[RAT U UKRAJINI] Eskalacija sukoba, Pentagon ocena: „80% ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva ostalo netaknuto“

30. sep 2022

U Bugarskoj se srušio jurišni avion Su-25

29. sep 2022

[POSLEDNJA VEST] Nova S: Kod aerodroma Lađevci prinudno sletele dve vojne bespilotne letelice

28. sep 2022

Aero-klub „Vazduhoplovci Niša“ i Ministarstvo odbrane pokreću projekat “Biću pilot“: Besplatna pripremna nastava i sat vremena leta motornom jedrilicom

28. sep 2022

[FOTO-REPORTAŽA] Grčki vazduhoplovni muzej na aerodromu Dekelija

27. sep 2022

Rojters: UAE nabavili Bajraktare; Bugarska vlada odobrila projekat investicionih troškova za još osam F-16

23. sep 2022

[FOTO-REPORTAŽA] Athens Flying Week 2022: Festival retkih letelica iznad Tanagre

22. sep 2022

[ANALIZA] Sve o ratnim vazduhoplovstvima Evrope

16. sep 2022

[EKSKLUZIVNO] Komemorativni prelet 67. Eskadrile za Specijalne Operacije USAF-a iznad Pranjana u čast 78. godišnjice operacije „Halijard“

15. sep 2022

Vojni budžet Poljske u sledećoj godini raste 68% : Planira se nabavka 96 borbenih helikoptera AH-64E Apache Guardian

15. sep 2022

[POSLEDNJA VEST] Vučić u Skupštini Srbije: „Kupujemo još 11 helikoptera Mi-35 sa Kipra“

14. sep 2022

[INTERVJU] APS – Aviation Parts Service: Prva konferencija, 12 godina borbe za generalnu avijaciju u Srbiji

12. sep 2022

Vazduhoplovci Nacionalne garde Ohaja u poseti RV i PVO Vojske Srbije, drugi put za godinu dana

10. sep 2022

Frustracije u SAAB-u zbog neuspeha prodaje borbenog aviona Gripen

9. sep 2022

Rumunija namerava da nabavi tri bespilotna sistema Bajraktar TB2 za 300 miliona dolara

8. sep 2022

[POSLEDNJA VEST] Vučić: Srbija želi da nabavi Bajraktare za “stotine miliona dolara“

7. sep 2022

[REPORTAŽA] SIAF 2022: Slovački oproštaj od voljenih MiG-ova 29

7. sep 2022

Postkoronarni šok septembra 2022. godine: Iznenadni izliv aero-mitinga u mozak

6. sep 2022

Armija 2022: Sve o novim ruskim sredstvima protivvazduhoplovne odbrane, vazdušnog osmatranja i protivelektronske borbe

5. sep 2022

Međunarodni vojni sajam “Armija 2022“: Najveći prikaz ruske namenske industrije do sada

2. sep 2022
Premijera naoružanog Vrapca, Pegaz nakon više od dekade razvoja uskoro u naoružanju, potvrđen broj letelica u drugoj narudžbini helikoptera H145M za RV i PVO
Premijera naoružanog Vrapca / Foto: Novica Andrić

Premijera naoružanog Vrapca, Pegaz nakon više od dekade razvoja uskoro u naoružanju, potvrđen broj letelica u drugoj narudžbini helikoptera H145M za RV i PVO

Prilikom jučerašnjeg obilaska naoružanja i vojne opreme iz domaćeg razvoja u krugu Vojne akademije predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću prvi put je predstavljen prototip bespilotne letelice Vrabac koji će, u ovoj verziji, naoružan, postati borbena bespilotna letelica. Pomenuti su novi detalji o procesu uvođenja u naoružanje domaće borbene bespilotne letelice Pegaz i takođe je, prvi put zvanično, potvrđen broj letelica u novoj narudžbini helikoptera H145M za RV i PVO

Naoružani Vrabac

Jedina premijera prilikom obilaska u segmentu vazduhoplovne tehnike bilo je fizičko otkrivanje naoružane verzije izviđačke mini bespilotne letelice Vrabac. Kako je predsedniku predstavio pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse dr Nenad Miloradović, naoružani Vrabac moći će da nosi šest granata sa, kako je rekao, kumulativnom bojevom glavom ubojnog destva prečnika pet metara uz korišćenje „bouncing upaljača“ (misli se na odloženo aktiviranje u visini od metar i po nakon odbijanja sredstva o zemlju).

