[FOTO-REPORTAŽA] Pratica di Mare 2023: 100 godina italijanskog ratnog vazduhoplovstva

Jedno od najjačih evropskih i svetskih ratnih vazduhoplovstava (RV), RV Italije, obeležilo je prošlog vikenda vek postojanja, i to na nezaboravan način što se moža i očekivalo od zemlje sa toliko bogatom istorijom avijacije. Iako je tek polovina godine, već sada slobodno možemo reći da je ovo bio najzanimljiviji ovogodišnji vazduhoplovni događaj u Evropi. Ovako nešto teško da će neka druga evropska država moći uskoro da ponovi.

Tango Six je, naravno, bio na licu mesta.

Treba napomenuti da se nije radilo o klasičnom aeromitingu iako je imao elemente takve priredbe. Takođe se mora naglasiti da je bila u pitanju proslava ratnog vazduhoplovstva Italije (danas Aeronautica Militare Italiana, AM ili AMI), a ne proslava veka vojne avijacije u Italiji. Bila je to prilika da se u vazduhu i na zemlji vide vazduhoplovi iz različitih epoha koji su služili u RV Italije, od Prvog svetskog rata do savremenog doba, od nejakih jednokrilaca i dvokrilaca koji su leteli pre više od 100 godina do najsavremenijih borbenih aviona 5. generacije.

Pre nego što je 28. marta 1923. osnovano italijansko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo (Regia Aeronautica) kao poseban vid oružanih snaga odvojen od armije, u Italiji je još 6. novembra 1884. u okviru italijanske kraljevske armije stvorena njena vazduhoplovna komponenta odnosno Servizio Aeronautico (Vazduhoplovna služba) koje je tada koristilo balone. Od 1913. ova formacija je promenila naziv u Corpo Aeronautico (Vazduhoplovni korpus).

Tokom Drugog svetskog rata Regia Aeronautica je bilo podeljeno na dve formacije, na severu Italije je 27. oktobra 1943. osnovano Aeronautica Nazionale Repubblicana koje se borilo na strani Nemaca, dok je na jugu od 8. septembra iste godine počelo da bude aktivno Aviazione Cobelligerante Italiana koje je prišlo Saveznicima. Italijansko ratno vazduhoplovstvo (Aeronautica Militare) kakvo danas poznajemo formirano je 18. juna 1946.

Proslava 100 godina RV Italije održana je u vazduhoplovnoj bazi Pratica di Mare ‘‘Mario de Bernardi‘‘ koja se nalazi na oko 27 km jugozapadno od centra Rima. U njoj je danas stacionirano nekoliko vazduhoplovnih jedinica, prva od njih je 14. puk ‘‘Sergio Staroff‘‘ koji u svom sastavu ima 8. eskadrilu koja leti na avionima KC-767A, a tu je i 71. eskadrila koja u svom sastavu ima avione King Air 350ER, Gulfstream G550 i E-550, kao i P-180AM i RM.

U bazi je stacioniran i čuveni Vazduhoplovni opitni centar sa svojom 311. eskadrilom koja koristi razne tipove pre svega aviona. Centar za obuku pilota višemotornih aviona u svom sastavu ima 204. eskadrilu koja je opremljena avionima P-180AM. Za borbeno traganje i spasavanje (tzv CSAR) zadužen je 15. puk ‘‘Stefano Cagna‘‘, u svom sastavu ima 85. centar za CSAR sa helikopterima AW139 (HH-139A i B) i NH-500E (TH-500A), a tu je i 6. odeljenje za održavanje helikoptera čiji zadatak je održavanje helikoptera tipa AW139, NH-500 i AW101.

