Svakog leta Grčka se suočava sa razornim požarima koji tu mediteransku državu guraju u stalnu borbu za poboljšanje kapaciteta i spremnosti da se efikasno bori protiv katastrofe koja uzrokuje ogromnu i višestruku štetu. Ključni alati u tome su različita vazduhoplovna sredstva za gašenje požara koje Grčka poseduje, razni avioni iznajmljeni po ugovoru od privatnih operatera ili ustupljeni kao pomoć od strane Evropske unije i drugih prijateljskih zemalja.
U nastojanju da se dodatno unaprede nacionalni kapaciteti i sposobnosti za gašenje požara iz vazduha, Ministarstvo za klimatsku krizu i civilnu zaštitu Grčke objavilo je 22. novembra 2022. poziv za učešće u preliminarnim konsultacijama u vezi sa planiranom nabavkom novih protivpožarnih aviona. Javni poziv grčkog ministarstva poziva zainteresovane strane da uzmu učešće u procesu koji bi trebalo da bude okončan 24. decembra 2022. godine, i koji bi početkom 2023. godine trebalo da rezultira objavljivanjem tenderskog procesa za nabavku nove grčke namenske protivpožarne vazduhoplovne platforme.
Tehničke specifikacije predstavljene u okviru tekućih preliminarnih konsultacija definišu zahteve, tehničke i operativne karakteristike koje se odnose na nabavku ukupno 36 fabrički novih jednomotornih turboelisnih aviona u amfibijskoj konfiguraciji, od kojih bi bilo 30 jednoseda i 6 aviona dvoseda sa dvostrukim komandama. Amfibijska konfiguracija znači da avioni moraju biti u stanju da slete i na kopnene i na vodene površine na istom zadatku bez prilagođavanja, i to dok se koriste u početnom, napadu na šumske požare (ispuštanjem slane ili slatke vode, retardanata i pene, a sve to nose u unutrašnjim rezervoarima) kao i u misijama vazdušnog osmatranja.
Minimalni zahtevi za vazduhoplov su sledeći: maksimalna brzina krstarenja od najmanje 150 čvorova; dolet od najmanje 500 nautičkih milja; autonomija leta od najmanje 3 časa; unutrašnji rezervoar od najmanje 3.000 litara; mogućnost upotrebe sa piste duge 1.000 metara pri maksimalnoj poletnoj masi (MTOW); i mogućnost pokretanja motora bez spoljašnjeg izvora napajanja.
Potrebnih 36 aviona treba isporučiti u roku od 6 godina od trenutka potpisivanja ugovora (Time Zero ili T0), tačnije: 6 aviona (od kojih najmanje tri dvoseda) u T0 + godinu dana; dodatnih 6 aviona (svi dvosedi već moraju biti isporučeni) u T0 + dve godine; i 6 dodatnih jednoseda godišnje tokom naredne 4 godine.
Dobavljač koji tek treba da bude izabran mora da obezbedi punu podršku avionu rezervnim delovima, na osnovu godišnjeg naleta flote (model Power by Hour) za period od 4 godine. Iz budžetskih razloga, planirano je 300 sati letenja po avionu godišnje, s tim da kupac zadržava mogućnost korišćenja aviona i iznad ovog ograničenja.
Dobavljač je dužan da uz svoju ponudu dostavi kompletan i precizan plan obuke za 10 pilota i 15 tehničara koji bi se obučili u minimalno potrebnom vremenu. Za potrebe operativne obuke, dobavljač će obezbediti tri instruktora u Grčkoj na period od dve godine od isporuke prva tri dvoseda, dok će u drugoj godini dodatno obezbediti jednog instruktora u trajanju od najmanje godinu dana. Navedeni instruktori će takođe obavljati operacije tokom letnje sezone, dok će njihovo iskorišćenje biti maksimalno kako to predviđa EASA u vezi sa procedurama za odmor posade koje se primenjuju za pilote.
Početna obuka tehničkog osoblja (teorijska i praktična) obuhvata svu potrebnu obuku kako bi tehničar postao sposoban za tip nabavljenog vazduhoplova. Praktična obuka mora imati takav obim da će po njenom završetku tehničar biti u stanju da samostalno opslužuje vazduhoplov.
