[RAT U UKRAJINI] Eskalacija sukoba, Pentagon ocena: „80% ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva ostalo netaknuto“

30. sep 2022

U Bugarskoj se srušio jurišni avion Su-25

29. sep 2022

[POSLEDNJA VEST] Nova S: Kod aerodroma Lađevci prinudno sletele dve vojne bespilotne letelice

28. sep 2022

Aero-klub „Vazduhoplovci Niša“ i Ministarstvo odbrane pokreću projekat “Biću pilot“: Besplatna pripremna nastava i sat vremena leta motornom jedrilicom

28. sep 2022

[FOTO-REPORTAŽA] Grčki vazduhoplovni muzej na aerodromu Dekelija

27. sep 2022

Rojters: UAE nabavili Bajraktare; Bugarska vlada odobrila projekat investicionih troškova za još osam F-16

23. sep 2022

[FOTO-REPORTAŽA] Athens Flying Week 2022: Festival retkih letelica iznad Tanagre

22. sep 2022

[ANALIZA] Sve o ratnim vazduhoplovstvima Evrope

16. sep 2022

[EKSKLUZIVNO] Komemorativni prelet 67. Eskadrile za Specijalne Operacije USAF-a iznad Pranjana u čast 78. godišnjice operacije „Halijard“

15. sep 2022

Vojni budžet Poljske u sledećoj godini raste 68% : Planira se nabavka 96 borbenih helikoptera AH-64E Apache Guardian

15. sep 2022

[POSLEDNJA VEST] Vučić u Skupštini Srbije: „Kupujemo još 11 helikoptera Mi-35 sa Kipra“

14. sep 2022

[INTERVJU] APS – Aviation Parts Service: Prva konferencija, 12 godina borbe za generalnu avijaciju u Srbiji

12. sep 2022

Vazduhoplovci Nacionalne garde Ohaja u poseti RV i PVO Vojske Srbije, drugi put za godinu dana

10. sep 2022

Frustracije u SAAB-u zbog neuspeha prodaje borbenog aviona Gripen

9. sep 2022

Rumunija namerava da nabavi tri bespilotna sistema Bajraktar TB2 za 300 miliona dolara

8. sep 2022

[POSLEDNJA VEST] Vučić: Srbija želi da nabavi Bajraktare za “stotine miliona dolara“

7. sep 2022

[REPORTAŽA] SIAF 2022: Slovački oproštaj od voljenih MiG-ova 29

7. sep 2022

Postkoronarni šok septembra 2022. godine: Iznenadni izliv aero-mitinga u mozak

6. sep 2022

Armija 2022: Sve o novim ruskim sredstvima protivvazduhoplovne odbrane, vazdušnog osmatranja i protivelektronske borbe

5. sep 2022

Međunarodni vojni sajam “Armija 2022“: Najveći prikaz ruske namenske industrije do sada

2. sep 2022
Zapadni PVO sistemi u ukrajinskom ratu (1. deo)
Gepard, popularni "PVO tenk"

Zapadni PVO sistemi u ukrajinskom ratu (1. deo)

Otkako je počeo rat Rusije i Ukrajine govori se dosta o isporukama sistema PVO zapadnog porekla toj zemlji. Još pre otpočinjanja sukoba, izvesno je, a o tome smo i pisali, da je Ukrajina primila lake prenosne raketne sisteme Stinger. Izražavala je želju da nabavi i sisteme većeg dometa poput Patriota i nekih specijalizovanih sistema poput izraelskih sistema Iron Dome. Pominjao se čak i ABM sistem THAAD.

Ekskluzivno za Tango Six napisaću kolumnu u dva dela gde ću se osvrnuti na najnovije akvizicije i potencijalne nabavke zapadnih sistema PVO koje se najavljuju kao moguće i rekao bih, gotovo izvesne. Neću se vraćati na sisteme PVO sovjetskog porekla, poput S-300PS (PMU) ili Osa, kao ni na zapadne sisteme Stinger koji su do sada isporučeni Ukrajini od strane država istočne Evrope, nekadašnjih članica Varšavskog pakta ili pak SSSR-a.

