veci neprijatelj od Libije, ali ipak je nisu napali.
Sta mislis, zasto su 1996-98 pustene price price kako VJ ima Skadove ili fiktivno nabavljane iz Kine rakete DF neki broj (ako se dobro sjecam – 22), dometa >500 km (sa protivoklopnim raketama u paketu, vec sam zaboravio)? Samo sto je taj nas blef provaljen, Rusi nisu zapravo htjeli nista da rade sa Slobom, Boris mu nije oprostio podrsku pucistima. Ali to je vec neka druga prica.

M

@PeleBC
Sjeverna Koreja ima 5znamenkasti broj topničkih položaja, a koji mogu doseći Seul. Uništenje tolikog broja oruđa u kratkom roku konvencionalnim oružjem je neizvodiv, a i Južna Koreja traži način da se stvari mirno riješe, s ciljem nekakvog ujedinjenja u budućnosti.

B

Medo s mora
Severna koreja ima oruzje da dohvati Ameriku, kakav Seul. Sprzili bi celu Juznu Koreju, Japan, i sve drzave u okolini koji bi ustupili aerodrom, kao i potopili ko zna koliko brodova i neki nosac Amerikancima.

D

Sve poglvale za clanak.
Vecna slava svim poginulim.
Da se ne zaboravi!

Odgovori
B

Slava poginulima, Hvala im. I zaboraviti necemo nikada.

B

Sta mozemo da naucimo od ovog?

Mora se povecati punjenje u glavama raketnih sistema. Izgleda da su rakete stizale do aviona i detonirale ali najcesce su samo ostetile avione. Znaci povecanje bojevih glava je potrebno!

Odgovori
M

I ja mislim da je to veoma vazan faktor. Ekslozija je eksplozija, i zato ce jos dugo praviti veliki strah i probleme avionima/pilotima , pa i posle uvodjenja protiv avionskih LASER-a.

I

Bravo, i ja sam to pomislio. Dosta raketa je eksplodiralo i malo ostetitilo aivon, ali nedovoljno za obranje. Da je bila jaca bojeva glava ko zna koliko bi obaranja bilo

M

Je li može objašnjenje procedure „oživljavanja lažnih položaja“?

Odgovori
R

Па то значи обављање одређених радњи које ће препознати ракете на авионима…Силу средстава су потрошили верујући да су погађали тенкове хахахах…

Z

@Medo s mora

Iako ti je prethodni komentar bio snishodljiv i podsmevački, ipak ću ti odgovoriti na postavljeno pitanje.
Aktiviranje lažnog raketnog vatrenog položaja vršilo se na više različitih načina.
Jedan od načina jeste da se na lažni raketni vatreni položaj razmeste makete sredstava ili neka starija rashodovana sredstva (stariji lanseri sa rashodovanim raketama ili maketama raketa, neki agregati i poluprikolice i sl.), a da se „oživljavanje“ vrši putem imitatora radarskog zračenja (IRZ) i pasivnih ugaonih reflektora, a takođe i korišćenjem radio-uređaja na emitovanju.
Na ovaj način se imitira prisustvo sredstava raketne jedinice na položaju, zračenje radara i održavanje radio-veze.

M

@Zoran Vukosavljević
Hvala na odgovoru.
Moji komentari nisu „snishodljiv i podsmevački“ več samo iskreni, a ponekad i oštri.

D

Evo da dodam.
Dakle dva bureta vrele vode, dve cevi da strce i losa kamuflaza. BL detektuje … GBU odradi svoje i u ovom slucaju jasno je ko je bolje prosao.
Gosn. Vukosavljevicu svaka Vam cast za tekst ja licno kvalitetniji pregled stanja nisam procatio.
Ne znam koliko vam u istrazivackom radu moze pomoci meni su licno zanimljive tri stvari : Rinas, snimak obaranja AH-64 koji se krije ili je vec i unisten, nocne aktivnosti na Batrovcima. Redom vase kolege iz RV iz PG, Pancevo i stari brod na Savi … Veliki pozdrav

D

Prilikom raketiranja mosta kod Grčkog konzulata u Nišu, ne sećam se datuma (druga polovina rata) sa prijateljima smo bili na brdu Koritnjak iznad Niške Banje. Nišlije znaju položaj brda. Niš se vidi kao na tacni. Čuli smo zvuk aviona ( više aviona) i eksploziju na mostu par sekundi posle čula se eksplozija u vazduhu u predelu prema iznad Sićevačke klisure. Videli crni dim i avion koji u nekom polu luku odlazi prema Svrljigu i Knjaževcu. Čuo se i nekarakterističan zvuk. Jednostavno avio je negde nestao iza planine. Iste večeri me pozvao stric da vidi kako smo i kaže da je gledao Bugarsku tv( stric živi u jednom selu na Bugarskoj granici) okolina Knjaževca. Da je na tv video snimak upaljenog aviona koji je pokušao da sleti na neki put u Bugarskoj. Nigde nisam našao podatak o ovom avionu. Za ovaj dogadjaj ja lično imam još četvoro ljudu koji su bili pored mene. Sigurno ima bar još hiljadu njih koji su tog dana bili napolju kada je bilo bombardovanje. Ako neko ima neku informaciju bio bih mu zahvalan.