Miloradović je naglasio da naoružanom Vrapcu, projektu Vojnotehničkog instituta, tek predstoje ispitivanja radi dokazivanja koncepta.

Na dve podvesne tačke letelica nosi po tri granate / Foto: Novica Andrić
Više detalja o naoružanju Vrapca / Foto: Novica Andrić
Gornja sekcija letelice, vidljiv je padobran / Foto: Novica Andrić

Miloradović je u martu ove godine u Abu Dabiju, ekskluzivno za Tango Six, komentarisao projekat Vrabac. Tada je kazao da je u toku serijska proizvodnja i to (izviđačke) verzije koja je naprednija i sposobnija od aktuelne koja je već uvedena u naoružanje Vojske Srbije. Misli se na duplo veći operativni radijus od 25 km, povećanu autonomiju leta na 1,5 h, domaći autopilot, integrisan dnevno-noćni senzor većeg dometa (do sada je mogao da ima ili dnevni ili noćni), kao i smanjenu masu avionike i sistema upravljanja.

Tada je kazao da je krivac za duže vreme trajanja razvoja odluka da se svaki segment projekta ralizuje domaćim snagama ali i da je time sada ovladano.

Ako se realizuju najavljene nabavke turskog Bajraktara i kineske CH-95, RV i PVO Vojske Srbije moglo bi biti korisnik šest različitih tipova borbenih bespilotnih letelica.

Pegaz porođen nakon 11 godina

Nakon naoružanog Vrapca predsedniku je prikazana i domaća borbena bespilotna letelica Pegaz. Inženjer VTI-a, kojeg je Tango Six intervjuisao na počecima projekta pre sedam godina (zapravo prvi intervju o projektu Pegaz napravili smo pre 11 godina), Dragan Stevanović, kazao je da je autonomija naoružane verzije šest sati nakon što je načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović kazao da je „pre neki dan sa opterećenjem Pegaz leteo 10 sati“.

Pripadnik 353. izviđačke eskadrile Sokolovi, operatera borbenih bespilotnih letelica u RV i PVO baziranih na aerodromu Lađevci, kazao je da je Pegaz kompatibilan sa letelicom D-80, odnosno CH-92A u smislu da „oni koji su završili obuku na kineskoj letelici dosta lakše će savladati obuku za korišćenje Pegaza“. Najverovatnije se misli na isti softver upravljanja i misije koji obe letelice dele nakon saradnje sa Kinom.

Utva preuzima proizvodnju. Za izradu letelice u prvim prototipskim godinama projekta bila je zadužena beogradska kompanija BB Composite / Foto: Ministarstvo odbrane

Direktor Jugoimporta Jugoslav Petković je prilikom razgledanja Pegaza rekao da će ovu letelicu proizvoditi fabrika letelica Utva, dok je ministar odbrane dr Nebojša Stefanović kazao da će „za godinu i po dana biti proizvedeno 12 komada“. Takođe je rečeno da je uvođenje u naoružanje Pegaza planirano krajem sledećeg meseca.

Vučić je primetio da je razvoj Pegaza konačno završen, indirektno pominjući njegovu posetu VTI-u pre četiri godine nakon koje je ceo projekat „ubrzan“ što je rezultiralo saradnjom sa Kinom.

Broj naručenih Erbasova

Vučić je na kraju obilaska, prilikom odgovaranja na novinarska pitanja, kazao da će RV i PVO dobiti 11 helikoptera H145M što predstavlja prvu zvaničnu objavu broja letelica druge narudžbine po redu. Kako Tango Six saznaje, radi se o deset helikoptera i jednom simulatoru.

Početkom jula objavili smo fotografiju prve letelice iz druge narudžbine.

Komentari

T

Sve je ovo intersantno

Da li predsednik nesto zna više?

Odgovori
V

Zašto nasa zemlja ne nabavlja kompletnu eskadrilu od jednom 16 komada (4 odelenja) ili 12 komada (3 odelenja), nego 4+5 ….pa sad 10…
…opet kad sve dodje ukupno 15 komada,…umesto 16 za punu eskadrilu

S

Sto projekata samo sto nisu..poslednjih 10godina. I uvek treba samo zavrsiti tehnicka ispitivanja….
Umesto da se snage koncentrisu na par proizvoda koji se potom proizvedu u nekom broju nastavlja se sa brojem projekata na kojem bi nam pozavidele SAD…

Odgovori
S

Da li je neko nekad javno postavio pitanje zasto je nasa namenska tako uzasno spora?
12 letelica za 18 meseci, jel cekamo 3 meseca isporuku delova sa Aliekspresa? 10 oklopnih vozila za godinu dana. 0 modernizovanih tenkova, Orao 2.0 ce nikad, PASARS se razvija od 2016…..

Odgovori
Z

A kolio treba jednoj Francusloj da napravi 18 Mistrala, sa 50 raketa? Tri godine? Koliko treba jednoj Americi da napravi 8 aviona F16 za Bugarsku 6, 7 godina? Svuda u svetu ide sporo.

S

Da li si stvarno i realno procitao ovo sto si napisao i stvaro verujes u to? Koliko rafala francuska pravi godisnje?
Ako cemo tom logikom Rusiji ce trebati 50 godina da napravi i isporuci 4 Mi-35 koje smo narucili i platili, jel da?
Nisi nekako racunao na to da to sto prave amerikanci i francuzi nisu jedine narudzbine, odnosno da objasnom, nije samo Srbija narucila 18 Mistrala sa 50 raketa, pa su to francuzi dali nekom jihovom majstoru keramicaru da polako pravi, i nije samo bugarska narucila F-16 od amerikanaca, pa lagano sraf po sraf. U nasem slucaju MI smo jedini narucioci, nikoe ne treba Milos a tek ne treba sa predratnim topom 20/3, isto tako nikome sem nas ne treba PASARS, nikome sem nas ne treba Pegaz, da smo do sad dali maketarskom drustvu da sklapa, za 13 godina bi sigurno sklopili 12 komada, nikome sem nas ne modernizujemo M83 i M80, ali svi znaju sta je prednost rad au javnom preduzecu, koliko god neradio, ist aplata leza na kraju meseca.

А

Види а шта мислиш да ли је Србија једина наручила производе из намјенске…
А да ти мислиш да јесте🤔

D

Toliki su kapaciteti proizvodnih pogona, 10 vozila godišnje. Da bi proizvodili 100 vozila na pr. treba još nekoliko hala, desetine mašina i ko zna koliko obučenih radnika…

Н

Годинама исти коментари од истих аутора. И у време кад смо стварно могли да направимо само 10 возила годишње, и данас кад има више него довољно доказа да се производња Лазара, Милоша и Нора повећала значајно, уз истовремени извоз.
Премијерно је јуче приказан и Лазар са значајно увећаном заштитом са свих страна, вероватно лаици мисле да се ту само стави понека плоча па не треба пуно времена за развој.
Такође се помиње и развој тог неког новог Милоша..све то иде у трен ока
Барем се конструктори насмеју кад читају коментаре.

S

@НЛОС
te Lazare smo odavno videli, imali su i top od 30mm, slikali ih i poslali u Turkmenistan. a za VS su dobri i kamioni sa ceradom i stari dobro predratni M55.
@Александар
Da, mi smo izvozna sila, treba ipak sklopiti tolike Nore i Milose za Kipar i za…pa Kipar je za pocetak dovoljan.

D

Dekada razvoja??!!

V

Bajke se i dalje vrte. Sreca pa nismo u ratu.

Odgovori
S

Na slikama vidim polukomediju: omnidirekcionu antenu od običnog wifi routera i GPS antenu via aliexpress koja je zalepljena, pa moj klinac bi bolje osmislio i napravio :)
Nigde nema detaljnih tehničkih karakteristika kao da je to top secret proizvod :)
Da li koriste SDR, koje frekvencije, koja modulacija, koje širine, koja enkripcija, da li ima frequency-hopping?
Šta je implemetirano od GSNN i INS ?
Da li je korišćen CAN bus ?
Da li postoji auto pilot?
Koji motor i koje karakterisitke?
Da li su korišćeni kompozitni materijali?
Koji je radarski odraz i nivo buke?
Koja kamera i karakteristike?
Da li ima laserski daljinometar?

Ima još mnogo pitanja ali da ne smaram ;)

Odgovori
S

Kao sto si rekao, ovo je slikanje, bez postavljanja pitanja. Zna se ko koga i sta pita. Slicno otvaranju 3,7km autoputa svakih par meseci.

P

Dobra pitanja, ali nisu svi podaci za javnu upotrebu. Npr odgovor na tvoja pitanja bi trebao biti ‘da’ … ali vise sem toga je druga tema…
Btw bio je interesantan komentar za radar P-12M na temu frekvencije, obzirom da je na dosta nizim nego sto ih koriste senzori modernih abiona, vjetovatno im je izaxov detektovati da su ozraceni.

s

Koristi elektro motor, kamere radi Teleoptik( sam senzor je uvežen iz Kine ali on je 1×1 cm sve ostalo je iz Srbije ), ima domaći autopilot razvijen u saradnji između VTI i instituta Mihajlo Pupin, antena je nebitan faktor (može i sa Aliexpresa samo da je ispravna ) , enkriptovan je prenos slike i signala (enkripciju radila ista firma koja radi i kamere MIP-3 da ih ne imenujemo) ,ima laserski daljinomer…
Nije ovo ništa skriveno svaka firma koja radi u Srbiji delove za vojna sredstva ima svoj sajt i svaka voli da se hvali svojim proizvodom samo treba istražiti ;).

P

Nemojte tako, nije ova GPS antena nalepljena, ima magnet koji je drži. Ako dobro vidim na slici, trebalo bi da je Garmin GA 25MCX koja u Americi košta oko $30.

m

@Svemirko
Znači pošto su ti nedostupne tehničke karakteristike ti već znaš da je to polukomedija sa aliexpressa koju bi tvoj klinac bolje napravio.
@Stojko
Ti da vidiš F-35 kako izlazi iz neke naše fabrike zaključio bi kako je to neka politička ujdurma i jer se zna ko tu šta radi ko pita,ko ćuti,ko ne progovara i zašto je to tako…

F

@ Svemirko

Lepo postaviš frekventne opsege kanala, talasne oblike, modulaciju i ostalo da na vreme počnu sa finim podešavanjem ometača za tvoj dron. A postaviti obavezno i broadcast GPS koordinata i nadmorske visine i drona i operatera, da dron lakše uoče a i da se protivnička artiljerija ne muči oko pronalaženja operatera.

Mudro, nema šta…

A

Čekaj… Da li si stvarno ozbiljan, da očekuješ da ti neko javno govori sve detalje? Pa koja firma to radi?!

Da li je korišćen CAN bus ?
Može da se doda ako treba

Da li postoji auto pilot?
Piše ti da ima

Koji motor i koje karakterisitke?
Stari je leteo 90 na sat, ništa mu ne fali i da je taj. Bez brige, neće da probije zvučni zid.

Da li su korišćeni kompozitni materijali?
Ma jok, napravljen je od olova i drveta. Pa od čega bi bio?! Stari je bio od kompozita. Sve je od kompozita.

Koji je radarski odraz i nivo buke?
Izmnoži pa proceni. Malo je manji nego Orlan. Eto ti odgovora

Koja kamera i karakteristike?
Koju staviš. Ta koju staviš. ima takve karakteristike.

Da li ima laserski daljinometar?
Ima ako ga stave. A ako ga ne stave, uz malo matematike za osnovnu školu i zdrave logike se da proceniti. Hint: gledaš u snimak, gledaš u kartu. Shvatiš.

S

@micko
Moje pitanje nema veze sa politikom!
Moja zapažanja i pitanja se odnose isključivo na kvalitet izrade i tehnička rešenja. Nedostaje tehnčka specifikacija u tekstu i smatram da ona treba biti dostupna da bi eto diskutovali o tehničkim rešenjiima.
Evo primer neke osnove specifikacije Baykara. http://crd.yerphi.am/files/Baykar_catalog_eng.pdf

@Feline
Sve to već postoji i nije nikakva tajna sa obzirom da oprema koja je insatalirana je komercijalno dostupna. Pogledaj obavezno ovaj PDF i videćeš kartkteristike RF opreme koje su instalirane na Baykaru.
Kada vidim jeftinu omni antenu i GPS antenu na vojnom dronu ustisak mi je amaterski. Efekat jamminga se umanjuje sa usmerenim mimo antenama na većim frekvencijama, uz primenu frequency hoppinga i adaptivne širine kanala…

PS:
Danas je moguce u kućnoj radinosti uz primenu SDRa modula napravit dobar pasivni a i bez problema mali AESA radar ;) Bilo bi dobro da se nešto realizuje na ovu temu…

PPS:
Ovo je 10 post koji pokušavam da pošaljem, ne znam iz kog razloga moderator ne objavljuje moje postove ?

P

Ova mikro municija se dobro pokazala samo kod kvadkoptera u Ukrajini, jer se tek iz lebdenja u mjestu moze dovoljno precizno nanisaniti da BG ima neki efekat. Postoje klipovi gdje se uspjeva pogoditi otvoren poklopac na kupoli!
Rusi su pokusavali sa Orlanima i cini se da vise to ne rade, nego samo sa DJI dronovima. Ukrajinci svakodnevno kace klipove iz njihovih dronova kako bacaju bombice.
Jedino ako neko u SDPR-u ima ideju da od Vrapca napravi nesto kao Stuka dron…

Odgovori
M

Ako se „mikro municija“ aktivira kad odskoči, kako može imati kumulativni efekt koji se spominje u tekstu.
Možda će da pikira kao Ju 87 Štuka? Još da okače sirenu.
Trebalo bi jače punjenje koje probija kupolu tenka s gornje strane i uništava opremu u tenku.
//////////
Ma mjestu Srbije, razvio bih taktiku upotrebe oružanih snaga kod intezivne upotrebe dronova i BPL-ova. Nee se ponoviti ’99, ali će se ponoviti ’99 na jednom dijelu bojišta. Kako bi prošla odbrana postavljena na zapadu KiM ’99, da su postojali dronovi kao danas?
Ukrajinci se drže samo rovova, naseljenih mjesta i šume, šumaraka.
Iz Budžeta tresnuo bih odmah par miliona € za pošumljavanje. Pri tome bih vodio računa o biljnoj vrsti i gustoći sadnje. Današnji dronovi spuste se u šumu i lete šumskim putevima.

P

Ovo za Stuku je bio sarkazam…

F

Glavno je da se ima mogućnost nošenja nekog naoružanja.

Umesto onih 6 komada prepravljenih granata 40mm možda bude mogao da ponese 2 komada laserski vođenih Pike 40mm, dovoljno za protivteroristička dejstva, možda kupi neko sa Srednjeg Istoka.

Problem sa Vrapcem je što nema ni delć mogućnosti kao Orlan, a sumnjam da je baš toliko jeftiniji. Možda bi Vrabac mogao da malo poraste i dobije autonomiju leta 12-24h kao i dolet od 100-150km (uz benzinski motor). Ovo što Vrabac može sada, to može i bolji komercijalni kvadrikopter, a on bitno lakše poleće i sleće i ne traži nikakvu komplikovanu logistiku osim punjenja baterija.

Možda čak i nešto veličine Orlana, sa benzinskim i pomoćnim električnim motorom, što bi po potrebi moglo da pređe na bešumni električni pogon po dolasku u zonu za osmatranje, i da na miru osmatra i obeležava ciljeve bez mnogo buke? Zašto ne hibridni Vrabac?

P

Nevođene bombice sa slobodnim padom na dronovima koji nemaju mogućnost preciznog nišanjenja putem lebdenja (kao npr. kvadkopteri i oktokopteri) nemaju potrebnu preciznost. Mogu ovi dronovi uglavnom da imaju upotrebu kao što su čuvene noćne veštice letele na dvokrilcima Polikarpov Po-2 na Istočnom frontu i nisu davale Švabama noću da spavaju, nego su ih budile bacajući bombe slične ovima po celu noć. Ili eventualno možda slučajno da pogode neki veliki, površinski cilj (tipa veliko skladište nečeg zapaljivog na otvorenom, pa ako bombica pogodi i napravi štetu – eto to bi još bilo to…

d

pretpostavljam da bi morao da ponire da bi nešto pogodio. Dobra vest je da sam pre par dana naleteo na jedan snimak gde PR-DC eksperimentiše sa jednim od svojih dronova naoružanim minobacačkim minama koje se nalaze u pravom revolverskom magacinu koji prvo ekstra funkcionalno izgleda , pritom rotira i oslobađa jednu po jednu minu. Meni je to kao laiku izgledalo sasvim kršteno, mnogo bolje nego kada su kačili kalašnjikov.

d

Za razliku od drugih savremenih sistema koje posedujemo uopšte nije neophodna unifikacija. Traba imati što više, od ve’ih i manjih.Pegaz uz sav tehnološki trensver opet traljavo. Treba još mnogo da učimo od drugih, gubi se vreme a već imamo izbor u Kini sa bržom isporukim nego da sami pravimo.

Odgovori
T

Besposadna letelica sa 6 granata od 40mm. To nije oruzje za vojsku.
To mogu koristiti samo terroristi za napad na glavni trg kad je pun
ljudi. Ko odobrava ovake sulude projekte ? To nebi ni Iranci napravili.
I za to su trebali 11 godina. Neverovatno.

Odgovori
M

A šta misliš o mogućnosti da se primeni na ljude ukopane u rovu? Ili možda za oštećenje ekog bunkera ili žive sile?

A

A šta fali konceptu? Do sada je imao 0 (nula) granata, kalibra 0 mm (nula).

Sa ovim dodatkom može svakako da uplaši i omete protivnika, a ko zna, možda nešto i pogodi.

Da si ti u pešadiji, i da je ovaj dron iznad tebe, zar ne bi voleo da može 6x da malo omete neprijatelja?

Ako na DJI stavljaju ručnu granatu, zašto je 6 namenski napravljenih stvari glupost?

N

To bi trebalo da mu bude sekundarna uloga, primarna je izvidjanje i navodjenje. A to da ovakve letelice koriste teroristi ne stoji. Pogledaj Ukrajince, pa i Ruse i njihov Orlan, imaju i Turci kvadrokoptere koji nose minobacacke mine ako se ne varam itd.
Sto se same granate tice, ne potcenjuj je. Ove granate odskoce od zemlje i detoniraju se na visino od 0.8m do 1.5m. Sad zamisli da ova pticica nahvata grupu protivnickih vojnika na nekoj ledini i zaspe ih granatama koje eksplodiraju u predelu stomaka, grudi ili glave…
Nisam strucan da komentarisem samu letelicu, ali kao laik vidim da ovde mozda ima prostora da jednog dana vidimo Vrapca u verziji, smanjenog, tkz. drona-samoubice.

J

Već po dometu od 25 km je jasno da se radi o oružju kojim će biti opremljene manje pešadijske jedinice. Obavi se izviđanje i po potrebi istrese tih 6 granata. Američke granate tog kalibra imaju smrtonosni radius od 5 m („kill radius“, to je verovatno mislio Miloradović sa ubojnim dejstvom), ali mogu da rane u prečniku od 130 m.

I

U oktobru bice u novembru, u novembru, bice u decembru…svake godine ista prica : samo sto nije, na jesen, na prolece, krajem godine, pocetkom sledece..lazar 3 razvijaju milion godina i arce pare. Daj bre ljudi kupite lepo kao Madjarska,sta se bre vise igramo sa maketama.

Odgovori
I

Papirna armija za potemkinova sela. Ne daj Bože ozbiljnijeg sukoba, ne bi do ručka izdržali. Samo ovlaš pogled na istočni front i jasno je koliko je sve ovo smešno i bez realne šanse.

Odgovori
S

@Ivan
Ali mi nismo na istocnom frontu.

Y

Na istočnom frontu vidimo isto zapadnjačko zasipanje položaja ogromnom vatrenom moći, samo što Ameri to rade iz aviona, a Rusi jeftinije i pretežno iz artiljerije…
Znači – maskiranje, manevar, brzina (oklop kolko se mora), male grupe velike vatrene moći – jer ako ga zvekne svakako ga kida. Samo ono što je sporo i baš blizu protivnika (tenk) mora da bude turbo oklopljeno.
„Za brzo stići i uteći (i na strašnom mestu postojati)“…
Prašinar opet postaje važan sa svim priručnim alatkama koje mogu da zaustave skoro pa sve – pa treba i njega opremiti kako valja i dolikuje…
Ne zamerite ako lupetam… :)

A

Ništa dok nemamo bukner koji izdržava direktan pogodak nuklearke, izgradjen na svakih 100 metara.

Osim toga, treba nam, koliko? Da… Oko 1000 aviona, F-222 (tajni projekat)

PVO? Da… Slojevita, oko 100 diviziona glavnih, a ovo sitno, to ne brojimo.

Artiljerija? Pa isto… 1000 komada, sve sa navodećom municijom, staru nećemo.

Dronovi, po 5 komada po stanovniku bi bilo optimalno.

——————–

Šalu na stranu, pošto uvek čitamo kako nije dovoljno (mada nikada nismo bili bolje opremljeni), šta bi tačno bilo dovoljno? Ili makar prihvatljivo?

T

Zaboravili ste Orbiter da spomenete kao moguci sesti tip

Odgovori
P

Tačno, korigovaćemo, hvala na ispravci.

Y

Sve i da se „prvi mačići u vidu bacaju“ – i „najduži put počinje prvim korakom“…
Ne ulazeći u to koliko nam dronovi vrede u poređenju sa tuđim slične kategorije – oni ipak otvaraju nove vidike, mogućnosti i štošta.
Reče predsednik „ne možemo proizvesti Nora koliko ih kupci traže“ – pa pojačaj proizvodnju, uposli ljude, nabavi mašine – značiće i kada ispunimo ugovore makar i da samo povratimo uloženo u sposobnost masovnije proizvodnje.
Trebaće i nama, a tražiće se vojna oprema svuda do kraja decenije, a brzina isporuke bi mogla biti važan uslov pri opredeljenju kupca za konkretni proizvod…
Biznis je važan koliko i odvraćanje – zbog njega se i ratuje u Ukrajini i sankcioniše po EU…

Odgovori
D

Pa šta je to što recimo Orlan 10 ima više od Vrapca sem većeg doleta? Po meni je ovo jeftino, jednostavno a praktično rešenje za korekturu artiljerijske vatre i borbeno izvidjanje, a pritom može donekle i da ‚‚bocne‚‚ sjajno. Jedino što je dolet baš mali, 25 km nije neki radijus borbeni, sve ostalo odlično.

Odgovori
A

Vrabac ima mnogo više sličnosti sa prvim verzijama letelica Skylark ili Orbiter (kasnije verzije tih letelica su „porasle“), nego što ima sa letelicom Orlan 10, koja ima 3 puta veću masu, nosi 4 puta više tereta, ima 5 puta veći borbeni radijus, koristi benzinski motor umesto elektromotora, itd. U suštini, ni Orlan 10 nema neke naročite borbene mogućnosti, ali je rat u Ukrajini pokazao da naoružavanje i takvih letelica može da bude korisno i da nanese ozbiljne udare neprijatelju. Naoružavanje malih dronova kao što je Vrabac može da bude korisno, jer im daje novu mogućnost na bojnom polju, a 6 granata kalibra 40mm je više nego dovoljno da eliminiše više neprijateljskih vojnika na otvorenom, da uništi artiljerijsko oruđe, logističko vozilo, lako oklopno vozilo, itd. Pritom, Vrabac je manji od Orlana 10, pa ga radari teže uočavaju, motor mu je manje bučan (lakše iznenadi protivnika) i ne ostavlja izduvne gasove za sobom, pa ga je teže zahvatiti raznim lakim PVO sistemima…

D

@Aca
Apsolutno se slažem sa Vama u svemu, zato sam i napisao da jedna potpuno drugačija i skromnija klasa ne zaostaje skoro ni u čemu za mnogo većom klasom letilice, čak čini mi se Orlan ima dva puta po dve granate, dakle 4, a Vrabac 6, kada bi moglo nekako da se doda baterija i poveća autonomija, pa ovo bi bila sasvim zanimljiva i nimalo bezazlena igračka. Ok, Orlan 10 može da bude i relejna letelica, ali suština u smislu izvidjanja, i ukoliko Vrabac dobije laserski označivač, pa to je sjajno, Orlan to nema, tj tek navodno neke najnovije modifikacije su dobile. Mislim da je ovo super, ovo je maltene nevidjivo za radar

Н

@Стојко

Што се Лазара које сте поменули тиче нисте информисани, тачније не знам одакле Вам та информација.
Лепо сам написао да је премијерно приказано возило са значајно унапређеном заштитом (што је уједно била најчешће понављана критика).

Нисте информисани ни око извоза најбоље, генерално кубурите са информацијама.

Што се експертских поређења са камионима тиче ту имате право, требало би неко да јави Израелцима, Французима, Енглезима, Америма и осталима да не бацају паре више.

Odgovori
K

Narode, posade su problem, nazalost fali ljudstvo na svim poljima! Nema svrhe gomilati tehniku ako je ne prati adekvatan broj obucenih posada, sta glavnih sto rezervnih! Verujem da se radi na ovome ali i da tehnika stize u broju u kome trenutno ljudstvo moze prihvatiti i ovladati!

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Send this to a friend