[RAT U UKRAJINI] Rusi i dalje napreduju, PVO Ukrajine na izdisaju

13. apr 2024

Renoviranje manevarskih površina i održavanje piste na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ u toku

10. apr 2024

Višenamenski borbeni avion Rafal: Od nedostatka porudžbina do navale naručilaca

10. apr 2024

Vučić: Potpisivanje ugovora za Rafale u naredna dva meseca

9. apr 2024

Vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope u Beogradu: Najava agende u civilnom delu dvodnevnog programa

9. apr 2024

[RAT U UKRAJINI] Intenziviranje ruskih ofanzivnih dejstava, Ukrajinci izveli napad besposadnim letelicama na do sada najudaljenije ciljeve unutar ruske teritorije

5. apr 2024

[POSLEDNJA VEST] Vučić 8. aprila sa Makronom o Rafalima, prvi put javno pomenuta potencijalna nabavka helikoptera H125M od Erbasa

4. apr 2024

Srpska ambasadorka u Parizu sa direktorom Dasoa, prva fotografija naoružanog hrvatskog Rafala

2. apr 2024

[POSLEDNJA VEST] Vučićev obilazak Batajnice: „Borimo se za nabavku Rafala, trebalo bi da kupimo Erbasove helikoptere H125M“

31. mar 2024

[POSLEDNJA VEST] Nepoznata letelica iznad Valjeva, dežurni MiG-ovi 29 poslati da je presretnu

30. mar 2024

[RAT U UKRAJINI] Ukrajinci objasnili kako i zašto obaraju ruske hipersonične rakete, neuspešan ukrajinski napad na rusku Crnomorsku flotu, iznad Ukrajine se odvija “dog fajt“ dronova

30. mar 2024

Severna Makedonija potpisala ugovor za nabavku 4 helikoptera AW149 i 4 AW169M od Leonarda za 249,9 miliona evra

29. mar 2024

Tango Six organizuje 4. po redu Vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope, 22. i 23. aprila u Beogradu

28. mar 2024

Delegacija Mašinskog fakulteta posetila pogone kompanije Erbas u Nemačkoj: Stručnjaci iz Erbasa redovno će sarađivati sa kolegama u Beogradu

27. mar 2024

Hrvatska potpisala ugovor za nabavku dva nova vatrogasna aviona DHC-515 „Firefighter“

26. mar 2024

[RAT U UKRAJINI] Rusi od početka godine upotrebili na hiljade vođenih avio-bombi, na ratištu se pojavili FPV dronovi otporni na elektronsko ometanje, vojnu pomoć Ukrajini poslalo i Kosovo

22. mar 2024

U Hrvatskoj u maju aeromiting AirVG: Prilika da se prvi put javno vide hrvatski Rafali, poslednji put MiG-ovi 21

21. mar 2024

Rumunija nabavila južnokorejske PVO sisteme Chiron

20. mar 2024

AERO.bg: Bugarska najverovatnije kupuje Talesove vojne osmatračke radare

19. mar 2024

[RAT U UKRAJINI] Masovni ukrajinski napadi na Rusiju, pritisak ruskih snaga na ukrajinsku PVO, prva ovogodišnja vojna pomoć SAD Ukrajini

15. mar 2024
[FOTO-REPORTAŽA] Muzej italijanskog ratnog vazduhoplovstva Vigna di Valle
U 5 hangara muzeja nalazi se nešto manje od 80 letelica / Foto: Živojin Banković, Tango Six

[FOTO-REPORTAŽA] Muzej italijanskog ratnog vazduhoplovstva Vigna di Valle

Ukoliko ste vazduhoplovni entuzijasta, i postoji mogućnost da odete na neki aeromiting u inostranstvo, prilikom planiranja putovanja idealno bi bilo da svoj boravak u zemlji gde se održava vazduhoplovna priredba obogatite posetom nekom vojnom ili muzeju avijacije.

Jedna od takvih institucija je i muzej italijanskog ratnog vazduhoplovstva Vigna di Valle, koga je ekipa Tango Six portala uspela da poseti prilikom boravka u Italiji gde je u blizini Rima odsela radi prisustvovanja proslavi veka postojanja ratnog vazduhoplovstva Italije.

Kompleks na obali jezera Bračano sadrži Istorijski muzej i Sportski centar / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Istorijski muzej italijanskog ratnog vazduhoplovstva Vigna di Valle, zvanično Centro Storiografico e Sportivo di Vigna di Valle (Istorijski i sportski centar) smešten je na obali jezere Bračano (Bracciano), koji se vazdušnim putem nalazi oko 32 km severozapadno od centra Rima. Vigna di Valle je najstarije vazduhoplovno naselje u Italiji, to je prva italijanska baza hidroaviona sagrađena davne 1904. godine, koja i danas nosi naziv ‘‘Luigi Bourlot‘‘. To je mesto gde su 1908. godine konstruktori Arturo Crocco i Ottavio Ricaldoni napravili prvi italijanski vazdušni brod odnosno dirižabl sa oznakom l’N.1 (Broj 1).

Smeštena na obali jezera Bračano, na lokaciji muzeja se nekada nalazio i eksperimentalni centar za amfibije / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Od 1928. do 1945. godine u bazi je funkcionisao 2. eksperimentalni centar za amfibije i mornaričko naoružanje, od 1930. je bilo i sedište komande 88. mornaričke lovačke grupe. 1940. godine sa aerodroma počinje da operiše 148. mornarička izviđačka eskadrila sa hidrovavionima CANT Z.501 ‘‘Gabbiano‘‘, septembra 1943. je preuzimaju Nemci koji tamo ostaju do dolaska saveznika juna 1944. Nakon Drugog svetskog rata, 1948. je na aerodromu formirana Komanda za traganje i spasavanje sa 84. amgfibijskom eskadrilom koja je aktivna do 1961.

Takođe, nekada se u Vinji di Vale nalazio i italijanski vazduhoplovni operativni komandni centar koji je kasnije premešten u Poggio Renatico gde se nalazi i danas. Aerodrom je bio aktivan sve do 70-tih godina, 1969. godine ovde je osnovan Sportski centar ratnog vazduhoplovstva, a od 24. maja 1977. godine svečano je otvoren i Istorijski muzej.

Muzej je renoviran u periodu 2022-2023. Jedan od spoljnih eksponata je transporter C-47, iza se nalazi kran kojim se, u slučaju potrebe, mogu podizati letelice / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Kako se zvanično navodi, Istorijski muzej ima zadatak da širi vazduhoplovnu kulturu, istoriju i tradiciju italijanskih Oružanih snaga kroz veliki broj inicijativa, kako unutar tako i van baze. Pored svojih institucionalnih zadataka, Centar takođe pruža logističku podršku italijanskom satelitskom sistemu za poverljive komunikacije i uzbune (Sistema Italiano per Comunicazioni Riservate e Allarmi – SICRAL), kao Tehničkim centru za meteorologiju (C.T.M.). Muzej je, u okviru projekta MUSAM 2023 koji je deo programa proslave 100 godina RV Italije, renoviran u periodu 2021-2023. Pre renoviranja godišnje je ovaj muzej posećivalo oko 50.000 ljudi.

Dokumentacioni centar koji je ujedno i biletarnica / Foto: Živojin Banković, Tango Six

U toku radova muzej je osavremenjen, unapređen, preuređen i proširen. Pored renoviranja postojećih, izgradnji novog hangara i dodatka nove zgrade, obnovljeno je i više od 80 letelica, izložbeni prostor je takođe proširen tako da ima više mesta između eksponata. Izvršena je i rekatalogizacija svih vazduhoplova po kriterijumima koji više odgovaraju muzejskim standardima, a napravljena je i internet aplikacija muzeja. Izgrađen je i podzemni dokumentacioni centar gde se ujedno kupuju i ulaznice koje trenutno koštaju 7,5 evra. Iznad, odnosno na ovom objektu nalazi se parking.

Jedan od novijih letelica u muzeju, patrolni Atlantik predat je ovoj instituciji 2018. godine / Foto: Živojin Banković, Tango Six
Još dva aviona koji se nalaze van hangara, amfibija HU-16A Albatros i protivpodmornički S-2F Tracker / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Pre nego što obiđete jedan paviljon i 5 hangara u kojima su izloženi eksponati, na putu od biletarnice do prvog paviljona predviđeno je da se prođe pored svih pomenutih objekata. Put se nalazi uz samu obalu, a na njemu, kao i između hangara, spolja se trenutno nalaze 4 aviona, transportni Douglas C-47A ‘‘Skytrain‘‘, mornarički patrolni Breguet Br.1150 ‘‘Atlantique‘‘, amfibija Grumman HU-16A ‘‘Albatros‘‘ i palubni protivpodmornički Grumman S-2F (CS2F-1) ‘‘Tracker‘‘.

Deo zbirke klipnih motora / Foto: Živojin Banković, Tango Six
Jedan od izloženih mlaznih motora / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Prvi objekat koji se obilazi jeste “Paviljon 22“ u kome su izloženi razni vazduhoplovni motori, instrumenti, elektronska oprema, simulatori, uniforme, pilotska oprema, dokumenti, ordenje. Postavka sadrži veliki broj klipnih i mlaznih motora uglavnom aviona koji su se nalazili u naoružanju italijanskog ratnog vazduhoplovstva.

Prolaze između pojedinih hangara čine tuneli u boliku trupa transportnih aviona / Foto: Živojin Banković, Tango Six
Ne, ovo nije unutrašnjost trupa tranposrtea, već tunel kojim se prelazi iz jednog hangara u drugi / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Prvi od pet hangara nosi naziv ‘‘Troster‘‘, to je najstariji hangar muzeja, naziva se još i ‘‘Austrougarski‘‘ jer ga je proizvela austrijska firma ‘‘Johan Troster‘‘, Italija je ga je dobila kao ratnu reparaciju, a interesantno je da je donesen iz Boke Kotorske. U bazi se nalazi od 1927. godine i ima površinu od 1.100 kvadratnih metara. Prvobitno su postojala dva hangara, ali je drugi uklonjen 1970. godine kako bi se izgradio novi ‘‘Velo‘‘ hangar.

U ovom hangari nalazi se izložba koja nosi naziv ‘‘I pioneri del volo‘‘ (Pioniri letenja), koja obuhvata period od početaka letenja u Italiji 1904. godine do kraja Prvog svetskog rata 1918. godine. Ipak, u hangaru je izložen i najstariji istorijski aeronautički objekat u Italiji, ostaci balona na vreli vazduh iz 1804. godine.

U muzeju se čuva deo balona “Ballon du Sacre“ iz 1804. godine / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Reč je o balonu ‘‘Ballon du Sacré‘‘ (Balon krunisanja) koga je konstruisao francuski aeronaut pukovnik Andre-Jacques Garnerin u čast proslave povodom krunisanja Napoleona Bonaparte u Parizu 2. decembra 1804. godine kada ga je za cara krunisao papa Pio VII. Balon je bio podignut ispred katedrale Notr Dam, ali je ga je uveče 16. decembra 1804. odneo jak vetar, leteo je oko 22 sata pre nego što se srušio upravo u jezero Bračano.

SPAD S.VII ‘‘Fulco Ruffo do Calabria‘‘ / Foto: Živojin Banković, Tango Six

U ‘‘Trosteru‘‘ se nalazi 10 letelica i 5 štandova, tu su prvo dva lovca iz Prvog svetskog rata SPAD S.VII, jedan koji nosi naziv ‘‘Ernesto Cabruna‘‘, a drugi je ‘‘Fulco Ruffo do Calabria‘‘. Ernesto Cabruna je italijanski pilot-as koji je u Prvom svetskom ratu imao 8 vazdušnih pobeda (7 aviona i jedan balon). Fulco Ruffo do Calabria je takođe bio italijanski pilot-as, imao je 20 vazdušnih pobeda u 53 bitke.