Odgovori
G

Gospodine mislim da je f 18 hirnet kanadskog kraljevskog vazduhoplovstva cak sam i cuo da je 2 f 16 oborena belgijska i holandska gde su zene bili piloti

D

Drugi slučaj za koji imam bar desetak svedoka. Dogodio se 23.03 vveče pred bombardovanje.
Iznad Dimitrovgrada se pojavio avion u niskom letu iz pravca Bugarske. Naša cevna pvo je dejstvovala i čula se jaka eksplozija iznad grada video se plamen i crni dim. To mogu da potvrde žitelji Dimitrovgrada. Ne znam o kom avionu se radi.

Odgovori
T

Dobar tekst

Odgovori
1

Zato ne treba štediti za naoružanje,da nam se ne ponovi.
Ništa nije skupo,najskuplje je ono čega nema kada zatreba.
Sve pohvale autoru članka.
Sve pohvale svim našim borcima i na zemlji i u vazduhu i hvala im za dane ponosa.
Hvala i svim onim što su dali svoje zdravlje za našu zemlju i narod.
A vječna slava i hvala onima što stoje na vječnoj straži. Dok se njima budemo poklanjali u sjećali ih se,nećemo se stiditi ni naših predaka ni naših potomaka.

Odgovori
А

Поштовање,
Похвале за текст.
Једино имам замерку да је мој друг, исто се зове као и ја… са системом Стрела 1М погодио и оштетио (откинуо) авиону А-10 десни мотор… а не системом Стрела 2М.
Кад бих могао да га замолим да он напише текст… и објасни како се то све десило, било би лепо… пре много година ми је детаљно испричао како је то све догодило, остало ми у сећању… да је и ту једну ракету лансирао и размишљао да ли ће и она да се довуче до циља, јер је баш било на крајњем домету… а А-10 је бацао ИЦ – мамце. И срећа, између два мамца га је ракета и погодила. Ја му реко што не опали две, или три… он каже… ја мислио и ова једна лансирана безвезе, јер је баш на крајњем домету а откривам положај.
Поздрав

Odgovori
Z

Pozdrav Aleksandre,

Već sam imao prilike da na društvenim mrežama raspravljam o tome, ali nikada mi niko nije ponudio bilo kakve dokaze za te tvrdnje.
Ono što se zvanično tvrdi jeste da je taj A-10 pogođen u motor dejstvom 4. diviziona 52. artiljerijsko-raketne brigade iz sastava Prištinskog korpusa, ispaljivanjem rakete Strela-2M. Nakon pogotka, delovi oplate motora su se rasuli i pripadnici te jedinice su pokupili te delove i danas se nalaze kod njih u jedinici.
O tome je, pored ostalih, detaljnije pisao u svojoj knjizi i tadašnji komandant te brigade, pukovnik Miloš Đošan.

M

Gledajuci odnos snaga u ovom okrsaju i sveukupne rezultate sa danasnjim danima , moglo bi se osnovano reci da je NATO vise izgubio .
Prvo – rat se nije okoncao kapitulacijom za tri – cetri dana.
Drugo – u nekoj vrsti „zajednicke iznudice“ je potpisan „Kumanovski sporazum ili nesporazum“ , kako ko gleda na to .
Trece i po meni i najvaznije – NATO je izgubio 10 – tak „Zlatnih godina“ na Balkanu , a za to vreme su i Rusija i KIna dostigli kako ekonomski , tako i vojni potencijal koji je danas svima ocigledan .
Mi smo platili i jos uvek placamo veoma , veoma visoku cenu , ali „rezultati se sabiraju na kraju“ .
Na zalost , kraj se jos uvek ne nazire …!

Odgovori
Р

Мислим да је у питању почетак Мај-а месеца када је из Стреле 2 извршено гађање на групу авиона који су били на излазу из Србије у реону Лознице .Нису били високо и могло би се рећи да су то били Ф16 авиони и лепо и јасно се видео погодак једног од тих из групе авиона…Уследила је грмљавина авиона на небу а погођени авион је наставио лет преко Дрине и иза себе остављао је црни траг…Није прошло пуно времена и уследио је налет НАТО авиона који су одреаговали на лажне циљеве који су били на Гучеву…То је било треће дејство у том реону и највеће …Није нико ни повређен нити је ико погинуо…Не могу да се сетим датума али можда се може орјентисати на основу тог последњег дејства НАТО авиона на реон Гучева…Тад је било и погођен је сигурно авион и јасно се видео црни траг који оставља иза себе…

Odgovori
S

Ovo već tera na kršenje omerte.
Nisu bili f16 nego Tornado. Odeljenje u razmaknutom poretku 2 +2 . Leteli su u kursu 270, a raketa je došla bočno sa severne strane, lansirana negde sa kraja Lozničkog polja. Avioni su išli na 4500+ m nisu se ni“ pomerili“ . Raketa je eksplodirala između dve grupe, i nije učinila nikakvu vidnu štetu.
Vojnik koji je ispalio, dobio 7dana nagradnog odsustva.

k

Одличан чланак, детаљно написан, баш као што господин Вукосављевић иначе пише. Херојима вјечна слава.