Artiljerijski i raketni sistemi PVO veoma kratkog  i kratkog dometa

Počeću sa sa nemačkim artiljerijskim sistemom PVO Gepard, koga nazivaju i „tenk za PVO“.

Vozilo se bazira na šasiji tenka Leopard 1, na čijoj gornjoj strani se nalazi potpuno rotirajuća kupola, koja nosi naoružanje i sisteme osmatranja i praćenja. Oruđe je opremljeno parom topova kalibra 35 mm i sa dve radarske antene – jednom za osmatranje i pretragu na zadnjem delu kupole i nišanskim radarom sa laserskim daljinomerom smeštenim na prednjem delu između cevi topova. Osmatrački radar radi u S-bandu sa dometom od 15 km, a nišanski radar u Ku bandu (milimetarske talasne dužine), sa dometom od takođe 15 km. Svaki top ima brzinu paljbe od 550 granata u minuti, sa borbenim kompletom od po 680 granata za oba topa.

Oerlikon KDA automatski top može koristiti dve vrste municije, a obično se koristi mešavina od 320 protivvazduhoplovnih granata (AA) i 20 protivtenkovskih granata (AT), po topu. Postoji i holandska verzija ovog oruđa, razlika je samo u radarima i njihovim frekvencijama rada. Oruđe se može efikasno koristiti protiv vazduhoplovnih ciljeva poput aviona, helikoptera i bespilotnih letelica i ciljeva na kopnu, na daljinama do 3500 metara.

Iz medija smo mogli redovno da pratimo dešavanja oko isporuke ovih oruđa Ukrajini, pa smo tako saznali pre nešto više od dve sedmice, da se, navodno, najmanje 100 ukrajinskih vojnika obučava za upotrebu ovog oruđa  i to na poligonu za obuku nemačkih oružanih snaga u Šlezvig-Holštajnu.

Priča o Gepardu praćena je i problemima sa ovim sredstvom usled njegove starosti i činjenice da je većina oruđa danas povučena iz naoružanja nemačke vojske ali je proizvođač jedan broj držao u sopstvenim zalihama. Problem je bio u tome da se moraju dekonzervirati, mora se proveriti ispravnost komponenti i sklopova, po potrebi izvršiti popravke i remonte, pa tek onda razmišljati o isporuci Ukrajini. Obzirom da je to, navodno, rešeno kod jednog broja Geparda, pojavio se problem sa municijom, sa granatama. Nemačka je nameravala da municiju obezbedi iz Južne Amerike, ali se tome usprotivila Švajcarska, kao proizvođač tih granata. Problem je, kako se čini, rešen sa granatama iz Norveške, mada se opet po nekim nezvaničnim navodima i sa ovom municijom dešavaju nepredviđene situacije i problemi.

Čini se da će se najavljivana isporuka 30 Geparda, koja je bila predviđena za kraj meseca jula, ipak biti obavljena, a postoje i tvrdnje ukrajinskog ministra odbrane Aleksija Reznikova, da su prva tri oruđa već stigla u Ukrajinu i da se uskoro očekuje ostatak od prvih 15 oruđa.

Samohodno protivvazduhoplovno oruđe Gepard može dejstvovati i na ciljeve na zemlji i u tom smislu je u mogućnosti da svojim protivtenkovskim granatama probije oklop većine oklopnih borbenih vozila a sa boka i oklop tenkova starije proizvodnje (poput T-55). Šasija Leoparda-1 nije pogodna za savlađivanje vodenih prepreka bez odgovarajuće pripreme, iako se to navodi kao mogućnost, a oklop Leoparda-1 neće izdržati udare tenkovskih granata i projektila drugih protivoklopnih oruđa. Takođe, oruđe ima relativno visoku siluetu.