Organizacija na samom aerodromu je bila veoma dobra (što se nikako ne može reći za organizaciju prevoza ljudi u bazu), uz standardne statičke postavke vazduhoplova, u hangarima su bili postavljeni štandovi sa raznim simulatorima letenja, različitim tehničkim i logističkim sredstvima, izložbama istorije italijanske vojne avijacije, a posebno mesto bilo je rezervisano za vazduhoplovnu industriju. Interesantno je da se publika nalazila pored rulne staze na kojoj su bili parkirani avioni koji su učestvovali u letačkom programu. Dobra strana toga je što su mogla da se vide rulanja i avioni slikaju dok stoje, ali su se sa druge strane slabije mogla videti njihova poletanja i sletanja.

Treba izdvojiti i istorijsku izložbu ‘‘Campo 100‘‘ koja bi se mogla nazvati živom dioramom u prirodnoj veličini (maketari dobro znaju šta znači izraz diorama) kojom je na detaljan i vrlo realističan način predstavljena istorija RV Italije od 1923. do danas. Više o ovoj izložbi će u reportaži biti reči nešto kasnije.

Plejada oldtajmera

Ono zbog čega je velika većina vazduhoplovnih entuzijasta, spotera, novinara i ostalih ljubitelja vojne avijacije posetila ovaj događaj, i što je po mnogima bila najveća atrakcija proslave, bilo je to što su organizatori obezbedili da na priredbi leti i jedan od najznačajnijih borbenih aviona koji je služio u RV Italije – američki lovac-presretač Lockheed F-104 Starfighter koji je u Italiji bio poznat i pod nazivom ‘‘Spillone‘‘ (lo spillone – igla).

To je bilo prvo pojavljivanje ovog tipa aviona na italijanskom nebu nakon skoro 20 godina, od kako je RV Italije 2004. godine povuklo F-104 iz naoružanja. U pitanju je bio dvosed TF-104G-M nazvan ‘‘Black Beauty‘‘ (registracije N991SF) američke privatne kompanije Starfighters Aerospace. N991SF je transportnim avionom u Italiju prebačen još 3. juna, i to u vazduhoplovnu bazu Grosseto gde je sklopljen i gde su izvršeni probni letovi.

Inače je baš ovaj primerak, izvorno TF-104G koji je nosio italijanski vojni evidencijski broj MM54258, više od 30 godina služio upravo u vazduhoplovnoj bazi Grosseto u 20. eskadrili koja je tada bila operativna jedinica za preobuku za ovaj tip aviona (Operational Conversion Unit). Sklopljen je u italijanskom Fijatu i isporučen 22. oktobra 1969. Na standard TF-104G-M doveden je 1997-98., poslednji let je imao prilikom preleta iz baze Grosseto u bazu Grazzanise 25.10.2004. gde je sledećeg dana povučen iz upotrebe. Kompaniji Starfighters Inc Team sa Floride, USA, isporučen je decembra 2011.

Iako je proslava trajala 17. i 18. juna, novinari i spoteri mogli su da posete bazu i u petak 16. juna kada su u vazduhu mogli da vide i F-104. Dan kasnije avion zbog tehničkih problema nije leteo što je izazvalo veliko razočarenje publike koje se moglo osetitit i videti i na društvenim mrežama, internet blogovima i portalima, kao i drugim medijima. Posetioci su na samom aerodromu mogli da vide da se tehničko osoblje skoro čitavog dana zaista trudilo da letelicu osposobi za let, bilo je i par zapuštanja motora, ali ‘‘Spillone‘‘ i pored svih napora nije poleteo.

Zbog ovakve situacije mnogi posetioci su strepeli da li će ovaj avion uopšte videti u vazduhu, neizvesnost je mnogima teško pala (pa i našoj ekipi), ali se drugog dana ‘‘Black Beauty‘‘ ipak vinula u nebo, na opšte oduševljenje publike. F-104 leteo je u formaciji sa drugim avionima, i izveo nekoliko preleta, izuzetno je bilo zanimljivo videti ga kako poleće i sleće, ali i tokom rulanja čuti pištavi zvuk njegovog turbomlaznog motora General Electric J79. U toku leta primetno je bilo da motor ispušta crni dim koji se nakon prolaska aviona dugo nije razilazio te je trag letelice bio dug i do čak kilometar-dva.