Odgovori
i

Mala paralela koja iz drugačijeg ugla pokazuje efikasnost/vrednost nekog PVO sistema i uticaj/ važnost imanja obučene i motivisane posade.

Za izbacivanje iz stroja 7 Neva diviziona prema NATO podacima utrošeno je 208 HARM raketa tj po 29.7 po divizionu. Ako pretpostavimo da je F-16CJ nosio po 2 i redovno lansirao obe ispada da je za uništenje jednog NEVA diviziona bilo potrebno 15 dvočasovnih letova po ceni 8k usd/h uz obavezno angažovanje još jednog pratioca i demonstrativnih grupa (takođje bar 2 druga F-16) i uračunamo 250k usd po HARM raketi dolazimo do računice:

29 x 250 k usd + 15x4x 8 k usd= 7.7mil usd

Za uništenje 7 baterija KUB-a utrošeno je 389 HARM raketa tj 55 po bateriji pa je cena uništenja jednog KUB–a 14.6 milki usd.

Ovo je najkonzervativnija procena jer retko kada da je bila samo jedna demonstrativna grupa, zanemarena je lovačka zaštita kao i neophodni izviđački letovi koji prethode napadu kao i angažovanje PED aviona čiji sat leta košta daleko više. Zanemareni su i posredni troškovi realno skraćenog projektovanog životnog veka letelice. Ovo samo pokazuje koliko je tadašnja vlast vukla pogrešne poteze što se osavremenjivanja PVO tiče kao i kolika je važnost imanja dobro obučenih posada, koliko je manevar i maskiranje važno. Posredno se otvaraju vrata analizi žilavosti i upotrebne vrednosti modernijih PVO sistema poput S-300 i BUK.

Odgovori
Ž

igor®

Не знам одакле Вам подаци али нису Неве и Кубови уништавани само ПРР ракетама.

i

@ Živojin Banković

http://www.ausairpower.net/APA-2009-04.html

Radari se po pravilu gađaju PRR, posle se bombama dotuku lanseri…
Baš bombom sa laserskim navođenjem ići na „živ“ radar i ne ide, posebno tada jer dometi bombi nisu baš bili van zone dejstva sistema . A i vremenski uslovi agresoru i nisu baš bili na ruku, oblačnost je često bila niska..

Z

Gospodine Vukosavljeviću moram da se nadovežem na spisak pogođenih aviona. Dana 17.05. pogođena su dva aviona jedan je bio F-16 koji je jos na krilu imao protivradarsku raketu i koji je bio vidno oštećen kada je prosao preko sela Karlovčić, da bi u 13:07 strelac na Streli-2M pogodio Nato avion koji je leteo za prvim avionom. Sve ovo je opisano i u knjizi pukovnika Golubovića. Pohvale za tekst.