Što se tiče procenjene korisnosti Geparda, treba naglasiti da se radi ipak o zastarelom oruđu koje danas protiv savremenih aviona nema velikih mogućnosti uspešnog dejstva ali  može biti opasan za ruske helikoptere koje smo više puta viđali kako u niskom letu vrše ofanzivna dejstva. Takođe, nesumnjivo je da može biti efikasan protiv bespilotnih letelica i dronova, koji mu uđu u domet. Što se tiče dejstva na ciljeve na zemlji, osim eventualne upotrebe protiv pešadijskih snaga, lako utvrđenih odbrambenih položaja i bunkera kao i protiv lako oklopljenih sredstava ne bi trebao biti upotrebljavan u protivoklopnoj borbi osim u slučaju krajnje nužde.

Laki prenosni raketni sistemi poljskog porekla Piorun, koji su već isporučeni Ukrajini aktivno se koriste u sukobima. Piorun je laki prenosni IC samonavođeni projektil nastao kao modernizacija rakete Grom koja je opet modernizacija sovjetske rakete iz sistema Igla. Možemo konstatovati da se radi o dubinski modernizovanoj Igli i to već kazuje da je u pitanju raketa veoma respektabilnih mogućnosti u skladu sa svojim dometom i ubojitošću bojeve glave. Rakete Piorun mogu uspešno da dejstvuju na ciljeve na visinama do 4 km i na daljinama do 6,5 km, uz prosečnu brzinu rakete od oko 650 m/s. U poređenju sa svojim prethodnikom, Gromom, Piorun ima poboljšanu digitalnu glavu za samonavođenje sa povećanom otpornošću na različite vrste smetnji, većim efektivnim dometom detekcije ciljeva u vazdušnom prostoru i proširenim mogućnostima otkrivanja ciljeva sa malom odraznom površinom poput BPL i dronova. Projektil je dobio i novi domaći pogonski sistem i novi blizinski upaljač. Raketa ima mogućnost da se instalira i na vozila ili na artiljerijska oruđa stvarajući tako artiljerijsko-raketna sredstva PVO, poput poljskih Pilice i Poprada. Raketa se i dalje smatra perspektivnom i u Poljskoj se rade i modernizacije Piorun + i Piorun-2 a planira se i integracija na borbeno oklopno vozilo, nepoznatog tipa.

Piroun u Ukrajini

Kao i za gotovo sve sisteme PVO nemamo validinih podataka o efikasnosti Pioruna ali imali smo prilike da pročitamo reči hvale na račun ovog sistema. U svakom slučaju, obzirom da se radi u dubinskoj modernizaciji rakete sistema Igla, kao i na povećan domet projektila, nema sumnje da projektil može biti uspešno korišten protiv helikoptera, bespilotnih letelica i dronova. Može predstavljati i objektivnu pretnju i za ruske avione ako bi se spustili niže, unutar domet raketa.

Sledeći  raketni sistem je izuzetno zanimljiv. Radi se o raketnom sistemu PVO Starstreak, britanske proizvodnje. On postoji u lako prenosnoj varijanti ali i na šasiji oklopnog vozila Stormer. Starstreak je „jahač laserskog snopa“ (eng: Laser beam rider). Raketa je jednostavne izvedbe i nema glavu za samonavođenje, već se laserski prijemnici nalaze raspoređeni na telu rakete i tokom leta rakete ka cilju na osnovu laserskog ozračavanja cilja i rakete sa lansirnog oruđa omogućavaju stalnu korekciju leta rakete ka sredini laserskog snopa koji je usmeren ka cilju i prati ga. Sistem je donekle i modifikovan pa emiter sa lansera emituje dva laserska snopa a prijemni senzori u raketi određuju sredinu između dva snopa i navode raketu. Nakon lansiranja rakete startni motor izlazi na radni režim (još dok je raketa u lansirnom kontejneru) i raketa poleće. Nakon oko četiri metra od lansera aktivira se raketni motor koji raketi obezbeđuje brzinu četiri puta bržu od brzine zvuka tako da je ovo možda i najbrža raketa PVO u svojoj klasi. Sa prestankom rada drugog stepena i raketnog motora iz glave rakete aktivirani odgovarajućim piropatronima, izleću tri „pikada“ (mini raketice) koji onda u završnom delu nastavljaju svoj let ka cilju, takođe laserski navođeni.

