Iranski dron-kamikaza Shahed-136: Od AliExpress komponenti do napada na Kijev

Jedna od karakteristika rusko-ukrajinskog rata koji traje već skoro 8 meseci, jeste upotreba velikog broja tipova bespilotnih letelica (BPL) različitih tipova i namena. Obe strane koriste na stotine pa i na hiljade BPL, počevši od kvadrokoptera (osim vojnih, pretežno su tu civilni komercijalni tipovi), preko tzv. dronova-kamikaza (loitering munition), taktičkih izviđačkih BPL, pa sve do izviđačko-borbenih BPL klase MALE (Medium Altitude Long Endurance). Koriste se za izvršavanje širokog spektra zadataka, od izviđanja, preko korekture artiljerijske vatre do borbenog dejstva po ciljevima na kopnu i moru.

Od pre nešto više od mesec dana pažnju javnosti, ali i vojnih stručnjaka, privlači BPL sa oznakom Geranj-2 (Geranijum-2) koju, za uništavanje ciljeva na zemlji, koriste ruske oružane snage. Prvi put je primećena oko 12. septembra, na severoistočnom delu Ukrajine, na ratištu u okolini Kupjanska, Harkovska oblast. Smatra se da su ove BPL tada bile u upotrebi već nekoliko dana, a analizom njihovih ostataka nakon dejstva utvrđeno je da se radi o iranskim letelicama tipa Shahed-136 koje su dobile rusku oznaku Geranj-2.

Da će Rusija od Irana nabaviti bespilotne letelice, prvi je još početkom jula ove godine nagovestio savetnik za nacionalnu sigurnost Bele kuće Džejk Saliven koji je za medije izjavio da SAD raspolažu sa informacijom da će Teheran u veoma kratkom vremenskom roku obezbediti Rusiji nekoliko stotina bespilotnih letelica, kao i da će obuka ruskih snaga početi uskoro.

Mnogi mediji su zaključili da je Rusija, zbog gubitka od oko 1.000 dronova za 6 meseci rata, bila prinuđena da takve letelice nabavi od Irana. Ispostavilo se međutim da je Rusija dobila uglavnom letelice koje do sada nije imala u svom naoružanju, a njeni gubici bespilotnih letelica u Ukrajini se odnose pre svega na male taktičke letelice poput Orlana-10, dok je navodni gubitak tadašnjih hiljadu BPL informacija koju je objavila ukrajinska strana.

Početkom septembra su redovni pratioci Flajtradara mogli da primete da je između Irana i Rusije uspostavljen vazdušni most u kojima se koriste uglavnom iranski transporeri Il-76 kao i kargo Boeing 747, kao i ruski transportni avioni, što je ukazivalo na to da je isporuka BPL u toku. Ministarstvo odbrane Rusije nije želelo da komentariše ove letove niti pojavljivanje letelica Geranj-2 iznad Ukrajine, dok je Iran zvanično demantovao bilo kakvu isporuku oružja Rusiji.

Za sada je poznato da ruska vojska iznad Ukrajine koristi dronove-kamikaze Shahed-131 (Geranj-1) i Shahed-136 (Geranj-2), kao i izviđačko-borbene BPL Mohajer-6 (za koju je ispostavilo se pogrešno, preneseno da imaju rusku oznaku Geranj-1). Zbog velikog broja upotrebljenih primeraka, samim tim i velikog broja pogođenih ciljeva, do sada je široj javnosti najinteresantnija bila Shahed-136. Još uvek se vodi polemika kakva je to bespilotna letelica, da li je u pitanju dron-kamikaza, na zapadu je takav sistem poznat i pod terminom loitering munition, a postoje ocene da se radi i o ‘‘mini‘‘ krstarećoj raketi (iako to nije raketa jer nema raketni motor). Treba naglasiti da ruska vojska poseduje domaće dronove-kamikaze tipa Lancet 1 i 3, kao i KYB, ali oni nisu u klasi Shahed-136, to su mnogo manje letelice, sa skromnijim performansama i daleko manjim bojevim glavama.

Iako su, prema zapadnim medijima, Shahed-136 (Šahid-136) prvi put pre dve godine upotrebili Huti u Jemenu, o ovoj letelici se do rusko-ukrajinskog rata znalo veoma malo. Nakon pronalaska i analiziranja ostataka letelica koji su ili oboreni ili su pogodili svoje ciljeve, moglo se zaključiti da iranska BPL nema optoelektronski sistem koji je karakterističan za dronove-kamikaze (samim tim ne može da se koristi za određene pokretne i nepokretne ciljeve), da ima inercijalni navigacijski sistem putem koga se navodi uz moguću korekciju putem satelitske navigacije, da je dužina letelice je 3,5 m, razmah krila 2,5 m, masa letelice je oko 200 kg, za masu bojeve glave (navodi se da je visokoeksplozivna parčadna) postoje oprečne informacije, negde se navodi da njena masa iznosi 30 do 50 kg, a negde da je svega 15 kg. Moguće je međutim da se podatak 15 kg odnosi na masu eksploziva, mada bi se na osnovu nekih oštećenja koje su na određene objekte nanele ove letelice, moglo reći da je reč o moćnijoj bojevoj glavi.