Bleriot XI.2 i Wright Model A / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Sledeća letelica je takođe lovac iz Prvog svetskog rata Macchi-Hanriot HD.1 ‘‘Flavio Torello Barachini‘‘, i isto tako nosi naziv po jednom italijanskom pilotu-asu, Flaviju Torelu Barakiniju koji je imao 21 zvanično priznatu i 9 nepriznatih vazdušnih pobeda. Veoma važna letelica u istoriji italijanske vojne avijacije je SIT Bleriot XI.2, 23. oktobra 1911. godine artiljerijski kapetan Carlo Maria Piazza je u italijansko-turskom ratu u Libiji, na izviđačkom letu iz Tripolija u Zanzur, prvi put u istoriji avijacije upotrebio avion u borbi.

Ansaldo SVA.5 ‘‘Giordano Bruno Granzarolo‘‘ / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Još jedan od čuvenih italijanskih avijatičara ima u ovom hangaru svoj avion, u pitanju je izviđač Ansaldo SVA.5 ‘‘Giordano Bruno Granzarolo‘‘. Grancarolo je poznat između ostalog i po tome što je bio jedan od 11 pilota koji su u 7 aviona 87. eskadrile “Serenissima” iznad Beča 9. avgusta 1918. godine izvršili tzv. „pazzo volo“ (ludi let) kada je iznad grada bačeno oko 400 hiljada propagandnih letaka kojima su Austrijanci pozvani da se predaju.

Italija je uz Rusiju u prvoj polovini 10-tih godina radila na bombarderima. Na fotografiji je startegijski bombarder Ca.3 / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Blizu Grancarolovog SVA.5 nalazi se jedan od prvih strategijskih bombardera u svetu, italijanski Caproni Ca.3 (Ca.36), deo uspešne familije Ca.1 do Ca.5 koga su koristile i Francuska i SAD. U centralnom delu hangara nalazi se i replika jednog od aviona braće Rajt, Wright Model A koji je svoj prvi let imao 1908. godine. Sledeći u nizu je Junkers J.1, odnosno samo njegov trup, to je prvi kompletno metalni avion u svetu koji je poleteo krajem 1915. godine.

Zvanično prva letelica korišćena u Prvom svetskom ratu – austrougarski izviđački hidroavion Lohner  / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Još jedan interesantan eksponat je austrougarski izviđački hidroavion Lohner L, Italija je koristila 14 ovih letelica u verziji Macchi L.1 koja je bila naoružana mitraljezom i imala italijanske motore. Ova letelica (u verziji Lohner E) je poznata i po tome što je to prvi avion koji je upotrebljen u Prvom svetskom ratu, austrougarski Lohneri su odmah nakon objavljivanja rata Srbiji, iz baze Kumbor patrolirali iznad Crne Gore i fotografisali crnogorske artiljerijske položaje.

Preteča hidroglisera – Barchino-Idroplano N.2 koga su konstruktori Crocco i Ricaldoni koristili za ispitivanja elisa budućeg dirižabla / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Italijanski konstruktori Arturo Crocco i Ottavio Ricaldoni, osim po prvom italijanskom dirižablu, poznati su i po tome što su gradili i tzv. hidroplane, koji bi se mogli smatrati pretečama hidro-glisera. Jedno takvo motorno plovilo opremljeno krilima i elisama Il Barchino Idroplano N.2 ‘‘Crocco-Ricaldoni‘‘ iz 1907. godine na kome su pomenuti konstruktori ispitivali elise na jezeru Bračano, izuzetno je vredan eksponat muzeja.

Deo izložbe posvećen najvećem italijanskom asu Prvog svetskog rata – Frančesku Baraki / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Četiri štanda hangara ‘‘Troster‘‘ posvećeno je takođe periodu od 1904. do 1918, obrađuje bazu kao eksperimentalni centar za dirižable i hidroavione, pionire letenja, italijansko-turski rat u Libiji, asove avijacije. U delu posvećenom pilotima-asovima iz Prvog svetskog rata poseban deo odnosi se na najvećeg italijanskog asa Frančeska Barake (Francesko Baracca) koji je, pre nego što je poginuo 19. juna 1918. godine postigao 34 vazdušne pobede.

U muzeju su izložene njegove lične stvari, dokumenta, naoružanje, i deo motora njegovog oborenog aviona. Interesantno je da je Baraka odlikovan i srpskim ordenom ‘‘Karađorđeva zvezda‘‘, a njegov lični znak ‘‘Cavallino Rampante‘‘ koji je nosio na avionu (inače deo amblema puka „Piemonte Cavalleria“ čiji je pripadnik Baraka jedno vreme bio) postao je simbol automobila Enza Ferarija koji je 1923. zamolio Frančeskovu majku i dobio dozvolu za to.

Istorijski panoi posvećeni transatlantskim letovima / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Drugi hangar muzeja nazvan ‘‘Velo‘‘ izgrađen je u periodu 1976-1977. i ima površinu od 2.500 m2. U njemu se nalazi izložba sa 12 aviona, 6 motora i dva štanda posvećena razdoblju između 1919. do 1939. godine odnosno vremenu između dva svetska rata koje su Italijani nazvali i periodom ‘‘rekorda‘‘. U to doba odigrali su se značajni događaji značajni za istoriju italijanskog vazduhoplovstva, polarni letovi generala Umberta Nobila, transatlantski letovi koje je organizovao Italo Balbo, period postizanja rekorda u trkama aviona za ‘‘Šnajderov pehar‘‘, a takođe i ratovi u Etiopiji i Španiji.

Italijanski trkački hidroavioni Macchi, Macchi-Castoldi i Fiat C.29 / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Prvo na šta naiđete su tri italijanska, svetski pozanta trkačka hidroaviona, Macchi M.39, Macchi M.67 i Macchi-Castoldi M.C.72. U prvom avionu je pilot major Mario de Bernardi 1926. godine osvojio ‘‘Šnajderov pehar‘‘, a iste godine postavio i svetski brzinski rekord od 416,618 km/h. Drugi avion, M.67 korišćen je u istoj trci 1929. godine, ali nijedan od dva takva aviona nije završio trku. Na trećem avionu, M.C.72 je tokom 1933. i 1934. godine postavljen niz brzinskih rekorda od kojih je jedan rekord za klipne hidroavione aktuelan i danas. Taj rekord je postavljen 23. oktobra 1934. kada je avion u tri prolaza leteo prosečnom brzinom od 709,209 km/h.

