[PRVE FOTOGRAFIJE] Otvorena nova zagrada Vazduhoplovne akademije

27. jan 2023

Prvo „kargo sečenje“ Boinga 767 u Evropi: Jat Tehnika svečano obeležila početak radova na svojoj prvoj konverziji putničkog u kargo avion

26. jan 2023

Kompanija koja je u Srbiji registrovala do sada najluksuzniji Boing pauzira svoj AOC

25. jan 2023

Er Frans predstavio nove kabine na dugolinijskim letovima

20. jan 2023

Viz er pred srpskim medijima: Statistike poslovanja mađarske niskotarifne avio-kompanije

19. jan 2023

Pod vođstvom srpskog Direktorata civilnog vazduhoplovstva potpisan Memorandum o razumevanju u vazduhoplovstvu sa tri zemalje regiona

17. jan 2023

[POSLEDNJA VEST] Er Srbija objavila profit za 2022. godinu od 21 milion evra, bez subvencija

17. jan 2023

Erbas kroz testiranje novih tehnologija na mala vrata uvodi razmišljanja o autonomnom letu putničkih aviona

13. jan 2023

Ruske civilne vazduhoplovne vlasti odobrile domaći motor i krilo za putnički avion MC-21

13. jan 2023

Erbas u 2022. godini: 1078 naručenih i 661 isporučen putnički avion

12. jan 2023

Er Frans promocija za putovanja do 30. juna: „Rendez-vous“ posebni popust na avio-karte

11. jan 2023

KLM promocija za putovanja do 30. juna: „Real Deal Days“ posebni popust na avio-karte

5. jan 2023

[POSAO ZA PILOTE] Smartlinks u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani zapošljava kapetane i kopilote za A320, A330 i B737

3. jan 2023

[POSLEDNJA VEST] Vlada Crne Gore imenovala novog v.d. direktora Er Montenegra

15. dec 2022

Završena proizvodnja poslednjeg Boinga 747

14. dec 2022

Air France-KLM grupa ulaže 2 milijarde evra godišnje u nove avione kako bi smanjila emisiju CO2

8. dec 2022

Kroacija erlajns i Erbas potpisali ugovor o nabavci putničkih aviona A220

30. nov 2022

Vazduhoplovna akademija upisuje novu klasu studenata za pilotsku ATP obuku u Trening centru Vršac

23. nov 2022

Er Montenegro dobio IATA-in IOSA sertifikat

22. nov 2022

[POSLEDNJA VEST] Srbija u istom danu dobila dva Erbasa: Jednu Super Pumu i jednog Mihajla Pupina

22. nov 2022
IATA izveštaj o bezbednosti avio-kompanija u 2021. godini: Da biste doživeli nesreću u putničkom avionu morali bi da letite svaki dan sledećih 10.078 godina
Iz nekog razloga turboelisni avioni imali su najviše incidenata prošle godine. Srpska nacionalna avio-kompanija u svojoj istoriji do sada nije imala nesreću sa ovim tipom aviona a od nedavno otpočela je zamenu svoje propelerne flote novijim modelima / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

IATA izveštaj o bezbednosti avio-kompanija u 2021. godini: Da biste doživeli nesreću u putničkom avionu morali bi da letite svaki dan sledećih 10.078 godina

Međunarodno udruženje avio-kompanija koje se bave komercijalnim vazdušnim saobraćajem IATA (International Air Transport Assosiation) objavilo je svoju godišnju analizu bezbednosti avio-kompanija na globalnom nivou za 2021. godinu. Prema  ovom izveštaju, prethodna godina bila je bezbednija u odnosu na 2020. godinu ali i period od 2017. do 2021. godine. Značajan doprinoseći faktor ovako pozitivnim rezultatima svakako je bio dramatičan pad avio-saobraćaja uslovljen epidemijom Korona virusa.

Srpske avio-kompanije koje komercijalno prevoze putnike u redovnom ili čarter saobraćaju i dalje imaju izvanredan bezbednosni skor. Poslednji ozbiljniji incident na aerodromu „Nikola Tesla“ dogodio se, kako je Tango Six prvi javio, inostranoj avio-kompaniji.

