[INTERVJU] Direktor mađarske kompanije Magnus Aircraft Laslo Boroš: Tim iz Srbije bio je ključan za našu ekspertizu sa kompozitima, baza za prodaju naših aviona Balkanu biće u vašoj zemlji

Tango Six je nedavno imao priliku da obiđe fabriku mađarske kompanije Magnus Aircraft nedaleko od Pečuja. Obilazak proizvodne linije jedine mađarske privatne kompanije koja proizvodi vazduhoplove kulminacija je našeg dosadašnjeg izveštavanja o Magnus priči. Prošle godine imali smo priliku da letimo u njihovom glavnom proizvodu, avionu Fusion 212, izveštavali smo sa njihovog prošlogodišnjeg nastupa na sajmu u Fridrishafenu ali i pratili njihovu seriju poslednjih poslovnih dogovora koji koriste činjenicu da je Mađarska dobro politički pozicionirana prema Kini što će Magnusu prilično koristiti jednom kada se tamo liberalizuje regulativa vezana za generalnu avijaciju.

Magnus je, kako smo to javili aprila ove godine, odlučio da za bazu osvajanja regiona izabere Srbiju. Tada smo čuli najave da kompanija računa na prilike kako u našoj, tako i u zemljama okruženja, imajući u vidu da je privatno vlasništvo kompozitnih aviona u porastu.

Ne bi li saznali više o Magnusu i njihovom putu do trenutnih ambicioznih planova, uradili smo intervju sa direktorom kompanije Laslom Borošem.

Boroš je mašinski inženjer koji je profesionalnu karijeru započeo van vazduhoplovne industrije. Kako kaže, počeo je u tada najvećoj kompaniji u Mađarskoj koja se bavila proizvodnjom.

– Svoj put započeo sam kao običan tehničar i vremenom sam, korak po korak, napredovao do pozicije zamenika direktora. Nakon toga sam promenio posao, radio u još par kompanija kao direktor proizvodnje, operativni menadžer i takođe došao do pozicije zamenika direktora.

Zatim je, u leto 2016. godine, jedan od vlasnika Magnusa, moj prijatelj od ranije, bio i vlasnik kompanije u kojoj sam prethodno bio zaposlen. On je tada morao doneti neke veoma važne odluke, da li da investira ili da proda svoju kompaniju. Savetovao sam ga da investira i od aprila 2017. godine on je postao jedini vlasnik Magnusa a ja generalni direktor ove kompanije. –

Kako nam Boroš dalje priča, nakon proizvodnje njihovog prvog aviona i uspešno okončanog procesa sertifikacije Magnus je rastao. Danas, kako kaže, imaju podružnice na skoro svim kontinentima. U Sjedinjenim Američkim Državama, Keniji, Nigeriji, Iranu, Kini i najnoviju u Srbiji. Boroš je trenutno direktor i svih podružnica osim onih u Iranu i Srbiji.

– Pre nego što smo započeli veće investicije dok smo planirali proizvodnju imali smo oko 20 zaposlenih i hangar, odnosno radionicu, površine maksimalno do 400 kvadratnih metara. Planirali smo da od male radionice napravimo pogon sa kapacitetom od skoro 100 aviona godišnje, a u fabrici kompozita 200-220 zmajeva godišnje kako bi se mogle snabdevati podružnice koje sklapaju avione.

Plan je bio da fabrika, u delu proizvodnje kompozita, proizvodi i kajake, brodove, delove za vozila. Ovo razmišljanje smo imali budući da se u avio-industriji uvek mogu pojaviti određeni problemi koji bi uticali na rad kompanije. Želeli smo da imamo mogućnosti za alternative kada je proizvodnja u pitanju. – priča nam Boroš o počecima Magnusa.