Ansaldo AC.2 je licencni francuski Dewoitine D.1ter / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Pored prelepih crvenih Makija nalazi se još jedan trkački avion, takođe cvreno ofarban Fiat C.29, treći i jedini sačuvani prototip ovog aviona koji je posebno konstruisan za trku ‘‘Šnajderov pehar‘‘ 1929. godine na kome nije imao uspeha. Sledeći u nizu je Ansaldo AC.2, verzija francuskog lovačkog aviona Dewoitine D.1ter iz 20-tih godina licencno proizvođen u Italiji, jedan od 112 aviona koje je koristilo italijansko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo.

Hidroavion Ro.43 je verzija aviona Ro.37 “Lince“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Standardni vojni izviđač je u Italiji tokom 30-tih godina bio IMAM Ro.37 ‘‘Lince‘‘ koji je korišćen u Drugom italijansko-etiopskom ratu 1935-1936. kao i španskom Građanskom ratu 1936-1939. U muzeju je osim Ro.37bis izložena i hidro varijanta Ro.43. Veoma važan avion u 30-tim godinama bio je i Caproni Ca.100 koji je bio osnovni školski i trenažni vojni avion. Još jedna bitna letelica za školovanje italijanskih pilota u istom periodu bila je takođe izložena jedrilica Bonomi BS.17 ‘‘Allievo Cantu‘‘.

Lovci CR.32 i CR.42, iznad njih je jedrilica BS.17 / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Najpopularniji italijanski lovac 30-tih godina, cenjen zbog svoje robusnosti, kompaktnosti i manevarskih karakteristika bio je Fiat CR.32. U muzeju se nalazi španska verzija Hispano HA-132 L ‘‘Chirri‘‘, ovaj primerak je 1955. godine Italiji donirala Španija čije ratno vazduhoplovstvo ga je koristilo kao školski avion do 1953. Pored CR.32 u muzeju se nalazi i avion nastao njegovim daljim razvojem – Fiat CR.42 ‘‘Falco‘‘.

Caproni-Campini CC.2 je zvanično prema FAI prvi mlazni avion u svetu koji je imao prvi uspešan let / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Posebna atrakcija muzeja je jedna od dva prototipa italijanskog eksperimentalnog mlaznog aviona Caproni-Campini CC.2 (poznat i kao N.1) koji je svoj prvi let imao 27. avgusta 1940. godine. Za ovaj avion se vezuje zanimljivost da je FAI (Fédération aéronautique internationale) njegov prvi let registrovala kao prvi uspešan let mlaznog aviona u svetu, iako je mlazni nemački He-178 poleteo godinu dana ranije, ali je to držano u tajnosti i tada nije zabeleženo.

Gondola motora dirižabla / Foto: Živojin Banković, Tango Six

U hangaru se se nalazi i postavka koja se odnosi na dva leta iznad Severnog pola pod komandom italijanskog konstruktora i generala Umberta Nobilea. Prvi let, sa dirižablom ‘‘Norge‘‘, uspešno je realizovan 12. maja 1926. godine u saradnji sa norveškim istraživačem Roaldom Amudsenom, dok je druga ekspedicija dirižablom ‘‘Italia‘‘ tragično završena rušenjem letelice nakon trećeg leta 25. maja 1928. U ovom incidentu je, na kraju spasilačkih operacija, poginulo ukupno 17 članova posade i spasilaca. Osim dokumenata i raznih predmeta vezanih za ovu temu, u muzeju se nalazi i gondola motora dirižabla.

Impresivni transportni hidroavion Z.506B “Airone“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Treći hangar ‘‘Badoni‘‘ koga je 1930. izgradila istoimena italijanska firma, a korišćen je kao hangar za avione do 1959. Na njegovih 3.600 kvadrata površine nalazi se postavka vezana za period od 1935. do 1949. godine, tu je 14 letelica, olupina jednog aviona, dva oklopna vozila i 4 tematske izložbe.

Lovački avion C.200 “Saeta“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Od 14 aviona, 7 su lovci od toga 5 najpoznatijih italijanskih, među kojima su Macchi C.200 ‘‘Saeta‘‘, Reggiane Re.2002 ‘‘Ariete II‘‘, Macchi C.202 ‘‘Folgore‘‘ (smatra se za jednog od najboljih lovačkih aviona korišćenih u ratu), Macchi C.205V ‘‘Veltro‘‘ i Fiat G.55 ‘‘Centauro‘‘ (mnogi ga smatraju najboljim italijanskim lovcem Drugog svetskog rata).

Preostala dva lovca su britanski Supermarine Spitfire Mk.Ixe korišćen u Italiji od 1943. do 1952. godine i američki North American P-51D ‘‘Mustang‘‘, 173 aviona je RV Italije koristilo između 1947. i 1958. Pored njih tu je italijanski trenažni avion Nardi FN.305, kao i čuveni nemački avion za vezu (u suštini višenamenski) Fieseler Fi.156 C-3 ‘‘Storch‘‘ sa STOL (Short Take Off and Landing) karakteristikama.

Na jednoj fotografiji vide se lovci C.200, C.202 i C.205, putnički G.212 i bombarder SM.82 / Foto: Živojin Banković, Tango Six
U prvom planu lovac G.55 “Cenaturo“, iza njega je srednji bombarder SM.79 “Sparviero“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Posebna ‘‘poslastica‘‘ su italijanski tromotorni ‘‘teškaši‘‘, putnički avion Fiat G.212 (razvijen iz vojnog transportera Fiat G.12), bombarder i transporter SIAI SM.82 ‘‘Marsupiale‘‘ (nastao iz civilnog SM.75), transportni hidroavion CRDA CANT Z.506B ‘‘Airone‘‘ (korišćen i kao izviđač i torpedni bombarder, izloženi primerak je jedini sačuvani avion tog tipa) i najpoznatiji italijanski bombarder Drugog svetskog rata – srednji bombarder SIAI SM.79 ‘‘Sparviero‘‘.