Odgovori
m

Za vreme samog rata bilo je nekoliko snimaka zapadnih reportera gde su izveštavali o oborenim ili oštećenim avionima ali su expresno sklonjeni i demantovani od strane agresora. Sećam se jednog snimka italijanske TV iz Aviana gde reporter tvrdi da je nato avion oboren i da se nije vratio u bazu Aviano. Ako je neko uspeo da sačuva taj snimak, ko zna. Uglavnom kao jedna mala država sa slabim resursima i potpuno inferiornom tehnikom i po kvantitet i kvalitetu, dobro smo ih materijalno istrošili sto se tome nisu nadali da upotrebe toliki vojni arsenal protiv malene Srbije. Sta bi bilo da su odmerili mišiće sa nekom mnogo jacom armijom? Smatram da nijedan sused ne bi izdržao takvu agresiju ni jedan dan a da ne govorim o 78 dana. Čak i da su imali bolju i moderniji tehniku od nas od PVO do RV. Mogu sada neki da omalovazavaju našu odbranu ovako ili onako ali to je činjenica.
Mi smo tada zaista išli u boj srcem znajući da branimo svoju otadzbinu sebe i svoje najmilije. Medjutim danas u savremenim ratovima sve je teže boriti se ,, srcem u junaka“ sa savremenim i pametniji mašinama. Sve prognoze idu na to da će veštačka inteligencija preovladati svetom pa tako i u sferi naoruzanja gde polako nici borbeni roboti kako na kopnu tako i u vazduhu. Ako želimo da imamo neki vid samostalnosti ubuduce mi moramo hvatati korak sa takvom tehnologijom. Ne vršiti nekakve kozmetičke dorade na bilo kom sistemu i time sebe zavaravati da to može efikasno da se upotrebi protiv sve savremenijih ofanzivnih robotizovanih sredstava. Budućnost ratovanja su robotizovani sistemi, nedostatak pilota zamenice lovci bez pilota na tim projektima već rade velike sile. Treba na to sve naći odgovor. Sistemi Neva i Kub tu više nema šta da traže.
Sigurno je da smo tada uspeli da im nanesemo ozbiljniju štetu ko god šta mislio i to omalovazavaju ili ismejavao jer je činjenica da je taj NATO pakt zahtevao i tražio pregovore sa nama. Bio je u nekom problemu, činjenica je da kako je agresija proticala tako su polako počeli da gube medijski rat i javno mnjenje upravo u zapadnim zemljama setimo se toga, bilo je i javnih demonstracija po Evropi. A ovo kako je Ahtisari ili Cernomirdin izjavio da će Beograd ili Srbija biti ravna kao sto, to je bio blef da bi se Milošević uplašio i pristao na sporazum.
Nas najveći problem danas je što mi kao po običaju nismo izvukli nikakve pouke iz svega toga, ne mislim na diplomatiju jer i tu treba izvući neke pouke. Mi nastavljamo po starim pravilima kao da je to neko sveto pismo pa se držimo toga kao pijan plota. A to je neadekvatna i nedovoljno opremljena vojska savremenim sredstvima ključnim za odbranu i odvraćanje od bilo koje agresije. Mozda je nekima jedna baterija Pancira dovoljna za tako nešto, meni nije. Mozda se nekome prividja da sa sistemima Neva i Kub a tu je i Pasars može danas da odvrati bilo koju mocniju silu od nas. A bićemo (mozda) opet u situaciji ubuduce da nam se opet preti sa zapada ovim ili onim, za sada samo diplomatski. Druga je priča da li će se na sve to pristati ili neće šta se bude tražilo od nas ubuduce. Kakve god imali odnose sa nato oni će nas drobiti, i dalje huskati druge na nas za svoje interese, ništa novo.
Jedno od ključnih pitanja je zašto su agresor i uklonili više snimaka zapadnih medija o onesposobljavanju njihovih aviona i zašto su oni prvi pokrenuli inicijativu za pregovore u Kumanovu, ako im je sve išlo kao po loju kako su tvrdili? Očigledno da je negde nešto zaskripalo. Zasto bi ,, apokalipsa“ uopšte pokretala pregovore jer su bili apsolutni pobednici kako tvrde i dan danas zluradi domaci prozapadni analitičari za sve i svasta i pojedini komentatori ovde.
Od 99te je prošlo 20 godina mnogo toga se promenilo u svetu naoruzanja, danas su na scenu neki drugi mnogo savremeniji i ubitacniji lovci nove generacije, novi efikasniji izviđački avioni, nove generacije BPL, nove savremenije i preciznije rakete sa novim sklopovima za samonavodjenje, novi sistemi za ometanja itd…
A mi za ovih uzalud potrošenih 20 godina apsolutno uradili ništa nismo na tom polju. Danas se nešto radi ali vrlo sporo i ne na onom polju od čega zavisi ključna i strateska odbrana svake samostalne države a to su najsavremeniji sistemi PVO srednjeg i velikog dometa. Sve ostalo je samo suplja prica. Pasars ne moze dugo da opstane na bojistu ili bilo koji sistem malog dometa bez podrške velikih sistema i obrnuto. A kako će Neve i Kubovi sa Pasarsom i baterijom Pancira odbraniti infrastrukturu po Srbiji?
To izgleda ni danas nikog posebno izgleda ne zabrinjava. Kad je nešto Srbin nešto naučio iz sopstvenih grešaka? Prosto sam zatečen saznanjem da smo imali toliko mali broj sistema PVO za onoliku nekada SFRJ. Meni su punili glavu 70ih i 80tih godina sasvim drugim pričama kao i za RV. Imamo ovo, imamo ono a zapravo skoro ništa imali nismo, osim gole komunističke propagande. Moralo se računati da će doći do agresije u toj deceniji 90tih godina jer je sve ukazivalo na to. Trebalo je osposobiti PVO na visi nivo pre sankcija od modernizacije do kupovine drugih boljih sistema u to vreme. Nista ni tu nije uradjeno jer još krajem 80tih 88ma, 89ta je bilo očigledno da će se USA okomiti na nas. Iz kojih razloga dugačka je priča. Sve se to nije predupredilo na vreme. I onda se očekuje S300 pod sankcijama i u toku bombardovanja što je neverovatno.
U datim okolnostima tadasnja VJ je učinila nemoguce. Na sreću pored svih nedaća i inferiornosti tehnike tada smo stvarno bili najaci vojnički u istoriji naše odbrane Srbije. Stopirati bar za neko vreme najmocniju vojnu silu u istoriji je pravi podvig jedne sankcijama iznurene zemlje. A koga je ta ogromna sila napala bez prethodno iznurivanje sankcijama te napadnut države?
Pa čime oni mogu da se podice u svojoj istoriji? Bacanjem atomske bombe možda, bez ikakvog razloga i vojnog značaja.
Neka je večna slava i hvala svim našim herojima koji su dali svoj život u odbrani otadzbine. Kao što je rečeno branili smo tada zemlju srcem protiv visoke tehnologije. Ali danas protiv sadašnje tehnologije pored srca potrebno je imati konačno i pravu tehnologiju za to, krajnje je vreme.