Druga dva vojna mlaznjaka koji se na aeromitinzima ili ovakvim događajima ne viđaju tako često, jesu američki avion za obuku Lockheed T-33 ‘‘Shooting Star‘‘ (poznat i kao T-Bird i Silver Star) i američki lovac North American F-86 ‘‘Sabre‘‘. Francuska kompanija ‘‘Top Gun Voltige‘‘ došla je sa avionom T-33 koji je nosio oznake francuskih vazduhoplovnih snaga, a u pitanju je verzija CT-133 proizvedena u Kanadi.

Srebrni T-33 plenio je svojim izgledom, kako na zemlji, tako i na nebu, a u letu nas je u nekim manevrima podsetio na jugoslovenski G-2 ‘‘Galeb‘‘. Francuzi su došli i sa lovcem F-86 ‘‘Sabre‘‘, kompanija ‘‘Mistral Warbirds‘‘ doletela je u Italiju sa maskirno ofarbanim avionom CL-13 Sabre Mk6 (kanadska verzija koja odgovara varijanti F-86F).

Kako bi što bolje dočarali svoju bogatu istoriju avijacije Italijani su se zaista potrudili da prikažu što više oldtajmera, bilo da su doveli inostrane goste, bilo da su svojim naporima aktivirali pojedine tipove aviona. Tako je samo dva dana pred početak proslave veka postojanja RV Italije poleteo obnovljeni italijanski laki lovac-bombarder Fiat G.91 ‘‘Gina‘‘ koji je kao tip povučen iz naoružanja 1992. godine. Restauraciju G.91R/1A (nekada vojni MM6305, c/n 169, sada I-AMIC) započeli su 2021. godine zajednički RV Italije i privatni italijanski tim Volafenice, a avion je ofarban u boje akro-grupe ‘‘Frecce Tricolori‘‘ koja je nekada i letela na ovom tipu (iako baš ovaj primerak nije).

Od ostalih mlaznih oldtajmera treba istaći italijanski mlazni avion za obuku Aermacchi MB-326E koji je restauriran između 2006. i 2013. godine u muzeju Museo Volante Vola Fenice, ova institucija je na ovaj događaj stigla i sa jednosedim lakim jurišnikom Aermacchi MB-326K ‘‘Veltro II‘‘ koji je svoj prvi let nakon restauracije imao krajem septembra 2019. godine. MB-326K je varijanta aviona MB-326 razvijena za RV Južne Afrike gde je letelica nazvana ‘‘Impala‘‘.

Spisak klipnih oldtajmera koji su leteli iznad Pratike di Mare bio je takođe impresivan. Austrijski Red Bull je došao sa lovcem P-38 Lightning i dobro poznatim putničkim avionom DC-6B proizvedenog 1958. godine koga je između 1958. i 1975. prvo koristio predsednik nekadašnje Jugoslavije Josip Broz Tito, a nakon toga i predsednik Zambije Kenet Kaunda.

Američki The Horseman Flight Team došao je sa tri lovca P-51 ‘‘Mustang‘‘, od kojih je jedan bio P-51B, a dva u verziji P-51D. Imali su zaista odličan program izvodeći različite manevre u veoma zbijenim formacijama. Iz Ujedinjenog Kraljevstva su stigla još dva tipa aviona koje je RV Italije koristilo, britanski Ultimate Warbird Flights poslao je P-47D Thunderbolt i Spitfire MkV. Italijanska asocijacija Historical Aircraft Group učestvovala je sa legendarnim američkim školskim avionom T-6G Texan. Zanimljivo je bilo i letenje formacije tri italijanska školska aviona Fiat G.46 (ovaj tip je prvi Fijatov avion konstruisan posle Drugog svetskog rata).