Olupina lovca Re.2000 izvučena je sa dna zaliva La Spezia / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Između oklopnih vozila Fiat Ansaldo AB41 i Fox Mk1 nalazi se olupina lakog lovca Reggiane Re.2000 ‘‘Falco I‘‘ koja je izvađena iz zaliva La Spezia. U hangaru se među tematskim izložbama nalaze eksponati avionske i pilotske opreme, motorna sirena VP1 za uzbunijvanje protivavionske odbrane, a tu je i odeljak sa eksperimentalnim vođenim naoružanjem poput torpeda.

Prvi Fijatov avion nakon Drugog svetskog rata – školski G.45-4A / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Četvrti hangar ‘‘Skema‘‘ je najveći hangar muzeja, samim tim ima i najviše eksponata, njih 29. Njegova gradnja je započela 1986. godine i ima površinu od 4.200 m2, poseduje i galeriju, a izložene letelice pripadaju periodu od 1946. do 2012. Prva letelica iz ovog perioda jeste američki avion za vezu Stinson L-5 ‘‘Sentinel‘‘ iz Drugog svetskog rata, RV Italije je koristilo 119 ovih aviona u periodu 1946. do 1961.

Tu je potom prvi Fijatov avion konstruisan nakon Drugog svetskog rata, školski avion Fiat G.46-4A koji je prvi put poleteo 25. juna 1947. Pored njega se nalazi takođe dvosedi školski avion za naprednu obuku Fiat G.59-4B (inače je jednosed G.59 baziran na lovačkom avionu iz Drugog svetskog rata Fiat G.55 ‘‘Centauro‘‘) koji je uveden u upotrebu 1950. godine.

Mlazna jedrilica “Canguro Palas“ nalazi se između trenažnog G.91T i izviđača RF-84F / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Interesantna je jedrilica SAI Ambrosini CVV.6 ‘‘Canguro‘‘ koja je poletela još davne 1941. godine, ali je svoju afirmaciju doživela tek nakon Drugog svetskog rata. Na svetskom jedriličarskom šampionatu održanom u mestu Kemphil u UK 1954. godine italijanska posada je osvojila drugo mesto. U muzeju je izložena varijanta ‘‘Canguro Palas‘‘ iz 1962. godine sa turbomlaznim motorom Turbomeca Palas potiska 1,47 kN.

Trkački avion SAI Ambrosini SAI.7 / Foto: Živojin Banković, Tango Six
Jedan od pokušaja Italijana da naprave svoj prvi operativni mlazni borbeni avion – Aerfer Ariete / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Na galeriji se nalaze izložena 4 aviona, SAI Ambrosini SAI.7, Aerfer ‘‘Sagitario II‘‘, Aerfer ‘‘Ariete‘‘ i Fiat G.91R/1. Avion SAI Ambrosini SAI.7 je italijanski trkački avion koji je poleteo još jula 1939. godine, tokom Drugog svetskog rata je korišćen u malom broju kao avion za obuku, da bi nakon rata ponovo bila pokrenuta proizvodnja aviona sa oznakom S.7.

Pored njega se nalazi Aerfer ‘‘Sagitario II‘‘, prvi italijanski avion koji je probio zvučni zid u kontrolisanom letu (1,1 mah), u muzeju se nalazi jedan od dva prototipa. Dalji razvoj ovog aviona koji je u muzeju izložen pored njega je Aerfer ‘‘Ariete‘‘, takođe jedan od dva prototipa od kojih je prvi poleteo 27. marta 1958, i bio je još jedan pokušaj i eksperiment da Italija napravi svoj prvi operativni mlazni lovački avion.

Fiat G.80 početkom 50-tih godina nije zadovoljio kao školsko-borbeni avion / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Još jedan italijanski mlazni avion koji međutim zbog nezadovoljavajućih taktičko-tehničkih karakteristika nije ušao u naoružanje, jeste trenažni dvosed Fiat G.80 čiji je prvi let izveden 9. decembra 1951. Proizvedena su dva prototipa plus tri predserijska aviona, potom su napravljena i dva unapređena prototipa sa oznakom G.82 kao i 4 predserijska aviona ove verzije, ali avion nije bio izbor RV Italije kao ni NATO-a.

Interesantni italijanski laki višenamenski avion MB-308 / Foto: Živojin Banković, Tango Six

U hangaru je izložen italijanski laki višenamenski avion Macchi MB-308 koji je svoj prvi let imao 19. januara 1947. korišćen vrlo kratko u RV Italije, između 1948. i 1954. Tu je potom veoma poznati i širom sveta raspostranjeni američki školski avion North American T-6G ‘‘Texan/Harvard IV‘‘ u Italiji korišćen od 1949. do 1979. Tu je potom i školski avion Macchi M.416 koji predstavlja licencni holandski Fokker S-11, uveden je u upotrebu RV Italije 1951.

Izviđač RT-33A slućio je do 1982. godine / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Još jedan od izloženih školskih aviona, koji se i danas nalazi u upotrebi je italijanski SIAI SF.260 koji je svoj prvi let imao još davne 1964. godine, ali je i dalje osnovni avion za obuku italijanskog ratnog vazduhoplovstva. Od starijih tipova mlaznih aviona za obuku tu su američki Lockheed T-33 ‘‘Shooting Star‘‘ u izviđačkoj verziji RT-33, kao i italijanski školsko-borbeni Aermacchi MB.326E.

U prvom planu dvomotorni lovac-bombarder G.91Y. Silueta G.91 veoma podseća na oblik aviona F-86E Sejbr koji se nalazi pored / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Kao što smo već naveli na galeriji ovog hangara se nalazi italijanski laki borbeni avion Fiat G.91 u verziji G.91R/1. U drugim delovima objekta su još izloženi dvosed G.91T, kao i dvomotorna znatno unapređena verzija Fiat G.91Y. Ovaj avion trebao je da pre više od 60 godina postane standardni laki lovac-bombarder NATO-a, ali su početkom 60-tih godina prevagnuli politički i ekonomski interesi zemalja koje ga nisu želele, a koje su htele da nastave sa razvojem sopstvene vazduhoplovne industrije. Tako se G.91 našao samo u naoružanju RV Italije, Nmeačke i Portugala, dok su ga Grčka i SAD samo proučavale.