Odgovori
N

Према књизи „NATO’s Air War for Kosovo: A Strategic and Operational Assessment“ коју је публиковаo RAND у склопу „Air Force Strategy“ у августу 2001 године говори о лансирању преко 800 ракета и то 124 лака преносна – Стрела 2М, Игла, Стрела 1, 26 Стрела 10 (категорисано као непознато), 188 СА-3 и 477 СА-6. Наведени бројеви значајно превазилазе бројеве који су наведени у чланку. Немам намјеру да у питање доводим ваше бројеве него прије свега хоћу да кажем да је RAND за потребе УСАФ појачао бројеве испаљених ракета како би Нортроп, Боинг и Локид добили на цијени, није исто ако вас гађа 80 или 477 ракета (1:6), а ви преживите.
У нападу на српске ПВО системе и ВОЈИН испаљене су 743 ракете. Та бројка више говори о њима него о нама иако је Мајкл Шорт, комадант УСАФ рекао да је српска ПВО одлучила да се крије и да су испаљења ракета била углавном „балистичка“ без правог вођења, број испаљених ХАРМ-ова га итекако демантује.
Оно што ме увијек запрепасти у писању западне пропагандне машинерије је конзистентна неконзистентност када се прича о Србима, о српској војсци, о ПВО….
Посматрајући тај рат са дистанце, када се сагледају разлози за улазак у рат, постављени циљеви и на крају реализовани циљеви може се закључити да нити један од прокламованих ратних циљева (уочи рата) није остварен нити је спријечено „етничко чишћење“ нити је уништена „способост Милошевића да води рат против ненаоружаних Албанаца“.
Каснија дешавања, Кумановски споразум, Резолуција 1244, проглашење независности 2008 у марту 1999. нису била видљива у прољеће 99, како за Србе тако ни за остале, а то показују десетине докумената у којима се говори о неопходности копнене инвазија Србије без икаквог помињања Косова и Метохије.
Кад се погледа сила која је ишла на Србију (и пола Црне Горе) јасно се може закључити да су Мајкл Шорт (покојни, умро од рака 2017) и слични њему много осиони када је у питању технички и технолошки инфериоран непријатељ који је при томе у потпуном стратешком окружењу, без савезника, окружен изразито непријатељским народима.
Шта би се десило са оваквом коалицијом да је напала неку озбиљну државу (нажалост мало их је) лако је претпоставити. Удар на Русе или Кинезе не треба узимати за озбиљно, јер како каже помеута књига у рату против Србије (и пола ЦГ) учествовало је 6 Б-2 од 9 који су у том тренутку били оперативни (осталих 10 авиона је било у Нортроп Груману на модернизацији). Да ли и флота од 20 Б-2 може бити озбиљна за такве државе, мислим да не може.
Једна интересантна ствар у вези Б-2 је увођење првог произведеног Б-2 (AV-1) у наоружање , као задњег, у мају 2000. Иако сумњам да је наша ПВО уопште и видјела Б-2 (американци кажу да су летили непримјећени), о погађању да и не говорим, има нека контроверза око овог авиона. Наиме, „Дух Америке“ је повучен 1993. године, био је то авион за тестирање, да би био представљен као најновији 14. јула 2000. године, (блок 30), а „Дух Оклахоме“ (Блок 20) у употреби од 1996. постаје авион за тестирање, мало необично.

Odgovori
D

Pozdrav svima!
Vojni rok sam služio kao slušalac 100. kl. ŠRO RV i PVO na Batajnici, formiranoj 2000. godine. Znači, malo posle agresije … Verovatno su iskustva 1999. dovela do toga da je neko zaključio da su nam potrebni obučeni rezervni oficiri (pogotovu za PVO jedinice). To je bila prva klasa ŠRO u vojsci posle dužeg vremena. U klasi je bilo nas 30-ak momaka, skupljenih iz raznih delova Srbije i Crne Gore, svi sa fakultetskim diplomama. Pola klase se obučavalo na raketama malog dometa (strela 1, strela 2M, silo, strela 10) a pola na topovima 30/2 i 20/3. Negde na početku školovanja smo imali predstavljanje sredstava PVO od strane nastavnika sa akademije (i pitomci akademije, smer PVO, su se školovali na Batajnici u tom trenutku). Sećam se da sam pitao nastavnika/oficira koji nam je predstavljao sistem KUB, kao i nastavnika za NEVU zašto jedinice PVO nisu postigle bolje rezultate u borbenim dejstima. Njihov odgovor je bio da je glavni ograničavajući faktor bio odsustvo višekanalnosti naših sistema po ciljevima odn. nemogućnost da gađaju više ciljeva odjednom. Ono što mi je još bilo zanimljivo i da nam je, kasnije, na jednom od predavanja p.puk (ne sećam se na kom predmetu) ispričao da su i stari sistemi Dvine korišćeni ali bez uspeha tj lansiranja rakete.
Puno pozdrava i zahvalnosti za sve pripadnike VS (ne samo PVO) koji su 1999. služili otadžbini!

Hvala Vam!

Odgovori
Z

Dana 06/05/99, jedan raketni divizion sistema SA-75Mk „Dvina“, raspoređen je na položaj u okolini Šimanovaca. Dana 13/05/99, divizion je neutralisan pogotkom vođenog projektila u kabinu radara. Srećom, niko nije povređen.

m

Dusan J
Naravno da je od ogromnog značaja da bilo koji složeniji sistem PVO može da dejstvuje na više ciljeva istovremeno. Jer tada se drasticnije smanjuje efikasnost avijacije i samih projektila. Posebno pri masovnijem napadu a pogotovu u današnjem vremenu sa mnogo opasnijim letelicama i projektilima. To Neva i Kub ne mogu da obezbede.

Odgovori
D

Невероватни су ми ови што омаложавају ПВО.
У оним условима једино шта су могли је да раде одвраћање. И то су успели у великом стилу.
Да није било ПВОа копнена војска би била искасапљена и терористи би масакре направили. Спасили су индиректно сигурно више од 10000 војних живота, и ко зна колико цивила. Када се прича о НАТО губицима ту треба наводити и терористичке губитке. Једна су војска били у пракси.
Вечна захвалнист херојима.

Пс. Једном сам скоро у авиону био у близини неких пилота америчког РВа и слушао шта причају. Они нису поносни на своја дела. Као људи који раде нешто јер морају. Сви једва чекају да заврше уговор па да пређу у комерцијалну авијацију. Помало ми их је било жао, шта и за кога морају да раде у животу.
Погледати документарац о поновном сусрету Золтана Данија и обореног америчког пилота. Није ми пилот деловао поносно на своја дела.

Odgovori
N

Hvala na odličnom tekstu. Zanima me kako bi sada izgledala odbrana od NATO pakta sa sadašnjim nivom opremljenosti naše PVO? Naime, po mom laičkom mišljenju osim jedne baterije (6 borbenih vozila) sistema Pancir S1, naša vojska nije ništa novo kupila u poslednjih 40 godina. Svedocimo smo da 1999 godine naše PVO snage nisu mogle adekavtno da se suprostave NATO avionima, prevashodno zbog zastarele opreme. Sada je prošlo još 22 godine, NATO je napredovao za još jednu generaciju aviona, dronova, BPL-ova, a mi osim pomentog Pancir S1 i možda nešto malo modernizacije KUB-a i Neve i ne baš.

Odgovori
I

Izlgedalo bi gore nego 1999 iz milion razloga.Evo lepo pise da smo cak i 1999 imali problem sa posadama. Mogu da zamislim kako je sada stanje. A i sam si napisao nista nije kupljeno 40godina.

D

Da bi nas PVO bio faktor odvraćanja potencijalnog agresora kao što je NATO ulaganja samo u taj rod vojske se mere verovatno u milijardama dolara.

e

Mislim da bi gerilski vid borbe u svakom smislu te reci bio jedini moguc u takvoj situaciji. Nadajmo se da ce se situacija u RV i PVO promeniti u pozitivnom smeru i da ce politicko rukovodstvo nase zemlje( ma koja politicka opcija bila na vlasti) shvatiti da je to interes svih nas, cak bih rekao i jedan od preduslova za nezavisnu politiku koliko je to moguce u datim uslovima i razvoj ove zemlje a da o sukobu NATO-a i nas nikada nece vise doci.

V

Verujem da bi učinak bio i veći da smo imali smelosti da borbu preselimo i na teren neprijatelja. NATO avioni su se prilično komotno ponašali van našeg vazdušnog prostora. Svi aerodromi su bili u dometu artiljerije (mislim na aerodrome Skoplje, Tirana, Tuzla…). Takođe NEVA je mogla da gađa avion sa ivice naše teritorije.
Međutim to bi onda NATO upotrebio kao medijski adut da su od nas napatdnute suverene teritorije drugih država…
U budućnosti treba razmišljati o nekim PVO sredstvima koji su kratkog dometa ali da im je učinkovitost velika. Možda razvijati neke dronove koje u rojevima možemo slati na putanju projektila ili aviona…

Odgovori
S

@Zoran Vukosavljevic
Hvala na jos jednom odlicnom tekstu.
Zakljucak bi izvukao iz jedne recenice koju ste naveli u tekstu a to je da su posade cinili iskljucivo staresine a ne vojnici u delu kad ste iznosili podatke o VOJiN.
U tom kontekstu da li se slazete da je profesionalna vojska primerenija u radu na ovim a i bilo kojim slozenijim sistemima od vojske koja bi bila regrutovana i vas stav po pitanju povodom ponovnog sluzenja vojnog roka?

Odgovori
Z

Najčešće je tako bilo. Recimo, ja sam većinu rata proveo kao komandir osmatračkog radara P-15 u jedinici naoružanoj raketnim sistemom Kub-M. I u borbenom radu radili smo ja i moj tadašnji poručnik (komandir radarskog voda) na smenu. Vojnici samo pripreme radar za rad i maskiraju ga. Kod borbenog rada, eventualno samo uključe spoljni agregat neposredno pre početka rada i onda idu u zaklon.
Par dana sam tokom rata proveo i kao komandir odeljenja SLO u samohodnoj bateriji Kub-M ( na ispomoći) i tada su u SLO-u (samohodno lansirno oruđe sa 3 PA rakete) pored mene, podoficira, bila i dva vojnika. Vozač i operator. U radaru za navođenje raketa (RStON) su bile samo starešine.

Dakle, gledalo se koliko god je to moguće da se mladi vojnici (regrutni sastav), sklone iz RADARA, ali njihovo prisustvo na drugim sredstvima ratne tehnike poput lansera, vozila za dopunu raketa, agregata i slično je ipak bilo potrebno.

Mi smo želeli tada da zaštitimo tu mladost, koliko je to bilo moguće, iako je dobar deo nas „profesionalaca“, pre svega podoficira, bio njihovih godina. Ja sam lično imao 21 godinu.

Što se tiče služenja vojnog roka. Samo ću ti ovo reći. Država mora da vodi računa da može u slučaju rata (agresije na našu zemlju) mobilisati dovoljan broj vojnika koji će, uz eventualnu kraću dodatnu obuku, biti spremni da se brzo uključi u odbranu zemlje.
Mi smo to imali tokom 99-te (meni je na radar došao recimo veoma stručan rezervni potporučnik).

Ja sam danas zagazio dobrano u petu deceniju života, treba da imamo rezervu i u trećoj deceniji života, zbog veće izdržljivosti, snage i verujem i boljeg zdravlja. Kako to postići i da li baš mora vojni rok, verujem da će se to detaljno analizirati….

Б

@ Zoran Vukosavljević
Наводите да је дужина времена зрачења радара приликом дејстава ракетних јединица била ограничена на двадесетак секунди.
Колико је време безбедно за дејство радара, односно колико је време реакције против радарске ракете од тренутка укључења радара до њеног лансирања?

Odgovori
Z

Branko, verujem da se radilo u vremenu od nekoliko sekundi pa naviše. Takođe, onda teče let PRR ka radaru na zemlji. Ukoliko se radar na zemlji isključi bar 5-10 sekundi pre udara, značajne su šanse da će raketa „dovoljno“ promašiti da posluga preživi, a radar prođe bez ili sa minimalnim do srednjim oštećenjima koja se mogu opraviti.
U bilo kom slučaju da se zračenje radara sa zemlje isključi još ranije od gore navedenog vremena ili je gađanje i navođenje PA rakete završeno, protivradarska raketa će značajno promašiti radar na zemlji. (i po više stotina metara)..

Tako je bilo 99-te, danas su PRR savremenije, a postoje i novi tipovi sa aktivnom radarskom glavom za završnicu leta i samonavođenje ka radaru (ili drugom objektu gađanja) na zemlji….

J

“ 02.05. Helikopter MH-60G poslat da pokupi oborenog pilota F-16CG, pretrpeo značajna oštećenja od automatskog oružja“

Vido ga 2002 na odsluzenju vojnog roka, mesto Ljubljana-Brnik, vojni deo, cuvo ga :). Americke foke imale vojnu vezbu sa slovenackom vojskom, po zavrsetku nam razkazali opremu i sam helikopter, jasno nam pokazali na zadnjoj rampi sa leve strane po rubovima, rupe od dejstava, rekli nam da to zaradijo u borbi, nisu nam rekli kojoj :). Razumeo sam jih da je iznutra oblozen kevlarom. Inace jak helikopter, ogroman, pozadi browing, sa strane sa leve getling top. Dok leti glasan al neznas kde je samo cujes zvuk sa svih strana.

Odgovori
D

Druga bi se pesma pevala da je Sloba u „zatisju“ 1995-1996 nakon Dejtona remontovao i modernizovao 30 Migova 21 na standard 21-93. A on verovao Zapadu, sta ces…

Odgovori
n

03.05. F-14, sleteo na aerodrom Skopje između 18-50 i 21-45; Problemi sa motorom.

f14?

ovo mora da je neka greska?

Odgovori
Z

F-14 je korišćen, iako mnogi uporno tvrde da nije…

Z

F 14 je korišćen. Kao bombarder.

M

@Milan vreme će pokazati da istina o gubicima NATO-a nije daleko od nabrojanih cifri. Sad počinju polako da se provlače kroz medije gubici NATO-a, sam ambasador SAD u Prištini je priznao da su izgubili oko 250 ljudi u napadima na naše karaule Košare i Gorožup tj u borbama na Paštriku, pa skoro čitamo kako su Ameri priznali i pogodak drugog F117, polako tek ćemo saznati koliko su nas lagali. Zna se tačno broj nastradalih u NATO bombardovanju i u sukobu sa OVK teroristima, nije istina da se ne zna, samo se to nikada nije isticalo iz razumljivih razloga.