Nabavka će biti sufinansirana sredstvima paketa NextGenerationEU Evropske unije, tačnije u okviru realizacije projekta „Purchase of amphibious fire-fighting aircraft for the islands clusters“, aktivnosti sa šifrom 16911 koja je uvrštena u Nacionalni plan oporavka ‘‘Grčka 2.0‘‘, potom programom Grčkog nacionalnog strateškog referentnog okvira (NSRF) 2021-2027, kao i Evropskom investicionom bankom (EIB). Ukupan budžet za ovu nabavku bez PDV-a procenjen je na 144.906.378 evra.
Na osnovu javno dostupnih dokumenata, vrlo je verovatno da Grčka ima za cilj nabavku američkog amfibijskog aviona Air Tractor AT-802 Fire Boss, svetski popularnog i veoma efikasnog ‘‘vodenog bombardera‘‘ za gašenje požara koji je takođe dobro poznat u Grčkoj gde već služi pod zakupom u poslednjih nekoliko godina, dokazujući svoju operativnu efikasnost i pogodnost u grčkim potrebama za specijalizovanim protivpožarnim vazduhoplovnim sredstvima.
Proizveden u kompaniji Air Tractor Inc., Air Tractor AT-802 Fire Boss je jednomotorna vazduhoplovna cisterna Type III (Single Engine Air Tanker – SEAT) koja nosi 3.104 litra vode u rezervoaru koji se nalazi između zaštitnog zida motora i kokpita. Za precizne operacije gašenja požara, avion je opremljen kompletno električnim protivpožarnim podtrupnim sistemom Fire Retardant Dispersal System (FRDS), koji u kombinaciji sa naprednim računarom u kokpitu daje pilotu mogućnost da bira kako će koristiti vodu/ penu/retardant koji avion nosi: od višestrukih gašenja na jednom ili različitim požarima sa jednim rezervoarom vode; stvaranjem 600-800 metara dugih, 10 metara širokih neprekidnih retardantnih barijera sa ciljem da se zaustavi širenje požara; do veoma jakog napada na šumski požar masivnom vodenom bombom od 3.104 litara koja se može ispustiti za 1,4 sekunde.
AT-802 je dostupan kao jednosed (AT-802A) ili dvosed (AT-802), u kopnenoj i amfibijskoj konfiguraciji. Opremljen konvencionalnim stajnim trapom (dva glavna točka i repni točak), AT-802 se koristi sa aerodromskih pista, kao i sa kratkih zemljanih staza i/ili javnih puteva. U ovoj varijanti, avion se puni vodom na zemlji iz vatrogasnih ili kamiona cisterni, iz rezervoara za vodu ili jednostavno iz hidrantske instalacije dostupne na licu mesta. Kada koristite pumpu velikog protoka, vreme za punjenje aviona sa 3.104 litra vode je manje od dva minuta.
Kada je opremljen sa amfibijskim plovcima Wipaire 10,000 (svaki ima hidraulički izvlačeći/uvlačeći stajni trap sa nosnom nogom sa jednim točkom i glavnom nogom sa dva točka), avion je označen kao AT-802 Fire Boss. Ovaj veoma sposoban i usko specijalizovan vatrogasni bombarder može sleteti na uobičajne popločane ili neasfaltirane piste i napuniti se vodom na tlu, ili može zahvatiti/sakupiti vodu ploveći površinom reka, jezera, vodenih akumulacija, brana i otvorenim morima. Avionu je potrebno manje od 1.000 metara i 15 sekundi da zahvati 3.104 litra vode.
Avione AT-802 koji se trenutno proizvode pogoni veoma efikasan motor PT6A-67F od 1.700 KS koji pokreće metalnu petokraku elisu Hartzell. Ovaj motor niske prosečne potrošnje goriva od 300 litara na sat u kombinaciji sa kapacitetom avionskog goriva od 1.438 litara (smešten u dva integralna rezervoara za gorivo) omogućava operativnu izdržljivost od više od 4 sata na temperaturama do 49ºC. Direktni operativni troškovi AT-802 se kreću u rasponu od 900 dolara po satu leta.
Pošto je Bombardier CL-415 Canadair (6.137 litara) van proizvodnje od 2015. i sudbina njegovog najavljenog naslednika – De Havilland DHC-515 Firefighter (kapaciteta 7.000 litara) – je još uvek neizvesna, AT-802 ostaje jedini namenski konstruisan protivpožarni avion koji se trenutno proizvodi u Evropi i SAD. Njegova serijska proizvodnja se nastavlja u količini od oko 25 aviona godišnje.