Prvi Vampiri stigli su u RV Italije 1950. godine / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Prvi mlazni borbeni avion koje je koristilo RV Italije jeste britanski Vampir. 1950. godine isproučeno je prvih 5 Vampire FB.5, dogovorena je isporuka ukupno 70 Vampira iz UK i licencna proizvodnja još 150 primeraka. U muzeju se nalazi varijanta De Havilland DH-113 NF.Mk 54 Vampire Night Fighter.

Osnovni borbenia vioni RV Italije 50-tih godina, presretač F-86K i lovac-bombarder F-84F / Foto: Živojin Banković, Tango Six

U okviru programa pomoći MDAP (Mutual Defence Aid Program) Italija je u periodu 1956. do 1976. iz UK primila 179 američkih lovaca Sejbr u kanadskoj verziji Canadair CL-13 Mk 4 (F-86E(M)) ‘‘Sabre‘‘. Takođe je nabavljeno i 120 aviona North American F-86K ‘‘Sabre Dog‘‘, a Fiat je u periodu 1955-1958. sklopio još 121 avion ovog tipa. Paralelno su u naoružanje uvođeni i avioni F-84F, između 1956. i 1974. korišćeno je 194 lovaca-bombardera Republic F-84F ‘‘Thunderstreak‘‘ i 78 izviđača Republic RF-84F ‘‘Thunderflash‘‘.

Lovci presretači F-104G i Tornado ADV u društvu aviona Vampire NF.Mk 24 / Foto: Živojin Banković, Tango Six

U eru supersonične avijacije RV Italije ušlo je američkim lovcem presretačem F-104. Prvi let prvog aviona Lockheed F-104G ‘‘Starfighter‘‘ za Italiju obavljen je 11. decembra 1961. i baš taj primerak (MM6501) je izložen u muzeju. Kupljena je i licenca, a ukupno je isporučeno 105 F-104G, 30 dvoseda TF-104G i 20 izviđača RF-104G. Italija je kupila licencu i za unapređenju verziju F-104S koja je svoj pri let imala 22. decembra 1966., uvedena u naoružanje 1969., a do oktobra 2004. godine je korišćeno 210 aviona.

Kako se početkom 90-tih godina italijanska lovačka avijacija oslanjala gotovo samo na zastarele (kasnije i modernizovane) F-104, a kako se uvođenje u naoružanje novog borbenog aviona EF-2000 oko 2000. godine, odlučeno je da privremeno rešenje u unapređenju lovačkih sposobnosti bude iznajmljvanje 24 britanska lovca-presretača Tornado ADV. Prvi avioni su isporučeni početkom jula 1995. godine, a poslednji avion vraćen je UK poletkom decembra 2004. godine.

Jedan od prvih helikoptera RV Italije, američki Bell 47 koji je proizvođen po licenci u italijanskoj Agusti / Foto: Živojin Banković, Tango Six

U glavnom delu ‘‘Skeme‘‘ izložen je i jedan helikopter, Agusta-Bell AB-47G-2 (italijanski licencni Bell 47G). Italija je svoje prve helikoptere nabavila 1952. godine, a poznata je po tome što je decenijama po licenci proizvodila američke helikoptere proizvođača Bell i Sikorsky, prvi AB-47G je na primer poleteo 22. maja 1954.

Dve verzije helikoptera Sea King, HH-3F Pelican i ASH-3D/TD / Foto: Živojin Banković, Tango Six

U posebnom delu hangara nalazi se još 5 helikoptera, laki višenamenski Agusta-Bell AB-47J, višenamenski Agusta-Bell AB.204B i Agusta-Bell AB.212 ICO, helikopter za prevoz VIP osoba Agusta-Sikorsky ASH-3D/TS, helikopter za traganje i spasavanje Agusta-Sikorsky HH-3F Codeice B ‘‘Pelican‘‘.

Izložba koja pokazuje bogatu istoriju padobranaca RV Italije / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Na galeriji se nalaze i 4 posebne postavke, prva obuhvata sredstva za logistiku vazduhoplovnih baza među kojima su i vozila, tu je potom deo posvećen opremi poljskih bolnica, zatim štand sa temom italijanskim mirovnih misija u svetu, a posebno treba istaći izložbu koja se odnosi na istoriju padobranaca ratnog vazduhoplovstva Italije.

Lovac-bombarder F-84G sa oznakama akro-grupe “Tigri Bianche“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Poslednji, peti hangar koji nosi naziv hangar ‘‘100‘‘ je ujedno i najnoviji hangar izgrađen 2022. godine. U njemu je obrađena tema akrobatskog letenja u Italiji i savremeno doba. Izložene su letelice iz perioda 1952. do 2020. godine, a prvi zanimljivi eksponat je američki lovac-bombarder Republic F-84G ‘‘Thunderjet‘‘ u bojama italijanske akro-grupe ‘‘Tigri Bianche‘‘ (beli tigrovi) koja je letela u periodu 1955-1956.

U prvom plani MB.339PAN, pored njega G.91PAN u bojama akro-grupe “Frecce Tricolori“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six
Italijanski poslovni avion PD-808 konstruisan uz pomoć američke firme Douglas / Foto: Živojin Banković, Tango Six

U bojama akro-grupe ‘‘Frecce Tricolori‘‘ izloženi su avioni Fiat G.91PAN koje je ova grupa koristila 1964. do 1982., i školsko-borbeni Aermacchi MB.339PAN koji se koristi i danas. Interesantno je da se ovde nalaze i italijanski transportni višenamenski avioni, turboelisni Piaggio P.166M (isporučivan između 1960. i 1968.) i Piaggio Douglas PD-808 (korišćen od 1970. do 2003.).