Kako je IATA izračunala, prema podacima za 2021. godinu, ukoliko se statiska izvede na način da se posmatra koliko bi, gledano na celoj planeti i svim komercijalno obavljenim letovima, jedna osoba trebalo da leti da bi doživela nesreću aviona u vazduhu ili na zemlji, dobija se da bi ona morala da leti svaki dan sledećih 10.078 godina ne bi li, prema globalnoj statistici, doživela ozbiljnu nesreću koja ima makar jedan smrtni slučaj.

Većina civilnih komercijalnih letelica na srpskom registru nije starija od 15 godina. Najnoviji mlaznjak koji je registrovan u našoj zemlji pripada kompaniji Air Pink / Foto: Ivan Urošević, Tango Six

Kako se dalje navodi u izveštaju IATA-e, primetno je smanjenje kako u broju nesreća tako i u broju fatalnih ishoda incidenata ili nesreća. Vazdušni saobraćaj i dalje je jedan od najbezbednijih vidova saobraćaja, što potvrđuje i izveštaj IATA-e: prošle godine, na ukupno registrovanih 25,7 miliona globalno obavljenih komercijalnih letova, zabeležen je jedan incident ili nesreća na svakih 990.000 bezbedno obavljenih letova. Kompanije koje su članice IATA-e, kao što je na primer Er Srbija, zabeležile su još manji broj incidenata ili nesreća: jedna se dogodila na svakih 2,27 miliona bezbedno obavljenih komercijalnih letova.

Prošle godine bilo je ukupno 26 nesreća ili incidenata u kojima su učestvovali jedan mlazni avion i šest turboelisnih. Pri ovim nesrećama život je izgubila 121 osoba. Tokom prošle godine jedan mlazni putnički avion doživeo je veću nesreću na svakih 7,7 miliona bezbedno obavljenih letova, dok je jedan turboelisni putnički avion izgubljen na svakih 0,56 miliona bezbedno obavljenih letova.

Sve avio-kompanije koje učestvuju u IATA-nom IOASA programu (IATA Operational Safety Audit) nisu imali ni jednu nesreću sa fatalnim ishodom prošle godine. Prethodna godina takođe je jedinstvena jer, prvi put nakon 15 godina, nije zabeležen ni jedan incident pogrešnog ili neovlašćenog taksiranja ili izlaska na pistu od strane putničkih aviona.

IATA u svom članstvu ima 290 avio-kompanija što predstavlja 83% globalnog komercijalnog vazdušnog saobraćaja.

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters=1 counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

St

Prav Sbin se plasi da ce poginuti u avionskoj nesreci, i da ce ga ajkula pojesti na moru, a vi pricajte sta ocete.

Odgovori
Un

10 миленијума сваки дан или 1 у правом тренутку #течнопричамцрнихумор

Odgovori
Sr

Verovatnoća je čudesna grana matematike. Sa njom možemo da se igramo i ovako i onako.
Možemo medjutim reći i to da je verovatnoća da umremo svaki put kada udjemo u avion ili bilo koje prevozno sredstvo svakako veća nego ako ne udjemo jer se ona ma koliko bila mala sabira sa onom verovatnoćom umiranja koja postoji u svakom slučaju. Dalje, verovatnoća da doživite avionsku nesreću je kudikamo manja nego da istu doživite u automobilu. Medjutim, kada već doživite nesreću koliki je procenat šansi da istu preživite u automobilu a kolika da je preživite u avionu ? Bilo bi lepo da nam neko iznese i tu analizu. Dalje, vazdušni prevoz je po odnosu broja predjenih kilometara i broja žrtava daleko bezbedniji u statističkom smislu od suvozemnog. Ali, kakav bi bio taj odnos ako bi se ista pravila bezbednosti i procedura pridržavali u suvozemnom prevozu ? Da li bi vazdušni transport bio bezbedniji ako bismo prilikom održavanja svojih vozila morali da se pridržavamo strogih pravila EASA, capability liste, pretpoletnih pregleda, najave svakog napuštanja garaže kontrolnom centru i traženja dozvole za putovanje od Beograda do Niša na osnovu planirane rute itd. ?

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs