NATO će modernizovati vojsku Bosne i Hercegovine, više helikoptera Huey II za Sarajevo

Oružane Snage Bosne i Hercegovine (OSBiH) biće modernizovane oružjem i vojnom opremom koju će im tokom narednih godina dodeliti različite zemlje NATO-a u nastojanjima da ojača sposobnost BiH da se odupre i suprostavi onome što Zapad prepoznaje kao maligni spoljni uticaj na Zapadnom Balkanu, posebno od strane Rusije.

Zalaganje za multinacionalni podsticaj zvanično je potvrđen 15. februara kada je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare održanoj u Briselu rekao da su ministri odbrane NATO razgovarali o posvećenosti Ukrajini i drugim partnerima koji su u opasnosti, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Gruziju i Moldaviju.

– Složili smo se da pojačamo prilagođenu podršku kako bismo poboljšali njihove odbrambene sposobnosti, otpornost i interoperabilnost sa NATO – rekao je Stoltenberg.

Dva dana kasnije, Stoltenbergova izjava odjeknula je u izveštajima sarajevskih medija koji su naveli da je Alijansa odobrila paket koji se, u cilju jačanja odbrambenih i bezbednosnih kapaciteta BiH, sastoji od devet projekata za odbranu i tri za bezbednosni sistem.

Novinska agencija FENA (Federalna novinska agencija) izvestila je 25. februara da se pomoć za sektor odbrane sastoji od neborbenih sredstava prvenstveno namenjenih potrebama jedinica Vojne policije OSBiH i Atomsko-biološko-hemijske odbrane, a navedeno je i da bi vrednost opreme koja treba da bude donirana bila oko 54 miliona dolara.

Prema pisanju agencije FENA, pomoć takođe uključuje taktičku telekomunikaciju, neborbeni transport, vazduhoplovnu medicinsku evakuaciju i sredstva za komunikaciju zemlja-vazduh, kao i sredstva za unapređenje projekata iz oblasti obuke i infrastrukture. Tačna dinamika isporuke opreme tek treba da se utvrdi, ali bi to trebalo da se desi u periodu od dve do pet godina.

Vojna pomoć ima za cilj da obezbedi razvoj koncepta operativnih sposobnosti OSBiH sa posebnim naglaskom na deklarisanu Bataljonsku grupu lake pešadije (BGLP) koja broji 840 ljudi, što je 8 posto ljudskih resursa OSBiH. Smatrana elitnom formacijom vojnih snaga BiH, BGLP je dobio ocenu „odličan“ na prošlogodišnjoj proceni svoje sposobnosti da radi po standardima NATO, i postao je deo snaga za mirovne misije NATO programa Partnerstvo za mir.

Tokom prethodnih godina glavna pokretačka snaga za razvoj i opremanje BGLP-a bile su Sjedinjene Države koje su obezbedile obuku i opremu u vrednosti od 11,5 miliona dolara, što je poboljšalo borbenu gotovost te jedinice. Ovo je samo deo američkih programa pomoći U.S. Security Assistance za OSBiH koji su BiH već obezbedili četiri višenamenska helikoptera Bell Huey II, 86 vozila AM General High Mobility Multipurpose Wheeled Vehicles (HMMWV; kolokvijalno: Humvee) i različitu opremu za BGLP, sve to u vrednosti od preko 60 miliona dolara.

U video poruci emitovanoj 1. decembra 2022. godine, američki ambasador u Bosni i Hercegovini, Michael J. Murphy rekao je da će Vašington izdvojiti dodatnih 17 miliona dolara za podršku OSBiH: 5 miliona dolara za infrastrukturu kibernetičke sigurnosti i obuku koja će izgraditi kapacitet i otpornost za odbranu protiv zlonamernih napada na IT mreže ministarstva odbrane BiH i vojske; i 12 miliona dolara za nabavku naprednih simulatora za helikoptere. Dodatnih 23 miliona dolara biće izdvojeno za nove helikoptere Huey II koji bi dodatno modernizovali helikoptersku flotu OSBiH.

Trenutno nema zvanične potvrde za druga američka sredstva za OSBiH, iako je vredno napomenuti da je u aprilu 2022. godine komandant Zajedničkog štaba OSBiH general-pukovnik Senad Mašović rekao sarajevskom listu Avaz da je tokom posete Vašingtonu izrazio potrebu za jačanjem PVO i protivoklopnih sposobnosti, te poboljšanjem vazdušne mobilnosti vojske BiH.

– Još uvek ne mogu da otkrivam više, ali mogu da kažem da je reč o protivtenkovskom sistemu Javelin, protivvazdušnim raketnim sistemima kratkog i srednjeg dometa – rekao je Mašović izbegavajući da ulazi dublje u detalje o oružju o kojem je razgovarano sa američkim zvaničnicima.

Turska je takođe tradicionalni partner i donator Bosni i Hercegovini i veruje se da je jedna od zemalja koja bi značajno doprinela modernizaciji OSBiH. U okviru primene Sporazuma o vojno-tehničkoj pomoći koji postoji između Ankare i Sarajeva, visoka vojna delegacija BiH koja je boravila u Turskoj u decembru 2021. godine obišla je odabrane vojne fabrike i prisustvovala prezentaciji i testiranju različitih oklopnih i borbenih vozila. Neki mediji u BiH su to videli kao aktivnosti vezane za navodni plan opremanja OSBiH novim i modernim oklopnim transporterima turske proizvodnje.

U očekivanju da se turski oklopni transporteri pridruže OSBiH, Ankara i Sarajevo su svoj poslednji odbrambeni sporazum potpisali 12. decembra 2022. godine kada je vojna fabrika i brodografilište Askeri Fabrika ve Tersane (ASFAT) iz Ankare dobila ugovor za isporuku rezervnih delova i obezbeđivanje usluge održavanja oklopnih vozila guseničara M113A2 i tenkova M60A3 Patton OSBiH. Komentarišući saradnju sa ASFAT-om, ministar odbrane BiH Sifet Podžić je rekao: – Sa ASFAT-om smo već radili na održavanju naših helikoptera (Bell UH-1H Huey) i drago mi je da ovim ugovorom rešavamo i pitanje održavanja naših oklopnih vozila i tenkova –

Investicija BiH u prilično zastarele tenkove M60A3 naoružane topom od 105 mm, umesto u mali broj od 16 tenkova jugoslovenske proizvodnje M-84 i M-84A (varijanta sovjetskog T-72) naoružanih topom od 125 mm, signalizira nameru BiH da postepeno smanjuje zavisnost od naoružanja sovjetskog dizajna koje manje-više zavisi od ruske logistike. Ovakvi procesi su 2021. godine već rezultirali prizemljenjem čitave flote transportnih helikoptera Mi-8 i 17 u BiH, a 2022. uništenjem 10 artiljerijskih raketa kratkog dometa 9M21F2 544 mm sistema Luna-M (NATO: FROG-7) na poligonu u Glamoču.

BiH danas i dalje ima oko 4.020 tona viška municije i minsko-eksplozivnih sredstava i preko 41.000 komada viškova naoružanja, dok značajan izazov za zemlju ostaje status samohodnih raketnih sistema zemlja-vazduh srednjeg dometa 2K12 Kub (SA-6 Gainful), od kojih je 20 još uvek prisutno u BiH, bar prema godišnjem pregledu globalnih vojnih sposobnosti Military Balance 2023 koju je objavio Međunarodni institut za strateške studije (IISS) sa sedištem u Londonu.

Dok NATO forsira svoj plan za modernizaciju vojske BiH, Evropski savet takođe ulaže značajna sredstva u iste svrhe. U junu 2022. mera pomoći u vrednosti od 6 miliona evra dodeljena je Balkanskoj medicinskoj operativnoj grupi (Balkan Medical Task Force – BMTF) koju čine medicinske jedinice iz oružanih snaga Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Slovenije. Nakon toga je 1. decembra 2022. godine usledila još jedna odluka Evropskog saveta o donaciji dodatnih 10 miliona evra za podršku OSBiH. Ove investicije dolaze povrh novembra 2021. godine odobrene pomoći od 10 miliona evra za deminerski bataljon OSBiH koji je korišćenjem dodeljenih sredstava već u julu 2022. godine dobio 150 detektora metala i koji je predviđen da tokom ove godine bude opremljen sa 34 transportna i 34 medicinska vozila.

Bosna i Hercegovina se pridružila NATO programu Partnerstvo za mir 2006. godine, a njen Akcioni plan za članstvo u NATO predstavljen je 2010. godine. Njena težnja da se pridruži NATO je odložena zbog nerešenih pitanja vojne imovine, i kontinuiranih etničkih tenzija koje su kulminirale krajem 2021. kada su etnički Srbi zapretili da će se povući iz državnih struktura uključujući i oružane snage. Zemlja reformiše OSBiH i bori se da modernizuje svoju opremu u skladu sa svojim odbrambenim planom razvoja i modernizacije za period 2017-27., i svojim težnjama prema NATO. Oružane snage su profesionalne i predstavljaju sve tri etničke grupe. Međutim, niske plate negativno utiču na regrutovanje i zadržavanje ljudi. BiH doprinosi misijama EU, NATO i UN, ali oružane snage nemaju kapacitet da se samostalno i samoodrživo rasporede izvan nacionalnih granica. Inventar još uvek obuhvata uglavnom zastarelu opremu sovjetskog i jugoslovenskog porekla, kao i zastarela sredstva zapadnog porekla koja su nabavljena kao polovna u okviru plana „Opremi i obuči“ koji je stupio na snagu nakon što se etnički motivisani građanski rat u Bosni završio 1995. godine.