Italijansko-brazilski AMX uskoro će biti povučen iz operativne upotrebe RV Italije / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Savremenene borbene avione od kojih se većina i danas koriste predstavljaju laki višenamenski AMX International AMX (italijanska oznaka A-11 Ghibli), višenamenski Panavia PA-200 Tornado IDS i Lockheed Martin F-16A ADF ‘‘Fighting Falcon‘‘. AMX je italijansko-brazilski projekat koji je u Italiji zamenio avione G.91. Sporazum sa Brazilom o razvoju aviona je potpisan 1981., prototip je poleteo 15. maja 1984., a AMX je uveden u naoružanje 1989. RV Italije je koristilo 136, danas ih ima svega 12 i uskoro će biti povučeni iz upotrebe.

Italija planira da povuče Tornado iz upotrebe tačno 50 godina od kako je 1975. poleteo italijanski prototip / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Italija će 2025. godine iz naoružanja povući i britansko-nemačko-italijanski višenamenski borbeni avion Tornado, tačno 50 godina od kako je 1975. poleteo italijanski prototip ovog aviona. U naoružanje je uvedeno 100 Tornada IDS (italijanska oznaka A-200) od kojih 12 sa udvojenim komandama (Tornado IT-IDS, italijanksa oznaka TA-200). Kasnije je 16 aviona prerađeno u verziju za protivelektronsku borbu Tornado ECR (italijanska oznaka EA-200). Danas je još uvek u upotrebi 59 Tornada IDS, IT-IDS i ECR koji su modernizovani tokom 2010-tih.

Američki F-16 korišćen je između 2003. i 2012. godine kao privremeno rešenje do uvođenja u naoružanje većeg broja aviona EF-2000 / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Početkom 2000-tih Italija zbog visokih troškova nije želela da za još 10 godina produži iznajmljivanje britanskih presretača Tornado ADV. Već 2001. je sa SAD potpisano Pismo o namerama za iznajmljivanje višenamenskih borbenih aviona F-16. U okviru programa ‘‘Peace Caesar‘‘ su tokom 2003. i 2004. godine isporučeno 34 aviona od kojih 26 F-16A Block 15 ADF, 4 F-16A Block 10, tri F-16B Block 5 i 10, jedan F-16B Block 15 ADF. Poslednji F-16 povučen je iz naoružanja maja 2012. godine.

Oprema koju su koristili italijanski astronauti / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Hangar 100 sadrži i tri tematske postavke, jedna se odnosi na pilotske kacige, druga na drvene elise, a treća na svemirske misije. U delu koji se odnosi na letove u svemir izložena je oprema koju su koristili italijanski astronauti.

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters=1 counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

Pe

Jako dobra reportaza, nekako bas ‘plasticna’!
Hvala Zivojinu i T6 ekipi!

Odgovori
Pa

G50? Imaju li ga? Koliko je istinita priča da su talijani davali „hrpu“ novaca za raskopani primjerak iz muzeja u Beogradu?

Odgovori
Zu

Dotični zrakoplov koji trune na Surčinu je vlasništo Republike Hrvatske.

PS

@Zulum
Mislim da je pripadao JRV kao i ostala prikazana tehnika.

Pa

To je deobnim bilansom utvrdjeno? Nekim potpisanim pravnim aktom? Slobodnim stavom?

Mi

hahahhaha baš kao što je i brod Jadran… samo se nadaj

Zu

Krivo misliš.

„Prema međunarodnim konvencijama, sve što je dio hrvatske povijesti pripada Hrvatskoj.

Prema Zakonu o muzejskoj građi, Srbija ne smije i nema pravo prodati taj zrakoplov koji se trenutačno nalazi u Muzeju zrakoplovstva na Surčinu“

https://slobodnadalmacija.hr/vijesti/hrvatska/hrvatska-srbiji-vratite-nam-hitlerov-mercedes-partizanske-zastave-maceve-32791

Op

@Zulum: Zar se ne umorite ovakvih komentara? Čašom prezirete SFRJ, čašom hoćete svo njeno voće.
Mislite li da bi G50 bolje prošao u Hrvatsku?

Jadran je 100% Crnogorski, a poslije toga Srpski, pa onda svih bivsih republika SFRJ.

A sta se tice imovine ex-SFRJ republika po čitavom Hrvatskom primorju, zar to nije sve oteto i prodato (stranim investitorima)?

Pa

Samo sam pitao jel’ netko zna za tu priču. :(

ja

За Zulum
„Prema međunarodnim konvencijama, sve što je dio hrvatske povijesti pripada Hrvatskoj.
Молим да наведете одређену конвенцију на коју се позивате јер је овако прилично нејасно. Нисам стручњак за међународне конвенције па се позивам на разлоге британије која не враћа Грчкој фриз са Акропоља.
Prema Zakonu o muzejskoj građi, Srbija ne smije i nema pravo prodati taj zrakoplov koji se trenutačno nalazi u Muzeju zrakoplovstva na Surčinu“
Опет уопштено, по ком ком члану ког закона које државе?
Прочитао чланак на који сте упутили. Предпостављам да се слажете са оним што је наведено у чланку чим се позивате на њега. Према чланку хрватска сматра својом баштином ндх што ми је драго да чујем као признање од хрватског званичника тј начелника војног музеја. Дање ако је данашња хрватска баштиник ндх онда је ред да се третира као држава која је поражена у Другом Светском рату и да по том основу плати одштету и да на друге начине буде кажњена што није био случај на крају рата кад се ндх није сматрала хрватском баптином.

За сада довољно о заставама, мачевима, ордењу итд који се помињу у чланку не би да не би било предугачко

Li

Osim tog Fiat G50 koji se nalazi u depou muzeja na Surcinu, ne postoji koliko je poznato, nigde ni jedan drugi tako uscuvani primerak.
Je bilo je pokusaja Talijana da ga dobe i restauriraju, cak i kao privremeni izlozak. No to je odbijeno. Avion ne pripada Hrvatskoj, jer sluzbeno danasnja Hrvatska NIJE slednica orginalnog vlasnika – NDH. A u trenu raspada SFRJ kao neka slika npr. pripada muzeju u kome se nasao i gde je bio dotad.
Hrvatska ne pokazuje interes ni da obnovi avione koji su joj na „dohvat ruke“ : F-86D npr. ( premesten ruiran iz kruga “ Marsalke“ u ZTC , ili cak ni MiL 8 nazvan „Stara frajla“ -tj. prvi u novom hr vazduhoplovstvu.).