Još jednu letelicu koju su Italijani pred sam događaj spremili za proslavu je replika italijanskog bombardera iz Prvog svetskog rata Caproni Ca.3 (to je ujedno bio i prvi strategijski bombarder u istoriji avijacije), a to je trenutno i jedina takva letelica u svetu. Ova replika je za Fondaciju Jonathan Collection počela da se pravi 2008. godine, prvi let imala je 2015. godine, da bi nakon dodatnog sređivanja ponovo poletela 8. juna ove godine. Interesantno je da je leteo u društvu takođe aviona iz Prvog svetskog rata, takođe replike i to lovca Spad XIII koji pripada istoj Fondaciji.

Statika

Kao što se i očekivalo, italijansko ratno vazduhoplovstvo je na ovom događaju, kako na zemlji tako i u vazduhu, prikazalo skoro sve tipove letelica sa kojima trenutno raspolaže. U gotovo svaki izloženi avion i helikopter se moglo ući, a ispred svake letelice se obično formirao veoma dugačak red posetilaca koji su strpljivo čekali da se nađu u kabinama željenog vazduhoplova.

Od vazduhoplova za obuku i trenažu prikazani su jedrilicа Grob G103 Twin Astir, školski avion SF.260EA, laki višenamenski avion S.208M, školsko-borbeni MB.339 u verziji MB.339PAN akro-grupe ‘‘Frecce Tricolori‘‘. Borbenu avijaciju predstavljali su laki višenamenski borbeni avion AMX (A-11B Ghibli), višenamenski borbeni avioni Tornado IDS (A-200C) i EF-2000 (F-2000A). Pored pomenuta dva borbena aviona bila su izložena i dva interesantna vazduhoplovna ubojna sredstva, kod Tornada krstareća raketa Storm Shadow, a pored Eurofajtera raketa vazduh-vazduh Meteor.

Neke od najinteresantnijih letelica koje smo mogli da vidimo bili su leteći radarski sistem E-550 (Gulfstream G550 CAEW – Conformal Airborne Early Warning) i višenamenski patrolni avion P-72A (ATR72-600MP). Od transportne avijacije bili su izloženi transporteri C-27J Spartan i C-130J Super Hercules, leteća cisterna KC-767A, a laki putnički avion P-180 Avanti je bio izložen u verziji P-180RM koja služi za kalibraciju radio-navigacionih uređaja aerodroma.

Od helikoptera smo videli laki višenamenski NH-500E (TH-500A) koji služi i kao helikopter za obuku, višenamenski helikopter AW139 u verziji za traganje i spasavanje HH-139B, višenamenski helikopter AW101 Merlin u varijanti za borbeno traganje i spasavanje HH-101A Caesar. Interesantno je da su izložili i izviđačku besposadnu letelicu MQ-1C Predator A+ (to je ustvari nadograđena varijanta letelice RQ-1B Predator A) koja je krajem decembra 2022. godine povučena iz operativne upotrebe (zamenio je MQ-9A Predator B odnosno Reaper).

Na statici su se našli i jedni strani vojni gosti, RV SAD koje je pokazalo višenamenski borbeni avion F-16C Block 40 iz 510. lovačke eskadrile ‘‘Buzzards‘‘, 31. lovačkog puka (vinga) vazduhoplovna baza Avijano. Interesantno da se odmah pored F-16 našao i lovac-presretač F-104G sa oznakama 28. eskadrile, 3. puka ‘‘Carlo Emanuele Buscaglia‘‘ koji je ovaj avion koristila od jula 1971. do juna 1993. godine.

‘‘Compo 100‘‘

Ko što smo već naveli, deo statičke izložbe bila je i posebna postavka nazvana ‘‘Compo 100‘‘ kojom je živopisno prikazana istorija italijanskog ratnog vazduhoplovstva. Izložba je zauzimala 4 hektara i imala je oblik zvaničnog logoa proslave, eksponati su bili postavljeni oko stilizovanog broja 100.