Do sada je proizvedeno preko 950 AT-802 i ovaj avion je sada standard za većinu zemalja koje imaju problema sa šumskim požarima. U službi je (u vlasništvu ili pod zakupom) u vladinim službama i privatnim operaterima u Portugalu, Španiji, Francuskoj, Italiji, Švedskoj, Izraelu, Kipru, Hrvatskoj (vojne vazduhoplovne snage), Crnoj Gori, Makedoniji, Grčkoj, Turskoj, Sjedinjenim Državama, Kanadi, Australiji, Indoneziji, Gambiji, Burkini Faso (vazduhoplovstvo), Južnoj Africi, Čileu, Argentini, Kolumbiji, Meksiku, Urugvaju, Brazilu i Saudijskoj Arabiji. Interesovanje za AT-802 Fire Boss nedavno su pokazale još dve balkanske zemlje: Bosna i Hercegovina i Slovenija.
Sa dugom autonomijom leta od preko 4 sata, AT-802 se takođe može koristiti kao platforma za traganje i spasavanje ili za vazdušno osmatranje, a ovo posebno važi za dvosedi AT-802 koji na zadnjem sedištu može da primi osmatrača, kao i kameru sa video prenosom u realnom vremenu do zemaljskih operativnih centara. Dvosed se takođe često koristi kao komandno mesto za koordinaciju gašenja požara iz vazduha, dok se istovremeno koristi za obuku novih i proveru osposobljenosti postojećih pilota.
Golub
Od malih nogu sam zaljubljen u moćne lovačke avione, ali ja zaista ne mogu da shvatim da ova planeta može da proizvodi stotine takvih aviona godišnje (čija je jedina realna svrha uništavanje i zastrašivanje), a dok pola planete gori, proizvodi se mizernih 25 malih AT-802 godisnje, a Kanaderi su prestali da se proizvode!?!?! Čovečanstvo je prslo s mozgom kompletno.
max
Jednostavno nema potražnje za većom količinom. Ti avioni su već u flotama državama koje ih trebaju i koriste se decenijama. Novi se kupuju za obnavljanje flota a to nije velik broj jer takvi avioni nemaju ogroman broj naleta pa dugo traju.
Npr Hrvatska trenutno ima 6 kanadera i 6 air-tractora što je zadovoljavajuće, a naručena su 2 nova DHC-515 za obnavljanje flote. Tako nešto radi i Grčka – nisu to veliki brojevi.
SinDragan
Jednostavno, raspirivanje demokratije je unosan posao. Na 1 dolar ulozen u razvoj borbenih aviona razvijene zemlje zaradju 4 dolara. Protivpozarni avioni ispadaju cist trosak. Ima kod Rusa aviona koji nose i po 40 tona vode ali su oni losi momci i nisu podobni za saradnju, ovi americki od 2 do 3 tone su bolje resenje.
max
@SinDragan – mogu nositi koliko hoces vode ako nema koristi od toga. U Hr je postojao veliki politički pritisak (od Mesića) da se uzmu Be200 pod klirinški dug. Išlo se testirati Be200 i struka je odlučila da je avion za naše uvjete manje koristan od kanadera. Leti većom brzinom i na većoj visini i sva ta voda se pretvori u izmaglicu. Kanader je dovoljno spor i agilan da sa puno manje vode napravi veći učinak i više preleta.
SinDragan
max- ista ta struka vam nije odobrila ni kupovinu izraelskih F16. U srbiji smo videli na delu i Be200 i Il76, bili su izuzetno efikasni.
Golub
@max, @SinDragan
Slažem se da nema potražnje za većom količinom, ali ne zato što ti avioni (i helikopteri) nisu potrebni, već zato što je kupovina i korišćenje takvih letelica „čist trošak“ i nema koga da lobira i gura prodaju istih. Što se realnih potreba tiče, jasno je da je da ovakvih letelica nema ni izbliza dovoljno. Požari plamte na sve strane i samo pretprošle godine su izgorele sumanute površine pod šumama u Amazoniji i Sibiru, a da ne pričamo šta se dešava po Mediteranu, Australiji… Ni ljudi ni letelice nemaju predaha. Tako da, ne slažem se da nema potrebe za takvim letelicama, već da niko nema ogroman profit od cele priče, pa se niko ni ne trudi. Štaviše, veće su potrebe ove civilizacije za takvim avionima nego za borbenim avionima, pa opet imamo svega 4-5 namenskih letelica za gašenje požara, čiji se dizajn nije mnogo menjao poslednjih 4-5 decenija, i na stotine uspešnih projekata borbenih aviona u istom tom periodu. Zato što je mnogo unosnije voditi rat nego gasiti požare…
Kad već fantaziram, koliko bi bilo budžetsko opterećenje zemalja EU da se organizuje flota od stotinak aviona koji bi leti dežurali na Mediteranu, a zimi, na primer, bili iznajmljeni Australiji i drugim zemljama na južnoj hemisferi? Verovatno ne mnogo više od štete koju ti požari naprave. Ne vredi ni upoređivati sa vojnim budžetima. Takva flota bi mogla bez previše problema da kontroliše sezonske požare. Jedini je problem što tu nije lako ugraditi se i zaraditi pare, pa niko nije ni zainteresovan da se bakće time.