Prenosna varijanta Starstreaka
Projektil Starstreak sa malim pikadima na vrhu

Obzirom na način navođenja, raketa ne može biti ometana IC mamcima, a tri „pikada“ povećavaju potencijalnu zonu uništenja i povećavaju verovatnoću pogađanja cilja. Sa druge strane, dim, gusta magla, niska oblačnost i pljuskovi mogu manje ili više ometati rad sistema usled ometanja lasera. Projektil je težak samo oko 14 kg i ima efektivni domet do 7 km. Pored ovog, prenosnog sistema, Ukrajina je nedavno primila i verziju sistema na oklopnom vozilu Stormer. Prema podacima, ukrajinska vojska je za sada primila šest ovakvih oruđa. Sistem na oklopnom vozilu Stormer HVM (Stormer Projektil Velike Brzine) čini posada od tri člana. Na krovu vozila nalazi se rotacioni lanser sa osam raketa Starstreak. Pored lansera se nalazi i panoramski nišan sa termovizijskim kanalom i laserskim sistemom za praćenje i navođenje.
Stormer HVM može otkriti avione i helikoptere na daljinama od oko 18, odnosno osam kilometara. Raketa se lansira za manje od pet sekundi nakon što je izvršena akvizicija cilja.

Stormer HVM u Ukrajini
Stormer HVM sa raketama Starstreak u britanskoj vojsci

Što se tiče efikasnosti rakete Starstreak u Ukrajini, osim nedovoljno potvrđenih navoda o obaranju jednog ruskog helikoptera Ka-52 i nekoliko bespilotnih letelica i dronova, nemamo druge podatke o efikasnosti ovog sistema u realnim borbenim uslovima ali njegove karakteristike, ukoliko su predstavljene realistično, ipak govore da može, pod određenim uslovima, predstavljati opasnost za sve tipove letelica koje mu uđu u zonu uništenja.

Još jedan britanski laki raketni sistem PVO isporučen je Ukrajini. Radi se o višenamenskoj raketi Thales LMM (Laki Višenamenski Projektil) Martlet. Cilj ovog projekta bilo je stvaranje višenamenskog projektila za različite platforme, od helikoptera do prenosnih protivvazduhoplovnih raketnih sistema. Glavna noseća platforma za ove projektile bio je helikopter AgustaWestland AV159 Wildcat ali je razvoj ubrzo započeo i u sklopu brodske raketno-topovske instalacije na jednoj od fregata. Iako je projektil razvijan po uzoru na Starstreak postoje i razlike i neka poboljšanja. Ta poboljšanja se najviše vide kod povećane daljine dejstva do čak osam kilometara, iako je to plaćeno sporijim letom rakete do 1,5 Maha koji omogućuje dvorežimski raketni motor na čvrsto gorivo.

Orlan-10 navodno pogoden Martletom

Raketa se navodi kombinovanim sistemom i to u više režima. Jedan od režima je „klasično“ vođenje u laserskom snopu (“jahač laserkog snopa” – laser beam rider) slično ili gotovo isto kao kod Starstreaka. Drugi režim podrazumeva  poluaktivno lasersko samonavođenje (obzirom da raketa poseduje multispektralnu glavu za samonavođenje) dok se u završnom delu uključuje IC režim rada tragača u glavi rakete.

Raketa nosi kumulativnu bojevu glavu težine oko tri kilograma a aktiviranje se vrši bezkontaktnim laserskim upaljačem. Nosač rakete Martlet, bez obzira na noseću platformu, mora imati nosač za kontejner u kome se nalazi raketa i objedinjenu upravljačku opremu. Upravljačka oprema se sastoji od optoelektronskog uređaja sa noćnim kanalom, laserskim daljinomerom i laserskim ozračivačem-obeležavačem cilja i, u nekim konfiguracijama, uređaja za automatsko praćenje cilja.