Bila je to prava ‘‘živa diorama‘‘, ne samo sa raznim istorijskim eksponatima, već i ljudima koji su bili obučeni u odela i uniforme iz perioda od osnivanja RV Italije kao vida vojska 1923. do savremenog doba. Na vrlo realističan način je oživljena svakodnevnica prohujalih vremena, pored tehnike bili su postavljeni i razni objekti, šatori, bunkeri, artiljerijski i PVO položaji u kojima su se nalazili piloti, mehaničari, vojnici, karabinjeri, medicinsko osoblje.

„Campo 100“ je nastao kao ideja dva pripadnika Ratnog vazduhoplovstva Italije, potpukovnika Jurija Topinija i potporučnika (u Italiji je to podoficirsko zvanje) Masima Mucija. Kako je zamišljeno, baza je nekadašnji aerodrom u Leveranu, južna Italija, koji je prestao da postoji nakon Drugog svetskog rata.

Od eksponata nije bilo samo aviona, helikoptera i besposadnih letelica, već i raznih automobila, kamiona, tenkova, oklopnih vozila, motorcikala, raznih avionskih i drugih motora. Automobili Lancia Aprilia (1937–1949), Fiat 508 Balilla, kamioni Lancia RO3 i Breda 51, oklopno vozilo Autoblinda AB43, tanketa CV-38 (L3/38), srednji tenk Carro armato M14/41.

Vazduhoplovna tehnika bila je raznovrsna, od aviona iz vremena pre Prvog svetskog rata do borbenog aviona 5. generacije. Imali smo priliku da vidimo repliku jednokrilca Bleriot XI iz 1909. godine, repliku aviona Gabardini monoplane iz 1913. godine, potom dvosedi izviđač i trenažer Ansaldo SVA.9 iz 1917, zatim eksperimentalni amfibijski avion M.C.72 iz 1931. godine (svetski brzinski rekorder 30-tih godina korišćen na avio-trkama).

Iz Drugog svetskog rata smo videli 4 lovačka aviona C.202 Folgore i C.205 Veltro, posleratnu tehniku predstavljali su laki višenamenski avion M.B.308 iz 1947., školski avion T-6 Texan, trenažni Fiat G.46 (prvi let 1947), školsko-borbeni MB-326 iz 1957, lovac-bombarder G.91 (iz 1956), lovac-presretač F-104S, višenamenski avion P.166C Portofino helikopteri AB-47, AB-212 i HH-3F Pelican (verzija čuvenog S-61 Sea King).

Predstavio se i Centar za obuku na beposadnim letelicama (Centro di Eccellenza Aeromobili a Pilotaggio Remoto) na čijem štandu se nalazila italijanska BPL Sky Eye Systems Rapier X-25. Od eksponata iz novijeg vremena bili su takođe izloženi izviđačka besposadna letelica MQ-1C, laki višenamenski borbeni avion AMX, a ‘‘šlag na torti‘‘ bio je borbeni avion F-35A.

Letački program

Letenje na proslavi 100 RV Italije jeste bilo veoma brojno i raznovrsno, ali je vremenski period između pojedinih programa bio neuobičajno dugačak, što je zamaralo publiku. Takav je bio slučaj i sa preletima formacija italijanskog ratnog vazduhoplovstva, razmaci između formacija letelica su bili veliki što je uticalo na to da se umanji efektnost njihovog pojavljivanja.

U letačkom programu najviše solo nastupa izveli su piloti oldtajmera, na nebu su se redom ređali Caproni Ca.3 (doduše u paru sa Spadom XIII), potom DC-6, T-33, F-86, T-6, P-38, P-47, a videli smo i dve trojke, jednu sa avionima G.46, i drugu sa P-51. Od letelica ratnog vazduhoplovstva Italije solo programe su imale posade školsko-borbenog aviona M-346 Master, višenamenskog borbenog EF-2000, transportnog C-27J Spartana, i višenamenskog helikoptera AW139.

Iako mnogo puta do sada viđeno, uvek ćemo se oduševljavati, diviti i istaći manevrisanje posade Spartana i njihove bravure na nebu, uz izvođenje ‘‘valjaka‘‘, ‘‘bure-valjka‘‘, ‘‘petlje‘‘ i sletanja iz obrušavanja pod oštrim uglom.