Od ostalih taktičko-tehničkih karakteristika se navodi da je krstareća brzina 185 km/h, vrhunac leta 60 do 4.000 m, da je letelica izrađena od kompozitnih materijala, da ima mali radarski i infracrveni odraz što otežava njeno otkrivanje, kao da je zbog malih dimenzija i male visine leta nije baš tako lako oboriti ovu letelicu. Njihovo uništenje odnosno odbrana nekog objekta je dodatno otežana jer se napad vrši u rojevima od, kako dosadašnja iskustva pokazuju, 5 do 10 letelica što može da ‘‘zasiti‘‘ PVO protivnika. I pored toga, Ukrajinci se hvale da su veliki broj ovih dronova uspeli da obore.

Marševsku pogonsku grupu čini klipni četvorocilindrični dvotaktni bokser motor Mado MD550 koji predstavlja kinesku kopiju nemačkog motora Limbach Flugmotoren L550E snage 50 KS za koga se navodi da vodi poreklo (iako je možda samo isti koncept) od motora čuvenog automobila Volksvagen ‘‘Buba‘‘. MD550 je veoma bučan zbog čega su Ukrajinci nazvali ovu letelicu nazvali ‘‘moped‘‘, motor je istovremeno veoma ekonomičan što letelici obezbeđuje veliki domet za koji se navodi da je od 1.000 do čak 2.500 km. Može se naći i informacija da se ova pogonska grupa do skoro mogla nabaviti na AliExpress-u. Kada je u pitanju lansiranje, na osnovu dostupnih snimaka, može se videti da se ono postiže uz pomoć koncepta RATO (Rocket Assisted Take Off). Lanser je mobilan, postavljen je obično na kamion što omogućuje brzo napuštanje mesto sa kojeg su letelice lansirane. Prema poslednjim informacijama ukrajinske strane, letelice Shahed-136/Geranj-2 su u Rusiji modernizovane.

Shahed-136 nije dakle neko sofisticirano oružije, ali zbog pojedinih pomenutih karakteristika može biti vrlo efikasno i za protivničku stranu problematično za neutralisanje. Iran je sasvim razumno napravio jeftino, ekonomično borbeno sredstvo, u skladu sa svojim pre svega ekonomskim i finansijskim mogućnostima. U uslovima žestokih sankcija u kojima nije moguće doći do nekih visokotehnoloških sistema, moralo se raditi sa onim što je dostupno. Proizvođač letelice je Iran Aircraft Manufacturing Industrial Company (HESA), Shahed-136 se sklapa u vazduhoplovnoj bazi Badr, kod grada Isfahana, gde se nalazi preduzeće Shahed Aviation Industries u kome je letelica konstruisana.

Smatra se da je do sada Rusiji isporučeno na stotine ovih letelica, a po poslednjim objavljenim podacima ukrajinske obaveštajne službe, Rusija je od Irana kupila 2.400 letelica (nije međutim poznato da li su to dodatne ili se radi o ukupnom broju Shahed-136). Moguće i da je u taj broj uračunat ukupan broj iranskih bespilotnih letelica svih tipova, a sigurno se radi i o letelicama tipa Shahed-131 čiji ostaci su prošlog četvrtka pronađeni u Bučanskom rejonu Kijevske oblasti. Analizom dobro očuvane letelice utvrđeno je da je Shahed-131 nešto manji od Shahed-136, njegova dužina je oko 2,6 m, razmah krila 2,2 m, masa se procenjuje na oko 135 kg, masa bojeve glave na 15 kg, a smatra se da je maksimalna dužina leta 900 km. Pogon čini Vankelov motor sa oznakom Shahed 783/788, koji je, kako se navodi, razvijen u Iranu na bazi kineskog MDR-208 koji je opet kopija britanskog motora AR731.

Nije nemoguće da u narednom periodu Rusiji stigne još tipova iranskih bespilotnih letelica, iranski mediji spominju dronove-kamikaze Arash-1 i Arash-2, a američki list The Washington Post preneo je pre nekiliko dana vest da će Rusija od Irana nabaviti i balističke rakete Fateh-110 dometa 300 km i Zolfaghar dometa 700 km, za koje je, kako se navodi ugovor potpisan 18. septembra.