Sr

@Zulum
Srbija ima ratifikovanu i priznatu državnost od Berlinskog kongresa 1878. Hrvatska od 1991. Sve države između su nastale na državnosti Srbije(i jednim delom Crne Gore). Kraj rasprave.

Ma

Izuzetna reportaža, svaka čast g-dinu Bankoviću, prosto je uživanje čistati T 6!
@ Zulum kad već toliko polažete na prava Hrvatske kao naslednice SFRJ, i toliko tražite imovinu, zašto se pritom ne pozivate i na obaveze koje biste trebali da imate kao naslednica SFRJ, recimo odgovornost u priznanju Alžira kao nezavisne države? Srbija i dan danas dobija packe od Francuske zbog tog priznanja, kao da u tadašnjem Predsedništvu SFRJ kada se priznavala nezavisnost Alžira, nisu sedeli Slovenci i Hrvati i ostali članovi iz drugih Republika zajedničke nam tadašnje države.

Sr

@Zulum
Hrvatska je do 1991. bila madjarska, zatim austrijska kraljevina, pa u raznim oblicima u sastavu Jugoslavije, ne nazavisna drzava. I nema tu nista lose. Srbija je isto izgubila kontinuitet, samo daleko krace.

Srbija je od 1878. medjunarodno priznata nezavisna drzava….ako ne racunamo srednjevekovni period(a necemo ga racunati). Srbija je upravo proslavila 185. godina diplomatske saradnje sa Francuskom, slicne jubileje sa SAD itd.

Danke Deutchland nismo mi pevali.

Ali to sad nije bitno, ako imate bilo kakve primedbe, imate medjunarodnu arbitrazu pa pokrenite, mozete i privatno. Sto za avione, sto za pravna nasledstva itd. Ali znate i sami koliko ima osnova.

@Markus1463
Da postoji pravni osnov, drzava bi svaka pokrenula sve u svoju korist. To su samo komentari osoba koje su jako lose upucene u realnost.

Dj

>> Hrvatska je do 1991. bila madjarska, zatim austrijska kraljevina,

Hrvatska nikada nije bila direktno „austrijska kraljevina“ (to ni ne postoji kao istorijski termin) nego uvek indirektno u sastavu Madjarske, istorijski prvo su hrvatski vladari postali madjarski kraljevi da bi se slicno desilo i samoj Madjarskoj kada habsburgovci postaju njeni kraljevi. Pragmaticnom sankcijom je ta stvar „zauvek“ zapecacena. 1856 je tzv. Ausgleich-om priznata samostalnost Madjarske u personalnoj uniji sa krunskim zemljama habsburgovaca (to sto ti zoves Austrija) pa je potom u okviru Madjarske napravljen mali Ausgleich sa Hrvatskom.

Ovo koliko ja znam a neko iz Hrvatske/Austrije moze rado da me dopuni/koriguje.

Sr

@Djuka
Poprilicno dobro mi je poznata istorija te drzave i rado cu diskutovati na tu temu. Poenta pod “austrijska” i “madjarska” je da su oni imali vlast nad tom teritorijom i Hrvatska(kakvu danas poznajemo) nije imala samostalnost i nikakav uticaj na vrhovnu vlast. Efrktivno je bila teritorija tudje drzave sa vise ili manje prava, ali nije bila nezavisna.

Mozemo reci da je ta drzava zapravo i koren iracionalnog konflikta izmedju Srba i Hrvata…ali to je neka akademska rasprava za koju nisam kompetentan.

Dakle, Srbija je medjunarodno priznata, nezavisna drzava sa svojom vlascu, diplomatijom i ambasadama od 1878. Hrvatska od 1991. I to je prosto tako. Ne znaci to u prakricnom smislu nista, Indija je nezavisna od ‘47 pa je svetska vele sila, ali govoriti o nekom pravnom nasledstvu i drzavnosti Hrvatske pre ‘91 i kako je Srbija “nezavisna od 2006.” Je detinjasto, da ne kazem glupo.

Mi

Super da ste uslikali između ostalih zanimljivih sa postavke i Macchi C.202 „Folgore“ pravi talijanski ljepotan pa navodno i jako dobar lovac. Fantastična reportaža, samo naprijed T6 sa ovakvim sadržajem.

Odgovori
Sl

Svaka čast za reportažu!
Da li ima ikakvih naznaka kada bi naš muzej mogao biti otvoren?

Odgovori
Aq

Autore, sjedni.

5++

Odgovori
lj

Odličan članak. Ne bi bilo loše, ubuduće kada pišete o ovakvim ustanovama da navedete kako se do njih može doći. Na primer, za one koji nisu motorizovani, iz Rima se do Vinja di Vale može doći železnicom, a odatle peške do muzeja. Isto je i sa grčkim vazduhoplovnim muzejom kada idete iz Atine. Dva bivša austrougarska hangara uzeta su iz hidrobaze u Boki Kotorskoj, posle završetka I svetskog rata i prebačena u Italiju, kao ratni plen. Enco Ferari je zamolio majku Frančeska Barake da dozvoli korišćenje amblema, crnog konja u propinjanju, koji je njen sin koristio na svojim avionima. Izloženi Loner L je kasnija varijanta, a onaj koji je korišćen kada je izbio I svetski rat bio je tip E. Za razliku od ranijih varijanti Bel 47J dobio je ime Ranger.

Odgovori
lj

…i zaboravih da napišem, svetsko jedriličarsko prvenstvo 1954. godine bilo je u Kemphilu (Camphill).

Ž

ljubitelj istorije

Хвала за исправке и додатне информације.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor