[PARTNER 2021] Novi i unapređeni PVO sistemi

Do sada objavljene tekstove o Partneru 2021 možete pronaći ovde. Nastavljamo sa serijom detaljnijih osvrta o sajmu iz domena vazduhoplovne industrije i u sledeće dve nedelje.

Istovremeno sa nabavkama, modernizacijama i razvojem aviona, helikoptera i bespilotnih letelica, Srbija radi i na projektima osavremenjavanja i razvoja sistema protivvazduhoplovne odbrane, radara, optoelektronskih sistema kao i sredstava vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja.

Jubilarni Partner bio je još jedna prilika da se vidi dokle se stiglo sa razvojem artiljerijsko-raketnog sistema PASARS, raketnog sistema MTU-4M, modernizacijom raketnih sistema Strela-10M, 2K12 Kub-M, modernizacijom radara Žirafa i P-12. Posebno zanimljiv bio je prvi prikaz novog operativnog centra vazdušnog osmatranja SA cVOJIN koji razvija Vojnotehnički institut, ali o njemu ćemo pisati detaljnije u odvojenom članku.

Vojska Srbije korisnik je sovjetskog lakog mobilnog raketnog sistema PVO malog dometa 9K35 Strela-10M koji je namenjen za neposrednu odbranu trupa i važnih objekata, namenjena je za dejstvo po niskoletećim ciljevima, helikopterima, avionima, krstarećim raketama i bespilotnim letelicama. Može da se koristi u pasivnom modu, bez otkrivanja položaja.

Aprila ove godine, na izložbi NVO na Batajnici prvi put smo videli raketu sa oznakom RLN-S10 koja predstavlja domaću modernizaciju rakete 9M37M sistema Strela-10M, sa startnim raketnim motorom (tzv. busterom). Maksimalni domet je udvostručen, ali samo za sporije vazduhoplovne ciljeve, a sve komponente sa ograničenim resursima su remontovane.

Maksimalni domet rakete po daljini je do 10 km, maksimalni domet po visini je do 5 km, dužina 2950 mm, kalibar 120 mm, masa rakete je 65 kg, masa bojeve glave 5 kg, upaljač je optički blizinski i udarni, glava za samonavođenje je dvokanalna infracrvena i foto-kontrastna, a raketni motor čini čvrsta kompozitna materija.

Dorade su primetne i na samom lansirnom oruđu, noseća konstrukcija lansera je prilagođena za prihvat i nošenje kontejnera za 4, nešto duže i teže rakete RLN-S10. Pored toga, između dva para lansirnih kontejnera je na okretnoj kupoli, za omogućavanje dnevno-noćnog rada, ugrađen termovizijski pasivni senzor i najverovatnije laserski daljinomer. Sa tri strane oruđa, ugrađeni su pasivni radio-pelengatori sa po tri prijemnika na svakom.

Iako Vojska Srbije ima samo 6 lansirnih oruđa sistema Strela-10M, na sajmu nam je rečeno da je moguće da se nove rakete RLN-S10 kao i ostali sistemi viđeni na dorađenom lansirnom oruđu, nađu i na drugim platformama odnosno vozilima, kako točkašima tako i guseničarima. Takođe, saznali smo da je tokom ove godine izvedeno nekoliko lansiranja raketa RLN-S10.

Jedan od bitnih sistema trupne PVO Vojske Srbije biće domaći artiljerijsko-raketni sistem PASARS o čijem je razvoju Tango Six detaljno pisao. Na Partneru 2021. su prikazane tri verzije ovog sistema, kao i jedna nova varijanta rakete kojim bi ovaj sistem mogao biti naoružan.

Javnosti sigurno najinteresantnija verzija PASARS-a je ona opremljena francuskim raketnim sistemom Mistral. Na ranijim prikazima NVO, u Kragujevcu, i na Ušću, na ovoj varijanti PASARS-u viđeni su samo nosači lansirnih mehanizama koji su tu samo zbog orijentacije, da se definiše položaj lansirnih cevi koje će se tu nalaziti i kod pravog lansera.