Kaže da planirani kapacitet nije dostignut pre svega zbog globalne krize lanaca snabdevanja i proizvodnje koju je uzrokovao Korona virus. Kako je Tango Six već pisao, apetit entuzijasta da kupuju avione i bave se generalnom avijacijom doživeo je bum tokom Korone. Problem je bio potpuno devastiran lanac snabdevanja i vreme čekanja rezervnih delova ili komponenti za proizvodnju.

– Jedna od naših kompetitivnih prednosti je proizvodnja kompozita. Kao što znate, zaposlili smo i nekoliko profesionalaca iz Srbije koji su eksperti za proizvodnju kompozitnih struktura.

Mogu vam reći da je poziv srpskom timu da nam se pridruže bila jedna od naših najboljih odluka. Naučili smo dosta od njih. Dragana Kostadinović i njen tim su visokokvalifikovani ljudi sa mnogo iskustva. Vole da podučavaju, veoma sam zadovoljan njima i srećan sam što su sa nama. Nadam se da će se sledeće godine broj ljudi povećati.

Što se kompozita tiče, on se može koristiti u različitim industrijama. Imamo projekte i proizvode koji su namenjeni vodenim sportovima, auto-industriji. U budućnosti želimo time da se bavimo i povećamo serijsku proizvodnju jer je to naša druga delatnost. – kaže direktor Magnusa o najbitnijoj stavki proizvodnje ove kompanije, kompozitnim materijalima.

Kompanija proizvodi i svoj novi model aviona, Fusion 213. Plan je da letelica dobije EASA sertifikat i da bude odobrena i za obuku komercijalnih pilota:

– Projekat nove letelice započeli smo još pre četiri godine, očekujemo njenu sertifikaciju od strane EASA-e do kraja godine i onda ćemo moći više da pričamo o njemu. Najveća prednost je što bi ova letelica bila najjeftinija u LSA kategoriji kojoj pripada, a zbog EASA sertifikata bi mogla da se koristi u pilotskim školama kao i za ostale komercijalne potrebe.

Kada dobijemo EASA sertifikat biće nam potrebna nova organizacija proizvodnje, jer ćemo sledeće godine možda moći da proizvedemo samo 10-15 ovih aviona. U budućnosti bi se 50 procenata proizvodnje moglo odnositi na Fusion 213. Trudićemo se da školama letenja pružimo povoljnu ponudu kako bi one pronašle dobra finansijska rešenja.

Takođe, voleli bismo da sarađujemo i sa vojnim vazduhoplovstvima ali da ne pravimo borbene letelice već one za, na primer, obuku i izviđanje. Videli ste naš avion Sentinel koji može da se koristi za osmatranje ili neke slične zadatke, već smo ga promovisali vojskama u Africi jer tamo već imamo neke klijente i narudžbine. Razvili smo verziju aviona Fusion za obuku vojnih pilota, možemo ga recimo opremiti sa istim instrumentima koji se nalaze u školsko-borbenom avionu L-39NG, što može biti rešenje za neko ratno vazduhoplovstvo.

Kada smo na temi međunarodnih klijenata, treba istaći da se u SAD nalazi naše najveće tržište, tamo je letenje rasprostranjeno i najlakše je otvoriti pogon za proizvodnju aviona. U Srbiji bismo voleli da bude predstavništvo za čitav Balkan i da preko Srbije uđemo na taj deo tržišta. U Kini je veoma bitno biti prisutan jer se otvaraju mogućnosti privatnog letenja, postoje kineski proizvođači ali smo na primer mi tek treći privatni  proizvođač lakih aviona koji je tamo planira da otvori predstavništvo i pogon. Iran je zatvorena zemlja ali takođe se radi o velikom tržištu, tamo nema mnogo stranih kompanija i mi smo voljni da pokušamo da tamo započnemo posao. U Africi je potrebno biti strpljiv da bi se postigao uspeh, Nigerija je izabrana jer je kapija zapadne Afrike, Kenija jer je na istoku. U Africi ima više potencijalnih klijenata među državnim službama. – zaključuje Boroš.