Prema pisanju britanskih medija krajem marta prva serija ovih raketa prebačena je u Ukrajinu a već 1. aprila je izvršeno prvo bojevo gađanje. Nakon toga ukrajinski izvori su više puta objavljivali snimke lansiranja ove rakete u realnim borbenim uslovima. Prema nekim tvrdnjama, potkrepljenim ne uvek najjasnijim snimcima, ove rakete su zaslužne za obaranje nekoliko ruskih bespilotnih letelica među kojima ima i Orlana-10.

Šta mogu da urade ovakvi sistemi?

Današnji savremeni borbeni avion je tvrd orah. U zavisnosti od tipa aviona, namene i nosivosti on je brži, okretniji, sa čvršćim materijalima izrade. Može biti opremljen radarima, optoelektronskim sistemima, sistemima elektronskog ometanja, protivradarskim raketama, sistemima detekcije radarskog ozračenja i detekcije lansiranja protivvazduhoplovnih raketa. Može nositi veći broj IC mamaca i baklji, radarskih izbacnih i vučenih mamaca, može vršiti veoma zahtevne protiv-raketne manevre, može imati stelt karakteristike. Danas nije ni malo lako oboriti avion projektilom sa zemlje, bilo da se radi o raketi ili topovskoj granati.

U toj realnosti ne očekujem veći značaj ovih nabrojanih sistema protiv savremenih vazduhoplova ruske vojske. Međutim, oni mogu imati ograničenog uspeha protiv niskoletećih helikoptera, mada su i savremeni helikopteri danas, znatno teže mete i ciljevi, bolje oklopljeni i naoružani i takođe su često opremljeni IC mamcima i sistemima elektronskog ometanja.

Ono što se može očekivati jeste uspešnije dejstvo prema bespilotnim letelicama i dronovima ruske vojske. Ali tu opet vidim jedan ograničavajući faktor. Broj od 30 Geparda dobro zvuči ali na teritoriji veličine Ukrajine i na liniji fronta koja bi se, kad bi se predstavila kao prava linija protezala od Beograda do Berlina, to je veoma mali broj. Slično se odnosi i na šest mobilnih sistema Stormer HVM (iako verujem da će u konačnici stići i veći broj).

Što se tiče lakih prenosnih raketnih sistema PVO, njih država veličine Ukrajine svakako treba u hiljadama.

U drugom delu koji će biti objavljen ovde na Tango Sixu više ću se osvrnuti na raketne sisteme PVO kratkog do srednjeg dometa zapadnog porekla koji se najavljuju kao isporuke Ukrajini a koji prema navedenim mogućnostima i opet u zavisnosti i od brojeva koji će biti isporučeni, mogu predstavljati pretnju za savremene ruske vazduhoplove.

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran je koautor nove knjige „Ešalon – Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije“ i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Predstavljanje nove Zoranove knjige i način na koji je možete naručiti pročitajte ovde – https://tangosix.rs/2022/19/07/nova-knjiga-esalon-sve-o-sovjetskim-i-ruskim-radarskim-sredstvima-komandno-informacionim-sistemima-i-sistemima-automatizacije/

Komentari

I

Geoard je modernizovan/ digitalizovan pocetkom veka te je veoma upotrebljiv a povučen je iz nemačke armije u okviru njenog preuredjenja u ekspedicionu vojsku i u pokusaju da se sredstva maksimalno ustede. Prema aktuelnim izjavama generala cije podkaste pratim Gepard bi i danas bio veoma rado vidjeno orudje u nemačkoj vojsci.

U Ukrajini Gepard protiv sebe nema moderne vazduhoplive, to sto Rusi lete sve je tehnologija stara 30 godina, za sta je on veoma adekvatan!

Odgovori
Б

Управо тако. Као Бофорс 40 мм и Жирафа пре 23 године. Сличан однос технологија.

S

Reci generalu da smanji COPIUM.Gepardove karakteristike su presmjesne i prevazidjene zato je i povucen iz njemacke vojske.