Što se tiče raketa, radilo se o „gabaritno-težinskim modelima“ (GTM), koji služe da naši konstruktori mogu, imajući u vidu dimenzije, gabarite, težinu lansirnog sistema i raketa, konstruisati kompletan lansirni sistem za PASARS, koji će uključivati i sistem za usmeravanje, uređaj za napajanje, startnu elektroniku, optoelektronski sistem i ostalo.

Na Partneru 2021, imali smo priliku da vidimo malo više, pa smo tako videli model lansirnog sistema sa „gabaritno-težinskim“ modelima raketa, na kome se rade ispitivanja na vibracije i potrese. Prvi prototip lansirnog oruđa, koji će biti izrađen u Srbiji, biće veoma sličan ovom „modelu“ koji smo videli na Partneru-2021, naravno uz još neke adaptacije, prilagođavanja i farbanje u zelene maskirne boje.

Dakle, naši inženjeri i tehničari konstruišu lanser, elektroniku za startovanje, uređaje za napajanje, Francuzi nam šalju uređaje koji upravljaju startom i naravno bojeve, vežbovne i gabaritno-težinske rakete. Takođe, saznali smo da ćemo biti opremljeni sa modelom rakete Mistral-3 sa produženim dometom – Mistral-3 ER.

Taktičko-tehnički podaci rakete Mistral-3 ER:

– raketa „ispali i zaboravi“

– najmoderniji IIR tragač

– otporna na ometanje

– blizinski upaljač i bojeva glava mase 3 kg

– maksimalni domet po daljini do 7,5 km

– maksimalni domet po visini do 6 km

– verovatnoća uništenja cilja 96%

Tango Six je na sajmu došao do informacije da je za sada planirano da u naoružanje uđu sistemi naoružani raketama Mistral-3 ER kao i kombinacijom raketa Strela-2 i Igla. Najverovatnije je da će se raditi na tome da PASARS bude modularan odnosno da će na svakom sistemu moguće menjati raketno naoružanje.

Kada je reč o verziji PASARS-a sa novim domaćim raketama RLN-IC, RLN-IC/170, RLN-IC FM-2 (u početku na bazi sovjetske rakete vazduh-vazduh R-13M), od ranije znamo da se razvija verzija sa oznakom RLN-IC Zvezda. Međutim na Patneru 2021. smo prvi put videli sasvim novu verziju RLN-TK sa glavom za samonavođenje koja ima termalnu kameru.

Jedan od stubova teritorijalne PVO Vojske Srbije je, pored raketnog sistema S-125 ‘’Neva’’, mobilni raketni sistem srednjeg dometa 2K12 Kub-M. Osavremenjavanje ovog sistema kod nas traje već nekoliko godina, a radi se na modernizaciji gotovo svih njegovi komponenti.

Modernizacija centralizovanog sistema upravljanja vatrom, podrazumeva delimično digitalizaciju osmatračko-akvizicijskog radara (OAR) 1RL128D, popularna ‘Mečka“, i konstrukciju potpuno nove komandne digitalizovane Stanice komandovanja i upravljanja vatrom – SKUV-SM sa sistemom TDMA (Time division multiple access).

Na ovaj način, OAR i nova Komandna stanica, mogu se uvezivati telekodnom radio-vezom ili optičkim kablovima.  Iz centralizovanog sistema upravljanja vatrom, izbacuje se UPPC, jer on više nije potreban kao „posrednik“ između novog SKUV-SM i radarske stanice za osmatranje i navođenje – RStON. Ova stanica telekodnom vezom radio putem ili optičkim kablovima dobija sve podatke preračunate za njegov položaj u prostoru.

U odnosu na stariji sistem K-1M, ova vrsta radio-telekodne veze se znatno teže ometa, veza optičkim kablovima gotovo i da ne može, pruža se mogućnost prenosa podataka na udaljenostima do 20 km (optimalna razmaknutost baterija Kub u sastavu diviziona/puka) u realnom vremenu, dok je kod starijeg prenosa podataka „žicom“, ta udaljenost morala da se smanjuje iz logističkih razloga (80 km žice da se puk sa 4 baterije uveže) ali i zbog vremenskog kašnjenja prenosa i obrade podataka.

Da bi RStON mogao primiti digitalne podatke sa nove Stanice za komandovanje i upravljanje vatrom SKUV-SM morala se izvršiti delimična digitalizacija i to posebno u prijemno-prikazivačkim blokovima, zamenom elektronskih sklopova zastarele tehnologije i ugradnjom elektronskih sklopova nove, poluprovodničke tehnologije i digitalne tehnike.

U tom smislu su analogni okrugli prikazivač osmatračkog radara i indikator tačne pozicije cilja, sada objedinjeni u sklopu jednog digitalnog prikazivača, koji olakšava navođenje nišanskog radara prema cilju, manipulacijom “mišem“, veoma slično kao kod svakog PC računara.

Sa druge strane, olakšan je rad i operatoru nišanskog radara, jer su prethodni analogni okrugli indikatori navođenja i daljine, sada objedinjeni u jedan veći digitalni. Ovo omogućava operatorima znatno bolju i jasniju sliku na novim digitalnim prikazivačima, a sistemu se skraćuje vreme reakcije.

Takođe, veoma važan aspekt modernizacije je i ugradnja dnevno-noćnog televizijskog/termovizijskog uređaja, spregnutog sa antenom nišanskog radara, umesto dosadašnjeg crno-belog televizijskog optičkog sistema – TOV, koji je mogao raditi samo danju i to u uslovima povoljne fonske situacije.

Modernizovani podsistemi su stanica za komandovanje i upravljanje vatrom SKUV-SM, osmatračko-akvizicijska radarska stanica P-40SM, radarska stanica za osmatranja i navođenje RStON-SM, raketa 3M9M3E, telekomunikacioni sistem za komandovanje i prenos podataka u realnom vremenu.

Poboljšanja podsistema omogućavaju:

– Poboljšanje efikasnosti komandnog sistema

– Implementacija C2I sistema (komandovanje, upravljanje i obaveštavanje)

– Kompletniji pregled situacije u vazdušnom prostoru

– Precizniji sistem navođenja sa bržom reakcijom

– Pasivni dnevno-noćni rad

– Povećano preživljavanje protiv protivradarskih raketa

– Povećane sposobnosti otkrivanja, praćenja i uništenja niskoletećih ciljeva

– Povećane mogućnosti uvezivanja sa drugim sistemima

– Povećana pouzdanost rada komponenti sistema, zamenom kritičnih

– Povećanje osetljivosti poluaktivne radarske glave za samonavođenje 1SB4, rakete 3M9M3E

Radi se i na samoj raketi 3M9M3E, pored redovnog održavanja i remonta većine sklopova i komponenti koje je Srbija sposobna da izvede, radi se i na modernizaciji i povećanju mogućnosti same rakete, odnosno njene radarske glave za samonavođenje (RGS) 1SB4 .

Radovi se odvijaju u pravcu povećanja osetljivosti RGS, da bi se raketi obezbedio siguran zahvat još dok je na lansirnom oruđu, a na ovaj način raketa će biti u mogućnosti da zahvati i uspešno prati i ciljeve sa veoma malim odraznim površinama, poput malih BPL, i ostalih novotarija koje smo imali prilike da prethodnih godina gledamo na ratištima širom sveta.

Pojačana osetljivost RGS može omogućiti i povećanje dometa, ali ono je uslovljeno dužinom rada raketnog motora. U tom smislu, postoje ideje i projekti koji vrše analizu mogućnosti produženja rada protočno-mlaznog motora (ramjet) da bi se raketi uvećala daljina uništenja.

Ono što je najnovije jeste razvoj novog primopredajnog radara za praćenje ciljeva i osvetljavanje raketa sa kontinualnim talasima (tzv. CW) koji bi radio u širem frekventnom opsegu od 6 – 10 GHz. Ovakav širi opseg je potreban jer je planiran razvoj po jednog ovakvog primo-predajnog radara za svako samohodno lansirno oruđe – SLO, tako da bi se ostvarila višekanalnost baterije Kub po cilju – do 4 cilja po bateriji, pa je potrebno omogućiti širi dijapazon frekvencija osvetljavanja radi razdvajanja pri istovremenom navođenju više raketa na više ciljeva.