Odgovori
n

Slazem se u svemu sa Vasim misljenjem.Samo jos treba napomenuti da dok su nasi heroji,vojnici JA i dobrovoljci, sprecili siptarske teroriste,vojnike drzave Albanije i mnostvo stranih placenika da prodru kopneno preko Pastrika i Kosara dublje u teritoriju METOHIJE i naneli im ogromne gubitke,iako su nasi heroji bili neprekidno gadjani artiljerijom sa albanske strane i bili pod vazdusnim udarima nato aviona,za to vreme su ostale jedinice Pristinskog korpusa,podrzani tenkovima,u sadejstvu sa jedinicama policije R Srbije,naneli ogromne gubitke siptarskim teroristima na ostalom delu Kosova i Metohije,prakticno unistile teroriste,i te jedinice su bile izlozene neprekidnom bombardovanju od strane natoa,gadjani su njihovi polozaji,kasarne,stanice,i zato se mora stalno isticati da se zestoki rat vodio na celoj teritoriji KOSMETA,a ne samo na granici s Albanijom.Svi vojnici JA i policajci RSrbijekoji su ucestvovali u odbrambenom ratu na KOSMETU 1997,98,99 u borbama sa teroristima i nato snagama,su heroji.Mnogi su poginuli,mnogo ih je invalida,veliki broj oboleva i umire od raka,narocito u zadnjih par godina,verovatno i nato agresija-bombardovanje ima veze sa tim,vecina ima posttraumatski sindrom,neki su izvrsili i samoubistvo.Ono sto su nasi heroji doziveli i preziveli na KOSMETU 1999 je bukvalno pakao.Ti ljudi nisu zasluzili da ih dezerteri,koji su se krili po podrumima i bezali u inostranstvo,po zavrsetku rata prozivaju i govore da su izgubili rat na KOSMETU.Nasa vojska i policija su dobile kopneni rat protiv siptara i stranih placenika,dejstvovale su nasi specijalci i na teritoriji albanije i naneli velike gubitke siptarima,svi su u ratu uradili sjajan posao, i pesadija,granicari,specijalci i PVO,tenkovske jedinice,cinjenica je da je PVO unistila i ostetila veci broj nato aviona,sto nato tzv stratezi nikad nece priznati,cinjenica je da je zbog tih gubitaka zapadna alijansa TRAZILA pregovore sa politickim i vojnim rukovodstvom SRJ.Da kumanovski sporazum nije potpisan,nato avioni bi verovatno vratili Srbiju u kameno doba,i verovatno bi svi nasi vojnici i policajci koji su bili na KOSMETU 1999,SVI izginuli od tepih bombi.Znamo da su 24 tepih bombe bile bacene na Pastrik u maju i junu 1999,videli smo snimke i kakvo je razarajuce dejstvo tih tepih bombi.Ali besomucno bombardovanje iz vazduha nije rat,to je vise kaznena ekspedicija,a po meni i genocid.Sto ste rekli,kod vecine Srba je srce junacko,ali protiv neprekidnih vazdusnih udara od strane nato aviona,nista ne mozes uciniti,ako imas samo pracku,i verovatno su nasi politicari prihvatili da potpisu kumanovski sporazum,da bi se izbegla dalja razaranja i unistenje privrednih i ljudskih potencijala,i da se spreci kompletna pogibija nasih vojnika i policajaca na KOSMETU,po principu sprzene zemlje.I treba naglasiti da je nato,navodno odbrambena organizacija napao zemlju,tada SRJ, koja se na svojoj teritoriji borila protiv terorista I ucestvovao u ratu,direktno na strani terorista,iako SRJ nije napala i ugrozila ni jednu clanicu,tada ih je bilo 19,nato saveza i zato se stalno mora isticati da to nije bilo bombardovanje,nego AGRESIJA nato-a drzava na suverenu clanicu UN,a to je tada bila SRJ.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Zox na: Kod Ostružničkog mosta se prevrnulo borbeno oruđe artiljerijsko-raketnog sistema Pancir Vojske Srbije

Da saobraćajna policija ustanovi da li je vojnik pijan? Druže, to tako ne ide.

10. Apr 2021.Pogledaj

Misko na: Kod Ostružničkog mosta se prevrnulo borbeno oruđe artiljerijsko-raketnog sistema Pancir Vojske Srbije

Mozda je pouka za u buduce da kada se ide na vezbu sa bojevom municijom , da ona ni u kom slucvaju ne bude na borbenom vozilu , vec u vozilu koje je namenjeno prevozu ubojnih sredstava? Naravno da nije iskljuceno da se i njima desi nesto slicno , ali se nadam da su u…

10. Apr 2021.Pogledaj

Srbofil na: Kod Ostružničkog mosta se prevrnulo borbeno oruđe artiljerijsko-raketnog sistema Pancir Vojske Srbije

Sad su svi pametni i ako nisu bili tamo, ne znaju sta se zapravo desilo i nisu u zivotu upravljali SLO Pancir-S1. Ako nista, ljudi smo i svi znamo debelo da pogresimo.

10. Apr 2021.Pogledaj

Send this to a friend