L

Значи онда да је Пасарс исто тако адекватан чак и више? Мада није западни.

S

@Let’s go Brandon
PASARS vozilo nema svoj radar, vec se vise PASARSa oslanja na jednu Zirafu, tako da nikako nije isto.

F

@ Stojko

PVO tog „kalibra“ sluzi: a) da pojavom na bojnom polju ucini da se pesadija oseca manje potisteno kad je spopadne avijacija; b) da natera protivnicku avijaciju da bude obazrivija u napadima, i tako smanjuje spostvene gubitke.

Moze da pomogne samo u situaciji kad se druga strana oslanja iskljucivo na vazdusnu premoc zasnovanu na posedovanju nekoliko aviona, kao npr Juzna Afrika i UNITA protiv Angole, pa Kubanci sasekli projekat u korenu. Da li su Bofiji sprecili NATO 99-te? Pasars ima elektroopticki nisan, a radar na Gepardu je poznat kao 100% imun na ometanje, tako da…

Ako neko bas resi da ga obore, ili mu dosadi sopstveni dron, to je vec druga stvar.

M

Na netu se može naći snimka rušenja jednog ruskog helikoptera, koji u letu biva presječen napola. Nema eksplozije ili bilo kakve vatre. Prvo sam msilio da je direktan pogodak PZO topom, ali opet bez eksplozije. Tek kada sam saznao da su STARSTREAK projektili došli na ratište sam shvatio da je time oboren taj helikopter. Čisti kinetički udar koji lomi sve.

Odgovori
Ž
B

U prvom delu rata rusi su često dejstvovli avionima u zoni dejstva lakih prenosnih PVO si stema i bili obarani. Naročito se ističe neadekvatna upotreba aviona tipa Su-34 koji su upravo obarani ovakvim sistemima, i u neočekivano velikom broju za ovaj tip letelice.
U drugom delu rata ređe se viđa upotreba aviona u zoni dejstva lakih prenosnih sistema, i promena načina upotrebe u smislu dejstovanja van zone dejstva lake PVO(neefikasno zbog upotrebe nevođenih ubojnih sredstava) ili brišući letovi uz minimalno zadržavanje u zoni dejstva čime se smanjuje mogućnost reakcije PVO.
To je dovelo do manjih gubitaka aviona i helikoptera na ruskoj strani.

Odgovori
M

U principu sve je efikasno protiv ruske avijacije.Ovo je vise simbolicna donacija…

Z

Milose, o nasem Pasarsu, igli, i Streli si pisao da je zastarelo, da je neupotrebljivo, a sada za slicno oruzje zapada kazes da je odlicno.

t

@Zicer
Ti nase krsevi ne mogu da se porede sa zapadnom tehnikom.

Z

tegljacmete
Bofors top je daleko bolji od topova 35 mm. Radar zirafa je daleko bolji od radara na Gepardu. Sto se tice Strele, Igle, sila, uopste ne zaostaju za zapadnim sistemima. Proguglaj malo pa se i sam uveri.

M

Odličan i informativan članak, nastavite istim tempom praćenje ovog sukoba uvijek doznam nešto novo i sigurno nisam jedini.

Odgovori
F

@ Milos Obilic

Jeste, protiv Rusa je baš sve efikasno, a Zelenski nije javno tražio od Kine da posreduje u “zaustavljanju rata”, i to za vreme opsade Tajvana.

Gepard je težak overkill, odbrana Vladivostoka ionako popušta.

K

To sto su ga Nijemci u povukli iz upotrebe ne znači mnogo. Oni su povukli i nuklearne elektrane tako da njemačka logika nije mjerilo.