Novi primopredajni radar se razvija u pravcu savremenih radara sa faznim nizom i nalazio bi se van samog SLO, radi bezbednosti posada, a komandovanje i upravljanje bi vršio komandir odeljenja SLO.

Modernizovani podsistemi su dakle poluaktivna radarska glava za samonavođenje 1SB4, novi iluminator ciljeva sa širim frekventnim opsegom od 6 – 10 GHz, nova primopredajna antena. Poboljšanja podsistema omogućavaju modernizaciju poluaktivne radarske glave za samonavođenje, povećanu osetljivost poluaktivne radarske glave za samonavođenje i razvoj novog primopredajnog radara za osvetljavanje i praćenje ciljeva sa frekventnim opsegom 6-10 GHz.

Treba ipak napomenuti da se modernizovani Kub-SM još uvek ne nalazi u jedinicama, a Srbija trenutno raspolaže sa tri diviziona (ukupno samo 9 baterija) raketnog sistema Kub-M.

Veoma bitan sistem za otkrivanje ciljeva u trupnoj PVO Vojske Srbije jeste švedski radar M-85 Žirafa na čijoj modernizaciji se radi već duže vreme.  Osavremenjeni radar Žirafa je impulsni Dopler radar namenjen za detekciju i automatsko praćenje niskoletećih ciljeva i za dostavljanju podataka borbenim oruđima novih artiljerijsko-raketnih sistema PASARS, upotrebom digitalnih radio uređaja.

Automatski hidraulički sistem nivelisanja vozila i primenjene savremene tehnike obrade digitalnog radarskog signala omogućavaju visoku manevarsku sposobnost, mobilnost i kratko vreme odziva.

Sistem se sastoji od postojećeg radarskog predajnika, novi upravljački panel za 2 operatora sa softverskim radarskim prijemnikom, daljinskom stanicom za upravljanje, telekomunikacioni sistem, električni generator napajanja i alternativni izvor napajanja, integrisanih na modernizovanom kamionu FAP-2026 – vozilo visokih manevarskih mogućnosti.

Novi pojačavač prijemnog signala koji je ugrađen na radar, povećava osetljivost na prijemu za gotovo 50 dB.

Taktičko-tehnički podaci modernizovanog radara Žirafa:

Maksimalni domet po daljini: 40 km

Maksimalni domet po visini: 10 km

Praćenje ciljeva: automatsko praćenje do 20 ciljeva

Prenos podataka o ciljevima: istovremeno na do 6 vatrenih jedinica (oruđa PASARS)

Period obnavljanja podataka: 1 s

Manipulacija: grafički korisnički interfejs

CFAR algoritmi: CA, DS, TM, CATM, fuzioni CFAR

Nivelacija vozila: automatska

Masa sistema: 22 000 kg

Broj članova posade: 2

Sistem protivvazduhoplovne odbrane ne može biti efikasan niti normalno funkcionisati bez potpune slike o stanju u vazdušnom prostoru. Obično se informacije dobijene sa radara i drugih sredstava iste namene, sakupljaju i obrađuju u operativnim centrima vazdušnog osmatranja.

Vojnotehnički institut, u saradnji sa RV i PVO radi na razvoju novog operativnog centra vazdušnog osmatranja koji nosi oznaku SA cVOJIN koji bi trebao da predstavlja osnovnu komponentu integrisane radarske mreže Vojske Srbije.

Kako se navodi, osnovna namena SA cVOJIN jeste da prikupi podatke od svih povezanih senzora (dakle ne samo radara), objedini podatke vazdušne situacije i automatski ili manuelno izvrši identifikaciju letelica u vazdušnom prostoru Srbije. O ovom razvoju biće više reči u jednom od naših posebnih članaka.

Zahvaljujemo se na pomoći u realizaciji ovog članka našem uvaženom kolumnisti Zoranu Vukosavljeviću.

Svi članci Tango Six izveštavanja sa Partnera 2021 nalaze se ovde.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.