Mislav
SinDragan
Ne radi se o istoj struci i nema nikakve veze kupovina F16 i protivpozarnih aviona. Vec je na ovom portalu i na vecini drugih elaborirano oko izraelskih aviona i zasto je propala kupovina tako da je to dobro poznato i nema nikave poveznice s tvojim dovodjem u vezu. Tvoj komentar je je klasicno trolovanje.
Ako su se ti avioni tako dobro pokazali zasto ih vi niste kupili. Be 200 je testiran i u Hrvatskoj ali se kanader pokazao mnogo boljim
max
@Golub EU je organizirala zajedničku nabavu i zajednički korištenje.
Konkretno ova dva hrvatska naručena DHC-515 će biti dio te flote. Avioni će biti financirani novcem EU, biti će locirani u Hrvatskoj ali će se koristiti i za potrebe drugih EU zemalja.
„Hrvatska je u uz Italiju, Španjolsku, Francusku, Portugal i Grčku među članicama EU koje su u sklopu programa „rescEU“ s Europskom komisijom pregovarale o proizvodnji 12 novih kanadera, to jest protupožarnih zrakoplova modela CL515 s kanadskom tvrtkom De Havilland, u sklopu čega će Hrvatska dobiti njih dva. Projekt se 100 posto financira iz EU sredstava.“
Golub
@max
To je sve u redu. Ono što ja kažem je da je to nedovoljno. Prošle godine je zvanično na Mediteranu (Evropa, Srednji Istok i severna Afrika) izgorelo preko 5.000 kvadratnih kilometara, a ove godine do kraja oktobra je već izgorelo preko 8.600 kvadratnih kilometara. 2021. godine je EU organizoval flotu od 11 aviona i 6 helikoptera raspoređenih po Mediteranu kao ispomoć. To je ništa! Samo Hrvatska, ako se ne varam, ima barem toliko letelica. Da je to dovoljno, ne bi se svake godine angažovale razne američke i evropske privatne kompanije da gase požare. I opet nije dovoljno. Šta je 12 CL515 na celu Evropu? U krajnjoj liniji, šta je 12 CL515 za Viking Air? Koliko bi pre uspeli da pokrenu proizvodnju da je Evropa naručila 50 letelica? Naravno, za sve to je potrebna infrastruktura, posade, tehnička služba… Ali ako mi neko kaže da se nema novca, mogu samo da se nasmejem. 214 milijardi evra u 2021. godini za vojne budžete EU…
Imao sam prilike da uživo gledam kako su danima gasili požar jedne godine na Tasosu u Grčkoj. Ja, kao laik, zaključujem da je najveći problem što nema dovoljno letelica. U naletu 2-3 letelice izbace vodu, primire požar, i dok odu da se napune, 5-10 minuta kasnije vatra se ponovo razbukta. Da je bilo 10-tak letelica koje konstantno izbacuju vodu, verujem da bi požar bio zaustavljen za manje od dan.
max
@Golub naručeno je cca 25kom DHC-515 što je ukupna proizvodnja do kraja decenije, sve nove narudžbe idu tek poslije 2030te. Osim ovih 12 unutar rescEU programa još toliko su naručile države izvan programa.
Grčkoj očito treba više zato i naručuje ove at802. Ja mogu reći da se u hr to ne dogadja i da se ovih 6 + 6 pokazalo dostatnim, čak redovito idu u ispomoć drugim zemljama. Često se može vidjeti kako hr kanaderi gase požar doslovce jedan za drugim. Ali nisu svemoguci – ne može se svaki požar samo tako ugasiti iz zraka, niti su uvijek uvjeti za let.
xtrimi
I čitav jedan komentar.
Definitivno je problem u nama .
Požari gore a ne gase se.