Odgovori
V

Kada spuste Su34 ispod hiljadu metara i u sporom pravolinijskom letu ide da baci nevođenu bombu u po bela dana i Praga je dobra.
Mislim da ovo služi upravo da prisili jurišnu avijaciju, helikoptere i dronove na oprez. Vreme pokazuje da su nakon dobijanja pesnice u nos, Rusi počeli daleko obazrivije da koriste vazduhoplovnu tehniku, a i pomorsku da ne pričam. Brojevi tehnike su simbolični, osim na taktičkom nivou gde mogu praviti prevagu. Moj utisak je da su ova sredstva bolja i ubojitija u odnosu na njihove sovjetske/ruske pandane, pogotovo u sferi otpornosti na ometanje i naviđenju na cilj. Jedno je sigurno, Rusi nisu uspeli da ostvare prevlast u vazdušnom prostoru Ukrajine, posebno nisu uspeli neutralisati PVO. Na poprilično skup način su izvukli lekciju. Mislim da su količine zapadne opreme i njen uticaj na prevagu u ratu samo propaganda, osim lakih protivoklopnih sistema i donekla lakih PVO sistema. Sve ovo smrdi na rat iscrpljivanjem do poslednjeg Ukrajinca i Vagnerovca, Čečena ili regruta iz Burlatije.

Odgovori
M

@ VRS Izvinite molim Vas na pitanju, ali ko kaže da Rusi nisu uspeli da neutrališu Ukrajinsku PVO? Nešto se ne može primetiti da ukrajiinski sistemi srednjeg i dalekog dometa dejstvuju u poslednje vreme, samo LPA. KAda je Ukrajinska PVO srednjeg i dugog dometa imala uspešno dejstvo? Upravo ono o čemu se govori u tekstu, sve je to LPA, kratki domet i to je to, a isto je gotovo nemoguće neutralisati, jer ne možete da jurite po poljani svakog vojnika sa tzv. Manpad sistemom. Vozila tipa navedeni Gepard i sl, sve se to da uništiti samo je pitanje vremena i cene sopstvenih gubitaka ako ćemo realno.
Slažem se sa Vašom konstatacijom da ovo smrdi na rat iscrpljivanjem do poslednjeg Ukrajinca, na žalost…jadni ljudi.

N

Pa ocigledno nisu neutralisali PVO jer su im u jednom trenutku naneseni veliki gubici.To sto i dalje nisu trpeli gubitke moze samo znaciti da su Rusi od tog momenta promenili taktiku i smanjili obim upotrebe borbene avijacije,prevashodno se fokusirali na istocni deo Ukrajine a i tamo u ogranicenom obimu.Na kraju krajeva dugotrajna pat pozicija to i pokazuje.Rusi imaju manje gubitke borbenih aviona ali i oni manje dejstvuju i ograniceno i samim tim nema podrske trupama na zemlji kao u pocetku rata.Zato je osvajanje nekog sela u deset dana postala vest broj jedan
Ukrajina je toliko velika da je iluzirno misliti da se moze neutralisati tako masivan PVO sistem na tako velikom podruciju

F

@ Krunoslav

Naravno da ne znači mnogo Krunoslave, a eto i kineski tenkovi na putu za vojnu vežbu u Belorusiji nisu uopšte demonstrativno stali da se slikaju pored granice sa L/DNR, a i da jesu – ni to ne znači mnogo. Glavno da kontraofanziva ide dobro, već samo što i Krivi Rog nije pao, a to što se Šolc slikao pored one turbine za Severni Tok, uopšte ne znači da će ona neće biti svečano remontovana i puštana u pogon još koji put.

Hoće Geoard još da puca, može i da obori, ali nije više baš naj naj, i malo ima to veze sa logikom napuštanja nuklearnih centrala – nije bilo uopšte PVO ekvivalenata Jokohame da bi bilo povezano, nego je prosto Gepard nov novcat & Nr 1 samo već 50 celih godina.

Odgovori
d

Too Little, Too Late…ili po Ruski слишком маленький, слишком поздно

Odgovori
J

Mislim da je Zoran ovo odlično analizirao. Ovi sistemi će naterati Ruse da lete na većim visinama, te da budu oprezni pri upotrebi helikoptera.

Ne mislim da će ove donacije promeniti tok rata.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Send this to a friend