Izuzetno su bile interesantne mešovite formacije oldtajmera i savremenih letelica, takođe je bilo zaniumljivo i kako su bile osmišljene – tematski. Tako je su ‘‘lovačku‘‘ (LA) formaciju činili F-35, EF-2000, F-104 i F-86 (prvi dan bez F-104), ‘‘lovačko-bombardersku‘‘ (LBA) Tornado, AMX i G.91, potom formacija aviona za obuku sa G.46, T-6G, SF.260EA, S.208M, MB.326E, MB.326K, MB.339CD i M-346.

Prilikom razdvajanja LA i LBA formacije, piloti aviona koji su ih činili su pred publikom izveli nekoliko brzih preleta, a posebno su (prema mišljenju naše ekipe) bili atraktivni F-104 i Tornado.

Pre nego što će početi preleti formacija vazduhoplova RV Italije, pred publikom je obično malom brzinom leteo helikopter AW139 sa italijanskom zastavom, istovremeno se na razglasu čula nacionalna himna „Il Canto degli Italiani“ koja je izvođena uživo na aerodromu. Prvog dana je na posebnoj bini himnu pevao muški, a drugog dana ženski vokal, sve to je zvučalo veoma lepo.

Usledio bi zatim nalet tri grupacije aviona koji su formirali broj 100, jedinicu je činilo 6 višenamenskih borbenih aviona F-35, prvu nulu 8 aviona EF-2000, a drugu nulu 8 školsko-borbenih aviona M-346. Radi ostavljanja što boljeg utiska, ova formacija je dolazila frontalno pred publiku i preletala je iznad posetilaca.

Aeronautica Militare Italiana se u vazduhu kroz formacije predstavilo u najboljem svetlu. Defile je započeo vrlo interesantno, prvo se na nebu pojavila izviđačko-borbena bespilotna letelica RQ-9A Reaper. Helikopteraši su leteli na ukupno 15 letelica, prva formacija imala je tri AW139, druga jedan AW139 i dva AB-212AM, treća tri NH-500E, i četvrta, poslednja 6 AW101.

Tačno 50 aviona je proletelo u ukupno 13 formacija, i to redom: 4 S.208, 4 SF.260EA, 4 P.180AM i RM, potom formacija sa po dva C-27J i C-130J, zajednička formacija po jednog King Air 350ER (KA-350, verzija ISR za prikupljnaje obaveštajnih podataka) i P-72A, potom formacija VIP aviona sa jednim A319 koga su pratila dva Falcona 900, zatim 4 MB.339CD, 4 Tornada, 3 AMX, dve formacije po 4 EF-2000.

Pri kraju je proletela velika mešovita formacija koju su činili jedan KC-767A, dva EF-2000, jedan E-550 (G550 CAEW) i tri F-35 (dva A i jedan B), a simulirana je dopuna gorivom u vazduhu. Nakon što su se avioni razdvojili, usledilo je kruženje dva F-35A (ubedljivo najbučniji avion na događaju, jedan od aviona je otvorio poklopce unutrašnjih spremnika za ubojna sredstva) dok je pilot F-35B imao solo program u kome je prikazao STOVL (short take-off and vertical landing) sposobnosti aviona, između ostalog i manevrisanje prilikom lebdenja. Na kraju je proletela formacija sa još jednom cisternom KC-767A i dva borbena aviona EF-2000.

Letački program je završavala akro-grupa ‘‘Frecce Tricolori‘‘, jedna od najboljih akro-grupa na svetu. Delovi njihovog nastupa su obično propraćeni operskim muzičkim numerama u izvođenju Pavarotija, Bočelija ili Dominga koja dodatno pojačavaju opšti utisak. Obzirom da je poletno-sletna staza baze na svega 1,5 km vazdušnim putem udaljena od obale mora, letački program mogli su da posmatraju i ljudi koji su boravili na plaži, među kojima je pri kraju drugog dana bila i ekipa Tango Siksa.